DVA ŽARA – Gorica Stanković

DVA ŽARA

Sanjala je da će jednog dana
zaceliti srce puno rana
i prestati tuga da joj piše
pesmu koja na jesen miriše.

Ponaša se kao da je slepa
pogrešnom je ona bila lepa
kao da se dvojnik u njoj krije
kad pitaju kože dobro mi je.

Novi dani ostaše bez nade
crta osmeh i piše balade
gorela su srca ko dva žara
izgorena nisu šaputala.

Sem papira ne osta joj ništa
prah pepela i dim sa zgarišta.

Stanković Gorica

POGLED SANJIV-Gorica Stankovic

POGLED SANJIV

Zvezde su saputale
poslale osmeh u krilo
misli nebom plutale
srce je snove snilo.

Cekanjem bol lagala
plakati sam prestala
noci i dane slagala
da ne bih nestala.

Pepela osetila miris
pesmom smirivala kisu
dusom k’o uveli iris
u danu sto na njeg’ mirisu.

Nasmejana ljubila
stihom zaustavljala suze
zauvek sam izgubila
poljubac sto mi uze.

Samo jednom poljubio
nikad zazaliti necu
prvim poljupcem pokazao
putokaz za iskre srecu.

Citace mozda moje rime
osmeh ce mu biti ranjiv
za njega sam samo ime
a on je moj pogled sanjiv.
Gorica Stankovic

Stankovic Gorica TUZNA NOTA

TUZNA NOTA

Videla sam svetlecu kometu
ispijala hladna rosna jutra
zavidela pticama na letu
ne znajuci sta mi nosi sutra.

Suzama sam potapala polja
a u casi crnoga mi vina
stoji jauk i jedan trun bola
da zacvilim kao violina.

Setna rima hoce da me kroti
molitve mi odnese kometa
sad u tuznoj ljubavnoj noti
moja pesma po papiru seta.

Stankovic Gorica

Stankovic Gorica JEDNA REKA

JEDNA REKA

Jednom je jedna reka
brza, hladna, daleka
potopila polja zrelog leta
i obrisala rumenu jesen.

Naterala je vazduh
tugom da zamiriše
sahranila nežne snove
dočekala sumorne kiše.

Čovek je hteo da je kroti
molitve mu nosio vetar
vrištao u glasnoj noti
sve je otišlo u etar.

Kapala su slova po reci
što čudesa stvara,
ostale su samo suze
k’o kapi dva kristala.

GORICA STANKOVIC

Stankovic Gorica CRNE VRANE

CRNE VRANE

Letele su crne vrane
i gledale sa visine
onoćile bele dane
krile Sunce kada sine.

Grmelo je munja sevnu
kaplje tuga mesto kiše
dedovinu našu drevnu
crne vrane uništiše.

Gakale su na oblaku
i topile ledne gore
saplitale u koraku
gospodari nove zore.

Plače nebo lelek vije
zavijeni svi u tugu
Kosovo nam bitku bije
pod oblake traži dugu.

Molila se Gračanica
molitvu su čuli Sveci
da nestane crna ptica
umire se naši preci.

Da l’ bez snova sada spava
zub vremena da l’ ga muči
Šar planina podrhtava
dok Bistrica setno huči.

Gorica Stanković