Ne verujem slatkorečivim,
našminkanim i nacifranim,
sredovečnim damama,
koje razgovor započinju ,
licemerno do centra ravnoteže,
sa mila, draga i dušo moja,
sa onom koju tek drugi put
njene pronicljive oči vide.
Zašto da im verujem,
kad uvek imaju jasan cilj,
zamaskiran ućebanim osmehom
od pre dvadeset godina,
izvađenim iz kutije
zajedno sa nakitom.
Ne verujem im,
jer dobro znaju
da su čaure bezvredne,
imaju ih one dosta za nauk,
i svaki pucanj u prazno,
pucanj je u vreme,
a one sve imaju,
onako bučne i napirlitane,
sve osim vremena.