Увек те сретнем

Расплетена коса,
Заносна и црна,
Стоји ти лепо,
И кад је мека и бујна.

Сваке ноћи,увек,
Ја тебе сретнем,
Колико те волим,
Ја рећи ти несмем.

Осмехом тражим,
Једну твоју реч,
Ма само се насмеши,
То ноћас довољно је.

За тебе ноћу,
Вечерас ја доћу,
Све звезде са неба,
Ја скинути хоћу.

Ти си ми у души

Храброшћу понесен,
Ја ка теби ходам,
Речима не могу,
Теби све да одам.

Време сад је стало,
Ко’ у некој причи,
Преплашено стојим,
Сад у овој бици.

Поглед твој заносни,
Пресече ме тихо,
Жедан сам љубави,
Буди моје вино.

Док се усне стапају,
Цео свет се руши,
По небу муње севају,
А ти си ми у души.

Сваке ноћи

Сваке ноћи желим,
Ја пронаћи тебе,
Остајем на дну,
Јер у теби тражим себе.

Док време брзо пролази,
Моје срце одлази,
Знам да добро долази,
За тобом не одустајем.

Свака моја ноћ,
Прелази у стих,
Ти си моја љубав,
Најлепша од свих.

Твоје срце куца,
Нежним ритмом љубави,
То ме само тера,
За тебе све да урадим.

Јединствена

Ти за мене сијаш,
Као звезда Даница,
А требаш ми још више,
Као руци бројаница.

Прелепа си заиста,
И слатка као мед,
Остани јединствена,
А не лажна као све.

Свиђаш ми се таква,
Прелепа и слатка,
Ти си моја светлост,
Што сија из мрака.

Од ноћи до зоре

Малена моја,
Где ли си ти,
Без тебе не могу,
Ноћас да спим.

Заљубљене душе,
Знају да се воле,
Ја ћу те чекати,
И дуже од зоре.

Сунчаном страном,
Јутро је стигло,
У загрљају твоме,
Пробудих се тихо.

Озарен лепотом,
Што са лица сјаји,
Пољубих те нежно,
Ко у срећној бајци.

Да живим с’ тобом

Да живим с’ тобом,
Дао бих све,
Продао бих душу,
И све моје сне.

Да живим с’ тобом,
Знао бих онда,
Бићемо једно,
Као ватра и вода.

Да живим с’ тобом,
Сада бих смео,
Теби све рећи,
Што сам увек хтео.

Да живим с’ тобом,
Срећан бих се будио,
Теби бих убек,
Ја љубав нудио.

Више од лепоте

Шта је то у теби,
Што ме чини срећним,
Дал’ је та лепота,
Неки закон вечни.

Можда твоје усне,
Вреле боје крви,
Делују тако,
Да за тобом лудим.

Ал опет ту је осмех,
Лепши него све,
Када се насмешиш,
Одмах желим те.

Где су тек очи,
Душа,срце,све,
Одакле ли си таква,
Из раја или где.

У љубави богиња

Ватрених пољубаца,
Још ће много доћи,
Твоје усне мојима,
Опет дају моћи.

На вечеру романтичну,
Желим да те водим,
Као ватру и свећу,
Љубав да нас споји.

Док је нека девојка,
У вези робиња,
Ти си за мене,
У љубави богиња.

Твоја ме љубав,
Одувек опија,
Без тебе је живот,
Најгора робија.

Борба за живот

И на доњој страни света,
Мала деца живе,
Храну само имају,
Толико да преживе.

Проклето је злато,
Давно неко рече,
Богат човек никад,
Храну делит’ неће.

Пријатељу устани,
Почела је борба,
Морамо да спасимо,
Потомство од бола.

Запитај се само,
Зашто седиш,чекаш,
Створи своју судбину,
Неко сад те треба.

Из ноћи у ноћ

Поклањам ти ноћас,
један део мене,
ма нека живот иде,
дајем целог себе.

Чинићу то стално,
из ноћи у ноћ,
без тебе нигде,
ја не желим поћ.

Како да ти објасним,
ти си мени све,
једна мала бреза,
мој си цели свет.

Склопићемо живот,
део по део,
тебе ћу волети,
како нико није смео.

На крају шта рећи

Храбрости немам,
сад теби да приђем,
пишем ти песму,
док ме убија пиће.

Зашто пишем песму,
кад ти несмем дати,
после да у пролазу,
ме више нећеш знати.

Кад би их објавио,
и да видиш ко их пише,
одмах бих се сетила,
мораш сад да идеш.

На крају будеш кући,
плачеш и рушиш све,
нови те је оставио,
па мрзиш цео свет.

И шта да кажем,
иако те волим,
кад не видиш љубав,
ни кад пред тобом стоји.

Желим да ти кажем

Желим да ти кажем,
како имаш лепе очи,
за мене су лепше,
и од дана и ноћи.

Желим да ти кажем,
све ће друго проћи,
колико те ја волим,
нико неће моћи.

Желим да ти кажем,
сваке тешке ноћи,
за тебе бићу ту,
ја ћу увек доћи.

Желим да ти кажем,
и једну тајну одам,
бришем све остале,
сад сам теби одан.

Византијско сунце

Пред зидинама града,
моћног Цариграда,
христови војници,
погинуше тада.

Куле су се рушиле,
а цркве палиле,
мехмедови турци,
и небо тад запалише.

Некад центар света,
и знања пун,
срушен је Цариград,
а рођен Истанбул.

Док се запад канио,
турчин све је спалио,
последњи цар,
главом је то платио.

Остаће упамћено,
у историји славној,
византијско сунце,
што сија увек сјајно.

Pages: 1 2 3 4 5 Next