ISTOK – Filip „Aiwass“ Milinković

Od sto udaraju novčići,
Što preku sudbinu nose,
Kažu mudraci sa istoka,
Da svetu tajinu oni kriju.

Kažu pređi veliku reku,
Govore mi da posetim velikog čoveka,
Ja sedim i gledam tiho,
Tri novčića što sudbinu mi kazaše.

Govore mi posluješ sa vragom,
A ja samo mudrace pitah za savet,
Jer sa istoka izlazi sunce,
Valjda u zori i sudbina može da se vidi?

Kada upadnu novčići u bunar,
Čudno li je nositi se sa time,
Kada ih pak obuzme neka nebeska sila,
Dobijem neki osečaj miline.

Sve je to nastalo u glavi mudraca,
Što sa istoka svet naš kroje,
Knjiga mudrosti možda to jeste,
Ali takođe krije i senke radosti moje.

PRELAZAK VEĆNOSTI – Filip „Aiwass“ Milinković

Preko mosta od čistoga belog zlata,
Ispred svetla što zaslepi oći svakog lovca,
Moj omiljeni anđeo sa krilima plavim,
Sada mi na uvo šapuće nebesku pesmu.

Dok sam gledao svoj odraz u jezeru,
Kristalno čiste smaragdno plave vode,
Čiste, a u isto vreme zatrovane pri dnu,
Tražio sam put da do ovoga mosta dođem.

Mislim da vidim kip dvoglavog lava,
Reži na mene sa stuba na početku mosta,
Reži a u isto vreme zamnom cvili,
Zver su me zvali, a sad sam istu ukrotio.

Kada sam seo, kao kralj što je tron zauzeo,
Misleći da samo sluge sveže voće služiće mi,
A rujna, slatka pića sa uživanjem piću,
Zatvorio sam oći a ispred mene anđeo i noć…

PUTEVI KRALJEVSTVA – Filip „Aiwass“ Milinković

Putevi kraljevstva vodli su nas do ovog dana,
Dok oštar vetar prošlosti nosi prašinu,
Svrha zbog koje hodam ovom zemljom,
Stoji ispred mene na horizontu.

Dok vruć vetar volje gura naša jedra,
U tragovima našim ostaje samo strah,
Strah da plima opraće juče,
Dok pred nama stoji zora novog jutra.

Sve od kraljeva i kraljica neba mi uzeli smo sad,
Za poslednji poljubac njenog veličanstva,
Snaga i strast bude večnost,
Dok večna pobeda cisti nam put.

Carice mudro vodi sva carstva,
Dok se ona grade u meni,
Dok hijerofant daje nam znak,
Hodamo putevima kraljevstva.

Poslednji znak posle mračnog jutra,
Bile su pale kapije volje,
Ali kada u vis vine se barljak nade,
Vešto vodiće nas putevi krune.

Pobeda dolazi na ovaj dan,
Dok predajem veliku zakletvu ruže,
Ono što čovek ceo zivot ceka,
Sada su priće koje u kraljestvu kruže.

VOLJA – Filip „Aiwass“ Milinković

Čekajući da se vratiš,
Iz planina uokvirenih maglom,
Najavljuješ novi put,
Isčekujući nosu šansu.

Šta ti treba u,
Tvome zlatnom životu,
Ovo je sudbina tvoja.

Ti samo samo još jedna barka,
Iznad zvezdama obasjanog okeana.

Još jedna barka koja ka dnu plovi,
Eh da li će kapetan da izroni.

Voliš li,
Onaj prošli,
Ljubljeni dan,
Apostole zvezda.

Nemoj da me izneveriš,
Ej gospodaru planina,
Krotitelju puteva.

To je naša,
Istinska volja.

Boriš li se svaki put,
Utopljen u tamu planina,
Dok tražiš najsvetliji put,
Eno prođe čitav vek.

Svakom robu njegovo roblje,
Ako je to njegova,
Volja istinska.

Zato kapetan barke,
Astralni vodama plovi,
Kao da sve ovo sanja,
Onaj što nas sve vodi,
Nije on.

TAMO IZA – Filip „Aiwass“ Milinković

Ima li smisla ovo naše postojanje,
Dok oko nas tiho seta vlada,
Pitam se na padinama srebrne planine,
Dok brojim dukate od crnoga zlata.

Zašto ispred mene stoji stena većna,
A ispod nje provalija što me tiho k’ sebi zove,
Ja već kao princ u zlatnoj odori hodam,
Ali ipak me je strah da vidim šta je iza.

Da li je svaka ptica onakva kakva je vidiš?
Da nisu njena krila za zemlju privezana, a let prividan?
Nije li najbrži golub što venac nosi?
Ali u mome bunaru nema venca, samo tišina.

Kako da saznam šta je iza, kada plašim se da nije kao što mislim,
Zašto onda da šumom tumaram, kada život u njoj možda vekovima mrtav je,
A godovi u drveću, što starost im u srcu ocrtavaju,
Samo su zapis u duši prolaznog života.