LJUBAV JE U MODI Lela Stojanović

Da li ste čuli najnovije vesti

o tome pričaju svi,

radio i tv i novine dnevne

sve bruji o ljubavi.

Ljubav je u modi

na kopnu i vodi i među zvezdama,

pratite tu modu, dajte joj slobodu

da uvek svuda sja.

U mojoj školi nije da se hvalim

tu modu prate svi,

u tom su fazonu mama i tata,

i oni stariji.

Jer ljubav je u modi

na kopnu i vodi i među zvezdama,

pratite tu modu, dajte joj slobodu

da uvek svuda sja.

Pesma iz knjige za decu ‚‚ Najlepši osmeh‚‚

INAT Lela Stojanović

E baš ću da se inatim                             

u inat svima.

Obuću babine opanke,

neka svi znaju da ih još ima.

Opasaću tkanice oko pasa,

najlepših duginih boja,

obući ću belu, vezenu košulju

i prsluk od srme i štrasa,

i u inat svima

zaigrati moravac i čačak,

jer to je krv moja.

Mogu ja biti i neko drugi,

neko evropski, nema problema,

al najteže je biti svoj,

i ko da u nama budala drema,

jer mi smo čudo,

sa nama je igrati se lako,

brzo zaboravljamo ko smo,

odakle potičemo,

a to ne treba zaboravljati, tek tako.

E pa zato ću da se inatim,

u inat svima,

i ješću proju i sira

u centru grada,

i piti kozje mleko,

jer mi je dosadilo,

da glumim dok sam ovde,

kao da sam negde, tamo daleko.

Nemoj ni ti – Lela Stojanović

NEMOJ NI TI

Neću da glumim

da nemam krvi seljačke,

i da ne znam šta je,

štala, pojata, njiva i porta.

Ma ne mogu da se divim

jarmu bez volova,

kaci bez kupusa,

buretu bez rakije

koji u sred kafane žive.

I nemoj da mi neko polomi

testiju iz koje su

baba i deda vodu pili,

u njoj živi duh mojih predaka

i naši će duhovi u njoj biti

kada nas ne bude bilo.

I nemoj da se čudiš,

što mi je kaiš tkanica,

i što znam koje je hajdučka trava,

kantarion i majčina dušica,

već idi, udahni čist vazduh

u našim šumama,

napi se vode sa izvora,

uplaši se zmije i guštera,

zakiti se cvetom sa livada,

i nemoj ni ti,

jer ja neću da glumim

da u meni krvi seljačke nema.

(C) Lela Stojanović

KAD ME DEDA ČUVA – Lela Stojanović

LelaS

KAD ME DEDA ČUVA

Čuva mene često deda,

ja bih reko radi reda.


Nit me pita dal sam jeo,

ako nisam dal bih hteo.


U šetnju me on ne vodi,

šetnja njemu baš ne godi.


On da igra fudbal  neće,

da ne zgazi divno cveće.


Da ne zovem ja drugare,

dok on drema da ne kvare.


I da trčim sve polako,

lupanje mu smeta jako.


Da muzika tiho svira,

jer glasna ga baš narvira.


I sve tako, sve po redu,

pazim više ja na dedu.

(C) Lela Stojanović