NEMOJ NI TI

Neću da glumim

da nemam krvi seljačke,

i da ne znam šta je,

štala, pojata, njiva i porta.

Ma ne mogu da se divim

jarmu bez volova,

kaci bez kupusa,

buretu bez rakije

koji u sred kafane žive.

I nemoj da mi neko polomi

testiju iz koje su

baba i deda vodu pili,

u njoj živi duh mojih predaka

i naši će duhovi u njoj biti

kada nas ne bude bilo.

I nemoj da se čudiš,

što mi je kaiš tkanica,

i što znam koje je hajdučka trava,

kantarion i majčina dušica,

već idi, udahni čist vazduh

u našim šumama,

napi se vode sa izvora,

uplaši se zmije i guštera,

zakiti se cvetom sa livada,

i nemoj ni ti,

jer ja neću da glumim

da u meni krvi seljačke nema.

(C) Lela Stojanović

KAD ME DEDA ČUVA

Čuva mene često deda,

ja bih reko radi reda.

Nit me pita dal sam jeo,

ako nisam dal bih hteo.

U šetnju me on ne vodi,

šetnja njemu baš ne godi.

On da igra fudbal  neće,

da ne zgazi divno cveće.

Da ne zovem ja drugare,

dok on drema da ne kvare.

I da trčim sve polako,

lupanje mu smeta jako.

Da muzika tiho svira,

jer glasna ga baš narvira.

I sve tako, sve po redu,

pazim više ja na dedu.

(C) Lela Stojanović

IME

I evo opet u pozne sate,
pišem ti rime al ćutim ime.
Neću ga reći, neću pred svima,
ćutaću ime, ćutaću slova,
što milujem dok ih ćutim.
Ti si sad moja kazna nova,
jer ne ljubim te ali slutim,
da će sve želje i snovi moji,
jednom na javi meni doći,
želeću ludo, do besvesti same,
da te ljubim, bar jedne noći.

(C) Lela Stojanović