Pozdrav prijatelja sa „PoezijaSCG“, Čoveku, Pesniku, Davoru Slavniću

Davor Slavnić

Postoje ljudi koji nam bude osmeh na licu kada se spomene njihovo ime, retki su ali ko ima sreću da ih sretne na svom životnom putu postaje bogat za jedno nesebično prijateljstvo. Kao da je obasjan sjajem zvezde koja ga čuva od nevolja, zvezde koja je stalno prisutna.

Jedan od tih retkih Ljudi je Davor Slavnić. Upoznala sam Davora na sajtu „PoezijaSCG“, bilo je to virtuelno poznanstvo pesnika. Pesma po pesma, komentar po komentar i eto rodilo se druženja, i tako do „Moja senka“ postavila sam je na „PoezijaSCG“. Sledio je veoma lep komentar, Pančevo, Tamiš, probudile su se uspomene i postadoh „žemski-drugac“, nasmešila sam se tom prelepom nazivu ili bolje reči tituli. Umeo je Davor da prenese svoj optimizam na sagovornika i čitaoca njegovih pesama u kojima se osećala toplina njegovog duha. Pišem ove redove i čini mi se da moj drugac pazi da ne odem u pogrešni pravac, njegovo nasmejano lice neću izneveriti. Pa kako bih i mogla, samo se treba setiti Davorove poezije u kojoj su sve reči obojene bojama koje su isijavale dobrotu njegove duše.

Često smo se prepirali onako više kao šala, čija je reka lepša, njegova Una ili moj Tamiš, na kraju svake prepirke zaključili bi da su obe reke lepše. To bi bilo kao nerešena utakmica, posle jedne takve prepiske dobila sam titulu grofice, i postadoh Grofica od Tamiša.

Davor Slavnić, odlazi a ipak ostaje živa uspomena svima koji su imali sreću da ga upoznaju, onoliko koliko je dozvolio. Nije želeo da upoznaju njegov bol, žalost, vešto se odenuo u osmeh do poslednjeg trena… ostale su reči neizgovorene, ali ne zato što nije bilo vremena za razgovor… nisu izgovorene zato što i takve neme, one putuju kao misli nevidljive i nečujne su u razgovoru prijatelja…

Zato te drugac  nisam pitala kako si? Videla sam i nekako znala, a mislim da si i ti čuo moje neizgovoreno pitanje…

„Dobro sam, Grofice od Tamiša“ odgovorio bi uz osmeh…

Počivaj u miru, drugac moj…

Davor Slavnić

U SUNCU SUNCE – Davor Slavnić

19. фебруар 2010. у 20:01

Sahranjujem svoj

osmijeh

iza oblaka,

ne plašim se

munja,

pesnica groma,

polažem ga

duboko,

južnije

od izlaska sunca,

polja nebeska

neka mu budu

laka.

 

 

maj 2009

Link do pesme:  https://www.facebook.com/notes/davor-slavnic/u-suncu-sunce/342122874993

U čast ljubavi i vinu-Branka Zeng

Podižem čašu da traju

dani, Suncem okupani

kišom, zaliveni jedri

čokoti pod rodom,

povijeni od slasti.

Ko mlada rumena

nevesta u zagrljaju,

ljubavlju opijena.

 

Podižem čašu da žive

sloga i dobrota, mir,

razum bistrog uma,

u danu, kao i u mraku.

 

Podižem čašu za Vas!

Ljubavi da imate najviše,

prema životu koji živite,

za druge i sebe da poštujete

kao što drage ljubite

čuvajte zemlju koja rod daje,

tako i Vi ljubav u vino pretočite.

Vino za ljubav natočite u čaše,

da ispijemo.

Za sve nas koji smo tu,

i one što tek će biti.

Da sećanja mogu trajati

na one koji su bili.

Ljubavi i vinu u čast!

 

 

U SEĆANJU – Branka Zeng


U SEĆANJU

Onako kao da prosipa
seme da iznikne olista
pod rukom nežnih dodira
budi se usnuli cvetak.

Sabira sve čežnje rasute
vetrom daruje ih jedinoj
klanjajući se znamenju
u njenim očima vidi ih.

Pod snegom zelene latice
skrivene u boji lista mirisa
zime snežnom belinom
caruje cvet mog sećanja.

Miruje na dlanu umorne
dedine ruke pružaju dar
buđenja zelenu glavicu
kraljevske krunice Kukureka.

BrankaZ-Branka Zeng

ŽELIM TI – Branka Zeng

ŽELIM TI

Laku noć…
Plovi mi mislima
kao rekom brod
opletenih želja
skrivenih čežnja
nalik krilima
otvorenog prozora
na kome pogled
počiva u noći

Laku noć…
plovi na mesečini
ogledalo kao duša
utkana nitima težnje
sanja sliku svoje
senke nastale u noći
tame se sklanjaju
pred osmehom sanja
lik kojim pokriva
san u očima

Laku noć…
ljubavi san dolazi
umiva tišinom obraze
prekriva sneno ti lice
spokoj se spušta
poput kiše šumi
muzika tišine sklapaju
ruke i molitva na usnama
čita se i čuti jedna želja
spavaj i sanjaj…

BrankaZ – Branka Zeng

JESAM LI – Branka Zeng

JESAM LI

Posmatram reku u kojoj tečem
u kapima njenim putujem.

Talasom milujem obalu tihu,
razlivam se po šumi uz stabla
se svijam, kao ruka da jesam
a nisam, voda bez oblika i lika.

Postala sam od suza neisplakanih
od reći neizgovorenih stvaram.
Nova i nepoznata vijam vetrom
grane, rasejavam semenje u letu,
ptica bih postala, možda u pesmi
napisanoj, da se otvori kao školjka.

Plamen neugašen pali vrhove
prelamaju se i prepliću na putu.

Ostaje mi misao na uzglavlju,
večeri koja me čeka, u pokretu
ovijam koru izboranu pokretom,
iz nepokreta vode, koja jesam.

Branka Zeng

NA PUTU KA… – Branka Zeng

NA PUTU KA…

U prolazu za istinu
pružaju se tajne poput
bršljena isprepletane
kriju svoja lica pognuta
pogleda upućenog nikuda
ne odlaze onako obavijene
oko sebe samih u vremenu
zaboravljene tu na kraju
gde tek lavež psa lutalice
odbačenog napuštenog
prolaznika najavljuje
na ulazu gde sve prestaje
da postoji tek onako glas
objavljuje svojom jekom
put kojim se prolazi
na proputovanju ka istini!

Branka Zeng

MISAO – Branka Zeng

MISAO

O tebi, meni, nama,
vama, pitanje za vreme
dok postoji smisao
da traje u prostoru
snoviđenja stvarnosti
sadašnjosti pre prošlosti
da postoji i postane
budućnost predstoji
kao neminovni tok reke
ka moru u kome dvoje plivaju
kao zvezde u susretu prelamajući
svetlost pri dodiru kao munje
prasak razbija tišinu o obalu
nedodira rađajući se želja
je misao nastala u pogledu
pogleda od njega sve potiče
protiče živi i priča
o tebi, meni, nama, vama!

Branka Zeng

AKO TE SANJAM – Branka Zeng

AKO TE SANJAM

Biće mi snovi kao
planinski potok bistri
prozračni topli sneni
pupoljci mirisni ne viđeni
u platno oslikano bojama
uvijeni kao tajna skriveni
u oku kojim te gledam
dok stvaram iz bez-oblika
misao koja te rađa i vodi
putem kojim ću proći
u susret liku nalik Tebi
a jesi mi želja u mislima
putuje kao reč i reč se javlja
kao stih zvukom glasa
snenog mi govora
o snu u koji odlazim
kada god poželim
sanjam tvoj lik
pogled ti topli
miluje moj san.

Branka Zeng

Pages: 1 2 Next