Category: Andreja Vranješ

НИШТА ЧУДНО НИЈЕ и МИО КОНТО ДРУЖЕ – Андреја Врањеш


НИШТА ЧУДНО НИЈЕ

Мириси  тупи, не чују се звуци,
пријатељи блиски у причама греју,
у  искрама ватра се не буди,
отишли су тихи дошли бучни људи.

Вода млака из кама, дубина,
трагове југа  не доносе птице,
лаж истини испод светла  руга,
нестале ситнице.

Питања нема,одговори свуда,
черге крећу пре радосног јутра,
оно што је чудно, ништа чудно није,
да на месту Саве тече Брамапутра.

 

МИО КОНТО ДРУЖЕ

Не тражи ме на завијутку ноћи,
лутам,
не троши месечину,
нећеш ме пронаћи дубоко је небо.

Mio konto, болови и туга,
живот частан закачињу лажи,
да сам звезда два бих века плако,
на  небеској стражи.

© Андреја Ђ.Врањеш.

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59953

Андреја Врањеш – 4 песме

 

 


ПЕСМА КАМЕНА

Камен за под мисао,
за камен дане,
бол камени  носио,
камене му ране,
кад је из камена избио,
тугом камном патио,
у  песмама каменим,
камену се вратио.
Камен за под главу,
у камен све стало,
оног каменог много
и оног каменог мало.
Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59865

МОРЕНДО и МОЛБА ГОСПОДИНУ ВЕТРУ – две песме Андреје Ђ. Врањеша


МОРЕНДО


Говорио је тихо, радовао благо, све је у његовом трајању било пажљиво да никога не увреди до можда једино самога себе, могло се са са њим провести сате без и једне речи, па ипак од њега се одлазило као са АГОРЕ, проговорио је пред смрт, рекао је : „La donna e mobile“.  Жене су варљиве. Један пас је залајао до дубоко у ноћ, једна звезда је без сјаја пала, песник је написао песму МОРЕНДО.


© АндрејаЂ. Врањеш

МОЛБА ГОСПОДИНУ ВЕТРУ

Урежи моје име у камен, где ме има,
однеси ме до краса, вриска белина,
застaни кратко у тврдој луци,
да снове вратим из тишина.
У вртаче и шкрапе ме одувај,
у сноп светлости да се претворим,
засјајим ведрином само трена,
после могу  и да се изгубим,
као тачка црна,
небом преварена.

© Андреја Ђ. Врањеш

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59834

МРАМОР – Андреја Ђ. Врањеш

 

МРАМОР

Ослобођен пролазности,
мрамор не признаје времену ток,
на четри камене стране тајне уклесане,
у њима су далеки сакрили искуство,
хтели су тако сачувати одговоре.

© Андреја Ђ. Врањеш

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59700

У НОЋИ – Андреја Ђ.Врањеш.

У НОЋИ

Причали смо у ноћи,
говорили о уметности,
о Реноару, Ел Греку.

Свирао сам јој на гитари,
рецитовао Блока,
звиждукао Девету.

Заклонила је изазов голих колена.
У јутро је отишла заувек,
у заборав сам је сакрио.

Андреја Ђ. Врањеш

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59440

АЛХАМБРА УМА – Андреја Ђ. Врањеш

АЛХАМБРА УМА

Чекао сам је између плима,
светлости и таме,
у дворишту јутра, почетку новог надања,
слободну лепотом, Алхамбру ума.

Чекао је на раскрсницама ,
нејасних сећања, кад се збрајају туге,
кад се верује само завршеним  годинама.
Чекао је  на вратима сна,најлепшег чуђења,
на узвисју вере, извору  тишине.

Испод ветрова
купола жеља,
Никада се нисмо дотакли осим временом,
нисам хтео да јој се јавим изгледом,
сјаји у  поезији,
као непоновљива мисао.

© Андреја Ђ. Врањеш

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59065

ЋУПРИЈА НА ДРИНИ и БАБА БОРКА – Андреја Ђ. Врањеш


ЋУПРИЈА НА ДРИНИ

Међа кривуда сећањем,
месец  скупљач искри из  трава,
извијених лукова,над тајном,
камена  прича спава.

Мит и вера у  додиру,
прошлост  далека,  име  сјаја,
љубав посејана памћењем,
небески завет крвљу  спаја.

Сви  су правци  у један бол,
окорењена мисао трајањем  пече,
река вечност   боји ,
Ћуприја  рањена видом  тече.

БАБА БОРКА

Смерну старицу сањам,
измаштавам детињство,
помало тужан,снен,
по пољу живота лутам,
тражим поглед њен.

Тежину живота је напустила,
руке прекрстила,
године не постоје,
сложила је живота све боје.

Тихо се  искрала,
пољубила ме  нежно,
споменула мајку,
упловила у снове,
отишла у бајку.

Пред њеном лепотом савијало се цвеће,
у грудима становала доброта,
сакрио сам је у срце,
да светли до краја живота.

© Андреја Ђ. Врањеш

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58994

КАКО – Андреја Ђ. Врањеш

КАКО

песнику Тодору Тоши Бјелкићу

Како препливати реку без обала,
падати не устајати,
може ли бити птица без гнезда,
јунак да није Војвода Пријезда?

Без дитирамба песник,зар има,
звати се планином, не бити ни брег,
облак без неба како да плови,
како ирвас да не воли снег?

Како бити ватра без дима,
све ово тананије
и лепше много,
мој друг песник у себи има.

Андреја Ђ.Врањеш

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58907

ОТАЦ и друге песме – Андреја Врањеш


ОТАЦ


Време трошило бол,
живот на туге издељен.
Из пепела враћао надање.

Они злом  усукани,
ружним истинама,
слово у време урезали.

Збуњен, скупљен у тајну,
са свећом тражио  одговоре,
како  да угледа дане са пола
утехе?


НАРОД ЈЕДАН

Народ један  има,
дубоких рана,
више га на небу,
за све друге топал,
 само себи студ,
има народ један,
жив крив, храбар,
другим мајка мила,
а за себе худ.
Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58853

ПОЛА ЛЕПОТЕ и друге песме… – Андреја Врањеш

ПОЛА ЛЕПОТЕ

Лепо је лепо и кад га је пола,
недовршени снови светли,
пролећа са пола маја,
киша и дуга кад се сретну кратко,
сликар кад замрси боја део,
стих снажан умети свити,
са песмом једном само,
може се и песник бити.


Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58829

ХОРИЗОНТИ – Андреја Врањеш


ХОРИЗОНТИ

Још замишљам хоризонте ведре,,
откривам старе тајне, надам исте наде,
враћам се у негдашње зоре лење,
полазим самоће, не слушам тираде.

Слушам кише давно одпадане,
гледам птице што доносе студи
пијем вино из напрсле чаше,
радости падају ко пијани људи.

Чулношћу  песника звукове пипам,
бојим у светлост људске тмине.
кад бих мого вратит небо родно,
вратио бих са њим камене тишине.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58352

VLADAR – Andreja Vranješ

VLADAR

Delom moćnim sa večnošću zbori,
prostran umom vreme zauzeo,
odtuguje poraze stradalne,
lomne snage u bolu obreo.

Večan Njegoš,lepotom prkosi
zamišljeno nevremenom žuri,
misli čojstven o sudbini roda,
nije umro nego samo žmuri.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58351