ИЗБОР ПЕСМЕ ЗА 2009 – ПоезијаСЦГ

ИЗАБОР ПЕСМЕ 2009 ГОДИНЕ !

Поштовани песници.

У фебруару 2010. године, изабраће се ПЕСМА 2009 ГОДИНЕ, од песама номинованих од стране уредника сајта www.poezijascg.com (на основу ваших гласова) за песме месеца 2009. године. За песме месеца, у току једне године, може се од једног аутора номиновати само једна песма.

Stih dana januar 2010 – bira Lepa Simić

Pesme meseca januara 2010:

  • SUDBINA – Ljubodrag Obradović
  • LIST – Miljojko Milojević
  • TUĐA TREŠNJA – Milica Perun
  • PROMRZLINE – Zaviša Koprivica

30.01.10

ZBOR

Mrazevi pritisli kolena stabala
A moju dušu tegobe razuma
Dignimo glas pesnici.
U nama leži rećiću vam
sutra. Kako dođi, nikad
uzvikni, Goli, tiho. Danas
srce život mi pruža.

Sa suncem umiru gore.
Seko okupaj srce moje
u njemu gareža ima .
Prolaze godine ljute
na licu bore se legu.
Prepreke slamam
pozivam ljude da se
okupe u znaku života.
Ko će mi zalti travu
Na humci snivanja
snova.Zar pustiti
svoje misli da hodaju
u nedogled. O ne reci
život treba , slavu sreću
mržnjo beži!


(C) Jovan Mihajilo

29.01.10

Put  mu je vreme

Putuje Sveti Sava
put mu je vreme
u beloj bradi
puna korpa mudrosti
sejač  na njivi
u ljudskoj duši
seje blagorodnost
munje mu osvetljavaju polje
i preko vidikove linije
gromovi razoravaju brazde

U desnoj ruci mu štap
gde dodirne zemlju
potekne izvor
povetarac i preko brda
struji nizvodno

slivom reke s neba

poređaju se dugine boje
da piju vodu

U levoj ruci mu zrnevlje
ispod miške petao
i ptice mu u letu prave
venac oko glave
na obali reke
igraju se zveri
kroz šumu vukodlaci
pomeraju mu se s puta

Bez izvora
i bez ušća teče vreme
mimo njega
kad uđe u našu kuću
počinje svanuće
kada izađe iz naše kuće
nastaje bespuće

Dane Stojiljković
Sveti Sava, 1968.

28.01.10

PESMA NEDELJE

SUDBINA

Nešto novo,
radja se u meni,
i srce mirisima bode,
dok misli hrle u slova,
koja u slobodu vode…

Nastavi sa čitanjem “Stih dana januar 2010 — bira Lepa Simić”

STIH DANA I PESMA NEDELJE DECEMBAR 2009-Bogdanka Rakić

PESMA NEDELJE DECEMBAR 2009

  • SNIVANJE – Angelina Radulović
  • ZORA – Lepa Simić
  • SAN – Svetlana Biorac-Matić
  • A MOGLO JE BOLJE – Danja Đokić

STIH DANA DECEMBAR – Bira Bogdanka Rakić

PESMA NEDELJE

SNIVANJE-Angelina Radulović

Šta smo mi?

Parče paučine preko trnja razapeto
vreli talas
ne zapljuskuje ni obale ni obrise,
rasplinut i prezreo
poljubac još nerođen.

San usnili
omeđen nebom
pod krošnjom skriveni
u hladu Evine jabuke spoznaje
i čežnja
i srce nara
raspuknuto i zrelo
da ti se preda.

S kakvim pravom tražiš
meku podatnost
od mene
od mojih bedara
nebranjenih?

Dovuci kofer prošlosti
pa istresi sve strepnje, strahove
večeri bez avaza
noći bez dodira
sumnje hladnog kreveta
jutrenja meka.

Skini se
Hoću te razgolićenog
samo tako i nikako.
Iz ljušture u ljušturu, kakav je to pad
ako na tvrdi oklop dočekaš se
netaknut.

To što osmehom kupuješ aplauze
gomile namamljenih tužnih
rasplodnih žena
meni ništa ne znači.

To što umilnim kombinacijama slova
činiš čuda opipljivim
meni ništa ne znači.

Ni što vodiš ljubav očima,
preko stola
žvaćući reči prazne
dodirujući kolena drugih
mazeći podatno slike u glavi
dok me skidaš s kraja na kraj sobe
meni ništa me znači.

Što oreš po tuđim međama
a svoju njivu čuvaš u korovu
mene ne privlači.

Poljubi me ako smeš
ti besprekorni šarlatanu
Arlekine
pajacu
udahnuću tvoj miris iz neba
iz kiše
iz prazne čaše na stolu
sa ogledala na kojem si pisao
po dahu slatkorečja.

Uroniću u tvoje prste,
ispod grudnog koša
da vidim šta tu u stvari stanuje
i za koga pleteš mrežu,
u čija bih nedra da skočim.

Izađi iz ilegale
ne preti uludo
ludo,
ne prosipaj šarm na pogrešne dame
ne osipaj bisere k’o dane
što ti prolete kroz prste
i raspu se pepelom
iz ničeg u svašta
što se izroditi može.

Zaklopi te kofere
krcate iluzijama
da u meni želiš čoveka
da sam bolja od nje
da sam podatna i meka.
Patiš što po meni ne putuješ
samo jer sam daleka.

30.12.2009.

JASNO KAO DAN-Danja Đokić

reći ćeš mi
anđeli su noćas
imali izraz tvoga lica
oči i kosu
(njihova bijahu samo krila)
stisnuti me jako, reći

kako me čuvaš
koliko me trebaš
(samo su ruke znale
dok su mirovale
u tvome naručju

i ptice nisu
prestajale pjevati)

29.12.2009.

ŽEĐ-Vida Nenadić

Od tog žednog dana
i žednog kalemegdanskog leta,
gasili smo žeđ samo usnama.
Sad  smo opet mnogo žedni
na dva daleka kraja sveta.
Žedni smo godinama.

U ime svih žednih dana,
žednih leta i zlatnog sunca,
u ime globalne žedne klime,
i u tvoje ime a i zbog sebe,
žedna te lepote gašenja žeđi
ja ću opet nazdraviti tebi.

29.12.2009.

SNIVANJE-Angelina Radulović

Izađi iz ilegale
ne preti uludo
ludo,
ne prosipaj šarm na pogrešne dame
ne osipaj bisere k’o dane
što ti prolete kroz prste
i raspu se pepelom
iz ničeg u svašta
što se izroditi može.

Zaklopi te kofere
krcate iluzijama
da u meni želiš čoveka
da sam bolja od nje
da sam podatna i meka.
Patiš što po meni ne putuješ
samo jer sam daleka.

27.12.2009.

ZALUD ČOVEČIJA-Svetlana Poljak

Okadim li dušom
zalud čovečiju,
plakaće i čovek i duša,
gubicu da dam
da dobijem snagu,
snažiću da znam
da se oprem vragu,

Okadim li dušom
zalud čovečiju,
poznavaću se u nesalomivom
tragu neopiranja!

26.12.2009.

MESEČINA-Ljubodrag Obradović

a svetli …
ljubav u sećanju
sreća u izgledima…

ipak svetli…
ispod oblaka
i svest i svetove
obasjava od stihova
mesečina

25.12.2009.

ŠTO TE NEMA-Slobodan Ivanović

U krevet svoj
Ko u grob legnem
Pokrovom se pokrijem
I svu noć
Drhtim u nadi
Da me jutro novo
Pronaći neće
I kazniti
Novim danom
Koji umesto tebe
Pesmu obećava
„što te nema“

Ni novo veče
Sem pesme
Ne nudi ništa.
Da mi je makar
Dovoljno dima
I ljutine
Dovoljno.

24.12.2009.

БЉЕСАК БОЈЕ НА ПЛАТНУ И НА СНЕГУ-Драгослава Гуњић

Светло пронађе нова кућишта
Црвена се у жутој стисла
Сјај се низ слике слива
зенице сасвим опијене
у кући свеучилишта
боје, лепоте и смисла

23.12.2009.

UGAŠENA LJUBAV-Sava Ilić

Сврати понекад у моје снове,
пробуди машту успавану,
додај ведрије боје животу
да бих се радовао новоме дану.

Унеси светла у мрачне мисли,
из душе отерај навикле туге,
не желим више пркосити срећи
љубећи безвољно жене друге.

Ја немам више плама у себи,
распламсај давно утињали жар,
не дај да остане у души мојој
само сиви пепео и гар.

У теби видим животну радост,
лелујаш у мени ко на ветру трава,
докажи давно учмалој ми души
да човек не сања само док спава.

PESMA NEDELJE:

ZORA-Lepa Simić

Ljubavi,
napukla zora
svanjava…
Još malo pa će
da izgreje sunce…

Na tople grudi
grejem lice.
Srce ti kuca
po celom telu.

A n đ e l e…
U tebi se zatvaram!

Od maja do decembra
od decembra do maja
bićeš mi
duša duše moje,
biću ti
reka reke tvoje…

Ljubav je opravdanje svega.

22.12.2009.

I KLAUNI PLAČU,ZAR NE?-Davor Slavnić

Svikao sam ja na zimu,
nemir duše,
srca plimu,
hajde zagrli me,
nešto slaži,
kad me gorka čežnja
traži.

Sa mnom samo pjesma
spava,
dah po staklu stih svoj
piše,
umro sam ti ja odavno,
mene nema,
nema više.

21.12.2009.

HOĆU SNEŠKO BITI-Lela Stojanović

Kažem deci,

– Hoću Sneško i ja biti,

a oni mi kažu

– Neće ti se želja ostvariti.

Jer Sneško je od snega,

zima ga ne brine

ako šal nema

i rukavice skine,

kapa nije njemu

obaveza važna,

a dugmeta na kaputu

sva su samo lažna.

Sa severa hladna

potiče to čudo

i sa njim se deca

zabavljaju ludo.

A ti bi u toplom

i kraj neke peći

ali od toplote

Snečko će pobeći.

Pesma je iz knjige za decu “ Zeleni oblak“

20.12.2009.

KOLAŽ-Božo Popadić-Aktus

Usnio sam potom
u mislima nošen
na predivna mjesta
gdje očaran bijah
sa tvojom ljepotom.
U ustima okus
gorkoslatke sreće
dok sa tvoga tijela
znojno tijelo moje
upijaše slasti,
kraj plamena svijeće.

19.12.2009.

ZORA-Lepa Simić

Ljubavi,
napukla zora
svanjava…
Još malo pa će
da izgreje sunce…

Na tople grudi
grejem lice.
Srce ti kuca
po celom telu.

A n đ e l e…
U tebi se zatvaram!

Od maja do decembra
od decembra do maja
bićeš mi
duša duše moje,
biću ti
reka reke tvoje…

Ljubav je opravdanje svega.

18.12.09

17.12.09

NEDOHVATNA

razgledam tvoje oči
kao galeriju savremene umetnosti
dok vodimo ljubav
u voćnjaku tvog oca

čelična instalacija
u cvetu šljive

podne je
u datumu koji više ne vredi
na izmešanim geografskim širinama

ti si kao šljiva slatka
što plavi na vrhu drveta
nedohvatna
iza bodljikave žice

Spasoje Ž. Milovanović


16.12.09

PESMA NEDELJE

SAN-Svetlana Biorac-Matić

Raspukli nar u ruci devojke,
i dve tri kapi na usnama,
vetar se sakrio u njenoj kosi,
niz gola bedra
morska pena
traži svoj put.
mirišu narandže,
školjke šapuću
njenim uzdahom-
more joj oči preliva.

Pod košuljom joj

Pred njena, bosa, stopala
gase se zvezde padalice,
i drhti Neptun pod talasom
dok mornar sanja mirnu luku.

SvetlanaBioracMatic08

15.12.2009.

VARLJIVI NOVEMBAR-Miljojko Milojević

Još vatreni neven cvati,
još mi bokor ruža miri,
još me strasna čežnja prati,
još mi nada srce širi:

da novembar ne izmiče,
da u meni žive varke, bajke, priče:
da je svet ko cvet lep!
MiljojkoMilojevicKS09

14.12.2009.

LJUBAV DAJEM-Jovan Mihajilo

Ljubav dajem ljubo moja
srce bolno srce moje
Dinarim se bez dinara
Kuću pravim kućo moja

Nešto sedim glavo seda
Suze teku suze moje
Snove snivam ti u njima
Dal će život još da traje

Moj živote
Istrjaću života mi
Saputnica u vremenu
bezvremena.

JovanMihaijiloAdrovac09

13.12.2009.

?-Aleksandar Ilić

I da li si shvatio da patnja i bol šire dušu i vidike?

Da je sve to što se sa tobom dešava tvorčevo delo?

Da li si naizad obrnuo levak i napred koraknuo smelo?

12.12.2009.

CIKLUS-Nevena Ugrenović-Iskrica

Uslišite želje malobrojnih što gutaju prezir
nevinim očima razbuktani,
pomamite misli nek se roje za želje potajne
otuđenih srca zadojene.

NevenaUgrenovic09Splav

11.12.2009.

STIHIJA-Gordana Knežević

uzmiče mi pesma u rebra
kolebljiva
sakata
milošću nenadarena
u zamagljenom vazduhu
moje izgnanstvo
prenose u pozlaćenom kovčegu

vaskrsavam
s malo strpljenja
u kamenjaru ravnog horizonta
usplamtela stihija
ponela mi dar govora
šapatom

ostacima ispljunutog taloga
lepim mirise rezbarenog drveta
spremna da prestravim
razuverim
razgolitim
ovo vreme u vremenu
koje me je prevazišlo

lomom prstiju stvaram melodiju
kosti će slušati..
gordanaknezevicsupes2

10.12.2009.

SAN-Svetlana Biorac-Matić

Raspukli nar u ruci devojke,
i dve tri kapi na usnama,
vetar se sakrio u njenoj kosi,
niz gola bedra
morska pena
traži svoj put.
mirišu narandže,
školjke šapuću
njenim uzdahom-
more joj oči preliva.

Pod košuljom joj

Pred njena, bosa, stopala
gase se zvezde padalice,
i drhti Neptun pod talasom
dok mornar sanja mirnu luku.

SvetlanaBioracMatic08

09.12.2009.

SRCE LOSOSA-Aleksandra Mladenović

Zaglibljen u ljubav predaje se činu,

rasplamsane vode vapajima muti,

u poslednjoj kapi kad drhtaji minu

polaže svoj život, prkoseći smrti.

AleksandraMladenovic

08.12.2009.

LJUBAV JE TVOJE IME-Mirjana Lukić-Ćalić

Volim,
kad´uroniš pogled u moje oči
pre nego me strasno poljubiš,
upleteš ruke u dugu kosu
a onda od želje zadrhtiš.
MirjanaLukicBlog

PESMA NEDELJE

A MOGLO JE BOLJE-Danja Đokić

ime neke buduće možebitnosti
Razriješi me grijeha učinjenih
U nerazumnom preispitivanju sebe
Utisnute među tvojim srčanim komorama,
Izgubljene podno gustih trepavica,
Ogrnute toplinom blaženog udisaja,
Na oba lista plućne maramice.

Kad pripališ nervozno sljedeću cigaretu
Otpuhni me nemarno u oblaku dima,
Možda ti bude lakše, možda prihvatiš spoznaju
Da ne traje, dok je samo hladno, nijedna zima,
Da i ona svoje uspone i padove ima,
A vrijeme donosi i odnosi neovisno o osjećanjima
I obilježenim godišnjim dobima.

Imao si me dodirljivu na puškomet
A nije ti bilo zapisano da me posjeduješ
U onih dvadesetčetiri sata trajanja
Između jauka strasti i vriska tugovanja
I sve zbog vlakova koji nemilosrdno
Odvoze ono najdraže, a nesuđeno
Ostavljajući gorak okus pomiješan sa
Zadahom zaboravljenih perona ispraćanja
Vraćat ću ti se uvijek u snove, kao prokletstvo
Onog jedinog susreta na pristaništima nada
Kad si preuzeo moj pogled kao svjetionik
I prihvatio ruku što te zaštitila od pada.

Cvilit će otpisani zupčanici životnih liftova
U klaustrofobičnom naletu srčanih odjeka,
A ja ću se rasprostrti pred tobom, ni crna ni bijela,
Očekujući zadnje pomazanje, prije održanog opijela.
Nije nam se htjelo, sreli smo se u nevrijeme
I sad okajavamo sva pogrešno učinjena djela.

Prezimit ćemo jedno drugom u sjećanju
Sklupčani na sofama imaginarnih hostela.
Začahureni  trajati jedno drugom u samovanju
Jer mi zapravo i jesmo jedno, podijeljeno u dva tijela,
Osuđeni na proporcionalna razmimoilaženja
U skladu sa suprotnim polovima emocija.
danjadjokic1

07.12.2009.

MAJKA-Milisav Đurić

За своје чедо живи и дише,
облачно небо ведријем прави,
извор живота, свјетлост дана,
богиња среће и љубави,
Мајка!

MilisavDjurc2009druga

06.12.2009.

NEMERLJIVO VRIJEME-Božo Popadić Aktus

Ti,
kao svjetlosti zrak,
minu kraj mene.

Na krajputašu
sjede dvije sjene,
bezoblične,
ali su nama slične.

Da li je vrijeme
mjerljivo,
ovo u meni?

Ko da je prošlo
godina sto,
a tek je sedmica par,
od kada se skrivaš
u sjeni.
BozoPopadic08in

05.12.2009.

DINA USPOMENA-Ljubica Vukov Davčik

Kilometri i
Kilometri
Puste nizije
Pokošene vetrom
Odnose
Moje misli
Nanešene
Dinom
Uspomena
Satkanu atomima
Ljubavi
U torbi života

LjubicaVukovMatic

04.12.2009.

KRIK-Miroslav Stoilković

Nek’ me vrate Vaše oči,
da ljuljam se i zvezde gledam,
da nam svetlost život toči,
da se nikada ne predam…

Tada znaću- vec prevaren,
kud skretoše oči moje,
u djavolji kaput šaren,
što mu boje razne duše poje.

Svoju glavu neću spustiti
jer dole se vremenu robuje,
oči u zvezde, u Vas ću upreti
da duša večnost obuje…

03.12.2009.

ČOVEK OD SNA-Nevena Ugrenović-Iskrica

Soko u mojim pesmama
poezija u mojim grudima
dan koji nikad ne prolazi
sunce što večito izlazi
ti si čovek satkan od mojih snova
i znam te samo dok sanjam
nadnjem se pokrijem
i potajno za tobom tragam.

NevenaUgrenovic09Splav

02.12.2009.

ZEMLJA JE MEĐUNOŽJE SVEMIRA-Danja Đokić

Ne moraš se opravdavati,
Odabrala sam te grješnog
Samoj sebi na sliku i priliku.

I sad oboje grješni griješimo
I ispravno se ispravljamo

Istinskom Iskrenošću
Steriliziramo.

Grješne misli,
Bludna predvečerja,

Jutarnja otrježnjenja
Na čelo previjamo.

U bolničkim hodnicima
Nude ozdravljenje
Na pomoćnim krevetima,
Ako nas i budu htjeli zadržali
Zbog akutne upale grješnosti
To se kod kuće uspješno liječi.

U prolazu, ako se
O tebe očešem,
Nosit ćeš na duši
Jedini poročni
Dio mene

Istočni grijeh
Moj usud žene.
danjadjokic1

01.12.2009.

SVUD TE IMA – Milisav Đurić

U oku ti moje nebo,
miris breskve na grudima,
na usnama zrela trešnja,
oko mene
svud te ima!
unbenanntba

Stih dana i pesma nedelje novembar 2009 – Aleksandra M.

PESME NEDELJE ZA NOVEMBAR 2009

PESNIK - Milan Gluščević
ŠOMŠIROVA TUGA - Stojanka Seka Zakić
ISTORIJA - Aleksandar Hercog
СУСРЕТ СА ВЕЛИКАНИМА - Мaрко Љ.Ружичић

STIH DANA i PESMU NEDELJE ZA NOVEMBAR 2009
BIRA - Aleksandra Mladenović

30.11.2009

Хвала ти оче!-Милисав Ђурић

Кораци кратки, меки, тихи,
погурен видно, дигнута чела
уђе и сједе на чашу приче
забринут, лица невесела.

Живота бразде на челу стоје,
усахло лице тајне чува,
стеже се срце његово и моје
док бура ријечи у нама дува.

Колико мисли у једном трену,
колико жеља из мене потече
кад’ зачух како шапатом, сјетно
-Опрости сине- ко’ вапај рече?

Ал’ зашто отац прозбори тако?
Нијемо сам глед’о а шта сам мог’о
док’негдје у души заболи јако,
двије велике ријечи, што значе ми много.

А онда тухо започе причу,
живот је, рече, пламичак сна
и на тренутак засјаше очи,
да крај је свему, видим да зна.

Времена мало све да се каже
или бар дио што би смо хтијели
ал’рече ми много више од ријечи
кад’ су се наши погледи срели.

Видно узбуђен, тугу сам скривао
и ако отац вјешто ме чит’о
умијесто мене, он проговори
-Не брини сине- рече поносито.

Једну сам жељу пожелео тада
док’ влажне очи вјешто сам крио,
погледах  к’небу, постоји ли нада?
Срце бих своје с оцем подијелио.

Растанак тужан носим у себи
кад’ руком старом он моју стеже,
да неби тога ни знао не бих
колќо ме тога за оца веже.

Из срца хвала за живот цијели,
у свијести ријечи урезане,
хвала за снагу коју ми дајеш,
за радост и дане насмијане…

Хвала ти оче!

Милисав Ђурић

29.11.2009

Volio bih…-Arsenije Lalatović

Poljubio bih te…
Kao nekada… Kada bih znao
Drumove tvojih snova…
Tragajući otkrio bih
Tvoje tajne… Kao nekada…

Da sam ptica…
Eh da sam ptica…
I da imam krila…
Na tren doletio bih
U tvoje gnijezdo…
Za šaku topline
Iz tvoga osmjeha…

U jednom trenu…
Kao kap vode…
Na vrelom drumu…
Miris tvog tijela
Isparava… Trljam oči…
Mislima dozivam…
A tebe nema, nema, pa nema

Volio bih na tren… Iskra…
U oku tvom da budem iskra
Zasijam kao padalica
Bljesnem i nestanem…

Ljubavi tražim te…
Dozivam mislima…
Tamo đe sve prestaje…
Razum đe bitke gubi…
Između jave i sna…
Tankom niti hodao bih
Prostransvima nemira…
Za pogled tvoj…

Volio bih, volio bih, eh…

28.11.2009

TEBI-Miroslav Stojiljkovic

Ne znam dokle lebdi
svemirska prašina
ali su na Zemlji samo tvoje oči
za mene takva tišina…
Miran moj san je
strah kada mi pričuvas,
ne tonem samo tada-
kad mi ti u jedra duvaš…

Prepoznaj me opet…
I ja ću tebe..u tom ili drugom liku.
Želim ceo njihov svet,
Ponovo, kao bledu sliku,
A mi, kao onda- magija sa strane,
Na odmoru ovde, u obliku ljudi,
Bojimo njihove napete dane
Spajanjem duše, spajanjem grudi…

Dodji. Mlečni Put i mi-
Opet u očima pokaži,
Raduje me ples po vatri…
Jedino taj put za mene važi.
A ti, kao tada, srećna budi,
Kad ti oči rečima glancam,
Ućuti me usnama- reci da smo ludi,
Pa me opet pusti da po njima tancam…

Videceš, kao nekad, u hodu maštanja…
Uzmi srž- čuvaj kao dar…
Seti se nebo kada danju sanja,
Kako smo krali te snove- kao par…
Uzbudjene i vedre sto za nas čara
Puteve sigurne i daleke…
Smehom nas opija, drhtanjem vara
Da znamo njegove predele neke…

27.11.2009

ТИШИНА-Милош Лековић

ТИШИНА

Ћуте сненом кишом поквашене косе,
шетају улицом, у времену стоје.
Са собом неки свој звук ветрова носе,
не чују им главе да им душа поје.

Ја наставићу сам да ћутим и слушам,
а ти баци уши и зажмури мирно.
Морам започети лудака да кушам,
побећи ћу храбро кроз небо прозирно.

Са собом понећу и тај звук тишине,
и слику мараме коју срце крије.
Никад нећеш осетити ветар тмине
што у мени мази твоје Магнолије.

На исповести својој признаћу само:
“Слагах за бег…” Звук тишине све је виши…
Пружам своје срце теби, моја дамо,
чекајући тихо плес на сненој киши.

Милош Лековић

26.11.2009

PESMA NEDELJE

PESNIK-Milan Gluščević

Kada staneš na tren
Pitaš se:što pišeš?
Šta imaš od toga?
Šta znače reči prepune tuge
Slike nekih gradova?

Kada pogledaš u nebo
Pitaš se:da li vredi?
Da li neko shvata?
Šta znače misli nekog prosjaka,
Pesme nekih vodopada?

Kada napišeš stih
Pitaš se:gde dalje?
Da li možeš napred?
Šta znače nespokoji u strofama
Sećanjima koja se vrate?

Kada pocepaš list
Pitaš se: zašto?
Šta se tu krije?
Šta znaće kuće od vetrova
Neostvarene fantazije?

Kada napraviš pesmu
Pitaš se: ko je to?
Da li ona zna?
Šta znače početci naših krajeva
A šta korak od dna?

25.11.2009

POEZIJA-Ljubodrag Obradović
Poezija je opsena,
iluzija…
U njoj istine nema,
samo snovi
za život neki novi,
nestvarni,
lavirint koji
u nama sija…
Poezija je naš most
u svet bez pakosti,
u svet radosti,
u svet gde si uvek gost,
koga ugoste jagodama,
a ostalo voće
prolaznost pozoba…

Poezija je spas,
za sve nas!
I za one druge,
što samo u stvarnosti ljube,
i ne znaju za zanos rima,
kad srce klima,
u zanosu preljube,
štiha i stiha!
.
Poezija je vazduh,
koji nedostaje,
koji sam život daje…
Ona ništavilu prkosi
i sivilo čemera kolorom skriva,
svo zlo u nama ubija,
i cvetni tepih
ka zvezdama otkriva…

Poezija nam otvara oči
i bajke priča.
Pred njom led se topi,
glečeri kopne,
Titanik izranja…

Poezija, eh, snovi,
iluzija, opsena…
Poezija, eh,
život bolji, sreća…
Poezija, večna senka
koja nas verno prati,
život bogati
i sve nade u javu
stihom doprema…

Poezija…
TI i JA!!!

24.11.2009

SVE PRAVE LJUBAVI SU TUŽNE-Goran Trajković Flaki
Kiša je padala tog dana
nebo tmurno
sišlo je do zemlje,
prići ti nisam smeo
reći zbogom, hvala,
a treba, a treba.
Za pet minuta zadnjih,
što mi ih pokloni
kad molih te, ostani ne idi,
jer jedina su svetlost
u mojoj tami,
zadnji stih
u zanavek napisanoj knjizi.
Vekovi će proći
neće ih dotaći
trenuci se takvi
samo jednom dese.

Zauvek posle
ostajemo sami
lutamo kroz tamu
bez prave adrese.

(C) Goran Trajković Flaki”

23.11.2009

ZAVESA-Slobodan Ivanović

Hej vi
Dušice
Dragane
Milene
Radmile
Ljubice
Milice
I vi
Čijih se imena
Ne sećam više
I vi koje samo
Imenom
Bez lika
Pamtim
Hvala vam
I doviđenja.
Skinite šminku
Ili je
Vratite
Na lice.
Zaboravite
Maske
Ili ih promenite
Kako vam drago.
Bez poklona
Išetajte sa scene.
Uskoro ću
I ja sa nje sići
Samo još
Cug majstor
Zavesu
Da spusti.
Neka na meni
Ostane rizik
Po nekog aplauza
Il zvižduka
Bezpoštednog.
A
Možda ih
Neće ni biti
Publika je
Već odšetala
U svoj svet
Traži
Novo
Pozorište.
22.11.2009

PESMA NEDELJE

ŠOMŠIROVA TUGA-Stojanka Seka Zakić

Pod šimširom tihim sada nikog nema,

al’  mi vjetrić šapnu: tu samo smrt drijema

od onoga dana kada kuja-majka

osta bez svog psića jedinca nejaka.

Nemoćna i stara, a htjela svoj okot

da sačuva u injem okovanom danu,

ali sama tužna, bez izlaza srećnog –

nikad izliječenu, mrtva nosi ranu.

Njen gospodar sjedi u svom toplom domu

s porodicom svojom uz graju i smijeh –

i ne haje što je stara ljubimica

skotna pod šimširom – k’o da nije grijeh.

Kuća puna sreće, pod šimširom tuga;

od ledene studi kuja štene krije –

tijelo joj se trese dok je snijeg pokriva,

ali mrtvo štene još nesvjesno grije.

Narednoga dana, kraj šteneta mrtvog,

nepomičnu nađe svoju ljubimicu

taj što se ne sjeti kada je trebalo

ljubav da joj pruži i toplu kućicu.

Драги песници,сви Ви који данас славите своју славу нека Вам је срећна и на добробит Вама и свим Вашим најдражима!

Мир у срцу и радост у души,на овај дан и све будуће који ће доћи жели Вам Ваша Александра Младеновић!

21.11.2009

ПАТРИЈАРХУ ПАВЛУ -Наталија Јаковљевић
Лице му небо гледа
небо јако и плаво.
Заспао заувек на јави
Пробудио се тамо
где Бог му се јави!
И иде још увек чио и ведар
У нашим очима заувек исти
Иде и као да се смеши
корак један
па да заискри!
Иза њега смо
као река кад плави
као анђели кад траву/з/газе
пробуђени росом
која у зори се рађа
Искра
која препорађа.
Наталија Јаковљевић

20.11.2009

Stranicu okreni- Jovan Mihajilo
zar su naše vatre ugasili drugi
ja sam tvoje ime napiso na dugi
sada si mi nešto lepša nego prije
strastvena i čedna puna ushićenja
idemo u život a vreme se menja
ja te nežnu čekam,sanjiva je nada
da li me ti voliš ko ja tebe sada
u otkosu trave privila si kosu
na tavkama nežnim prosula si rosu
zgaziće nes vreme moj cvete zvezdani
kajanje ne vredi a prolaze dani
daj mi svoju ruku ona moju treba
potrošimo život jer nas starost vreba

19.11.2009.

DVA PUTA-Aleksandra Pejić
Ishodiš mi iz trepera,
iz uznosa vrtložastih!
Ptiče krasno od lepeta
skupih želja vijugastih!
Lakokrili mamni žerav
nebo žudnjom omalao,
razmašio, rasperjao!!
Eno, gori u začudu!!
U začudu bukte srsi,
mahniti mi koračaji!
Uz vremešne svijam zorne,
ti prekoriš nepokorne!
Uvrežene jutriš tmine,
doklikneš mi iz nigdine:
„Eno staze od sedefa!“
Sedefnim se tešim prahom,
oklopite strepnje gonim!
U kovitlac duše tvoje
medotočna da zaronim,
da te ljubim doželjenog…
No se bojim nesudjenog,
pa biserom stope pratim:
kad zalutam – da se vratim!
18.11.2009

UTRNULI PLAMENOVI

Postoje noći,
koje probdiš,
noći, u kojima se sa litica saosećajnosti
kruni praznina.

Postoje noći,
u kojima nemo
sustižeš
sve one sate,
koje si dao,
nepovratno …

Postoje noći,
kada šapućući sećanju,
osetiš utehu …

Milena Sušnik Falle – Slovenija

17.11.2009.

TATA ZAŠTO ĆUTIŠLepa Simić

(odlomak iz pesme)

…..Sačuvaj toplinu mojih reči

za olujne, ledne noći

pejzaže

i sunce rumeno kao božur,

koje miluje naše proplanke i polja

što čekaju da im se vratimo,

kao laste!

Čuvaj uspomene.,

…… Tvoje detinjstvo tamo spava.

16.11.09

ПЈЕСНИКОВА МОЛИТВА
Тешко је бити пјесник у оваквој ноћи,
Није лако пером одагнат` демоне,
Молитвама мјесто сабљом на бојиште поћи,
Гледат` мирно у небеса док самртним звоном звоне.
Није лако римом крхком лучу свету распламсати,
Огрнут се плаштаницом пламена поете,
На Голготу крхком стихом к`о на Тавор кротко стати,
Остарити у свијету, а остати дијете.
Ова ноћ је вучја, награда и казна,
Анатема и благослов, вјера и невјера,
Ломна чаша жучи пуна, а сладости празна,
Опомена бјегунцима, азил и потјера.
А ја сам само уздах бескућника,
Једрењак што плута по мирноме мору,
Кап крви са ледене оштрице крвника,
Што снујући призива спасоносну зору.
Невен Милаковић

15.11.09

PREKASNO
Daješ…prekasno
Ali naći ću neki način
Da te preslikam
U gole jorgovane sred porculana
Da te udenem u
Vijugave stene
Ruku mokrih
U bočicama bojenog stakla
Hodaš polako
I mogla bih te stići jednim
Treptajem oka
POŽURI MOLIM TE
POŽURI MOLIM TE
Do mog sluha dopire
Podmorska struja
Oprobanih pogleda
Na mojim kolenima
Ponoć stresa uspomene
Iskrivljene kao čioda
Nemam nade da se vratim
Nemam nade da odem
Ovde ljubav
Ima varljivo lice želje i očajanja
Daješ…prekasno

Gordana Knežević

14.11.09
DRHTAJ

U ponoć
Čuo se uzdah.

Neko je tiho kriknuo
Neko se uplašio sopstvenog
potmulog udara bila
Nečije srce je zadrhtalo pod
opojnim plaštom zvezdane noći

ON se naslućuje

U jutro
Osetio se drhtaj

Neko je presrećan zakliktao
Neko je grozničavim očima
Tražio po crvenom nebu spas
Nečija je duša lutala očekujući
Miris puta do okruglog Sunca

ON dolazi

U podne
Došla je smrt

Neko je bez glasa nestao
Neko je već ugašenim zenicama
Plutao po razbludnom plavetnilu neba
Nečiji dah je zauvek ostao priklješten
Tamnim raljama hladne bezlične neizvesnosti

NJEGA više nema

Pred ponoć
Zov ponovnog rađanja

Neko se opet nadao
Neko je sisao sopstvenu krv
Prevrelu od iščekivanja
Nečije misli pohrlile su tome
Nepoznatom da mu se predaju
Utonu u njega

(C) Svetlana Djurdjević

13.11.2009.
ČOVEK– Aleksandar Ilić
Lupa o zidove tajni života i umiranja
Razumom ograničen ne nalazi vrata
Onda ga bednog stid svog neznanja
Pa pada u laž i ko pijan plota se za nju hvata.
E kasnije je sve mnogo jednostavnije
Laž samo treba obmotati dokazima
Veliki prasak pa mudre teorije
Ubedjen važno glavom klima.
Ta priča je prekrasna kuća bez temelja
Dok je tlo čvrsto zašto bi za temelj mario
Temelja nema ali tu je fotelja
I dok se okrene a on ostario.
I gle, sve se odjednom ljulja
Kud nestadoše udobnost i spokoj?
U grudima neki nemir žulja
Od razmišljanja ga obliva znoj.
No, on i dalje ostaje pri svom stavu
Sve dok ne nastupe samrtni časi
E kad smrt iza zavese pomoli glavu
On se bedan odmah seti
Istine koja glasi:
Oče nas koji si na nebesima
Da je sveto ime tvoje
. . .
Tad ugleda dušu zatrpanu gresima
Tad se laži ruše i više ne postoje.
Aleksandar Ilić
12.11.2009.
RASKRŠĆE-Velibor Sikimić
Putevi od snova kamenjem posuti

Tek poneki susret usana u tami

Na raskršću jedna usamljena ćuti

Žena što me svojim pogledima mami

Čeka…

Gdje su njeni dani davno izgubljeni?

U traženjima?

U plakanju duše?

Zašto ćuti

Ćutnjom što mi srce ledi

Da l’ to prave riječi nemiri joj guše?

Kad noć sve potamni ćutim k’o i ona

Sakrivam zvijezde k’o najveće tajne

Kad jednom zazvone života zvona

Znaću

Tad svjetle njene oči za me!

11.11.2009.
PESMA NEDELJE
ISTORIJA-Aleksandar Hercog
Istorija,
Da ne daje se svakom rekao bih da je majka života!
Da nije često silovala svoju decu rakao bih da je volim!
Ona je bog života jer niko ga bolje ne zna!
Ona je tu bila kad se rodio iz vremena!
Ona mi je to rekla,
Kada je njeno nago telo sijalo mi u očima!
I posle, dok je pisala moje ime na svojoj beloj koži!
Ni krvi nije žalila i nisam znao više koja je njena
Niti me je pitala kako sam je našao ni kako sam prošao!
Pored mrkih cuvara i ratnika njenog carstva!Noseci stvari što smrti kao osmeh poklanjaju.
Sa rukama od krvi i puknutim kamenim srcem oštrim.
Pitala nije da li me ono boli kada mi je rekla ostani!
Ostani tu kraj mene, sve je tvoje sto vidis!
I živi koliko ti se živi,
Dok ovaj svet decu ne poželi radjati!
10.11.2009.
JA NEĆU LJUBITI VIŠE– Božo Popadić-Aktus
Što si se srce stislo,
šta mi te tako muči,
zar dosad u životu
nikada gubilo nisi?
Možda je toga i bilo
al’ boljelo ovako nije,
jer nikada tako jako
ne zavoljeh ženu prije.
Ne mogu preboljeti nikad,
pa što god samnom bilo,
da više mi neće reći
„Volim te moje milo“
Znam srce moje bolno
da ne možeš
prestat’ da voliš,
zato ćeš da me mučiš,
vječno zbog nje da boliš.
A duša ranjena moja,
spremna je da se seli,
poslije ljubavi izgubljene
neme ni ona više čemu
da se raduje, veseli.
Tješe me, lakonski vele,
postoje žene druge,
no uzalud sve im to je
kad usne njene žele.
Ja neću ljubiti više,
poslije nje žene druge
radije ću ostati vječno
u zagrljaju samoće i tuge.

9.11.2009

NEMOJ NI TI-Lela Stojanović

Neću da glumim

da nemam krvi seljačke,

i da ne znam šta je,

štala, pojata, njiva i porta.

Ma ne mogu da se divim

jarmu bez volova,

kaci bez kupusa,

buretu bez rakije

koji u sred kafane žive.

I nemoj da mi neko polomi

testiju iz koje su

baba i deda vodu pili,

u njoj živi duh mojih predaka

i naši će duhovi u njoj biti

kada nas ne bude bilo.

I nemoj da se čudiš,

što mi je kaiš tkanica,

i što znam koje je hajdučka trava,

kantarion i majčina dušica,

već idi, udahni čist vazduh

u našim šumama,

napi se vode sa izvora,

uplaši se zmije i guštera,

zakiti se cvetom sa livada,

i nemoj ni ti,

jer ja neću da glumim

da u meni krvi seljačke nema.

8.11.2009

POTPIS– Milisav Đurić

Ja sam ti

samo kap rose na dlanu,

niotkud došao

ali svetli tračak, nada

u tugom obojenom danu.

Zato mi oprosti

što šetam tvojim odajama tela

i ispijam rosu blaženu

seti se,

sama si htela da vidiš sebe

zaljubljenu

srećnu i paženu.

I dok’ izgaramo u zanosu svom,

negde za nas neznanom mestu,

u gradu ni mom ni tvom

nemoj da ti smeta

kada ti na vratu

zaustavim suzu vrelu,

kad’ miris breskve i moj potpis

ostanu na tvome telu.

Znaj

-ulepšala si moje snove-,

iako ti neću priznati

ti ćeš ipak reći

-Da, to se ljubav zove-

7.11.2009.

PESMA NEDELJE

СУСРЕТ СА ВЕЛИКАНИМА- Мaрко Љ.Ружичић

(Бранком В.Радичевићем и Мирославом Миком Антићем)

Кренух Сремом на измаку дана

Кад се дванаест у нулу претвара,

Да прегледам вилењака кутак

Гдје с мјесецом вила разговара.

Ноћ је тиха, осамнаест степени

Само цврчка пјесмица се чује,

О, љепоте, Боже благо мени

Па ми срце будно снове снује.

Са свих страна мирисни воћњаци

Као прстен, око равне Бешке,

Вилењаци к’о да их садише

По пропису, без иједне грешке.

Изнад Тисе мјесец се појави

Око њега звјездице ко овце,

Дунав ријеку они поздравише

А са цркве огласи се звонце.

(….postavljen je odlomak iz pesme….)

6.11.2009

GLOBALNO- Jelena Protić -Petronijević

– preporuka ministra
Poručili su da
Razmišljamo
Globalno
Da bismo dobili
Pare
Da preživimo
Trans(formaciju)
Jer to je
Normalno
I treba da se priviknemo
Na tu informaciju
Kao kokoške na farmu
I na svetlost sijalice
Umesto sunca u dvorištu
Jer
Naše dvorište je
Ceo svet
Naći ćemo ga na sajtu
Samo da ga obuhvatimo
Pogledom
Interneta ili
TV-a
Pošto u ovom životu
Ne možemo da putujemo
Možemo samo da čekamo
Dok ne ispunimo
Uslove
A oni uvek postoje
I nije ništa
Autentično
Ništa lično
Sve treba da bude opšte
Poznato
Jedno drugom
Slično
I bezlično
Sve predvidljivo
Globalno isplanirano
I očekivano
Iznenadjenje je isključeno
Tako je odlučeno

5.11.2009.

U HLADNOJ SOBI- Aleksandar Ilić

U hladnoj sam sobi, hladnog srca

Prstima hladnim na hladnom peru

Misao hladna, promukla, muca

Hladni se zidovi na mene deru.

Hladna se dusa u hladnu utrobu s’vila

A hladan pogled na hladna slova pao

I tvoji su dodiri hladni mila

Hladan je i osmeh, sto sam ti malocas dao.

Uskoro cu hladnim poljubcem da te ispratim

Hladna vrata kad otvorim, hladnu cu kisu cuti

Oslusnucu je tren i lagano se okrenuti

na hladnu stolicu da se vratim . . .

4.11.2009.

List nade-Vlada Vasiljević

Jednom kad se probudiš, nekog jesenjeg jutra

I kad sa tvoga lica otreseš kapljice zaboravljenih snova

Kad prvu jutarnju kafu podeliš sa anđelima

Popiješ prvi gutljaj istine novoga dana

Ti se nekako primiri i stopi sa minutima jesenje čežnje.

Onda uputi jedan tajni osmeh onom listu što lelujavo pada sa bresta

Tom listu koji ti je krasio proleće, leto i jesen ranu.

Istom onom kome si se radovala dok je još pupoljak bio

Pa se pretvorio u mladu zelenu nadu

A kad su ga kišne kapi dobovale

On ti je slao svetlucave odsjaje, šarajući po tvojim očima i licem.

Ispisujući na tvom licu neke poruke tebi znane

U leto kada je tvoj list bio one jake zelene boje,

Davao ti je sigurnost i u tebi stvarao snagu budućih vremena.

A jeseni ove, tog jutra, kad lelujavo je otpao sa grane.

Spusti se svojim mekim korakom u svoj vrt ponosni.

I uzmi list tvoj, uzmi i ostavi u herbarijum nade,

Za neka nova srećna vremena.

3.11.2009.

Sjećam se…-Arsenije Lalatović

Sjećam se…
Bili smo đeca…
Išli u školu…
Dijelili tajne…
Sanjali…
Jednoga dana…
Ah, jednoga dana
Bez riječi, pozdrava
Otišla si… zauvijek
Mislio sam, doći ćeš
Čekao sam danima
Nadao se…
Zidao kule…
Ali uzalud…
Vrijeme je prolazilo…
Život kao život
Ostavlja tragove
Ponekad briše…
Sjećam se kiše jesenje
Sitno su kapale
Držali smo se za ruke
Đeca… eh
Danas na zadnoj strani
Lokalnih novina…
Vidim tvoje ime i slika
Čitulja…
U Parizu si zaspala
Kako je život čudan?
Volio… a tako bih volio
Da smo se sreli
Još jedan put…
Ispili kafu u ime vremena
Kojih nema… eh
Sjećam se…

2.11.2009.

A GDJE SAM TU JA?- Stojanka Seka Zakić

Tražih te u sjeni

svojih vjerovanja,

u šumoru grana

starih jablanova,

ali meni vješto

tvoj lik sad izmiče…

Šta od mene hoće-

šta mi to bol viče?

Putevi te zovu,

da ih opet pratiš,

a daljine kažu

da se njima vratiš;

gdje da se uklopi

još nečija želja-

da l’ bih i ja tebe

poželjeti smela?

1.11.2009.

RAZMIŠLJAM – Branka Zeng

Listam stranice

Vremena koja

Sada su prošlost

Otkrivam

Tajnu koju

Skrila sam

Od sebe

Od Tebe

Od svih ”

ISTORIJA-Aleksandar Hercog
Istorija,
Da ne daje se svakom rekao bih da je majka života!
Da nije često silovala svoju decu rakao bih da je volim!
Ona je bog života jer niko ga bolje ne zna!
Ona je tu bila kad se rodio iz vremena!
Ona mi je to rekla,
Kada je njeno nago telo sijalo mi u očima!
I posle, dok je pisala moje ime na svojoj beloj koži!
Ni krvi nije žalila i nisam znao više koja je njena
Niti me je pitala kako sam je našao ni kako sam prošao!
Pored mrkih cuvara i ratnika njenog carstva!
Noseci stvari što smrti kao osmeh poklanjaju.
Sa rukama od krvi i puknutim kamenim srcem oštrim.
Pitala nije da li me ono boli kada mi je rekla ostani!
Ostani tu kraj mene, sve je tvoje sto vidis!
I živi koliko ti se živi,
Dok ovaj svet decu ne poželi radjati!
PESMA NEDELJE
ISTORIJA-Aleksandar Hercog
Istorija,
Da ne daje se svakom rekao bih da je majka života!
Da nije često silovala svoju decu rakao bih da je volim!
Ona je bog života jer niko ga bolje ne zna!
Ona je tu bila kad se rodio iz vremena!
Ona mi je to rekla,
Kada je njeno nago telo sijalo mi u očima!
I posle, dok je pisala moje ime na svojoj beloj koži!
Ni krvi nije žalila i nisam znao više koja je njena
Niti me je pitala kako sam je našao ni kako sam prošao!
Pored mrkih cuvara i ratnika njenog carstva!
Noseci stvari što smrti kao osmeh poklanjaju.
Sa rukama od krvi i puknutim kamenim srcem oštrim.
Pitala nije da li me ono boli kada mi je rekla ostani!
Ostani tu kraj mene, sve je tvoje sto vidis!
I živi koliko ti se živi,
Dok ovaj svet decu ne poželi radjati!

Kada su ti usne dodirnule moje
a prsti ko dirke lupkaju po meni
zaspali smo nemo misli nam se roje
ja te žarko molim stranicu okreni

Stih dana i pesmu nedelje Oktobra bira – Lepa Simić

STIH DANA i PESMU NEDELJE BIRA – LepaS

PESME NEDELJE OKTOBAR 2009

  1. VISIBABA – Eleonora Luthander
  2. KAD DUŠA ZABOLI –  Stana Minić
  3. TAJNA – Sava Ilić
  4. Groblje,Tama,Čama… – Miljojko Milojević

31.10.09

Čekanje tebe

Čekam te noćas
na uglu ljudskih stradanja
na prvoj stanici sna
zastajem na čas
sita pustih nadanja
korakom bez pokreta
čekanju dosledna ćutim
tlo pod nogama ko da se gubi
ne, ne prihvatam ono što slutim
neka,nek idu srećni ljudi
meni nema dalje.

-Stana Minić

30.10.09

Obraz

Publiku sami birajte,
ili perom il’ rečima.
Na svom papiru sanjajte.

Ovo dete još se budi
iz potrage za pesmama,
što ne čitaju svi ljudi.

Miloš Leković

29.10.09

TEБИ

И пролазило је,
Време које је живело, време које је умирало,
Ту крај нас, у погашеним светлима града,
У јутру које је немо стајало на раскршћу,
Првог погледа, лица, онога који се памти,
Јер, украшено је било осмехом,
Оним најлепшим а тако обичним.

Зоран матић

28.10.09

PESMA NEDELJE

VISIBABA

Zarumeniće mi se opet
gonjena duša
ubledela u skloništu samoće

Zvončići sreće
nadjačaće zavijanje čopora
zauvek

U nedelju
u proleće
povešću  svoju dušu
u šetnju

Hodaćemo polako

Uvek ćemo od sada polako
hodati
da što kasnije stignemo
do starosti
do smrti

Eleonora Luhander

27.10.09

BOJA LJUBAVI

…svetlo…
…koje se krije
u ljubavi
obasjava put
kojim putuju
odabrani

i neprikosnoveni
čuvari tajne
koju kriju
pod košuljom
i privijaju
na gole grudi
kao majka
čedo kad doji
skrivajući
svoja osećanja
od tame oka
koje želi da sruši
i uništi to krhko
zdanje obojeno
bojom ljubavi.

Branka Zeng

26.10.09

POETSKA SNAGA

A ja sam vam eto
i pesnik i čovek,
štoviše žena,
pa mi je sav teret sveta
na leđima,
pa mi je duša u grču
sva ozleđena,
jecati hoće al’ joj se ne da
trzaj krene pa se preda
suze niz grlo pa u nedra
razum se od srca otima
i to mi je sudbina –
jer ja sam pesnikinja

Ratka Bogdan

25.10.09

SVITAC I VETAR

Grme gromovi
Tope se polovi
Otvaraju valovi
Tonu gradovi
Nebu sam se molio
Vetar mi te ugasio
Bos sam na led stupio
Za tobom se zaledio
Ljubavi moja

Saša Milivojev

24.10.09

TRENUCI SNA

Večeras, zbog tebe
ubiću mesečev sjaj
i sve zvezde ugasiću
u tvojoj kosi.

Ostali su samo trenuci sna,
rasparčani i nikad proživljeni.
Nazdravimo novom susretu,
koji, možda neće promeniti svet,
ali život sigurno hoće!

Dalibor Đokić

23.10.09

PESMA NEDELJE

KAD DUŠA ZABOLI

U iskopanoj duši opet raste pelin

tako malo reči za tako mnogo bola

i tako malo suza za tako puno tuge

ćutati ne mogu a pričati nemam s kim

nema ni sna da odmorim dušu od pitanja

ni zračka sunca čak ni u svitanja

kad isto je i noć i dan i jutro i mrak

kad nemam s kim da podelim

taj osećaj bola što je k’o smrt jak

ni srce svoje nemam kome dati

pa molim boga da prestane kucati

nek odmore misli u tom večnom snu

nek istrule ruke kad nemaju zagrliti

čoveka u čoveku prijatelja bar

ma kome treba život kada on to nije

zar se srce može baciti k’o stvar

u ruke onom kom su reči zmije…

(C) Stana Minić

22.10.09

ZA KRAJ
Ovo može biti
Kajanje
Trajanje
Oproštaj pred vratima
Ćutanje…

Ipak…

Ovo je ta
Poslednja pesma
Koju vetar nosi kao
Pocepanu maramu
Kroz raskršća

…mala biserna suza
zamotana u čaršaf
natopljen kišom…

Gordana Knežević

21.10.09

PESMA NEDELJE

ТАЈНА


Ја не могу ником рећи да те љубим,
кријем осећања ко шкртица пару,
да чистоту душе своје теби нудим

као верност слуга своме господару.
Нити коме рећи да те силно волим,
да  једно је биће од мене и тебе,
нит нажао ишта теби да учиним
а да притом не бих повредио себе.

И не могу ником рећи да си моја,
тајно мога неба на срцу што блиста,
да ме топла љубав само греје твоја
искрена и нежна, као суза чиста.

Да ти очи гледам у часима тијем
док нам тела дрхћу а разуми муте,
и пред ким једино не морам да кријем
да живим за наше часе и минуте.

И остаћеш тајна целога живота,
јер те неко други поред себе има,
а у свему томе  једно је грехота
што те нисам смео показати свима.

Сава Илић

20.10.09

УЗАЛУД

Узалуд, кишо,
своје сузе остављаш
на прозорима мојим;
Узалуд луташ…
Узалуд капљицама својим
баладе свираш
Узалуд, ох, узалуд,
за њу ме питаш…

Владимир Рајак

19.10.09

Varijacija No.2

Opet šteta!
Man’ se stari berićeta:
seme i đubrivo i gorivo skupo,
cena žita niska i bez štita.
Stari traktor juče ti prolup’o…

Tvoja rodna, lepa, ravna njiva,
kao i ti,
sad jesenju setvu sniva.
-Al’ ko vas štiti?

Miljojko Milojevic

18.10.09

NIT

Kamen si,

najteži kamen na mojoj ogrlici,

saplitaš sa carskog puta

tudjim srećama

izgažen…

I  bol si

i uzdah

i noć

i svitanje

i dašak vetra u sumrak

i …

Sve si,

sve si

a da te čak nisam ni pozvala

da sve postaneš….
Aleksandra Pejic

17.10.09

ПУСТИ МЕ

Пусти ме

потајно у ћелије,

баш у те-оне зреле, најсмелије,

у миоцвату и једром ластару….

Пусти ме да харам

нервима и жилама

и да ти у њима, свим силама

служим, као господару…..

………….и то ми није довољно….

Зато, пусти ме

у косе, под нокте,

да, и тада, са тобом

вазда растем, господару мој….

На чулне пашњаке,

баш у те-груде од полуде,

пусти ме

а потајно, остани само свој…..

……………пусти ме….зло ми је…

Aleksandra Mladenovic

16.10.09

ЗАУВЕК ТВОЈА

Пролазе тренуци време улудо

Кад сам без тебе

Сазнајем да је живот чудо

И чувам себе

За неку стварност која ће доћи,

О, ја то знам,

Када ћу напокон моћи-

Целу себе да дам.

Не мораш ме разумети

Не мораш ме желети јаче

Буди само ту – понекад

Када сам сама и кад ми се плаче.

STANA M.

15.10.09

Moja malenkost…

Trebalo bi mesečeve kapljice
Utkati u kose nabujale Morave
Pre glasa plave ljubičice

Jer tada više ne bi dolazile zime
Stalno bi u zavičaju cvetao jug
A proleće ne bi napuštalo lug

Zato po čitav dan
Savijam sunčevu rosu
I razbijam brzacima san
Samo da bi Morava
Imala cećuravu kosu

I tako klešem mesečeve opeke
I brzacima Morave vijuge tkam

Tako mi ovoga dana
Moja malenkost – Svetlana…

(C) Svetlana Djurdjević

14.10.09

TИ ТО НЕ СЛУТИШ
Мени је лепо и ја волим
и ову јесен и лишће и твој ход.
Ја волим и моју разиграну машту,
све сумње и сву бол.
Ја све то волим, а ти и не слутиш,
да са лишћем, које у пролазу газиш,
умиру и моје очи.

© Љубодраг Обрадовић

13.10.09

OKO KOJE KRIJEM
…i zvuk glasa
koji se širi kao eho
u lavinu koja ruši i skriva
dok je toplota
koja probija pogled
zaslepljen belinom
prostranih polja
otapa i rađa

napaja zemlju
na kojoj gajim
želju i stvaram
sliku od snova

a čuvam blago
koje se čita
u jednom kutku

oka koje skrivam.

Branka Zeng

12.10.09

NA IVICI
Čudne su te ivice…
Ponekad ti je i drago da ih imaš!
Stavljaju na probu spremnost tvog duha
i tela
i ljubavi…
Šta bi nam život bio bez ivica?
Zato sam ja,
ovu moju poslednju,
toliko zavolela,
toliko, da smo postale nerazdvojne!
Šetam, blažena, po samom sečivu
i uživam u pogledu
na sopstvenu propast
iza nje…
Aleksandra Pejić

11.10.09

Sećam se
Sećam se,
otkrio sam sebe na kraju svih krajeva
strofe bukte,
dok gradim neki svoj svet
i od pesnika
iz pepela stvaram čoveka.
Zoran Hristov

10.10. 09

Otkrivajući sebe
Jos jedna sveća je dogorela.
Istopljeni vosak
pružio se duž svećnjaka
formirajući
novi oblik svog postojanja.
Zagledam se pažljivo.
Sanja Petrović

09.10.09

BRZINSKA
Kleči mi dah u izmaglici;
Zakuni se još jednom
da poslednji put umireš.
Ovi nalegli svici
ostaće završna radnja
u ulici Hristovog raspeća.
Svetlana Poljak / Pollakova
08.10.09 PESMA NEDELJE
Groblje,Tama,Čama… i …*
Ovde, na groblju u gradu,
iznad svakog dobra, iznad svakog zla,
počivaju drug do druga, ovdašnji do stranca,
i heroji, i genije slavni kraj tužnog pijanca
– svi u tami teškog, vlažnog, tla.
Ovde, u miru počivaju deca i ljudi i žene,
bez ljubavi, i sreće, i jada, i bez nade svake.
U tišini i dubokoj čami svoje crne rake,
očekuju voljene i drage…
Tu i moja draga očekuje mene!
A, ovde, na groblju moga milog sela,
iznikli i rastu sve cerovi sami.
Među njima jedna breza bela
prkosi tišini i grobljanskoj čami.
Kada me sahrane tu, kraj travnoga puta,
voleo bih da mi iznad čela
mesto cera, mesto gloga ljuta,
nikne samo vitka breza bela…
I u dane letnje i u noći jesenje i sive
šumi, šumi, šumi
sve lepše, i duže, i više…
Da se zvezde i okolni humi začude, zadive,
kako brezi pesme mrtav pesnik piše.
Miljojko Milojević

07.10.09

Прошло је подне
Чекај ме. Доћи ћу
Још овај пут
Да се испричамо …
Касно је …
Прошло је подне …
Пакујем кофере …
Одлазим …
Остављам сећања
Успомене …
Део себе …
Опора горчина
Тиња у грудима
Крадом помињем име
Твоје …
Памтићу га. Обећавам
До задњег трептаја …
Arsenije Lalatovic

06.10.09

MATEMATIKA
Pa kada znam
Da ja tebe
Volim
Najviše na svetu
(to je moj aksiom
Moja teorema
I jednačina moja
Sa dve poznate
U kojoj si ti
I iks i ipsilon)
Kako onda
Možeš da mi kažeš
Da me voliš
Najviše na svetu
Zato ćuti
Ne laži
Pusti
Da ti ljubim razlomke
I da te volim
Nedeljivu
Sa dva
Slobodan Ivanović

05.10.09

ТИ И ЈА

Сачекај још трен,
Док сунце залази,
Испићу последњи пехар вина,
Црвеног као крв на мојим грудима,
Слатког као њене усне,
Сувог и опорог,
Као једно срце које сам волео,

А ти и ја,
Моја Смрт и ја,
Идемо, некуда,
И опет, на мојим уснама,
Остаје подругљиви осмех наде,
Док срушене ивице времена,
Певају песму победе.

Зоран Матић

04.10.09

STIHOVANJE

Samo kiša, magla i jedan jedini grom
našom istorijom kola;
Staro, izlizano, iznošeno spajam,
Kako da umrem nova
dok ti ruke ne dovajam
da mesečinu zagrle
i trag vatre što stola po njoj…
Svetlana Poljak

03.10.09

LJUDI BEZ SRCA
Juče je nestalo
i pola mog grudnog koša
kad sam te iza sebe
u hodu naslutila!
Umesto bola
leptiri u stomaku…
Odjednom
sam
kroz sebe gledala
srce
kako se sa tvojim grli…
Poželeh sa njim nepozvana
da poletim,
poželeh da im zajedno
posmatramo
ptičije poljupce…
Poželeh…
Aleksandra Pejić

02.10.09

TIŠINA
Miriju breze pod snegom.
Uvo, još, lovi šuštanje
malih pahulja.
Ni led
ni žar
ne pucketaju ove noći
što se sa zorom ljubi.
Magle jutarnje
po trepavicama popale
Tišina
prekrila
sumnju i strah.
Svetlana Biorac-Matić

01.10.09

СКАЛИНЕ

Протекла је младост коритом Рибнице,
Водопад ми страшни, дах старачки леди,
Ал` ми још зборано обасјава лице,
Призор двоје младих што у мраку сједи.

Невен Милаковић
_________________

STIH DANA-septembar 2009 bira – Lepa Simic

STIH DANA I PESMU NEDELJE
– Bira Lepa Simić
ПЕСМЕ НЕДЕЉЕ У СЕПТЕМБРУ
  • Pesma o psu – Ljubodrag Obradović
  • Da nije priče – Mile Tešanović
  • Zlatno zrno – Aleksandra Mladenović
  • Dar majke Jevrosime – Neven Milaković
30.09.09
PESMA NEDELJE

ПЕСМА О ПСУ – Љубодраг Обрадовић

(Кога је убила љубав)

Уз аутостраду,
чупаво псето,
клати се ко на валу…
А јесен је јуче заменила лето …

Пиша тај кер на свет и знанце,
на жуто лишће, на пролазност, на све…
Његову су керушу оковали у ланце
и он сад може мирно да лута и умре.

Велика слобода, коју није хтео,
оковани сандук, на дну паучина…
Месец је давно већ узрео!
Чупаво псето сабласно клима.

И лаје, цвили, ваља се,
буљинама и зечевима кези.
Ништа у животу не понавља се,
смисао у грешкама лежи.

А ова поноћ је тако болна,
прокоцкана љубав пече.
Криви су људи и страст полна…
И куја која се уз плот затече.

И уморно псето затвори оба ока,
затресе главом и под ауто скочи.
Шуми васиона, неумитна и дубока,
и међ звездама крије блиставе псеће очи.

А јесен је јуче заменила лето…

Љубодраг Обрадовић

ПС. Ову песму, која је давно написана, мало модификовану, објављујем подстакнут судбином пса који је скочио пред један ауто, ових дана.

30.09.09
Ne mogu ja

Znam ti si Lorkina “Neverna žena”
i moj greh, zabluda stara
samo si žudnja nesvesnog trena
kao Preveru što beše Barbara.

Slobodan Ganić

29.09.09

KAMEN

Bilo je to pre moga rođena.
Preteško breme, tako to biva,
Kada se deca rađaju u nevreme.

Obese im kamen oko vrata,
Stave im ga pod glavu,
Valjda da ne ispadnu iz kolevke,
U kojoj se ljuljaju do besvesti.

I bi kamenja, sve kamen do kamena.
Godinama je dobio na formi,
Počeo je da dobija i na smislu.

čvrst je to materijal, dugovečan,
Tesko se rastače.
Vremenom puče i on, raspao se?

Kopajući i tragajući nađoh
U njegovoj utrobi jedan belutak.

Beše to duša od kamena.

(C) Rada Lugumerski

28.09.09
OSTACI DRAME
ti i ja
nismo znali šta je komično
nismo bili spsobni za šalu
niti nam je humor bio potreban
da bismo se osećali srećni
ovakvi trenuci
nikad nisu smeli proći
ili biti zaboravljeni
oni su zahtevali jedan dodatak
u kome bi mogli dalje
da se razmahnu
jedno pevanje
Spasoje D. Milovanović
27.09.09
DOGODIĆU TI SE

Dogodiću ti se…

U mojim pesmama
Toliko stvari
Sećanje je ovde
Da bi iščezlo
Sever mi u mokroj kosi
Zapleo špilje
Rascvetali glog

Od žutih vrhova
Ne mrdnusmo dalje od kameleona

Gordana Knežević

26.09.09

НЕМОЈТЕ

У мени немојте тражити пол,

ни северног ни јужног  име не знам носити;

за мало белутка тек на тргу просити-

ово тело је само навлака за бол.

Не тражите у мени колибе ни гнезда,

место ми нема темеља ни крова;

станујем у улици безимених снова-

са душама Вашим пуним звезда.

У мени немојте гледати минуте,

време не зна тећи у пољу од трња;

свадба моја од најцрње је  црња-

пером овим немим нек’ свемири ћуте.

Не тражите зато оно чега нема,

лептирицу над ужареном лампом у ноћи;

на крилима песме незван ће Вам доћи-

лепршави лахор олује што се спрема.

У мени можете газити,решетати,

кидати изнова свих празнина скраму;

без облика и твари,остарелу таму-

и тада,ненадано,у себи ме сретати.

Не тражите у мени немуште истине,

ја се само дајем да нема ме више;

сваки звук и глас ми тихо ноту брише-

одговоре пишем мирисом даљине.

У мени немојте женом ни човеком,

називати сену крај ураслог гроба;

у ритама сама ћути к’о ругоба-

загледана у Ваше одсјаје над реком.

Не гоните у мени изгубљени пол,

ни северног,ни јужног име не знам носити;

за мало белутка на тргу тек просити-

ово тело је само навлака за бол.

Aleksandra Mladenovic

25.09.09
LjubaPozdravnaRec
СЕТНА ПЕСМА

Све сам ти опростио
и понудио све што могу,
све што имам и знам.
А ти си шапнула
нешто ветру
и нашла другог
за своје празнине.

Љубодраг Обрадовић

24.09.09
Приказ истоименог зборника поезије.
Деконструисани сонет с репом
и с акростихом у огледалу.
ПРВИ ПУТ

Било с левог бока или с десне црта,
Астрали се врте; по која жаока
Оставља траг иза, да се зна шта јесте
Биоритам с кресте или црна риза.

Речја се та маса прелива с екрана,
Антистресна храна zзаумних таласа-
Да свет буде бољи, бар за ,једну т ачку,

Djordje Petrovic

23.09.09
Jesenje boje u meni stoluju

Nalazim se
u predvorju večnosti.
Sve priče se ovde završavaju
jer eliminacijom Ega,
započinje nezamisliv let.

Bogdanka Rakić

22.09.09
MOJA BRAĆA

Sve što može da se proda
Prodala su moja braća
Mi ni svesni nismo bili
Ko kupuje a ko plaća

Prodali su okućnicu
Šljivar iznad rodne kuće
I bačvanu kraj vrbaka
Plava jutra u svanuće

Borisav Blagojević

21.09.09
R O D O S L O V

-Mom pradedi Mihajlu,
nestalom negde preko Albanije-

A tražili smo ga
I u velikoj limenoj kutiji
Što stoji na šifonjeru,
Sa koje se smešila devojka
Obučena u šarenu narodnu nošnju.
I po kredencu i natkasnama,
Crkvenim kalendarima i retkim knjigama,
I po sklopljenim ćilimima
Iz kojih su ispadali sasušeni listovi
Oraha i duvana,
I po gustoj paučini tavana.

Kaja Nikolić-Stojanović

20.09.09
Život
I kažem vam svima – JA sam Istina!
Prezrite me, odbacite, ali ja sam
tu – nikada me u potpunosti ne možete
izgnati! Jer, ostajem čovek.

Svetlana Djurdjević

19.9.09
S I N U  P O   P E R U

Koga to noćas pijanoga vode,
Nebeski žbiri po pomrčini.
Čije li se to oči mrgode
Budan li sanjam, il mi se čini.

Noćas te žbiri pijanog vode,
Sutra te raspad sistema čeka.
Blud je za slabe i odrode.
Spokoj je to što čini čoveka.

Radivije Miladinović Packo

18.09.09
ОДА ПИВУ

” Вино лечи тугу ”
Лечи!
Али с пивом тугу ни осетио нисам.

” Уз вино најбоље патиш за прошлим љубавима ”
Тачно!
Али уз пиво само једну љубав имам,

Љубав према теби!

Горан М. Бабић

17.09.09
MUZIKA

Noćas trubaduri
Sviraju
Muziku vjetra

Tvoji prsti
Harfa…

Intermeco!

Drugi čin zimske opere
je balada plamičaka.

Dragica Ždralić

16.09.09
PESMA NEDELJE
Da nije priče

Poznata priča
žuborom protiče…

Da nas se ne tiče,
ili ne dotiče,
naš plavkasti mjesec,
ne bi se ljubav zvala.
A kako je malo poznajemo
u ustreptalim mirisima
vjetar fijuče
kroz praznine,
i da nije priče,
bila bi ćutnja
na ustreptalom jastuku.
Oblaci se nadnose
gdje nesigurnost vlada,
i sunce bi se zacrvenjelo,
jer ona se ponavlja
u izgubljenosti..
prostora skučenog
a želja do neba..
Uzdah bi se prelomio
k`o grana stare kruške
da nije priče poznate
što zlopamtila najveća
zaboravljaju
i lako velikomislenici
ne pamte.
Priču koju šapućemo
napaćeni u ekstazi
u nedostatku razuma,
dugine boje plamte.

I beskraj ima kraj
bezgraničnog uzimanja i davanja.

Mile Tešanović

15.09.2009
Kročila si u moj život,
*lutajući kroz misli,
silazeći u srce,
tamno srce,
srce noći,
puno čudovišta!*

KROČILA SI U MOJ ŽIVOT
Ljuba
Ljubodrag Obradović

14.09.09

ЗЛАТНО ЗРНО – PESMA NEDELJE

Aleksandra Mladenovic

Нестајем лагано са уздахом сваким

и ништа сем пакла ме не може снаћи.

У венама пути све су краћи,краћи

ја ходам ка крају кораком лаким.

Нестају заувек све најлепше риме

које су хтеле кроз мене протећи.

Сад већ туђа крила, шире се ка срећи

ка невином срцу,без јада, без зиме.

Нестајем ,а да још нисам ни пронашла

у утроби зрно златастога праха-

труну што сија без срама и страха

да осветли кутке где је тама зашла.

Нестаћу  полако и нећу ни знати

да ли је то зрно икад постојало-

да ли је у мени барем на трен сјало

и  да ли ће икад моћи да ме врати.

13.09.09
PESMA NEDELJE
ДАР МАЈКЕ ЈЕВРОСИМЕ
12.09.09

Dete od spomenara

Takni me rečima, svojom rimom
Uzmi me za ruku kada zaplačem
Takni me osmehom
Za ljubav imaš dara
Osvoji me, zapiši se u život moj
Jer ja sam dete od spomenara

Progovori stihove Ljermontova
Ili samo pevuši na vetru
Zagrli me sitnicama
Dok nebom se duga stvara
Sviraj gitaru uz moje pesme
Jer ja sam dete od spomenara

Lidija Petrovic

После много година
Све Наше и тада беше трен само…
а Ја, остао сам окамењен на раскршћу:
са Њеним цветом у руци,
са Својом срећом утамниченом у срцу,
са Њеним осмехом и ведрином, али на набораном лицу,
са Својом сенком…
на распућу простора и времена…

Поново сам…
скучен у својој души у којој су се разишли времена и нада.

Дуле Р.Пауновић
O dovraga kako mrzim
kada neko pred mojim očima
bespotrebno zgazi bubu, ubije leptira,
pokvari muziku, pljune na ulici, opsuje u crkvi,
isplazi na slici, smeje u najtragičnijem delu,
udari slabijeg od sebe,
gura u redu sa dahom od sinoćne rakije,
i ne koči pred barom!

Snežana Čkojić
– Moja patetika ponedeljkom ujutro
07.09.2009
Kletva je ne pojmljiva, ne vidljiva.
Nikla iz ocaja, zalivana bolom.
Godinama se strpljiva skriva,
neprestano nesrecu ona priziva.

Aleksandar Ilić – KLETVA

04.09.2009
OČI

Prevarih se,
pogledah.
zaplovih
po tvojim nogama,
po tvojim deltama
i rukavcima,
plovih po
tvojim bedrima,
rukama
i
čvrstim nedrima.
Po usnama ,
po tvojoj kosi.

Srbobran Matić

VIDAR

mesečar sam

koji

dodirom

prazninu

pred korakom svojim

odmerava…

ruke,

bedne putokaze,

slepilom

ispraćam

do

poricanja… ”

Aleksandra Pejic

ДАР МАЈКЕ ЈЕВРОСИМЕ

Сину мајке Јевросиме
Аћиму Вишњићу

Читао сам Аћиме Твоје риме,
Многе чак наизуст говорити знао,
Сматрао Те братом, дичио се тиме,
Ал` тек сам Те јутрос стварно упознао.

Читуља у „Дану“, рапсодија бола,
Сонет скован срцем пламена поете,
Горостас са Голије, из Вишњића дола,
Надвисио себе и постао дијете.

Радује се брате мајка Јевросима,
У Рају јој душа обитава мека,
И сада Те милује дрхтавим прстима,
Срећна што је родила таквога човјека.

Невен Милаковић Ликота

Сину мајке Јевросиме
Аћиму Вишњићу
Читао сам Аћиме Твоје риме,
Многе чак наизуст говорити знао,
Сматрао Те братом, дичио се тиме,
Ал` тек сам Те  јутрос стварно упознао.

Читуља у „Дану“, рапсодија бола,
Сонет скован срцем пламена поете,
Горостас са Голије, из Вишњића дола,
Надвисио себе и постао дијете.

Радује се брате мајка Јевросима,
У Рају јој душа обитава мека,
И сада Те милује дрхтавим прстима,
Срећна што је родила таквога човјека.

Невен Милаковић Ликота

STIH DANA-AVGUST 2009-bira Bogdanka Rakic

PESMA MESECA ZA AVGUST 2009::

Rezultati Glasanja na dan 06.10.2009 u 18:00

Glasanje se vrši u anketi na naslovnoj strani sajta i na Blogu, a pobednik je onaj pesnik koji u oba glasanja zbirno, dobije najviše glasanja.

Naziv pesme i autor Blog Naslovna Ukupno
BEDA – Vesna Dimitrijević 36 81 117
IGRA – Aleksandra Pavlović 9 16 25
VEKOVI – Marija Stojiljković 4 16 20
ZAUVIJEK – Danja Djokić 4 104 108

Prema tome, Vašim glasovima za pesmu meseca avgusta 2009. godine izabrana je pesma BEDA – Vesne Dimitrijević. Vesni čestitke, a ostalim pesnicima više sreće i glasova u nekoj od sledećih anketa.

Ljuba Obradović.

PESME NEDELJE ZA AVGUST 2009::

VEKOVI-Marija Stojiljkovic

IGRA-Aleksandra Pavlovic

BEDA-Vesna Dimitrijevic

ZAUVIJEK-Danja Djokic

Ajde Bobo postavi ih!!!

Stih dana 30.08.2009.

U DUHU PROLAZNOSTI–Milisav Djuric

MilisavDjuricKrusevac08

Danas se kotrlja u sutra
Iz rose proklija ljubav,
Topla i meka da je grli
U klasu raži.

Stih dana 29.08.2009.

AJDE DA SE KOCKAMO-Spasoje Z. Milovanovic

SpaleFedraro09

I njivu ti riljam
I crkvu ti na sred trga podižem
Da se hvališ
ko da si ti sve to
Ako izgubim
Isto to
Al da platim
Taka ti žene
i njiva
i trg
Šteta da stoje tako

Stih dana 28.08.2009.

BEZ PRAVA DA KAZEM-Latinka Djordjevic

Latinka09FedraroSto65

Ove noći,
želja da me nema,
jača od nesrećnika,
punog ruševina
i razočarenja.

Zariven nož,
okreće se u rani
svirepošću deteta,
koje kida krila leptiru.

Ove “ljupkosti”
moje srce nije znalo.
Sve je hiljadu milja
od strasti,
najžešća ironija života.

Stih dana 27.08.2009.

SAMO RUKE MI VRATI-Danja Djokic

danjadjokic1

I ne vraćam ti pogled
Začet od iskona
Ni ono treće oko spoznaje
Uglavljeno da svijetli
Kao putokaz
Da bol ne dođe
Nepozvana iz tame
I napakosti
Rukama što grle

Zauvijek

Stih dana 26.08.2009.

POZAR-Slobodan Ivanovic

SlobodanIvanovic2009

Damare u tebi
Želja moja
Dal’ je
Probudila?

Da li im je
Dovoljno
Udahnula htenja
I snage
Da okrilatiš
Iz gnezda
Se otisneš
I meni
Na dlan
Sletiš?

Ili ću
Sagoreti
Dok
Želja moja
Svitce
U meni
Ne ugasi?

Stih dana 24.08.2009.

AKO TI KAZES-Svetlana Poljak

SvetlanaPollak4

Slagah da te se sećam,
nad klonulim casom- ja slagah…
k’o rospija neka u kloptanju besnom;
Gledah te tada tiho i pomno,
grlom dečaka ti reče mi svašta,
Ako ti kažeš- onda jesmo,
mekše se seća no kad se prašta

A bilo mi slatko da te se setim
k’o da te stvarno od nekud nosim;
Pa da se svuda ljubavi skrilo,
Tvoja mi krv pustoši telom…
Ako ti kažeš- onda je bilo,
Vremena čudnog pod našim pragom,
Ako ti kažeš- onda mi drago

Ućutah sramno, da li se znamo,
ne ličiš baš na prošle priče
gde mnoge tuge bestrasno stoje,
ni ne znah da imam srca u tebi…
Ako ti kažeš- onda je moje

Stih dana 24.08.2009.

ZAUVIJEK-Danja Djokic

danjadjokic1

Dođi i prostri tepih ljubavi
Na koji ćemo leći, zagledani u nebo i
Neka nas plavetnilo zajedno pod kupolom zagrli.
Postani slavoluk pobjede nad
Svim nerazumnim bitkama života.
Natkrili se grandiozno, kao most
Da tečem podatna ispod tebe
I šumom valova u otjecanju uzdišem
Preklinjući te da me zauzdaš i ukrotiš.

Stih dana 23.08.2009.

VASARSKE IMPRESIJE-Jugoslav Nestorovic

O, kolika sreća, da predstavnik vrste
iz gorstackih suma, ovde, bas on bude
i harizmom ličnom okupi te ljude
da se njemu dive, pljeskaju i krste.

Stih dana 22.08.2009

MUZIKA-Aleksandra Mladenovic

Otvori se usna,naceri se jadno
a dlanovi brže u ljutiti boj.
Ti tonovi rajski za milost ne znaju.
Zasviraj,maestro,opelo na kraju!

Prikupi se koža,al’ nekako sama
presvuče me golu,krvavu i gladnu.
Zidove podigoh da se opet sruše.
Zasviraj,maestro,tu muziku duše!

Stih dana 21.08.2009.

BEDA-Vesna Dimitrijevic

VesnaDimitrijevic09in

Doćiću što pre
-čim prikupim hrpu
smrdljive zelene salate
koja će mi obezbediti brojeve
na osnovu kojih upadam u sistem
i otvaraju mi se vrata:
aerodromska, avionska…
Vrata ka prozoru
koji je u tunelu,
a ja sam u njemu.
{Ti si prozor!}

Nadam se doćiću ove godine,
doćiću…
Sve zavisi od posla i plate…
**
A šta ako dođem,
shvatim…
I… poželim
da se vratim?

Gde ću onda?

Stih dana 20.08.2009.

DOK PIJEM VINO-Milovan Veselinovic

Ти си цвет из баште
мирис јоргована
миришљива липа
скоро процветала
отвори ми срце
да га срећом гријем
замрзнуту прошлост
пролећем да мијем.

Stih dana 18.-8 2009.

KAD BI MOGLA-Mile Tesanovic

MileTesanovic

Onaj treptaj, strah i stid..
Tvoji drhtaji,
iznenadni trzaji,
smijeh..

Sad bih ti dao, kupio..
Sve dozvolio
Kroz svemor stobom letio
Kad bi mogla..
Samo jednom da me
pogledaš zabrinuta,
zaljubljena, stidna..
Kad bi mogla..

Stih dana 17.08.2009.

…MOJE RUŽE TRAJATI- ĆE DUZE…-Sensej R.N.

na mojoj strani
sunce ce doći
a ako ne dodje
i ovaj će dan
proći

mislio sam
da se susreti
pune snagom kao
virovi
ali uvijek neko nesretno
odleti
i opet padaju
sa starog hrasta
kao i prije žirovi
SensejRN

PESMA NEDELJE-AVGUST2009

IGRA-Aleksandra Pavlovic

AleksandraPavlovicTeda

Od danas
igra je tvoja!

Predajem se
stihijskom poniranju
u sebe,
sebe za kojom
u belom krugu tragam.

Potomcima dužna,
precima osojena,
vetrom i vatrom
na srcu pišem
razbrajalicu kamena
– drhtaj ljubavi.

Igrom ćeš me
i danas
u sebi pronaći!

Stih dana 16.08.2009.

POMETNJA-Latinka Djordjevic

Latinka09FedraroSto65

Čujem  zvone
crkvena zvona,
čudan  znak
u  pepelu  hrama.
Umesto  mene,
budite  ona,
dok  moja  duša
na tvom  jastuku
spava.

Mala  kometo,
ljubavi, školjko
u steni.
dušo, pogačo
blaga,
crveni  karanfilu
u  polju  maslačka

Stih dana 15.08.2009.

POMISLIH-Slavica Davidovic

Obraćam se Tebi
Iscelitelju duša
Isteraj Sumnju
I na sagorla ognjišta
Puste livade
Vinograde
Pusti kišu

U šume izgnane

Ptice vrati
Učini da poverujem
I čista Srca pred Tebe stanem
Dvostruku ljubav pusti
Među ljude
Ti koji možeš sve…

Stih dana 14.08.2009.

LEDENA PLOCA-Sasa Milivojev

SasaMilivojev1

Beskrajna ledena ploča

Kamila me nosi

Teško korača

Pršte ledene suze plača

Sapliće se o vrhove piramida

Rida

Duša se kida

Nigde nema mog svica

U devet

Kao nekada

Stih dana 13.08.2009.

NOC-Lepa Simic

lepa99

Kolike misli

prodjose (mi)kroz glavu

Neispisane

Slusam cvrcka

Nad mojim krovom

Kljuca mrak

Letnji vetar

Na svetlosti mesecine

Plese u travi

Zvezde na nebu

Svece pale

Prepricavaju n o c

Usnula grlica

Umotana u cutanje

Ceka san na oci

Stih dana 12.08.2009.

GDE JE NESTAO COVEK,ZVANI GILL-Spasoje Z. Milovanovic

SpaleFedraro09

Богатства има док злата сјај
После априла прође и мај
Ловца на крају улове знај
А само небо нема крај

И
Ко што се од овце прави цветни тил
Ко нетрагом што заврши онолики Нил
У небо се претвори човек, звани Gill
Јер
Све има свог трајања век
Човек је чврст а после мек
Много је боље да живи ко небо
ил
ко небо – онако тек

Stih dana 11.08.2009.

MEDJU NAMA-DAnja Djokic

danjadjokic1

Ponekad iz šešira

Umjesto bijelog zeca

Znam izvući žutu ružu

Oprašenu tvojim očima,

I dvije daljine spajati

U onu prepoznatljivu bliskost.

Imam kristalnu kuglu

U samoj utrobi

I slutim te drhtajima

U svakom primicanju.

Na palubama strasti

Mornari podižu jedra,

Nema pristajanja

Uz dokove butina.

Pesma nedelje-avgust 2009

VEKOVI-MARIJA STOJILJKOVIC

Stavljaš mi prst na čelo
i teraš me da se pravim
da moj je,
i da razmišljam o tome.

Kako smešne reči mogu biti
Kad se stave na papir
koji odavno nije nevin i beo,
i nije njihov.

Pristajem da budem
tvoja glava puna nemira.
I ne shvataš
koliko je teško misliti
sa tuđim prstom na čelu.

Žigosao si me dodirom.
Zar to ne znači ništa?
Ili znači „svejedno“?

Ne, dragi.
Možda će druga ruka
lakše da drži tvoje telo,
otežalo od vekova.

MarijaStojiljkovic

Stih dana 10.08.2009.

IGRA-Aleksandra pavlovic

AleksandraPavlovicTeda

Od danas
igra je tvoja!

Predajem se
stihijskom poniranju
u sebe,
sebe za kojom
u belom krugu tragam.

Potomcima dužna,
precima osojena,
vetrom i vatrom
na srcu pišem
razbrajalicu kamena
– drhtaj ljubavi.

Igrom ćeš me
i danas
u sebi pronaći!

Stih dana 09.09.2009.

TI CUTACES SAMO-Jugoslav Nestorovic

Isčeznu i zadnja iskra onog zara
sto grejaše silno duše nam i tela.
No prsima tvojim stari požar hara,
ti ljubavlju plamnom prožeta si cela.

Ti bi sad da voliš, nas, i onim delom
sto isčeznu, nekud, nestade iz mene.
Hoćes da nas imaš,u biću ti celom
živi uzvišena žrtva jedne žene.

Ja skrušeno gledam ponad tvoje glave;
pune nevericom, očaja što bridi,
u daljine morske nepomične, plave
i ugledah: dusa razbi se o hridi.

Stih dana 08.09.2009.

BICE DANA-Ljubograg Obradovic

ljuba2009in

Biće dana,
kad i kajanje
će da se javi,
biće i pakla…

A sad,
potočak si,
posle kiše…

I možeš da me udaviš,
u mutnu reku života…

Možeš da me ostaviš
samoga na mostu
da noću gledam
sve zvezde,
a vidim
samo jednu,
tebe…

Sve možeš.
Čak i da me zaboraviš!

Stih dana 07.08.2009.

Žigosao si me dodirom.

Zar to ne znači ništa?
Ili znači „svejedno“?

Ne, dragi.
Možda će druga ruka
lakše da drži tvoje telo,
otežalo od vekova.

MarijaStojiljkovic

VEKOVI-Marija Stojiljković

Stih dana 06.08.2009.

NE TRAZI-Slobodan Jovanovic-Stubicki

SlobodanJovanovicStubicki

Љубав да убијем не тражи
Обоје грешни вечно би били
Пусти нек она душе нам блажи
Из ње смо само нектар пили

Не тражи таму усред дана
Срећа се тада не може снити
За љубав нежну ноћ је саздана
И зато немој разум губити

Stih dana 05.08.2009.

CETVRTI SONET-Dule R. Paunovic

DuleRPaunovic

Пробуди се, Твој Сан буђењем нестати неће,
чекам Те, на врелу нашем да се умијемо,
да једно другоме даривамо орошено цвеће

јер више ништа не можемо да сакријемо:
нашу Тајну одао је Месец враголан.
Девојчице, пробуди се, да сване дан.

Stih dana 04.08.2009.

NOC PUNOG MESECA-Bozo Popadic Aktus

BozoPopadic08in

Nema ovdje mog oraha,
moje šljive ni maline,
nema ovdje moje drage,
rodbine mi moje bliske,
pa mi duša opijena
tom ljepotom što je tuđa,
želi otić tamo gdje je naučila.
Gdje je ona milovala, uzdisala i ljubila,
a pogled mi čežnjiv skrene
sa te divne noćne slike
te odluta u daljine.

Stih dana 02.08.2009.

SAN-Srbobran Matic

SrbaMatic09

Noćas si mi, opet, šetala kroz snove
tako hrabra, bez imalo stida,
o zar je moguće biti tako sretan
u praznom krevetu, medju četri zida.

Prvo sam ti mile ugledao oči,
a onda ti toplo telo tvoje tako,
Ah kad bi htelo da tu vreme stane
pa makar se nikd više ne pomako.

Stih dana 01.08.2009.

SUNCOKRET

Branka-Zeng3

Prežem svoje

Posustale želje

Od čekanja

I htenja

Da nestanu

Ostanu

Skrivene

U začetku

Pupoljka

U Sunce

Njih prežem

Kao vranci

One galopom

Ravnicu

Pre-jezde

Od istoka

Do zapada

Do noći

Jutra

I tako

Želje

Za Suncem

Do zrenja

A

Žetvu

Bogatu

Čuvam

U srcu

Kao laticu

Suncokreta

STIH DANA – JUL 2009 – bira Lepa Simić

PESMA MESECA JUL 2009.

Rezultati glasanja na dan 19.09.2009

  • PJESNIKOVA RELIGIJA – Neven Milaković (28%, 22 Votes)
  • O, KOLIKO MOŽE – Miro Beribaka (39%, 31 Votes)
  • PREDVEČERJE – Miljojko Milojević (16%, 13 Votes)
  • VELIKI PRASAK – Spasoje Ž. Milovanović (10%, 8 Votes)
  • TEBI ZAUVEK – Jugoslav Nestorović (7%, 7 Votes)

PREMA TOME PESMA MESECA JUL 2009

KOLIKO MOŽE – Miro Beribaka


PESME NEDELJE U JULU 2009. GODINE

O, KOLIKO MOŽE – Miro Beribaka

TEBI ZAUVEK – Jugoslav Nestorović

PREDVEČERJE – Miljojko Milojević

PJESNIKOVA RELIGIJA – Neven Milaković

VELIKI PRASAK – Spasoje Ž. Milovanović

31.07.2009.

PESMA NEDELJE JUL 2009

Zatvaram oči da vidim,
nestašnog dječaka, malog Žutog,
kako je veseo i ne zna šta ga čeka…
Djetinjstvo nestade, kao cigarete dim,
nastade borba, život kao vrtlog…
Život je čudna, igra neka…

(C) Miro Beribaka – O KOLIKO MOŽE

29.07.2009.

Život je borba, san i nada
u kome kolo sreće sudba vrti.
Sa spletom zala, bola i jada
Čovek se bori, radi i voli do smrti.

METAMORFOZE

Miljojko Milojević

28.07.09

…ŽENA I RUŽA…

…volio bih
da prolaze ruže
a mene da laticama
dotiču i mirišu
kao ja njih

ruže i cvijeće
kao djeca i igračke

ružo ako postojiš
kreći
proljeće je odmaklo

žena zauzeta
oko vazne
ružu zaboravila

valjda nema mjesta
za dvije ruže

ruža kad vene
poteče suza sa lica
svake žene
sudbina ih ista
veže
isti mraz i Sunce
otapa i steže


žena i ruža…

Radovan Nedović – Sensej

27.07.09

ЗОВ
Желим те.
И ти мене, знам.
Па зашто онда, једноставно,
не одбациш те црне слутње
које те стежу и спутавају
и сасвим обично, мирно,
дођеш к мени?
Савршено добро познајем
ту затегу која те притиска
као мора покланих лавова
и на лице ти утискује
маску равнодушности и глупе
и слепе, лажне гордости.

У душу ми је болно урезано
– за сва времена –
сећање на страх од повређене сујете
која руши и обара све што
сам градила, што намеравам да градим,
и баца у неповрат… чак ни прах
не остаје.

Али сам, ипак, победила.
Сваки следећи ударац боли
много, много више,
али не погађа мене.
Мене – као индивидуу,
као клицу живота,
као скамењену пусту стену.

И идем даље!
Смело гледам истини у лице.
Пробијам се кроз иструлели вртлог
окованих људи и кличем теби!
Зов.

Послушај ме, само сад,
молим те!… и заједно са мном
прати овај исконски, бесни
зов дивљине!

Светлана Ђурђевић

26.07.09

PESMA NEDELJE

TEBI,  ZAUVEK

Oholost ti tvoja surovošću britka,
korbac ljuti biva  i tiranin crni,
mesto ruža sreće i nektara pitka;
prožimaju dušu: otrovi i trni.

Ti, u svetu svome bezdušja i boli,
dižeš vitke kule i tamnicu lednu,
zanešena žarom, saznanjem da voli,
hitaš strele ljute u dušu mi čednu.

Daj, prestani više, umoru na pragu
sa ranama teškim nemoćan,  gord stojim
i životom branim misao mi dragu:
Verujem zbog tebe uopšte postojim.!

(C) Jugoslav Nestorović

25.07.09

,,КОСОВИНА“

(Рајици Драгићевићу)

Мораћу и ја пут Косовине
У друштву верне браће или сам
Да светло заветно, вечно
На трен зажигам и засијам
Да песма се отме и докаже
Свака реч испуни
Туђина мојом да постане

Aлександар Марић

24.07.09

IMAM TE

Zagledam se

u neke daljine,

u neki horizont

koji sa drugima delim

na prozoru vremena;

I shvatim da dobro je:

Jer te tamo negde ima.

Jer postojiš!

I možda i ti

na nekom prozoru stojiš

zagledan u mene.

(C) Marija Stojiljković

23.07.09

POSLEDNJI KONJANIK

Belo

Oko kreveta

anđeli igraju kolo

Nebo se razgolitilo

Vratite mi moje telo

Srce da kujem

Neću večno da putujem

Po beskrajnom polju

Zavijen u belu postelju


Saša Milivojev

STIH DANA 22.07.09

***

Sazidaj kulu od mojih koraka
i u kutku usana tvoj mir da me prati
Ostani,  al,  tako polako slomi sve ruševine
jer od mene ništa nije bilo
nadanjima sam krala gvozdene zasede
u maglovite stene da me razlome.
Spasavala sam konjanike moje sputane
da ne odlaze još malo da me podsete
na lomove i ratove poslednje sreće.

Nevena Ugrenović Iskrica

21.07.2009

Ž U T I -CH

Gledam te bre Drago crni sve si užuteo
Od cigare i rakiju sve si izgoreo
Žuti su ti prsti tvoji žuti su ti zubi
Nijedna te neće više nikad bre poljubi

Dok žuti žutuju
Rumeni putuju
Mi smo take sreće
nas bre ni bog neće

Biće uskoro odpevana u izvodjenju Muzikanata

DSC02828

www.pozoriste-horizont.ch

21.07.2009

ZVEZDO!

Ljubav, kao silu,
iz koje strasti naviru,
hteo sam…
samo za nas!

Grom tvog ćutanja,
ubija me sad,
dok ko izgladneli pas,
noću lutam
i gledam sve zvezde,
a vidim samo jednu – tebe.

I ti zvezdo,
gledaš zemlju,
ali ne vidiš mene!

(C) Ljubodrag Obradović

bile

Pesma nedelje 19.07.09

Predvečerje

Nad krovovima i u prozorima kuća
lagano umire vedar, julski, dan.
Znam da još je dugo do svanuća
i priče što će je noćas isplesti san.
jer u istom ritmu kosmos se vrti,
a mi na lancu smrti
čekamo svak’ svoje večne noći.

Nije mi stalo do raja. Nije važno
gde, ni kad će da me stigne kob:
u veče jesenje, tmurno i vlažno,

il’ u leto cvetno, mirisno i dugo…
Teško je biti star, sam i čežnji rob
i grliti zoru sa: “Dobro jutro, tugo!”

Miljojko Milojević

18.07.2009

ПОКЛАЊАМ ТИ …

Поклањам ти милион
Речи неизговорених
Ћути … још нешто ти желим
Рећи
Вагон пун душа
1 8 8 8. кубика суза
Од воде украдене
Наста велика суша.

Поклањам ти звезде све
Нека се наредних
100. година смеју
за тебе само.

Поклањам ти све руке
Овога света
Нека негују љубав нашу
И изведу је на пут
Пут ка Богу.

Поклањам ти за крај
Белих крила пар
Нека ти помогну да
Што лакше
Одлетиш од мене,
Јер ја овако више
Не могу.

Александра Ђоковuћ


17.07.2009

SONET

Razlivaš se mnome kao vrela plima,
razdireš mi vene, damare mi plaviš.
Sa trenutkom svakim sve te više ima.
Nesnima kroz snove često mi se javiš.

Horizonti novi predamnom se šire.
Besmrtnošću ljubav prema tebi cveta
i bokori njeni šumore u raju.

Jugoslav Nestorovic


16.07.2009

KAMEN

Ja sam stijena
Zovu me kamen
Lomljiv sam ranjiv,
Ponekad plačem…
Moj plač je jeka,
Lom kamena
Teško je sinu
Sina kamena

Imam dušu,
Osjećam boli,
Mama kamena
Ima dušu…
Ne diraj, ne lomi
Ne mori…
Život koji se ne vidi
A postoji

Arsenije Lalatović


15.07.2009

ПУТОВАЊЕ

На раскршћу стојим
осунчана

Твоје десно уво
у процепу црне завесе
промаче

А око прозорљиво
спази ме из далека

Наше трагове
лепотом дана посипам
од које душа страда
сјајна, мирисава

На дланове
голубови слећу
игру сенки вечерају

Љиљана Милосављевић

14.07.2009

ТАМО ЊИМА

Не пјевам у гудала крива дурмиторска
Ни Ловћен ми не знам гдје спава,
Све што сам знао,
Да знам не смијем више,
Зар сву ову крв
Што је у потоке слисте,
У расход приказасте,
Ви исти , што крст не знате како изгледа
Што ми очи
Воском натописте
Па вас губава губа из душе изједа,

Што се на беду и јад наклописте
Усана модрих а ума блиједа
Не пишем ни о чему више,
Написало се само.

Миомир Мики Јовановић


13.07.2009.

SOLARIJUM ZA ZMIJU

Žalila se jedna zmija
zoo-vrta upravniku,
zadovoljna više nije
smeštajem u stakleniku.

Na odluku ovu tešku
nepravda je nju podstakla:
„Zašto samo mi gmizavci
da budemo iza stakla?“

Zorica Prokopić


STIH DANA 12.07.2009.

PREINAČITELJ

Tasove je prevrnuo
kao strmoglavi vetar.

Zapalio nebo
munjama strasti.

Zaplesao alejama
kao splet svežeg lišča.

Ispunio ravnicu
pričom bez straha.

Živi u meni, radosno,
ljubavi djerdan.

Bogdanka Rakić


PESMA NEDELJE 11.07.2009.

Пјесникова религија

Званије је свештено појете,
Глас је његов неба влијаније,
Луча свијетла руководитељ му,
Дијалект му величанство Творца.

Петар II Петровић Његош

Пјесници су искре божанствене,
Мреже фине које Господ плете,
Бесмртношћу душе озарене,
Ризничари радости и сјете.

Пјесницима све је поезија,
Мрак и свјетло стиховима мире,
Њима сунце и у тмини сија,
Вукови им личе на пастире.

Природа се мноштвом шкољки украсила,
Ал` само по нека сјајни бисер крије,
Само ријетке надахњује божанствена сила,
Све што има риму, поезија није.

Немојте се стога трудит`, труд с тим нема ништа,
Да похвале од преварног свијета добијете,
Кад вам душе Духу Светом буду уточишта,
Постаћете род бесмртни, пламене поете.

Невен Милаковић


STIH DANA 10.07.2009.

NOĆ KAO STVORENA ZA…

Tanka je Vaša priča,
Gospodine,
otuzan dramski zaplet,
kraj je tako očekivana
neminovnost.
I ja Vas,
noćas,
žalim…

Oprostite
što sam Vas spoznala
golog
u paperju prevara.
Moje mačje oči
prodiru korz maglu.
Dar
ili kazna Božja?

Gadimi se ljigvost
u vašim očima,
ti
ofucani stihovi
na koje,
valjda,
još uvek padaju
nedozrele devojčice
srednjih godina…

Svetlana Biorac-Matić


PESMA NEDELJE- 09.07.2009.

VELIKI PRASAK

veliki prasak

cvet na obzorju

kaldrma

oko dvora suma

na zidu grafit

i talasi

tvoj osmeh

slucajni pogled

i namerni dodir

volim te

rekla si – ti si moj lavirint

preskacem

izmisljen razlog

nepotrebno caskanje

i prozor

menjam jutro tobom

govorim

kad se probudim

(C) Spasoje Ž. Milovanović


08.07.2009.

Predskazanje

Crna eja na prozor mu sleće,
lupka krilom i krešti i pišti…
Što ga srce, što ga glava tišti-
da l’ proleće dočekati neće?!

Zimu zimi uz bolove lude,
kukuvija na prozor mu sleće,
plaši njega, al’ i druge ljude-
on proleće dočekati neće!

Miljojko Milojević


06.07.2009.

Пјесникова религија

Немојте се стога трудит`, труд с тим нема ништа,
Да похвале од преварног свијета добијете,
Кад вам душе Духу Светом буду уточишта,
Постаћете род бесмртни, пламене поете.

Невен Милаковић


STIH DANA – 05.07.2009.

Na ivici stene
osluškivao sam dah vetra
tražeci u njemu
tvoj glas.

Vetar je doneo samo buru.

Sa ivice stene
gledao sam zalazak sunca
tražeci u njemu
sjaj tvojih ociju.

Sunce je zašlo u more suza

ZALAZAK SUNCA -Zoran Hristov


STIH DANA – 04.07.2009.

Не буди, не буди ме, пусти
да убедим себе да сам снио.
Ко су они, одакле су дошли?
Свет је овај без њих лепши био.

Не буди ме – Сава Илић

STIH DANA JUN 2009.-Bira Bogdanka Rakić

PESME NEDELJE JUN 2009:

1. MESEČEVO GUMNO -Slobodan Ivanović
2. MILO MOJE -Latinka Djordjević
3. ŽIVOTA ZOV -Svetlana Djurdjević
4. VREME VLASTI -Srbobran Matić

STIH DANA 30.06.2009.

ne traži me pjesmo
tugo pregolema
vidiš da me nema
proplancima nekim
u trepetu breza
obalama rijeka
posteljama mekim

no u biču psovke
kočijaša vjetra
što mu konji vrani
bolom ogrnuti
potkovama bjesa
provaliji jure
preko polja smrti
DavorSlavnic064

BOL-Davor Slavnic

Stih dana 29.06.2009.

Ti putnica putovanja
čudna su to neka stanja
a ja sanjar tu je plima
nek te ima u mom krilu
ti u svilu pretvorena
svetlost duge morska
pena ti si reka uspomena
Ja bih trebo preploviti
s tobom biti
Čudna ova mora plava
a ti lava
a obale one stale
one bole one vole
JovanMihailo08in

TVOJI DODIRI-Jovan Mihajilo

Stih dana 28.06.2009.

Nad beskrajem mora
galebovi.
Krik!
Opomena il
strast.
Krik, krik, krik…
Pred buru,
pred odlazak,
pred ljubav.

Bele ptice
stopljen s modrinom,
večiti let.
Krik,
da mi se razum ne pomuti
pred belinom
koja me mami.

Nad modrom pučinom
galebovi…
Uteha za mornare,
nada za ribare,
čeznja smrtnika
koji bi
daljinu da prelete…
I KRIK
opomena
il
strast
SvetlanaBioracMatic08

GALEBOVI-Svetlana Biorac-Matic

Stih dana 26.06.2009.

Patentirala bih sredstvo
za konzerviranje Ljubavi
i brat- bratu
svi punoletni parovi bi mogli da ga piju.

Ja, prva!

Neželjena dejstva-nema
Kontraindikacije-nema
Interakcije-nema
Upozorenje-nema
Dejstvo-do zadnjeg daha!
Da li bi još neko
ko smatra da mu je potrebno?
Ne?
VesnaMladenovic3

KONZERVANS-Vesna Dimitrijevic

Stih dana 25.06.2009.

Ноте везу пут којим ходим
Глас туђи светло моје у ноћи је
Бука ми понекад заиста годи
Заглуши небитне мисли све.

Харају висине дубина
туђином мојом светом
Руше грешне куле од рубина
Сликају лик црвеним светлом.

Чиста депонија осећања
Завара и оне најбистрије валове
Наведе их на погрешна скретања
Претвори их у одбачене дарове.

Опасана коровом клија нада
Срешћемо се једном макар
Време ме суморно поткрада
Заборавом поткована нада је свака.

JelenaBandic

UZELELA SAM SE-Jelena Bandic

Stih dana 24.06.2009.

sve što sam imao i želeo

sve je bilo loše pitanje

a i ako sam znao

da sve to

nikako nije i nikada neće

biti kao dok sam nekad

ustajao  rano u svitanje

nadam se i ako znam

da sve što je tu

i sve što sam nekada izgradio

sve je bilo tako meko u nadi

da nekada nešto ostane od zalogaja

i ako sam sve  osetio beskrajno

nadao sam se nekom pogledu što nestaje

a mogao sam samo kroz zoru

da kažem ko sam ja

mogao sam a nisam znao

DarkoKolarBgProm

PITANJE  ZIVOTA-Darko Kolar

Stih dana 23.06.2009.

Ni najcrnja pomrčina
izbledeti neće svetlo
oreola tvoje seni.
Da olovo kaplje ne bi izlilo
oči moje za tobom.
Druže,
ko slamku lomila te
čežnja za ostavljenim grumenom,
pedljom između neba i tla
domaćeg.
Prijateljstvuj sad sa zvezdama visoko,
mesto meni tajne da odaješ.

Van dometa
zlehudo nedostaješ rukama,
duši…
Jecaji su skupi.
Grumen u grlu mi zastao.
Što mi nisi rekla da anđelima fale krila
prevrnuli bi sve budžake
ovavde do Ada
da ih za tebe pronađemo

AngelinaRadulovic09

SANJAJ SANJA-Angelina Radulovic

Stih dana 22.06.2009.

Био сам брод који кида таласе олујног мора,
Узбуркали огањ који се не гаси,
На твојим бутинама остао је траг мојих руку,
Мој траг на твојим нежним бедрима,
Траг страсти, љубави, тихих јецаја снова,
Док су моји прсти односили цветове јоргована,
Заборављене у твојој коси,
Помешане са месечевом срмом.
ZoranMatic1

VECE UZDAHA-Zoran Matic

Stih dana 21.06.2009.

POZDRAV NOV IZ NOVOG SADA
ZA PESNIKA DA NE STRADA
ZBOG IDEJE KOJU NOSI
STIHOVIMA TRAVU KOSI
PA KAD TRAVA SENO BUDE
KRAVE NEĆE BITI LUDE
ZBOG UVOZA SENA TUĐEG
NAMA DRAŽEG ALI LUĐEG
PESMA UME MAČ DA BUDE
SPAS ZA NEKE KRAVE LUDE
PA I PRAŠNIK LEPOG CVETA
KOJIM VLADA UM POETA

ZATO VLADAJ NA SVOM DVORU
MANI TUGU I POKORU
BUDI DEO CELOG SVETA
NA TRONU JE CAR POETA
PA ZAR MOŽE?
KO DA STRADA?
AKO PESNIK SVETOM VLADA
DivnaBjelic

BRACI PO PERU-Divna Bijelic

Stih dana 18.06.2009.

Bejah sam. U nekom
izgubljenom trenutku
madrigala.
Umoran od stena beznadja
survanih u mahovinu
dozivah uzalud svetinju izgubljenu,
a sala, gle, zar je sve to sala
izbačena u praznu tminu?…

Nazvaše me – život.
Ja dodajem – smrt, bolje.
Ako neko,
u bilo kom trenutku večnosti
imadjaše makar jedan tren
čvrste volje, ostadoh to.
U samoći zagubljenog trena
osetih zadnji trag slasti.

Bejah izgubljen. Tu mračnu silu
prevrelog idiotizma ne mogah sprečiti.
Vaskrsnula je davno usnula pravda.
I onda, razlomljen, kao pod prodornim
pogledom bela prizma,
osetih da se borim sa besnim valovima
izmrcvarenog sada.

Sada – beše nešto mutno i strano mome
letargičnom zakrvavljenom modrom oku.
… dok tamno oko začudjeno
u beskraj zaborava tone
i bez borbe predaje se jučerašnjem
sipljivom toku.

Bejah, a bejah nekada nešto što se
životom zvalo,
a sada postalo teret kosmičke prese,
u samrtni ropac dospelo…
SvetlanaDjurdjevic09Znacka

ZIVOTA ZOV-Svetlana Djurdjevic

Stih dana 17.06.2009.

Ja te tražim
na Dinari
i u cvetu
runolistu
ja te tražim
u trolistu
s četri strane
ja te tražim
na sve strane

U tepihu od
cvetova
prepoznajem
miris Tise
ja te molim
okreni se
i zadrži te
mirise
Tiski cvete
putu mlečni
ostavi mi
miris večni.
JovanMihailo08in

CVETNI TEPIH-Jovan Mihailo

Stih dana 16.06.2009.

Raspukla noć u oku sniva
Umorna ljubav vrišti u snu,
U zoru vrabac pod svoje krilo
Nervozno skriva mene i nju.

U mojim njedrima nemiri se roje
Grebeni sreće u oblake teže,
Koplja iz srca na dlanu stoje
Dok ponor preti, ljubav nas veže.

Sagorela želja drhti u reči
Dok kroz suzu Ti na dlan je pala,
Al`vatru ljubavi ugasiti neće
-jedna suza je mala-

MilisavDjuric1

NEMIR U SRCU-Milisav Djuric

Stoh dana 15.06.2009.

Možda si se nadala
da si zakopala,
utamničila iza sedam brava,
sahranila
i opet oplakala tu grešnu noć
to mazno jutro
gorčinu nedostižnog sna
okovanog bludnim noćima
i jutrima pokajanja.

AngelinaRadulovic09

OPROSTAJ-Angelina Radulovic

Stih dana 14.06.2009.

Stih dana 1Koja te žudnja
Ispred mene stvorila
Poput usamljenog vuka
Koji luta
U vreme
Mirisa lipa

Ne diraj mi opet srce.

Nosi te ruže
Neka venu
Kao ti
One noći
Kada su se vrata
Za tobom zatvorila.

Toplu kao hleb
Ljubav moju
Udiše neko
Nalik Mesecu
Razdanjujući noc
Na usnama mojim.

Prodji slobodno
Hladno mi je
Na plus trideset
Od tvoga lika
Koji udara u mene.

Bodežu
Crnih kupina.

Lepa2009in

JEDVA ZA TEBE ZNAM-Lepa Simic
2.06.2009.

Prosejavam jutro
Kroz rešeto sna
I grumen zaostali
Gromoglasnim smehom
Pretvaram u nit
Kroz iglene uši
Da provučem dan
spalefedraro09

DAN-Spasoje Z. Milovanovic

Stih dana 11.06.2009.

И стара капија, Вигањ и Скалине,
Па и сахат кула, што прошлишћу куца,
И вода са Марезе, да нас жеља мине,
За све има мјеста у наша два срца.

Зар „Кишмале криве“ да се одрекнемо,
Зар да оставимо рибничке млинове,
Знаш чија смо ђеца, зар да пречујемо
Кад нас мајка гласом самртнијем зове?!

Зар би мога` брате спокојно гледати
Сатирање „ корза“, „томбуле“, и „грила“,
Бања нам је Нешо зарасла у грање,
А чесма тећијска давно пресушила.
nevenmilakovic

ODA PODGORICI-Neven Milakovic

Stih dana 10.06.2009.

Ne vjeruj nikad riječima mojim
Pjesnik je često dalek i sam
I svojih se riječi ponekad boji
Ne živi se lako njegov dan.
veliborsikimic

PJESNIK JE SAM-Velibor Sikimic

Stih dana 08.06.2009.

Све одлети
И пролети
И патња и нада
И срећа и туга
Човек је ту само да страда
За илузију
За цветни врт
Своју оазу у болу окружења
Своју трешњу црвену
Човек је ту свет да мења
За поколења која долазе
На грешке не пазе
И газе све
И живот оних
Којих као да није ни било…

То је тај точак
Који земљу окреће
И разара мозак
Кад стигне пролеће
И видик се засени
Илузијом вечности
У свету пролазном
Чији смо тек гости
ljuba2009in

ODLETI SVE-Ljubodrag Obradovic

Stih dana 07.06.2009.

Vrelo smo… rekom poteci
Zemlja smo, zemlji orudje
Zaludu tapije, poklani preci
Zablude grdnje i kletve tudje

Od kude tečeš, čiji si rode
Da li smo svoji, ili nismo
U kome smeru ladje nam brode,
jesmo li i sad, ili već bismo

Šta je od svega samo tvoje
Je su li naše prateče senke
Ako smo vrelo, voda u reci
Jesu li naše obale reke

Ništa od svega, prah smo, tek
Krvava rana na grlu klanu,
Pelin smo, otrov, možda i lek
za dušu u stecak uzidanu.
miloradnikic08

VRELO SMO-Milorad J. Nikic

Stih dana 06.06.2009.

Zamisli jednu ovakvu sliku:
sunce se pomalja iza brega,
rosa se prosula po livadama,
tišina na malo selo nalegla.

U jednoj kući na kraju puta
dečak u svojoj postelji spava,
al miran nije – nemirnih snova
puna je njegova usnula glava.

U pohod slavni s drugom je iš’o,
pa sad o tome sav srećan sanja.
Juče su zajedno dan proveli
u krošnji punoj ranih trešanja.

Zar ima išta slađe od toga
kad na najvišu granu staneš,
pa zrele trešnje jedeš i jedeš
i prosto ne znaš da prestaneš?

Zbog toga nek se ne čudi niko
što jorgan i jastuk nisu gde treba.
Ko bi mogao da ostane miran
kad kiša trešanja pada sa neba?

zoricaprokopic

TRESNJA-Zorica Prokopic

Stih dana 05.06.2009.

Заљубих се ко голобрад дечак,
Гледајућ у звезде где вечни мрак влада,
Засја ми на небу те пролећне ноћи.
И она ми је светлост чак и сада.

Сунце док сија и киша кад пада,
Живота мога саставни је део.
Без ње дани нећe отерати ноћи,
А никад је нисам видео ни срео.

aleksandardrndarevicsinger

NESTVARNA-Aleksandar Drndarevic-Singer

Stih dana 04.06.2009

Ma ja noći tamo ne bih,
strane su mi staze bola.
Draga mi je moja sama,
ja bih njojzi u pohode.

Da joj zorom lice ljubim,
a s’ večeri da je grlim,
zato noći ostavi me
ne vodi me vratolomno,
ja ti srcem ka njoj hrlim.

bozopopadic09

KUD ME VODIS-Bozo Popadic Aktus

Stih dana 03.06.2009.

Jače, sve jače, srce bije
Eh, kad bi htelo da se smiri
Drhtajima da me ne izda
Izdajica, da ne prizna
Na Tvoje lice nežno andjeli svetlost šalju
A ja i dalje, budan, sanjam Tvoj lik

Molitvom nemom prizivam glas.
Opijena šapatom punim nežnosti
Jako si, pogledom, grlila nebo
A ono je htelo deo nežnosti namenjene Tebi.

zoranhristovbg

AKROSTIH-Zoram Hristov

Stih dana 02.06.2009.

За срећом дома свог жали
радо би вољеној
од ливадског цвећа
венце да прави
она нема осећај
за природне лепоте
живи живот свој
уморна од плеса и дискаћа
преспаваће дан до мрака
а он би радо са њом
градио у цвећу срећни дом
а живи крај ње
са болом и тугом
и на крају
остаје сам
вољена одлази другом

milovan20veselinovic08

PO BREGU SETA SAM-Milovan Veselinovic

Stih dana 01.06.2009.

To što noćas
na mesečevom gumnu
ti i ja drhtimo u znoju
nije od uznosa našeg.

To kroz vene tvoje
kosmički prasak kreće
Kumova slama
gori od žara.

Životne sokove moje
vatromet sreće pokreće
To kosmos
novi život stvara.

slobodanivanovic20091

MESECEVO GUMNO-Slobodan Ivanovic

Stih dana maj 2009 – Bira Ljuba Obradović

PESME NEDELJE MAJ 2009

1. Дуле Р. Пауновић
*НОЋ У РАВНИЦИ СЕВЕРА*
2.*ЗАВЕРА* – Јелена Бандић
3. *ДЕЛИМО ИСТО* – Лидија Петровић
4.*РЕКА* – Бранка Зенг
5.*ТАЧКА* – Весна Димитријевић

31.05.2009

Испало би да сам живео узалуд,
у своме бунилу ко неком рају,
љубав је богатство пријатељу стари,
а не твоје ноћи с рачуном на крају.
Мића
ТЕК ДА СЕ ЗНА – Мирослав Живановић – Мића

29.05.2009

I nigde okuke
da zamaknem,
nigde kamen
bar da se spotaknem!

Da mi je malo peska,
pa da kao čovek
pobodem glavu k’o noj!

Jesam maler!
Ničeg nema!
Joj!
Vesna
TAČKA – Vesna Dimitrijević

27.05.2009.

Iz oka potekla je
skrivenog u tami
pre jutra i sunca
izvora pre kraja
teče vremenom
rađa smiraj dana.
BrankaZeng
REKA – Branka Zeng

26.05.2009.

i pčele nevidljivih otisaka prstiju
koje kruže nad tim medom čežnje,
nepestano ponavljaju iste pokrete:
Isidora, Vera, Ana, Nevena, Anita…
Ratko
PAPERJA – Ratko Petrović

25.05.2009.

Na vrhu
svih vrhova
želja tajna vri.

Dalji od daljina
ljubavi dah
doziva, ah…

Kliče nebo
uzavrelo,
dodjite mi sni!

VRELINA
Boba
Bogdanka Rakić

22.05.2009.

Ja nalijem čašu vina,
prebrojim iskrice
i krenem
da tražim skrivalice.

Oblak mi namigne,
i ja
krajičkom oka
ugledam mesec
što se za oblakom
krije.

KAKO MESEC I JA IGRAMO ŽMURKE
Slobodan Ivanović
Slobodan Ivanović

19.05.2009.

Najlepši osmeh
iz srca krene,
kao krv poteče
kroz naše vene.
Lela
NAJLEPŠI OSMEH
Lela Stojanović

15.05.2009.

Delimo i ovo malo kvadrata,
tu, u podnožju grada,
delimo život i sitnice,
živimo, dok živi i nada…

DELIMO ISTO
Lidija Petrović
(C) – Lidija Petrović

13.05.2009.

stvarno bi bilo lepo
doživeti susret
sa sopstvenom senkom
i reći ja sam samo ja

SENKE
DraganCirkovic
Dragan Ćirković

10.05.2009.

Što ljubiti ako nema strasti,
kad života ljubav je suština?
Ne preskači ako ne znaš krasti
jer sve ista mami nas daljina.

POENTA
SavaIlic
Sava Ilić

07.05.2009

Прерушиле су се леденице у цвеће
Магла у дугу
Мраз у росу.
Под жутим плаштом
Облетели су Земљу и Месец
Померили Сатурн и
Удаљили Нептун. ”

*ЗАВЕРА*
Jelena Bandić
Јелена Бандић

06.05.2009.

Plašljivo, plaho
usne ti osvajam.

Paperjasti dah
u pepeo me pretvara.

PESMA POLJUPCA
Teda
Aleksandra Pavlović Teda

05.05.2009.
Željko Sulaver
Igraj neumorna ženo crne
rasute kose po telu vrelom
opet si blizu a duša prhne
plahošću svojom pred tvojim telom.

*CRNA ŽENA*
Željko Sulaver

04.05.2009
VladaV
Ako odeš.
Ponesi sa sobom sve čežnje naše.
Upakuj ih lepo u neki svitak.
I kad prelaziš preko velike reke,
baci uspomene u reku.
Neka propadnu na dno
i neka tamo ostanu.

*AKO ODEŠ*
Vlada Vasiljević

02.05.2009
DuleRPaunovic
Колевка им је у магловитим
Равницама Севера
где са Обзорјима сивим
у Човеку се губи вера
а из страха од Ње
страх се рађа – да стићи неће,
да се вратити не може
док се воз безглаво креће

Дуле Р. Пауновић
*НОЋ У РАВНИЦИ СЕВЕРА*

01.05.2009.

Ne mogu godine,
ukrasti ljubav,
kad život zamku postavlja,
ni vrelo vodu vratiti
sa ušća morskog
natrag u utrobu zemljinu,
one su iznjedrene,
u život puštene… ”

*USNI SNOVE PONOSITA*
Bozo
Božo Popadić Aktus

СТИХ ДАНА – бира Спасоје Ж. Миловановић

PESME NEDELJE APRIL 2009

JEDINI MEDJU SVIMA – Bogdanka Rakić
SUSRET – Željko Sulaver
Ulica sa prvenstvom poraza – Duško Vujović
Čarolija želje – Angelina Radulović

STIH DANA APRIL 2009

28.04.2009.

(ponovo Boba- nekako mi je njena pesma ponovo za stih dana)

JEDINI MEDJU SVIMA

Nestalnu senku
pratiš,
poljem bez granica
trčiš
i plivaš brzacima
vidro-
spremna na igru.

U tirkizu čuvaš
trezor ljubavi,
pokopan drhtiš
pred nagim danom,
jedini medju svima
pred tobom bi
i ledeni vetar
procvetao.

Zrila bih ti
u očima,
izgorela na
trepavicama.
Tišino, nesigurnosti,
ljubavnice…

(C) Bogdanka Rakić

27.04.2009.

JEDINO MI ZNAMO ZAŠTO

ja znam…
da ti znaš,
čudance moje,
koliko sam te dugo, dugo tražio… u svojim snovima…
pola mog života već je tome…
tvog…i više od tog…
pomišljao sam čvrsto i često da se ti to samo dobro skrivaš,
plaha i uplašena…
šćućurena iza svakog velikog i malog slova,
svake one čak i male…
najmalecnije pročitane, napisane pjesme…

za korak si…zauvijek…izgleda…Lunjo…
bila brža od onog tajnog…nevidljivog mastila,
koje te je ljubavlju pratilo kroz gajeve…oblake…
jutrima jurio sam, padao, noćima ustajao,
tragao poljima zrelog žita za
sjenkinom sjenkom tvoje sjenke…
zavirivao žuborom svog srca u svaki nabubreli klas…
namigivala su mi kukuruzna strašila,
klanjao sam im se do crne zemlje…molio…
sve misleći da će mi došapnuti gdje si se to skrila…
bio tek na korak…
a onda u bunilu osluškivao nečije tuđe tragove,
nesnom besanio i ćutke suzama škropio
maglovita praskozorja moje…zelene rijeke…

oprosti mi jedina…
što se noćas više ne spuštam niz tobogane sanja
i što vjetrovi nebom vitlaju kišne košulje,
što ne puštam da mi se noćas iko približi isuviše blizu,
dok nesnom i bolom odsamljujem vagone tuge u ambis…

noćas sam samo…kao i onda,
kao i prvi put najdublje zagledan u toplinu…uglja…
i ponovo se iznova klanjam svijetlom ponosu
linija tvog lica…i one lijeve…
i kao što sam još tada,
evo i sada ja najiskrenije opet skidam
ovaj svoj šešir iskrojen od ćutnje…
i zamišljam…žarko zamišljam želju…
pada…
vratiće se…Persej…jednom…
možda kao što se i rodio…u zlatnim kapima…
nekih septembarskih kiša…

(C) Davor Slavnić

26.04.2009.

Venecijansko prijateljstvo

Vrisak je moj razbarušena krv.

Neću je nadanjem češljati.

Kao ovaploćenje iluzije

gondolijer na pesmu

mutnog kanala miriše.

Ljubav je najmanja čestica

dugo osporavanog sveta.

Zar da me trag golubice

duhu zaborava oda?

Savest se ne predaje

pred zaludnim trajanjem,

iako nam želje tonu

spoznajom istine ograničene.

Kažeš mi, vero,

da sebe nemilošću dam,

da se rukujem s lutalicama,

ili se murano-maskom sakrijem,

jer stara su prijateljstva

moć u rukama robova

i sklad na licima arlekina.

Kada sumnju pretvorim

u žig na telu Spasitelja,

novi će mi prijatelji

usplamtele misli krasti,

bezrazložno se podsmevajući

naivnosti opijenog deteta.

I dalje uzdahuju osuđenici

u poslednjem doživljaju

lepote svetlosti kao prosvetljenja.

Ko mi je nekada davno rekao

da na ovom mestu počinju romanse?

(C) Aleksandra Pavlović – Teda

25.04.2009.

CVET

Dušu mi je ispunio
devojačkom radošču,
nasmejao mahnito,
kao da sam se rodila
na oblaku,
osenjena mesečinom.

Opojnog je mirisa,
hvata me pijanstvo,
svetlost koja prati
andjela…
Sunce što prži obale,
zlati lišće, obara poglede.

Sad se smejem drveću,
sa krivim granama,
krovovima boje meda,
debeljuškastim dživdžanima…

Jedan cvet,
ptica u gnezdu,
vreže uspomene
ognjenog odbleska,
slatke milosti
neizricivog zanosa
u grudima,
neda da život preplavi
boja vremena.

(C) Latinka Djordjević

24.04.2009.

JEDINI MEDJU SVIMA

Nestalnu senku
pratiš,
poljem bez granica
trčiš
i plivaš brzacima
vidro-
spremna na igru.

U tirkizu čuvaš
trezor ljubavi,
pokopan drhtiš
pred nagim danom,
jedini medju svima
pred tobom bi
i ledeni vetar
procvetao.

Zrila bih ti
u očima,
izgorela na
trepavicama.
Tišino, nesigurnosti,
ljubavnice…

(C) Bogdanka Rakić

23.04.2009.

KAZNA

Raslojavam se u seništa, peščane dine
Zaboravljam hiljade obmana i laži
Osluškujem mleč u kvrgavoj steni
Bosonoga vila u polju različaka

Praskava noć izvan bremenitih stega
Miriše tamjan i mlado vino
Beli pokreti udova u oku fatamorgane
Pozivam te na pir noćnih svitaca

***

Ruke ti počivaju na meni
Tiho se telom u ravnicu urivaš
Vrati me jelenima
Vodi
Raži
Gde me je bilo i gde me nema

Zagrizi plod
Mirisan
Podatljiv
Slušaj moj glas
Ribu u vodi
Izli me u oblinu
Mladež na vratu

Srušene su zidine odupiranja

Moja kazna je savršena

(C) Gordana Knežević

22.04.2009.

KAJANJE

Samo sam senka
jednog od prošlih života,
jer na sopstvenom putu Crne Konjice,
prate u stopu vihor duše moje.
Otkidaju i odnose minute, nekada
i godine mog postojanja.

A ja otržem se, bežim,
a bežeci sve želim da me stignu,
da platim dug i prekinem kajanje
i mučenje.
Ko zna, možda baš galop
na besnom konju
vodi do vrha.
Stepenište do Boga,
cilj bez želje za ostvarenjem.

Jer greh je slatka prečica,
zbog koje mi sada ne daju
da ostanem i započnem,
novo traženje sebe
kroz beskraje.

Izgubljen u moru bezličnom,
boje su izgubile smisao,
nijanse ne postoje.
Vatre više ne gore i
ne suše suze,
koje me guše.
Suze sto isplakah nad sobom
Ja, vlasnik izgubljenih nadanja
izgubljen u sebi.

(C) Angelina Radulović
21.04.2009.

SUSRET

Neću bit’ ni nalik onom što si jednom
u danima mladim ljubila bez daha,
pod čiji si kaput u decembru lednom
bežala od studi, krila se bez straha.

Neću bit’ ni nalik tvom osobenjaku
u mantilu dugom, s čuperkom na čelu,
što ti pesme pisa i jednom za dlaku
zamalo ne zaspa na vrelom ti telu.

Neću bit’ ni nalik kakvog si me znala
i želela da ti naposletku budem
želja ispunjena,

vremešnosti reka nikom nije stala
i nemoj me tražit’ da ti žao bude,
živi zaljubljena.

(C) Željko Sulaver

20.04.2009.

SJENKA

Isprsimo se i gazimo
Bliznakinju sjenku

Mučenica
Sav vijek nam u stopu
Čas kraća
Čas duža
Upletena u svaku tajnu

Nadmeno ostavljana
Iza leđa
A jedina ona
Našim padom
Umire

(C) Milica Perun Ivanović

19.04.20099.
KRILA LEPTIROVA

Kada pomenu nagu djevojku
odmah pomislim
da su to mene krišom gledali
kako se presvlačim i češljam

Prije ili kasnije
zaprosiće me pijani pjesnici
jer sam dodirnula krila leptirova
što izleću iz njihovih knjiga
pa imam dugine boje na prstima
kao dokaz krivice

Zato ću morati
za sve njih da se udam

(C) (C) Eleonora Luthander

18.04.2009.

Poimanje života

Na porubu istkane sreće
kao šljokice
prišivene suze stoje
spremne za pad u nigdinu
kada za to vreme dođe.

Vremenska traka
nanizana trenucima
ko perlama šarenim
oko vrata obmotana
čas stegne – čas popusti.

Impuls života
iz utrobe nastao
u srcu se razbokorio
troznačan.

(C) – Sanja Petrović
17.04.2009.

GRAD DUHOVAnema razlike biti pod plavim nebom,
ili među bijelim zidovima,
kupati se na kiši ili u sopstvenom znoju,
svi se krećemo ka potpuno drugačijim krajevima,
od južnog ka sjevernom polu.
život je opojna droga umotana u providnu rizlu,
ali ko još gleda u ono što puši,
dok teži dobru a naginje ka zlu,
uvlači dim dok se ne uguši.na mokrom asfaltu odrastajući,
navikavajući se na smijeh učimo da plačemo,
čekamo nečiji lik koji će nam prići,
gledajući daleki lik kome mašemo.ipak smo svi sami u ovom gradu duhova,
uzalud držimo nekoga za ruku bježeći,
ostavljamo krvave tragove za sobom,
koje samoća predano slijedi i uvijek nas stigne.

(C) Milana Jovanović

16.04.2009.

NISAM SMELA

Nisam smela
Zavoleti
A jesam

Nisam smela
Ljubiti
A jesam

Nisam smela
grliti
A jesam
Podinarca
Muškarca
Ćoveka

1999-2009-decenija ljubavi. Posvećene pesme
Ljubica Vukov Davčik

15.04.2009.

Проклетство

Колико се љубави поклони
недостижном
дани се у тами проводе
мутне главе
поред сунца и ведра дана

Милован Веселиновић

14.04.2009.

Probaj ako smeš

Pogledom
milujem
dodirujem
vatru palim
rasplamsavam
požar…
da požar stvaram
i na kraju
u katafalku pepeo stavljam.

Pogledom
opominjem
prekorim
bičujem
sevam
ledim…
da ledim krv u žilama
i na kraju
zaleđeno rasparčavam.

Ti sada probaj
u vidokrug
da mi zađeš
ako smeš.

(C) Sanja Petrović
13.04.2009.

BUĐENJE

Snažno u leđa vetar duva
ponekad jače
no što bih htela
jedra su mi puna
poljuljanog poverenja
kao nepregledne visine
kao kosmičke erozije
ne znam ni sama …

jesam li duga
što se na nebu raduje
ili zbog mene nebo tuguje
na obroncima vremena
na morskim talasima
u nepotrebnom čekanju
u ovom ludom vremenu
prava se stvar
nikada ne ponavlja
ni suton u kom su umrle tišine
ni jutra rasejana
samo ulica nepregledna utabana
od kaldrme sazdana
kočija sporo klapara
kočijaš jeftino prodaje dane
na prozoru vremena
srebrne tišine društvo mi prave
i znam, … to nije za mene !
U travi sam sakrila
najlepše spokoje
ne dam da čekanje
lepotu osmehu oduzima
ljubim more i sunce
pa se prostrem niz padinu
… i nije da te više ne volim
ja samo živim
nedozvoljenom brzinom
kao duga
što se na nebu raduje
… i čim novi dan osvane
vinuću se u visinu
od svog parčeta neba
skrojiću najlepšu haljinu.

(C) Zorica Brkić

12.04.2009.

KO HOĆE DA PROČITA – A I NE MORA…

kažite:
ženama što prostiru veš
vojnicima što gledaju slike
deci što se gađaju kamenjem
pastirima koji čuvaju bivole
umetnicima što crtaju potop
kurvama koje uspevaju da vole
frojdu koji je sav u sexu
narkomanima što prodaju ,,tehnic”s,,
toreadorima koje boli bruh;

***

noć je hladni ugođaj
noć je skrivena u uglu
noć je klasična
dok svezuje svoje kike…
na kraju ove pesme

(C) Gordana Knežević


STIH DANA – bira Lepa Simić

spale111nova

 

 

 

 

 

 

ТИ СИ ЖЕНА ПОТАМАН – Спасоје Ж. Миловановић

спржимо свануће
нама једним
дрангулије сећања
бацимо на таван
окренимо небо
да виси наглавачке
и као да није
аман и за аман
ти си жена потаман

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8