DATURA STARMONIUM – Dragan Pavlović

Omamljen mirisom,
drema veliki skakavac
na listu dature,
njiše se polako,
skupljenih nogu,
podignute glave,
ka izazovu
jačem od njega,
spraman za skok,
pa bio i poslednji,
u mirisni kupasti cvet,
pun rose
mirišljave od polena,
opojnog i otrovnog,
čekaće noć
iznemogao i malaksao,
i ostaće do jutra
zaljobljen u njemu,
paralisan opijatom,
opruženih nogu,
nemoćan da skoči,
sve dok ona ne raširi cvet,
ili će skončati u njoj,
daturi opojnoj i otrovnoj,
sanjajući zelene livade
i mirise poljskog cveća.

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 10.0/10 (2 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +1 (from 1 vote)

UKRŠTENI PUTEVI – Dragan Pavlović

Došli smo sa dve strane,
sa istog puta razočaranja,
svako sa svojim teretom,
repovima i restlovima,
strahovima i demonima,
plikovima od vrelog mleka,
koji su nas naučili pameti,
usadili nam sumnje i opreznost,
koji su nas zamračili,
sklonili nas sa puta srca.
I sreli smo se,
takvi kakvi smo,
upoznali smo se
na raskršću očaja,
krenuli smo putem nade,
kao deca, ruku za ruku
da se ne izgubimo,
nastavili putem vere,
sa tek načetim osmesima
skrenusmo na staze,
prečicom do odredišta,
do puta ljubavi.
Išli smo kratko
stazom iskrenosti,
pa stazom poverenja,
i brzo dođosmo
do raskršća ljubavi,
taj put nismo pronašli.
Rastali smo se,
nastavili smo
svako na svoju stranu,
svojim putem,
sa istog raskršća,
sa težim teretom
i dužim repom,
još jednim restlom.
Zastadoh i okretoh se,
hodala si polako,
tvoja silueta
bivala je sve manja,
dok nije nestala,
na istom putu
sa kojeg si došla,
moje trome noge
bile su teške,
i svaki korak
bio mi je težak.

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 10.0/10 (2 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +2 (from 2 votes)

SOBNA VENERA – Dragan Pavlović

 

Kao reka

tesnog korita

razliva se milina

kada nasloni glavu

na moje grudi

i sva majušna

u zagljaj se zavije

kao sobna statua vajara

samo za njega

njegovim rukama

cela iz mašte izvajana

pleni me lepotom

i telom Venere

glatkim alabasterom

ispod uske odeće

što joj telo pokriva

i širi se u meni

toplina kao plima

savršenstvo dok grlim

od mašte izvajano.

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 10.0/10 (2 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +1 (from 1 vote)

DEVOJKA SA ZLATNIM UVOJCIMA – Dragan Pavlović

Sećam se i često se setim,

kao juče da je bilo,

a bilo je davno,

decenije su prošle,

ali sve još do detalja pamtim,

svaki susret i zanimljive priče,

pričala mi je o rodnom Sarajevu,

Baščaršiji i tufahijama,

ja sam gledao u njene usne,

u krupne crne, mile, sjajne oči,

pričala je o Kusti, o Bregoviću,

o njenoj raji, tamo su svi raja,

i iznova bi na usnama

zaigarao svetao osmeh,

nije bilo sete,

ni uobičajene nostalgične patetike,

iako je već dugo bila u Beogradu,

uvojci kose boje zlata,

kao spirale, dugi, prirodni,

svi su mislili da nisu,

padali su preko njenih ramena,

blago bi zadrhtali na pokret glave,

često bih odlutao

u njene usne ili oči,

ili se umrsio u te uvojke,

voleo sam kada mi priča,

kao Šahrijarh Šeherezadu,

ali nismo došli do 1001. noći,

na rastanku je otrčala,

pokrila je lice da ne vidim suze,

ja koji sam

sunce oblakom zaklonio

i kišu u grad zaledio,

posvetio sam joj pesmu,

i sebi da me podseća

na kosu i uvojke boje zlata,

na nezavršenu priču,

da me bole suze,

i njene lepe, krupne crne oči.

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 10.0/10 (2 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

OGRLICE – Dragan Pavlović

 

Zalud se prepliću ogrlice

od žada, tirkiza i

crvenog jaspisa

na tvojim grudima,

da im lepotu prikriju,

što kroz njih zrači,

zalud se njišu,

ljubonorne,

i mašu svojim bojama

i sjajem,

da im lepotu zasene,

i hoće samo

njihova da bude,

a one su samo

poludragi kamen,

na dragom kamenju.

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 10.0/10 (2 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +1 (from 1 vote)

CRNI DUHOVI DRINE – Dragan Pavlović

U crnu ponoć,

crni duhovi,

iznad crne reke,

traže zrno tamjana,

na zori da ga zapale,

crnu reku da okade,

a tekla je crvena,

iz njihovih vena obojena,

korenje vrba da okade

i oblutke kostiju u njima.

Teče brza Drina

od zore do sutona

bistra  i svetla,

a u crnu ponoć,

crni duhovi i crne vile

obalama zamene mesta,

i poteče Drina

od Save do Tare

crna i crvena

u minula vremenena,

i teći će Drina crna i crvena

dok dim tamjana ne zaplavi noć

i crni duhovi ne nađu spokoj,

dok spokoj živima ne donese mir!

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 10.0/10 (2 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +2 (from 2 votes)

MOJE BLAGO – Dragan Pavlović

Postao sam čuvar

najvrednijeg blaga,

najvrednijeg na svetu celom,

i čuvam ga i strepim

kao vojnik u rovu,

od zalutalog metka,

stražarim i bdim,

tri puta ću poginuti,

i pet puta ću poginuti,

i pet puta ću vaskrsnuti

za moje blago,

sve dok dišem,

i sve dok u meni

kucaju tri srca.

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 10.0/10 (2 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +2 (from 2 votes)

FLANELSKA KOŠULjA – Dragan Pavlović

Izlaziš iz kupatila,

istuširana i mirišljava,

kao majsko jutro

mirišeš na sveže,

hodaš na prstima,

sa belim turbanom,

u mojoj falanelskoj košulji,

sa raskopčana tri dugmeta,

izdajnički razmaknutih rubova

punoćom tvojih grudi,

znam da ispod nemaš ništa,

što pokriva cvetni vrt,

osim moje pomisli

i novih maštanja

o trenutku,

kada ćemo kidati latice

raširenih zenica,

i o vazduhu

koji ćemo zajedno udisati,

pomešanog sa tvojim mirisima.

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 10.0/10 (1 vote cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +2 (from 2 votes)

ISTINA – Dragan Pavlović

Kada prođu jeseni i zime

jednog celog stoleća,

ništa se zaboraviti neće,

pogromi, pošasti i ratne oluje

kidali su grane i mlado cveće,

zalud će snegovi i vetrovi

tragove da zameću,

da se ne sazna ko je i zašto,

da Kaini ne okaju Avelje,

o prerano pokidanom cveću.

U zemlji je ostalo seme,

ništa se ne može sakriti,

i kada nas ne bude više,

sećanje se govori,

ono se piše,

ostaće sačuvani tragovi,

zapisi na listovima papira,

istina se sa ničim ne briše.

Kada dođe trenutak,

možda stoprvog prolelaća,

proklijaće sakriveno seme,

izrašće visoka zova,

sačekaće svog pastira ,

− U cara Trajana kozje uši,

u cara Trajana kozje uši! −

I ništa se zaboraviti ne sme,

ne može, ne treba i neće,

ni kada prođu jesni i zime

i stojedno proleće.

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 10.0/10 (3 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +1 (from 1 vote)

Između dva otkucaja srca –Dragan Pavlović

Polako kaplje sadašnjost,

topi se, nestaje

u prostoru vremena

između dva otkucaja srca.

Između dva bata,

u to malo tišine

sada je već malopre,

malopre je pre.

Kap po kap

pretače se vreme,

kao krv u predkomorama,

kao pesak u peščaniku,

zrno po zrno,

tren po tren,

od otkucaja do okucaja

danas će postati juče.

Sve dok srce meri vreme

put u budućnost vodi u prošlost,

otkucaj po otkucaj,

sve do poslednjeg,

do poslednjeg bata

kad prestaje sada

i trenutak postaje večnost.

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 10.0/10 (4 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +3 (from 3 votes)

RADUjEM SE – Dragan Pavlović

Radujem se ovom danu

Radujem se suncu u zenitu

Radujem se sutonu

Zrikavcu i zvezdi Danici

Radujem se noći što će pasti

Radujem se zvezdanom nebu

Radujem se Mesecu

Što nam nam noći plavi

Ljubavnom zovu usamljenog slavuja

Radujem se zori što razgoni tamu

Radujem se svakom novom danu

Radujem se, jer

U jednom od njih

Kao nikada do sada

Zapevaće život pesmu, meni

Lepu, najlepšu

Kao nikada do sada.

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 10.0/10 (3 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +3 (from 3 votes)

VREME PRVO – Dragan Pavlović

Rođen sam u vreme prvo,
pedesetih, posle drugog rata,
u vreme obnove i petoletki,
revolucionarnog razvoja i
evolucije, izama i socijalizama.

Vreme masovne iluzije
bratstva i jedinstva,
zabluda, obmana uma,
vreme jedne partije,
i pseudodemokratije.

Bio sam pionir Druga Tita,
omladinac i samoupravljač,
u demokratiji je to sramota,
o tome više niko ne priča,
čak nije pristojno ni da se pita.

Crvene marame, zastavice od papira,
špaliri učenika i samoupravljača,
milicija nije spavala, uvek uz narod,
niko nas nije pitao da li želimo,
da li hoćemo da mašemo i osmehe delimo.

Bili smo mali da bi znali,
zašto se bude istok i zapad,
oni što su znali nisu hteli,
ili nisu smeli, i zidovi su imali uši,
nisu nam ništa pričali.

Događalo se, osvane nepodoban članak,
hitne sednice partijskih komiteta,
razapet je neprijatelj i gomile etiketa,
zašto su sužnji pevali slobodi,
prejaka reč i Goli su uzimali danak.

Tražila se samo potpuna lojalnost,
i jasno izražena saglasnost,
za partiju, Tita, državu i narod,
za revoluciju i samoupravni socijalizam,
zabranjena je bila reč totalitarizam.

I bilo je dobro, nije bilo loše,
bilo je posla i izvesnija budućnost,
nisam viđao beskućnike i gladne ljude,
svako je imao neku mogućnost,
država i društvo su se trudili da tako bude.

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 10.0/10 (1 vote cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +1 (from 1 vote)

VREME DRUGO – Dragan Pavlović

Samo što su zaceljene rane
i pepeo zaborava smirio duhove,
nesrećnoga drugog svetskog rata,
unazad su okrenuli točak istorije,
ponovo je udario komšija na brata.

Pet satrapa, pet vavilonaca,
svaki sa jabukom razdora u džepu,
teški zamajac istorije, o apsurda,
na silu vratiše iz boljeg sutra
u marame crne i zla jutra.

Otvorili su Pandorinu kutiju,
probudili sedmoglavu hidru,
zavadili narode, mržnju su posejali,
i duhove iz pepela prošlosti iskopali,
četiri jahača apokalipse su zajahali.

Uveli su nam i sankcije,
karantin, totalna izolacija,
prazne prodavnice, ničega nije bilo,
umiralo se, ni lekova nije bilo,
plaćalo se gomilama para, hiperinflacija.

Deset godina je nicalo cveće
da se na sveže humke meće,
deset godina su letele granate,
rušile domove, škole i bogomolje,
deset dugih godina patnje i nesreće.

Pocepali su na silu državu,
od Triglava sve do Vardara,
kao pročitane stare novine,
i kao što je bilo vazda,
svaki satrap je postao gazda.

Da li je moglo da ne bude tako,
kada satrapima rekoše dosta rata,
ostale su humke nesrećnog naroda,
vraćaju se prognani i izgnani i
ponovo će biti na svome svako.

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 10.0/10 (1 vote cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

VREME TREĆE – Dragan Pavlović

Pad berlinskog zida, pokrenit je mehanizam,
nije nam bio dobar socijalizam,
besplatnog je bilo i sve dostupno,
putovalo se, imalo se više, moglo se,
sada je zavladao liberalni kapitalizam.

Nisu nam bila dobra ta vremena,
a i da jesu, ko nas je pitao,
promenilo se sve, kontrarevolucija,
prvo je izvršena svojinska transformacija,
dvadeset godina sam izgubljena generacija,

Uništili su i ugasili sve što se moglo,
fabrike, velika i mala preduzeća,
zatim su ih prodali, neka su rasprodali,
tu i tamo, nekoga optuže za korupciju,
ne mogu mu ništa, još vrše opstrukciju.

Vreme je mitinga i protesta,
demokratskog odlučivanja,
predizbornih i izbornih kampanja,
obećavali su nam kule i gradove,
i po ko zna koji put, promenu stanja.

Između izbora su partijske reklame,
sve vrste spinovanja i političkog marketinga,
potenciraju se uspesi, neuspehe prećutkuju,
nova preduzeća, radana mesta i promene stanja
svode se na delimično ispunjena obećanja.

Strana mi je ovakva demokratija,
radim za platu, uvrežila se partokratija,
mladi odlaze, strana zemlja im je milija,
od kada je nastupilo ovo vreme treće,
još uvek za sve ovde nema sreće!

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 10.0/10 (1 vote cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +1 (from 1 vote)

LjUBAV I VINO – Dragan Pavlović

Danas je dan
Svetog Valentina,
zaštitnika ljubavi,
i Svetog Trifuna,
zaštitnika vina.

Od praoca i pramajke,
ljubav, strast i vino
dati su svima nama,
kao blagost ili kazna,
kao svetlost i tama.

Blagodat ili su kazna,
od kada su iz raja prognani,
zbog crvene jabuke ubrane,
niko nije dokučio,
a da nije spoznao i iskusio.

Kada nam ljubav
okrene naličje sreće,
tama svetlost nadjača,
vino novi talas ljubavi
u nama pokreće.

Njišu se čipke devojaka,
skriveni pogledi momaka
i strasne misli što bivaju,
niz kolena i bosa stopala
klize i u grožđe se slivaju.

U vinu su zato
ljubav i strast,
sreća i patnja,
radost i tuga,
i sva gorčine slast.

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 10.0/10 (3 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +2 (from 2 votes)
Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 Next