Ако бих морао једном речју да сажмем сву природу књиге Рајице Драгићевића, била би то реч сложеница из старог нашег језика васкрсла у новом телу родољубве. Зашто посежем за речју љубав на не љубије? Зато јер је љубве извор љубљу, а ова књига враћа нас на извор.
Било да је то у сами почетак човека, у детињу перцепцију или у сусрет са чудесним лицем прве љубави, или на место где нада извире и има је за свагда, било да отаџбини приноси запис или се опомињемо језика из кога потиче наше бивство. Све што Рајица пева, записује, потиче из завичаја душе, који једино љубављу постоји.
Александар Марић
,,КОСОВИНА“
(Рајици Драгићевићу)
Мораћу и ја пут Косовине
Да ту нагнуту корабљу походим
Да опевано препознам
И у Саставке
Том изворишту наде
Да сачекам ветар или реч
Песму тајну и несуђену
Мораћу и ја пут Косовине
У друштву верне браће или сам
Да светло заветно, вечно
На трен зажигам и засијам
Да песма се отме и докаже
Свака реч испуни
Туђина мојом да постане
МорAћу и ја пут Косовине
Завичају песника и песме њихове
Ћелији неочекиваног исповедања
Ратника светлости, љубави и песме
Домовини и тихој пустињи
Која пулсира у крви
Оних које породи
Мораћу и ја пут Косовине
Слици мог завичаја запустелог
И заборављеној људскости
И Богу, продатом за мало
Мораћу сам или у друштву браће
Пустињак као или саборац
Мораћу и ја пут Косовине
Август 2007.
Александар Марић
