ЛОПТА ЉУТА…

ЛОПТА ЉУТА…

Извини мама
лопта је крива
што ти мушкатла
више није жива
лепо сам јуче
рекао тати
да је продавцу
хитно врати
и да се није
мени омакло
када је она
разбила стакло
јер ја сам играч
светске класе
али ме лопте
овакве плаше
шта ако је
на мене љута
зато што је
шутирам јако
па ми батине
смешта овако…

Братислав Богдановић

РУЖА…

РУЖА…

Не криви ружу
што бодље има
она се само
брани њима
Многи су њене
латице крали
из грма најлепше
цветове брали
Сад трњем своју
лепоту штити
кад је већ
не може скрити
Мораш зато
платити цену
ако пожелиш
лепоту њену
јер љубав и патња
пар су стари
па ко ружу воли
за бол не мари…

Братислав Богдановић

СТРАХ…

СТРАХ…

Страх од ноћи
тамних боја
бесних чежњи
неспокоја
Страх од снова
болних палих
у дну душе
закопаних
Страх од туге
којом боли
моје срце
што те воли
Страх од суза
које влаже
усне ове
што те траже
Страх од сете
што ме сече
јер без тебе
сам ово вече…

TРЕШЊИНОМ ЦВЕТУ…

TРЕШЊИНОМ ЦВЕТУ…

Мирисала је на трешњин цвет
што мирисом ти окрене свет
пољупце њене радо сам крао
плодове сочне у хладу брао
У корену њеном ја сам снио
слатке јој усне јео и пио
с те трешње нисам силазио
само да би јој близу био
Волела је к мени да савија гране
моја рука да јој у крошњи нестане
да јој гризем плодове зреле
не би ли осетила усне ми вреле
Ускоро ће опет да процвета
са мирисом да ми се пробуди сета
на плодове страсне њене
што за брање жељно чекају мене…

ВРЕМЕ…

О знам те одавно
ти крадеш тренутке
за тебе ми смо
пролазне лутке,
Никад не стојиш
лопове стари
љубав и срећа
за те су ствари,
Проласком својим
ти сејеш страх
неумитно течеш
да вратиш у прах,
Мислиш да живот
само је трен
да пола сам човек
а пола сен…
Но ја сам вечност
у љубавном кругу
што за љубав живи
и не зна за тугу,
Тренутак један
што те се не боји
јер бескрајно воли
све док постоји…

ОСМЕХ…

Радо га сретнем
на лицу твом
за њега то је
најлепши дом,
Делује наиван
и бескрајно драг,
ал ко да је у њему
скривен враг
појави се у трену
онако на мах
и уснама сочним
одузме дах
Свашта се нешто
у њему крије
што срце ми тера
да бије ли бије
па ти га крадем
смело и често
и у срцу чувам
јер ту му је место…

ОДА НЕПРИЈАТЕЉУ

У пољу смрти
међу комадима меса
ја мртав стојим
покрај свога леса
У очима немим
без страха и бола
на смрт пљујем
док у јуриш крећем
Узалуд пуцате
ја више нисам човек
сада сам звер
и ваше сам крви жедан…

АКО СЕ ПИТАШ…

АКО СЕ ПИТАШ…

Ако се питаш
да ли те чекам
на пропланку неком
сећања наших
не брини мила
за љубав нам клету
последњи сам стражар
на овом свету
што у срцу чува
тугу и сету
Ако се питаш
да ли још плове
пољупци твоји
дубоко у мени
не тугуј драга
због давне сени
ниси ти талас
већ бурно море
што у мени пени
Ако се питаш
да ли те волим
како се можда
са чежњом борим
знај само
да још увек горим
пламеном старим
ватре у крви
што жељом пламти
да дах твој
му буде
последњи и први…

Братислав Богдановић

ВИРТУЕЛНА ЉУБАВ …

ВИРТУЕЛНА ЉУБАВ …

У овом нестварном свету
ти си моја птица у лету
опојан мирис на дивном цвету
што убија тугу и односи сету
На овом нестварном месту
музика си жељног срца
блистава звезда што трепери
уз осећај који у грудима врца
У овом нестварном кутку
јутро си што ме сунцем буди
вечерња роса бисерних ћуди
месечина што љубав нуди
Па шта још треба да бих те срео
да постанем и ја нестваран цео
онако провидан, ко авет бео
заувек нестанем из ове јаве
ил да те научим од нестварних
како се стварни снови праве….

Братислав Богдановић

ТЕБИ…

ТЕБИ…

Ја нисам продавац снова
и немам полицу жеља
ја снове дајем теби
јер за њих цене нема
вреде колико и чежња
онога што их снева
Ја не продајем сломљена срца
празан је излог где стоје
ја срце поклањам своје
узми га нек буде у теби
јер сломило би се срце моје
ако за тебе куцало не би
Ја нисам трговац дахом
немам његов мирис ни боју
али понестаје ми даха
када усним сену твоју
Ја сам просјак само
што срце и снове дели
без тебе они и нису цели
просјак што љубав проси
док у себи жељу носи
да последњи му уздах
буде у твојој коси…

Братислав Богдановић

ПОКЛОН ЗА ВРЕМЕНА ТЕШКА….

ПОКЛОН ЗА ВРЕМЕНА ТЕШКА….

Шта да ти поклоним драга
немам куће, нити блага
само срце да се у њем скријеш
само усне да их жедна пијеш
дал бисерје теби треба
или могу звезде с неба
злато немам да ти дадем
али ћу звезде за те да крадем
немам за дестинације скупе
по џеповима су ми само рупе
ал у очима кријем светове многе
на те чекају да те на пут воде
зато бирај мила моја
нек одлучи жеља твоја
шта за поклон теби треба
дал богатсво или делић неба…

Братислав Богдановић

МАМА …

МАМА …

Ко ме љуби јутром рано
кад у школу ја пођем
ко ме грли непрестано
кад из ње кући дођем
Ко ми тепа моје мило
кад је време да се спава
ко ме стави ту на крило
кад ми болна гори глава
Ко ме воли од свег више
и у срцу увек носи
да ме скрије од те кише
руке греје у мојој коси
Загонетка није тешка
просто се реши сама
то је она што се смешка
само моја мила мама…

Братислав Богдановић

ОПСЕСИЈА …

ОПСЕСИЈА …

Ах те очи враголасте
опсесија моје маште
шта ли мисле док ме гледе
питање је што ме једе
и те усне баш црвене
дал ће љубит оне мене
волео бих ја да знам
да ти себе одмах дам
Ах те груди миришљаве
што ми срцу немир праве
дал ће постат део јаве
ил ће у сну да ме даве
и та коса коврџава
где ће она да преспава
на рамену жељном моме
ил ће отић ка другоме
Пољуби ме враголаста
да не пати моја машта
нек ти коса завијори
док се тело с мојим бори
овај немир да изгори
моју чежњу да умори…

Братислав Богдановић

САМО СЕЋАЊЕ …

САМО СЕЋАЊЕ …

Могу ли даљине
и авети тишине
пустити да мине
та бол што на тебе
сети ме
могу ли дубине
у загрљају тмине
прогутати тугу
што због тебе
боли ме
може ли плима
што сећања има
да са осеком нестане
или ће туга
што боли кроз сећање
тек са смрћу
да нестане…

Братислав Богдановић

У СРЦУ ТЕ ЧУВАМ …

У СРЦУ ТЕ ЧУВАМ …

Још нисам написао песму
нити тебе достојан стих
јер постиде се речи и риме
када тебе ставим међ њих
Још нисам осликао слику
која може дочарати ти лик
јер помешам четкице и боје
док осликавам очи твоје
Још нисам пронашао мирис
на који мирише твој дах
јер нема мириса ни те ароме
који су равни даху твоме
Зато те драга у срцу чувам
јер киша ће боју опрати лако
тишина може украсти стих
ветар мирис однети далеко
само у мом срцу ће те
увек волети неко…

Братислав Богдановић

Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Next