MRVICE HLEBA

 

MRVICE HLEBA

 

Imam dlanove za ceo hleb

Da nahranim žuta usta

Bela usta, crvena usta

I velika crna usta.

 

Usta sa četri oka

Usta sa tri oka

Usta sa dva oka

I usta sa jednim okom.

 

Usta sa ušima poput miša

Usta sa ušima kao u zeca

Usta sa ušima poput lava

I usta sa ušima kao u slona.

 

Usta sa četri zuba

Usta sa tri zuba

Usta sa dva zuba

I usta sa jednim zubom.

 

Mrvice hleba

Potopljene u klin čorbu

Najbolje su protiv gladi

I snovi da se nahrane.

 

Na trgu slobode dele vino, rakiju i radnička odela

To je dobar trenutak da se krene u nove dnevne pobede

U nove nedeljne pobede, u nove mesečne pobede

I nove godišnje pobede sa osmehom na licu.

 

Milan Milutinović

 

 

 

 

 

BROJIM STEPENICE

U OBLAKE

 

Brojim stepenice

Jedna stepenica,dve stepenice,

Deset stepenica, dvadest pet sepenica,

Pedeset pet stepenica, sto pet stepenica.

 

Koračam polako

Uskim sokacima,

Krivudavim ulicama,

Širokim bulevarima.

 

Između trošnih kućeraka,

Sivih i hladnih  solitera,

Izdzigljalih nebodera,

Svetlećih snažnih oblakodera.

 

Do vrha

Beograđanke, Avalskog tornja,

Ajfelove kule, Katerdrale Noter Dam,

Krivog tornja u Pizi, Empajer stejt bildinga.

 

U oblake, Kentaurovo sazvežđe

Da sakupim nisku zvezda, za jedan dan jedna zvezda

Za nedelju dana pet zvezda,za mesec dana deset zvezda

Za godinu dana petneaest zvezda

 

San da osvetlim

Duše da obasjam, zaostale u prizemlju,

Zalutale u parteru, izgubljene na potkrovlju

U zidovima, prozorima vratima.

 

Bez zvona,

Bez glasa,

Bez vriska,

Bez srca.

 

Milan Milutinović

 

ODRASTAO

ODRASTAO

Odrastao sam, rukave više ne zavrćem
Nogavice mi se više ne vuku po zemlji

Počeo sam da brojim korake
Da čitam novine i da idem na pijacu.

Govore mi da sam sazreo,
Rastu mi brkovi i brada
Šešir mi je postao tesan
Za kolo oblaka i jato ptica

Darivali su mi
Košulju da pokrijem golotinju,
Mašnu da svaki zalogaj svežem u čvor
Kaput da odem na posao i podignem platu.

Potrošim je na hleb, mleko, kafu
I kesicu Kiki bombona
Za komšijsku decu i ulične mačke
Mesčeve dame u plišanim žaketima.

Tapšu me po ramenu
Hvale postao si pravi čovek
Ja ćutim, smeškam se kiiselo
Bacam krajcaricu i smišljam neku novu pesmu
O nekom drugom i trećem čoveku

Milan Milutinović

DONJI GRAD

DONJI GRAD

Svaki dan pustim korake
Da izšetaju na ulicu
Protegnu mišiće, zagreju kosti
Izvrše fiziološku potrebu u parku
Obeleže teritoriju.

Stanu u stope šarmera
U plitkim,crnim, lakovanim, cipelama
Da zasijaju u očima prolaznika
Ogledaju se u praznim izlozima
Na parkiranim automobilima.

Uđu u kaljave cokule radnika
Bez pertli i šnireva preko mrtvog jezika
Prsti da se nažuljaju,stopala se isplikaju
Krenu na težak i dugi put
Od kuće do fabrike, od fabrike do kuće

Udenu se u ribarske čizme
Šarenilo dodolskih haljina
Muziku, pesmu i igru
Žednih plesača da prizovu kišu
Da speru prljavštinu sa oblakodera i bulevara.

U lice noći, bradu meseca
Duge lance, snažne okove
Da sakriju tragove
Priguše odjeke
Daleko,daleko u tami.

Demoni slabih

U mraku vreme ne postoji,
sutra se suprostavlja snazi,
umom se gubish u nadi,
telo se grchi u ekstazi,
snovidjenja se prividjaju na javi,
gushe poslednje osecaje osakacene dushe,
tmina pritiska poput palog andjela,
prljavim brazdama zatvorskog odela,
o suncu samo sanjash,
mesecheva mena ti se kroz maglu javlja,
kidash charshave sramotnog robstva,
oko vrata se steze omcha,
on ti ukazuje stazu spasa,
polako te napushta i slabi nada,
borish se za dah u obmani cara lazi trazish spas,
bitku gubish dok vrishtish u sebi na glas,
trzajem nogu se prepushtash suludom snu,
u jezivoj tami predajesh svoj zivot demonima gladnim,
koje dushe uzimaju slabim.

U mraku vreme ne postoji,sutra se suprostavlja snazi,umom se gubish u nadi,telo se grchi u ekstazi,snovidjenja se prividjaju na javi,gushe poslednje osecaje osakacene dushe,tmina pritiska poput palog andjela,prljavim brazdama zatvorskog odela,o suncu samo sanjash,mesecheva mena ti se kroz maglu javlja,kidash charshave sramotnog robstva,oko vrata se steze omcha,on ti ukazuje stazu spasa,polako te napushta i slabi nada,borish se za dah u obmani cara lazi trazish spas,bitku gubish dok vrishtish u sebi na glas,trzajem nogu se prepushtash suludom snu,u jezivoj tami predajesh svoj zivot demonima gladnim,koje dushe uzimaju slabim.

VEKOVI NA DLANU – M.Stoilković/A.Mladenović

VEKOVI NA DLANU

Kako je ovo divan prizor-
……..Vekovi na dlanu………
O kako je ovo divan hor-
zvezde, u uglu duše, kad stanu…

Sada mi uzalud pricaš,
o tako sam daleko…
Do mene prečicu nemaš,
niti je imao neko…

Nastavi sa čitanjem “VEKOVI NA DLANU — M.Stoilković/A.Mladenović”

PESNIČKO VEČE U KRUŠEVCU

DvaPesnikaiLepaS
У организацији Културног центра Крушевац, у оквиру Лета Културе 2009 које се организује под покровитељством Града Крушевца, публика ће уживати у поезији два врсна песника: Миодрага Миће Јакшића и Светлане Биорац-Матић, иначе чланова сајта ПОЕЗИЈАСЦГ, који су квалитетом своје поезије освојили бројне награде и признања широм Србије, а и Света…

У програму ће поред најављених садржаја бити и бројних изненађена, муђу којима ће најпријатније свакaко бити и наш специјални гост, члан Удружења Српских писаца Швајцарске Лепа Симић, као и Миљојко Милојевић из Београда и гости песници из Алексинца: Срба Матић, Александра Павловић – Теда и Слободан Ганић… Па изволите, придружите нам се…

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7