OTIŠLA DRAGA – Bojan Djurica

OTIŠLA DRAGA

Otišla je draga drugome čoveku,
k’o da moja nije nikada ni bila
u duši sad osećam samo tugu neku
ljubav ova k’o da nije se ni zbila.

Kad je negde sretnem, samo mane rukom
al’ produži dalje, ni minut da stane.
Ako nije sama ruku stegne drugom
zaboravila već je sve naše dane.

Otišla je draga, ostala praznina
na njeno će mesto neka druga doći
poljupcem što će  izvuć srcu pelina
pa i tuga tad će mnogo brže proći.

(C) Bojan Djurica , 2014

CADERZONE – Hotel REGINA ELENA

CADERZONE
Hotel REGINA ELENA

Vlajko pali kroasane,
da bi gosti srećni bili,
lepo pamtim sve te dane
lepi su se snovi snili.

Hotel nosi ime slavno,
kao kraljica Elena,
Ali ono što je glavno
je organska – zdrava hrana !

Caderzone – Bog te maz’o
kakve staze kakvi zvuci
do Pinzola sam peške gaz’o
sam kroz sneg k’o i vuci.

Sve to vreme Vanja skija
ja u banji lečim rane
baš mi prija sva ta klima
želim opet sve te dane !

Caderzone – evo leta !
opet ćemo tebi doći.
Makar bio na kraj sveta
moram tvojom šumom proći.

Feb 2014

©  Bojan Đurica

TREĆI VEK NJEGOŠA – Bojan Đurica

 

TREĆI VEK NJEGOŠA

/ Pesma povodom 200 godina od pesnikovog rođenja /

Dubok naklon praoče pesnika,
što nas gledaš ozgo sa nebesa,
srca greje put nam pokazuje
večna svetlost tvojega telesa.

Oj Vladiko večna tebi slava,
svaka reč ti neku tajnu krije,
jedna si od najmudrijih glava
od kako je srpstva i Srbije.

Nemci, Turci, pogani izrodi,
nedaše ti mira zaspalome,
volja njina vragu da ugodi
i otmu te carstvu nebeskome.

No na nebu drugi zakon važi,
što na zemlji to ne važi gore.
pa im duše Sveti oganj sprži
te u prahe pretvori zlotvore.

A ti osta gore nad oblakom,
oko tebe srbski vitezovi
oni kopljem – ti vladiko perom !
stvori što Srbin ne zaboravi.

Oj Vladiko ogromno ti delo,
Srbu ti si i svetlost i nada
put kojim se izlazi na nebo
„Đe Obilić nad senama vlada“

Oj Maestro evo trećeg veka
ne znam ni da izbrojim te dane,
nebo jošte ne vide čoveka
što uz rame može da ti stane.

© Bojan Đurica

 

PAD KOMUNIZMA – Bojan Djurica

PAD KOMUNIZMA
(povratak krune na zastavu Srbije)

Posle dugog i mrkloga mraka
nešto novo nad Srbijom Sija.
i bez Sunca i sunčeva zraka
neka čudna svetlost obavija.

 Šta to sija šta to može biti,
kad je crno da crnje ne može ?
Srbin se od svojih poč`o kriti,
I tajno Slaviti,  mili Bože !

 Brat sa bratom u zavadi je,
sin na oca oružje diže,
korov gazda na livadi je
poraz za porazom se niže !

Šta to sija šta to može biti,
Da l` to Sava neki znak nam šalje,
od tog sjaja ne može se spiti
glava nekog Sveca da l` je ?

 Nije svetac al je nešto drugo,
što Svetac tad nosiše na glavi,
Na Vidovdan, kada pogibeše
pa ga stoga Srbin rado Slavi !

 To što sija to je kruna Lazareva,
pod njom Srbi carstvo imadoše,
Kad je na nju crna kletva pala,
na Kosovu, carstvo izgubiše.

Sada je neko novo doba došlo
kruna opet nad Srbima stoji.
Daj Bože sve loše je prošlo,
Napred  Srbu – ničeg se ne boji !

 Novo doba u Srbiji sad je,
Kruna Srpska ko nekada sija,
Služit Hristu Srbin opet rad je
ŽIVELA NAM ŽIVELA SRBIJA !

 2001.

Autor Bojan Djurica

STANI VETRE (Drugo Pevanje) – Bojan Djurica

 

 

 STANI VETRE
(Drugo Pevanje)

Stani vetre stani. Kuda juriš tako ?
Da li te negde neko dragi čeka ?
U koga si se to zaljubio jako,
da li je to šuma, planina il reka ?

Da li je to šuma što je toplo grliš
al’ što kad duvaš jako pokoriti se ne da ?
Među krošnje njene što s’ radošću hrliš
dok te drugar Mesec sa visine gleda ?

Da li je to planina što na put ti stoji,
al’ što lepota njena mira ti ne da ?
Vrhovima svojim što oblake kroji
čekajući na te, da ti sebe preda ?

Da li je to reka što ravnicu seče
od žubora njenog što ne možeš spiti,
što oduvek tuda teče, teče, teče
i čim tebe spazi u zagrljaj ti hiti.

Stani vetre, stani !  Kuda juriš tako ?
Kome to dolaziš iz mesta daleka
U koga si se, kaži , zaljubio jako
da li je to šuma, planina il’ reka ?

(c) Bojan Djurica

STANI VETRE – Bojan Djurica

 

 STANI VETRE

 Stani vetre, stani. Kuda juriš tako ?
Da li te to negde neko dragi čeka ?
Možda te je neko naljutio jako
Da li je to šuma, planina il` reka ?

Ne ljuti se na šumu što ravnicu deli
Pa ti ne da ravno da duvaš po dolini
Na ljubav smo se ja i moja draga kleli
Zagrljeni ležeći u od šume hladovini.

Ne ljuti se na planinu što oblake para
što zbog visine njene ne drži te mesto
U toj planini je jedna koliba stara
Gde sam ja sa dragom boravio često.

Ne ljuti se na reku što onuda teče
Što njen žubor ponekad mira ti ne da
svoju sam dragu skoro svako veče
Držao za ruku, prolazeći tuda.

Stani vetre stani. Kuda juriš tako ?
Tamo kuda ideš ponesi i moj glas
Ako igde usput sretneš moju dragu
Pitaj je da l’ ikad pomisli na nas.

(c) Bojan Djurica, 2012

NEPRIJATELJU SRBIJE (Ne diraj Srbiju) – Bojan Djurica

 

 

NEPRIJATELJU SRBIJE
(Ne diraj Srbiju)

Steži zimo vej bez milosti !
Nek im puti ostanu bez traga,
Hladnoću im uteraj u kosti,
A iz tela isteraj im vraga.

Grmi grome sprži im korake !
Nek se ko zub na orahu slome
Ovaj dan hoću da zapamte
Kad su pošli ka narodu mome.

Šibaj vetre ne pitaj za Boga !
Nek im snovi budu želje puste
Munje, kiše povedi sa sobom
Iz oblaka nek se na njih stušte.

Upomoć zovi tajfune, orkane,
Pa opleti da ne znaju gde su
Udri !  Lomi ! Nek prokunu dane
kad neprijatelj mog roda jesu.

Neka jednom za svagda nauče
u nas Srba snažne vatre plamte
ko vatru dira taj se opeče
Dok su živi – neka to upamte !

© Bojan Djurica, 2012

OČI U OČI – Bojan Djurica

 

 

 

O Č I   U   O Č I

Papir i ja.
Ja i papir.
Oči u oči.
Onda ga oborim na leđa
I bacim na pod.

Dođe drugi.
Opet.
Ja i papir.
Papir i ja.
Oči u oči.
Ovoga zgužvam
I bacim u kantu.

Dođe treći.
Isto.
Papir i ja.
Ja i papir.
Oči u oči.
Al` vetar ga odnese !
A možda je i sam pobegao.
Ne znam.

Dođe četvrti.
Isti početak.
Ja i papir.
Papir i ja.
Oči u oči.
E ovoga levom rukom
čvrsto pritisnem za sto,
a desnom počnem
da pišem po njemu.

I evo kako je sve to ispalo.

© Bojan Djurica

ŽAO MI JE ŠTO MOJA NE MOŽEŠ BITI – Bojan Djurica

 

 

 

 

 

ŽAO MI JE ŠTO MOJA NE MOŽEŠ BITI

Žao mi je što moja ne možeš biti
a želim da ti milujem grudi bele
Sa tobom bih rado hteo život sniti
Sa tvojim bi rado moje ruke htele.

Žao mi je što moja ne možeš biti
s tobom bih u sreći ove dane tek’o
Tkao u pesme ove ljubavi niti
i vraćao kući u tvoje krilo meko.

Žao mi je što se mojom ne možeš zvati
A ja bih u stvari jedino to hteo
Moja ljubav ne može u dve reči stati
Meni za to treba jedan život ceo.

Na ljubavnom žaru ja sam srce pek’o,
Sa tvojih usana znao vina piti.
Sa bolom u srcu, ali sam ti rek’o:
Žao mi je što moja ne možeš biti

Žao mi je što moja ne možeš biti
a plakaćeš znam kad te vidim tajno
Ne vredi ti suzom svoje lice miti
Ni koriti sada svoje srce kajno

Izabrala jesi, al pogrešno damo !
Ostaje nam samo da te vidim nekad
Bolovi i tuge kad nam pute spoje
Za toplinu, ljubav, kad osetiš glad.

Žao mi je što moja ne možeš biti
iako nas razdvaja daljina daleka
Ja svoju ljubav ne bih hteo kriti
Al’ tebe kod kuće neko drugi čeka

© Bojan Djurica, 2012

JAČE JE OD MENE – Bojan Djurica

 

 

 

JAČE JE OD MENE

Ako hoćeš da te ne zovem,
U redu. Neću.

Ako hoćeš da ti ime ne govorim
Dobro. I to neću.

 Ako hoćeš da ti pisma ne pišem
U redu. Ni to neću.

Ako hoćeš da te pogledom ne tražim
Ok. Neću ni to.

 Ali ako hoćeš da prestanem da te volim
i da ti pesme pišem

 To ti ne mogu obećati.
To je od mene jače.

© Bojan Djurica

 

MILION – Bojan Djurica

 

 

M I L I O N

Milion napisanih pa pocepanih pisama.
TEBI

Milion napisanih  a nikada poslatih poruka.
TEBI

Milion rodjenih a nikada izgovorenih reči.
TEBI

Milion osmeha upućenih krišom.
TEBI

Milion poljubaca, zamišljenih, a nikada stvarnih.
TEBI

Milion snova snenih na javi.
O TEBI

Tebi,  jer te volim, al` te se bojim.
Mila, da li se to zove ljubav ?

© Bojan Djurica

JEDNOJ K. – Bojan Djurica

 

JEDNOJ  K.”

U jutro, novi dan kada se rodi

prvo što želim da ugledam
su TVOJE OČI.

Prvo što želim da čujem
su TVOJE REČI.

Prvo što želim da dodirnem
je TVOJE LICE.

Prvo što želim da poljubim
su TVOJE USNE.

Prvo što želim da osetim
je TVOJA TOPLINA.

Ono što želim da bude večno
je TVOJA BLIZINA.

A ono što se ja pitam je:
kada ćemo se ponovo sresti ?

 © Bojan Djurica

DA MI JE MOĆ DA ZAUSTAVIM VREME – Bojan Djurica

 

 

 

 DA MI JE MOĆ DA ZAUSTAVIM VREME

Da mi je moć da zaustavim vreme,
Bar na jedan sekund, tren,
Mislim da bi to bio onaj trenutak
u kojem je bila moja, a ja njen.

Da mi je moć da zaustavim vreme,
Prestao bih dane sa samoćom da delim
jer bih mogao kad god poželim
da se probudim na usnama njenim

Da mi je moć da zaustavim vreme,
ne bi ti stanovala kod mene Tugo.
Jer ja bih zaustavio onaj momenat,
kada me je grlila dugo dugo.

Kaži mi kako da zaustavim vreme  ?
Otkrij mi, pustiću beskraj u dušu tvoju.
Jer to mi se čini jedini način
da odagnam setu svoju.

Da mi je moć da zaustavim vreme,
sačekao bih je prvo da zaspe
pa bih zaustavio onaj trenutak
milion zvezda kad se po nebu raspe

 Jer želim da sanja snove lepe
pa nek joj Mesec i zvezde i u snu sjaje
da imam moć da zaustavim vreme
to je momenat koji bih hteo da traje

A onda bih se krišom primakao
Tom licu, telu  i očima – snenim
i u večnost bih pretvorio onaj trenutak
kad sam je poljubio u snovima njenim

 © Bojan Djurica, 2012

KAD DUŠA PROZBORI – Bojan Djurica

 

 

 

 

KAD DUŠA PROZBORI

Kad duša prozbori
I dogodi se čudo
Tad pesma se rodi
Jer te volim ludo

Kada duša krikne
i stih iz srca krene
Tad i ja poželim
da voliš i ti mene

Kad duša prozbori
Telo nek bude mirno
Nek da poštovanje
za srce nemirno

A kad duša priča
Čućeš ti divotu
Iz dubine tela
tu skrivenu lepotu

Nek duša priča sama
Tako ti je pusti
Jer kad joj bude vreme
znaće da zausti

A tad će usta kasti
šta srce govori.
Al tad nek svi zaćute
JER TAD DUŠA ZBORI.

© Bojan Djurica, 2012

Pages: 1 2 Next