Category: Dejan Petrović

СТРАСТ – Дејан Петровић

СТРАСТ

Стишао сам своје страсти
Дубоко у себи се роје јаче
Волећи тебе забраних оку
Да пушта сузу и да плаче.

Кроз моје вене твоја крв тече
И срце бије кораком твојим
Можда ми време тугу донесе
Зато ме пусти да те волим.

Ти ниси жена већ рајска ружа
Мирисно опојна, раскошно лепа,
Моја си пахуља, моја пожуда
Јутарње сунце што срећу пружа.

Нек букте сада недра моја,
Нека се жеље у јаву стопе
Теби поклањам своје песме
Нека те воле када не буде мене.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57419