БОЈЕ – Игор Љубић

БОЈЕ 

Гледали смо некад у снове заједно,

очи су нам тајне скривале у двоје,

жмурили смо и постајали једно,

а твоје плаво у њима бивало је моје…

 

Моје зелено је прелазило нечујно у твоје,

разливало се у сузама онако снено,

а сада тамо дишу неке друге боје,

и оно зелено је данас само Њено…

 

 

Срећна Нова година !

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +2 (from 2 votes)

Sirotica s Mediterana – Igor Ljubić

Sirotica s Mediterana

 

Jecaj mandoline umornog svirača,

život vagabunda bez zabrana,

maskenbal strasti, smeha i plača…

Neispevana melodija Mediterana. . .

 

Kuće od kamena u uskim ulicama,

na pločniku senke kurtizana,

zabludeli mornari po konobama …

Fešta poroka u noći Mediterana. . .

 

Čudesni sudari prošlih svetova,

fatalne sudbine brodskih karavana,

vekovne tajne božanskih hramova…

Vitezovi čuvari Mediterana. . .

 

Ispucali dlanovi sedog ribara,

ljubavne patnje lučkog kapetana,

zanosna kći starog krčmara…

Miris lavande u duši Mediterana. . .

 

Doručak u hladu maslina,

spuštena jedra u vrelini dana,

daleko na moru jato delfina…

Bajka u bojama Mediterana. . .

 

Galebovi prate malenu barku,

zvuci maestrala s palminih grana,

Sunce lagano ulazi u luku…

Krasota u praskozorje Mediterana. . .

 

Kao riznica neizvidanih rana,

stojim na molu u svom jadu,

izmučen od poraza svojih mana…

Jer voleo sam je onako mladu

i sirotu s Mediterana. . .

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 10.0/10 (5 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +10 (from 12 votes)

БАЛАДА О БАЛЕРИНИ – Игор Љубић

БАЛАДА О БАЛЕРИНИ

Те руке њене, та игра ватрена 
сијаше на сцени ко дива највећа,
а трепавице мокре од полена,
ко расуте латице пољског цвећа,
падале су на очи боје бадема.

Ти окрети хитри, те чигре заноса,
без трунке беса, мржње и греха,
у јаду душа, мелодијом пркоса,
оставише само трагове успеха.

Ту љубав нашу, тај талас божански,
 јахали смо страсно онако млади,   
чисти и невини ко поток планински,
ко јагњад бела по шумској ливади.

А онда тај црни бљесак однесе све,
у трену нестаде живота глас,
оста само пустош лагано да мре,
мирис крви рашири се око нас…

Али ја знам да тамо, изнад  бескраја,  
Она и даље снива наш сан,
удишући лепоту Сунчевог сјаја
и ко за инат живим за тај дан,
кад срешћемо се поново
моја балерина и ја.

© Игор Љубић

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 10.0/10 (3 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +9 (from 9 votes)