Pesme nedelje…

VRATIĆU SE KUĆI – Dušica Trbojević

Leto u zrnu ječmi
božur mirisom traje

u srcu krst
ikona
kora seljačkog hleba
i kućni prag

  nad širokim dlanom ravnice
nebo
zvezdane poljubce seje
i ševa pesmu gnezdi

ja sanjam povratak

Dušica Trbojevic

ZAUVEK – Nevena Ugrenović -Iskrica

Znaš li da je nebo ovih dana
razotkrilo svoj plašt
a tvoga lika nema
samo poezija neka
u sitne sate truje zoru

Neću ti pričati o stvarima
koje znaš
neću ni o čemu ne znaš
to ne menja stvar

Ljubav je kad gore ubereš
cvet
a onda ga dole posadiš
kad je proleće
i pustiš da svoj odživi vek
i ja puštam
zemlju da učini svoje
pa neka nebo promeni boje
zauvek.

Nevena Ugrenović -Iskrica

Molitva – Vesna Dimitrijević

Ovo je:
neuslišena molitva ,
ili bipolarni poremećaj
zbog sumanutih želja?

O, Bože,
udeli mi nadljudske moći,
svašta nešto,
i puno, puno dukata .

Ne, ne, Bože!
Ne bih da budem
Robin Hud savremenog doba!
Ne bih ni da zauzmem
crveno slovo kalendara!

Samo bih da imam To ,
što si veoma retkim,
Velikim i posebnim ljudima
podario.

Da imam mudrost,
energiju, moć …
Da vadim sva bića
iz svakojakih nedaća…
Da mi se ni ime ne zna!

***
Zašto?
Zašto mi ne daš puno dukata,
pa da ih svima darujem
kao što čini Božić Bata…

© Vesna Dimitrijević

LAGARIJA (NIŠTA LIČNO….MAME MI)

                                                        Svetlana Biorac – Matić

Dušu  će svoju na konce,
i sjaj iz očnjeg vida.
Na rukama im zvonce,
lažu i baš ih briga.

Danas se dive poštenju
u prijateljstvo kunu,
sutra  već naivnoj ptici
vežu zrno na strunu. 

Ko mačka na skok spremna
kad plen svoj, naivan, traži,
uvek bez imalo stida
smišljaju nove laži. 

Busaju se u grudi,
oni su svedoci svega,
lažljive pesme nude
hranu sosptvenog ega. 

A kilmoglavci  mudro
na to klimaju glavom,
pletu lovorov venac
pevača venčaju s’ slavom. 

Tako od danas do sutra
lažljiva pesma zaživi…
Svi znaju – lažljivac laže
al niko da ga okrivi.

© Svetlana Biorac-Matić

Pesme nedelje u februaru bira – Lepa Simić

ONA JE, ŽELJA – Branka Zeng

Uzdrhtala od dodira belih kristala.

Razigranih plesača, nečujne melodije,

titraja što ih vodi u zanosu igre.

Ustaje probuđena!

Slika svojim koracima trag i igra.

Prebira prstima ledene kapljice,

prosuto zrnevlje, priču čita.

Odlazi, neodlazeći.

Pod sjajem a u noči, ne sniva.

Razogrnula je svoje, sve je pružila,

čuti dok klize, otopljeni, sada njeni.

Rosni kristali.

Popiće ih žedna, oterati kletvu bačenu.

Rodiće svoje cvetnice, ukrasiće se vencem,

Ivanjskim cvećem ispletenim, i trajaće.

© Branka Zeng
 

PESMU SLUŽIM – Borislava DVORANAC

Pesmu
bez zareza
uzvičnik
noćas služim

pupoljak plamička
zrele jagode

želim da odeš
pre svanuća

zato se otrgni
obriši poljupce
ponesi jastuk
spali postelju
jer ja
košulju svlačim
trgam dugmad noći

nestani
baci zlatne niti

otvaram poklon
rosne zore
žutog mora
______________________________
Iz moje knjige ,,Pastuv i srna“
– ciklus ,,Ljubav pesnika“

ZANOS – Srba Matić
Pupiš ko trešnja majska,
u tebi vri trista latica.
O, dal si ptica rajska
ili si, možda, jarebica?

Čija ćeš biti, ja neću znati,
i ko će tvoj nektar da siše?
Brzo će da ti se otvore lati
i sve će oko tebe da miriše.

Želja mi moju nadu hrani,
hram ljubavi u mašti zidam.
Zamišljam sebe na tvojoj grani
kako ti sočne plodove skidam.

Opijen tada ja nisam znao
da si mi bila tako daleko.
Drugi je tebe vić mirisao
i plodove ti ubrao neko.

Samo se suze niz obraz sliše,
ja tuda više ne prolazim.
Otada trešnje ne jedem više
i svuda ih zaobilazim.

Drugi će tvoje kidati lati
i ogoleće te ljubavne zime,
ti nikad, nikad, nećes znati,
za ovaj zanos i ove rime.

© Srbobran Matić

BEZ DAHA – Jelena M Ćirić

Milujem ti pogled,
ljubim vrhove prstiju
lepljive od slatke požude,
začikavam senke
u podnožju tvojih trepavica,
dok vetar diže haljinu
do želja
do zvezda
do ludila
šapućem
da ću te voleti
zauvek …

Razgolićuješ me pogledom,
kidaš tanku mrežu
crnog najlona
pod bedrima uzdrhtalim od vreline,
gutaš svaki zalogaj
mojih zarobljenih uzdaha
bez escajga
bez žvakanja
bez vina
i kažeš
da se neće ponoviti
da je to samo
sad …

… A znaš da bih neke sate vekovima živela.

© Jelena M Ćirić

30.12.11

PESA NEDELJE – PARANJE DUŠE – Svetlana Djurdjević

Ne paraj mi dušu,
kao iznošenu bluzu.

Ne daruj mi olako
iznuđene milošte
jer, moje je srce
zaleđeno staklo
i za sebe samo
jednu iskru ište.

Ne govori ništa,
neka tuge tonu,
od naših ljubavi
ostala su zgarišta,
a pepeo je
ispunio vasionu.

I ne kaj se lažno
zbog promašene sreće;
jutro je od suza vlažno,
onih, koje više teći neće.
I samo to
na kraju je važno.

Ne paraj mi dušu,
kao pocepanu bluzu.

© Svetlana Djurdjević

28. 12 11

ČEKANJE  – Borislava Dvoranac

Otupele samoćom
usahle željom
ispucale nadom
i vapajem čežnje
usne ljube

ledene ih spuštam
na crvene jagode
tvoje
……………………

čekaš da odem

a ja se
kao planina sušim
i čekam

i ti čekaš

i čekamo
i čekaćemo

i čekaš…
26.12.11

ZDRAVO, MOJE IME JE SARA – Miroslava Odalović

Moje ime je Sara.
Ja sam ona koja nisam,
koja nikada nisam.
Ovo su ruke za moje zagrljaje.
Osakacene prazninom.
Okrunjene u prstenju koje sumrakom skidam
i u tmine bacam.
One pisu istoriju plasticne igracke
sahranjene u grobovima djetinjstva
koje nije doraslo do kolijevke.

…………..

Ja sam Sara.
Ja sam ona koja nisam.
Ja sam ona koja uvijek
samo pokusavam da budem.
Ja sam ona koja hoce.
Ja sam ona koja ne pristaje.
Ja sam uvijek,
vjecnoscu stegnuta
u sipljive trenutke. Ja sam nada
umrla za kraj.
Ja sam ona koja hoce da razumije.
Ja sam ona koja ne razumije uvijek.
Ali JESAM.

24.12.11

PESMA NEDELJE – ЗВЕЗДО – Љиљана Павловић-Ћирић

Таван или смо попадале
снове
у срчане коморе
их флаширали

и босиљком биберили
да на устајалу наду
не заударају

и тамјаном засладили
да на смолу вишњевску
не горчају

од голубијег перја
сплели смо небо
пљувачком га улепили

Звездо
ти сад гледај
у крило да нам
паднеш
22.12.11

КАПЉА – Мирослава Одаловић

Гледај на мом длану једно море спи

И на дну тог мора спаваш и ти

И талас ти прориче живот жедне капи

Коју и ја пијем којом живот напих

…………….

Капљом смијеха напуни собе сад без гласа

Капљом вина залиј сред сломљеног хљеба

Капљом мира храни снагу сред таласа

Да не кане суза тамо гдје не треба

©Мирослава Одаловић

21.12.11

U krčagu želja – Bogdanka Rakić

Ne mogu da se igram sa egom

šarmantnog mladića,

niti drskost zrelog čoveka

upokojiti na groblju prevaranata;

ne mogu ih slagati da su

mit kolumbijskih urođenika

niti rasplakati njihovu hrabrost.

……………..
Hej,

budna sam,

samo ne znam kako danom da utažim žeđ

pa razbijam krčag želja

i u prosutom sadržaju

prepoznajem vlastite misli svetica i konkubina.

20.12.11
NEĆE BITI NIČEGA – Iskrica

Ako me ne želiš
pucni prstima i nestaću
kao da sreli smo se u prolazu
kao da mene nikada nije ni bilo
u svom ovom haosu.

………….

Kad jednom tačka bude stavljena
nema povratka
na zgarištu sećanja i lomača će
biti spaljena.

19.12.11

MAGIJA- Latinka Djordjević

Srebrnom zvezdom,
kosu ukrasim,
nebo rukom zaklonim,
nemir svoj tebi podarim,
pa rekom ljubavi  zaplovim.

Zaigram
na oštrici meseca
opojnost trenutka razvejem
i olujom hladnih suza,
oboje potopim.

Zamutiće se stvarnost,
nestaće moji tragovi.
Srce zaludjeno baladom,
uspavaće poljupce lepljive,
sve biće,
magija do zore.

(C) Latinka Djordjević

18.12.11
PESMA NEDELJE – APSOLUTNO – Marina Mihajlović-Živković

znaš šta si ti?
ti si moje apsolutno
kad raširiš ruke pa uhvatiš celo nebo
i pticu

nemoj da mi odmahuješ glavom
to nije odluka već način disanja
i ti nemaš ništa s tim ….

moja apsolutna istina
i apsolutna laž
proističu iz tvog osmeha
sva moja mudrost tvoja je tvorevina
sva moja ludost inspirisana je tobom.

nemoj da mi odmahuješ glavom
nije to odluka
i ti nemaš ništa s tim …

© Marina Mihajlović-Živković

17.12.11

16.12.11

КРОЧИЛА СИ У МОЈ ЖИВОТ Ljubodrag Obradovič

Крочила си у мој живот,
*лутајући кроз мисли,
силазећи у срце,
тамно срце, срце ноћи
пуно чудовишта!*

………

Ушла си у мој живот
и миловала ме лудо- вечности трен!
Данас, кад са другом лутам, знам:
тобом сам заувек опијен.

15.12.11

IZGUBLJENI SNOVI – Stana Minić

Maleno zrno peska
nekim čudom čvrsto stoji
na poslednjoj duginoj boji
dovoljno daleko
od korova i kletvi
……

Srce to je snaga bogova
tu snagu svako ne ubija

Igram neka se mešaju
krv suze i znoj
igram za korene svoje
za život svoj….
14.12.11

13.12.11

KIŠA- Svetlana Biorac-Matić

Žedna zemlja vodu pije,
huči reka pod vrbama,
plače nebo, žao mu je
mokre ptice u granama.

Oblk lenjo nebom plovi,
munja gromom progovara,
kap za kapljom utapa se,
u prašinu trotoara.

Žuborom se reka javlja,
mokro granje vetar njiše
i raznosi na sve strane
miris tople, letnje, kiše.

12.12.11

11.12.11

Vratite mi…- Bogdanka Rakić

Zima pre zime,
strašnija od najhladnijih zimskih dana,
misao ledi tužnu. 
…..
Izbezumljenost je to, o, Ljubavi,
o,  srce moje pod stopalima,
odjek uznemirenosti, neiskazanog straha
i nema više ni kopna ni voda,
ni severa, ni juga, ni juga,
ni rađanja, ni umiranja,
ni poljupca, ni molitve, ni molitve.

Ne ištem poslednju pričest,
samo preklinjem skršena,
vtatite mi moje snove. 

10.12.11

NOKTURNO-  MARINA ADAMOVIC

8.12.11

ПУСТО ЈЕ МОЈЕ СЕЛО – Зоран Христов

Пусто је моје село,
пси све ређе у њему лају,
све чешће свештеник  чита опело
старци ме више и  не препознају.
…….

Пусто је моје село
дечији смех се више не чује
школско би звоно сигурно хтело
с ђацима да се опет радује

7.12.11

ŠTA JE TO BILO TAKO LJUBAVNO- Spasoje Ž. Milovanović

6.12.11

PESMA NEDELJE – JEDNA U NIZU – BRANKA ZENG

Htela sam tek onako proći,
videti odraz svojih koraka.
U odjeku na tvojim grudima,
umiriti drhtaje svojih strepnji.
Okrenuti se od svih stega, otići
tragom utisnutim nasleđem.

Putnik sam, neumorna pratilja,
snove sam prosula u ime povratka,
i nisam otišla nikuda, a jesam, želela…

Žamor utihnu u trenu dok prolazi
ponosno uzdignute glave, tiha
u svom pohodu ne ruši stvoreno.
Ona koja ima dar da ponizna bude,
a neponižena da traje.

… zanoćiti pod okriljem zvezda,
rasuti tihu novembarsku noć…
uspavati reči na tvojim usnama,
buditi jutro a ne probuditi ga.

© Branka Zeng

5.12.11

U poćast Kamingsu 74 – Marina Adamović

grančica se naginjala sve

više i niže a šta bi dru

go pod

teretom snega

čekala sam na rezultat

ne!preokrećem

on je  čekao mene

dvoumila sam se se

zašto grančica ne strese pahulje

i pozove neku pticu

4.12.11

Objava- Bogdanka Rakic

Kao pupoljak beli,
kao svežina jutra,
izvijam se
željna mirisa dana,
dana nadanja…
……

O, nasmejte se,
zadrhtite,
zatalasajte se-
stižem vam
kao osmeh voljene,
kao pupoljak beli!
3.12.11

KOLOVODJA- Miladinovic Sandra

Nezna juce da je sutra,

nezna noc da je dan,

niti korak da je sudba,

kolovodja da je kralj!

Rukom mase, osmeh nudi,

sve u isti tren!

Dok preplice sitno oro,

nezna da je njen!

……..

Dok napolju dah se ledi,

i veje li veje,

kolovodjo kad odigras,

shvati ona gde je!!!!

2.12.11

Све што је запаљено, једном ће да изгори  – Зоран Матић

Скрати, све године, онако немарно,
Време се истопило као сребро у води,
Ево бежи, ево готово је.

Шта ће остати,
Траг на угашеном камину,
Окићени зид без слика времена ?

……
И тако, идем, вратићу се,
Заобилазим неке године, колико могу,
Говорим, не увесељавам више никога,
Окружен предебелим нитима трња,
Ратник сам, сечем, убијам,
Ипак, није још време умирања.

1.12.11

ДОБРИЦА- Љубодраг Обрадовић

Добрица добро поклања…
Сликама својим спокој даје
и делић свога неисањаног сна,
у машти пролазника да траје!

А камен ко камен, тајне скрива!
Уметност годи и машту и телу.
Осмех слика напаћеном прија,
док упија идилу у сликама успелу.

………….

Добрица добро поклања,
не однесе се све са собом…
Сад и шетње до свога сна,
остави свима пред погледом.

PESME NEDELJE OKTOBAR 2011.

MISLI – Zoran Hristov
NE CITIRAJ ME – Miroslava Odalović
KORACI – Slobodan Ganić
DEČIJE RADOSTI – Živko Begović

30.10.11

CR(VE)NO – Vida Nenadić

Reke
ljudi
prvo
teku
u koraku.

Posle se
polako
ali
sigurno
mimoilaze.

I miču se.

I otiču
u (ras)koraku.

***

29.10.11

ORI… Ljubodrag Obradović

Ori,
razvigori,
kolo,
lolo!

Život je jedan,
bezizgledan,
al povedi,
na oranje i u čežnju,
devojku što te veseli
i razigranog želi.

…….

Ori,
nek zagrmi
tvoj glas!
Zadnji kuca čas,
da truba zasvira,
da zidove poruši
i donese malo mira
i spokoj duši.

26.10.11

ПУТ МОЈИХ ТВОРАЦА – Дуле Р. Пауновић

утабани пут мојих твораца бледи
док журно корачам њиме
… у измаглицу
…..

или је то последње оправдање
пред самим собом
за сав бесмисао свега

25.10.11

ЗВЕЗДАНА КОЛА – Пеко Лаличић

У звездана кола
као сватови језде
устрептале звезде.

……

Водио бих их у школу,
да као у Великом колу
играју за нас.

24.10.11

PESMA MAJCI – Milovanovic Sandra

Niko nezna tudju bol da boluje,

niti suzu s uzdahom da prati,

cak ni ruku kratko da ti pruzi!

Niko nezna stvarno da te shvati,

kao tvoja mati!

……

Niko nezna pogledom sto boli,

kao majka stvarno da te voli!

Zato majku ovo vece ljubim,

i glavu joj spustam bas na grudi,

kao nekad davno sto je bilo!

Majko moja, moja dobra vilo!

23.10.11

21.10.11

ЖИВОТ ЈЕ ЧУДАН МОМАК – Violeta Aleksić

Живот је чудан момак,
он има своја лутања,
и никад не зна где му је конак,
само се смуца, тумара …

Накриви своју капу понекад шеретски,
чисто да олакша мало, све своје лоше одељке …
Па опет крене неком путањом,
некад брзином ветра, а некад полагано,
и често се гласно насмеје сваком плану унапред …

21.10.11

PESMA NEDELJE – DEČIJE RADOSTI – Zivko Begović

Ja imam seku i zeku,
ti imaš bracu i macu,
s njima se možemo igrati
i svakog dana zabavljati.

Mi imamo mame i tate
i njihove oči nas svugde prate,
a naše bake i deke nas mnogo vole
i za naše zdravlje se Bogu mole.

Mame, tate, bake i deke se staraju,
da svake godine nase rodjendane  „proslavljaju“,
a kada se proslavljaju naše Slave,
onda se za goste najbolja jela prave.

Kada Božić i Uskrs dodju,
oni tako brzo ne prodju,
po tri dana se praznuju,
pa decu najviše obraduju.

Deca se najviše raduju od svih,
jer dobijaju poklone od mladih i starih,
poklonima se raduju i svi ostali,
ali su oni decu najviše obradovali.

(C) Živko Begović

20.10.11

PONEKADA – Miladinovic Sandra

Ponekada je nebo tako teško,
da hodaš neda, da stojiš jos teže,
i svaka zvezda te boli i peče,
a, daljine sve dalje i dalje beže!

…..

Ko na belom atu ti galopom juriš,
ali sve se sruši ko od karata kula!
Brzinom svetlosti ladje nam odlaze,
od luke do luke, od grada do grada!
Ja bih samo htela, kada bih bar mogla,
da sa jednom ladjom otplovim nekada!

19.10.11

Plavetna čežnjo – Marina Adamović

plavet

na

čežnj

o

oka

moga

okrenu

tasi

na

glavačke

udah

ni

usukane zvezde

upalih obraza

ko

je

te

gledaj

u u

beš

umno

m

m

iru

i

setnojo

deždi

18.10.11

PESMA NEDELJE – KORACI – Slobodan Ganić

Ni jedan razlog ne postoji više
da toplinu doma čuvamo nas dvoje
svako nam proleće na jesen miriše
a koraci nikad dva puta da spoje.

Svakim smo korakom bliži do ponora
to oboje znamo al idemo ćutke
na licima bledim svaka nova bora
odbrojava naše tragične trenutke.

Ne pitaj zašto ništa ne zaboli
i ne pitaj nikad zašto smo se sreli
rane se ne leče grumenima soli
i duša ne peva kad se s telom deli.

Nek sve bude tajna ko ljubav što beše
tajna na mom dlanu tvoje grudi vrele
radoznali ljudi uzalud nas teše
dok koraci naši pod nama se dele.

17.10.11

TEBI -Branka Vojinović-Jegdić

Zatečena  u  lavirintu  stojim

Umorne  nade  oko  mene  lete,

Neću  naći  izlaz,  a  tako  se   bojim

Tuga  već  počela  mrežu  da  plete.

…….

Moj  list,  ti  jedini  umje  da  pročitaš

Koji  čitati  nije  znao  niko

Ode,  a  ja  zaboravih  da  pitam

Kako  se  trijezni  praznom   slikom.

15.10.11

GRIVA NEMIRNOG ATA – Miladinović Sandra

U SJAJU JUTRA VIDIM TVOJ LIK,

I OPET NADA LUDA,

NO NOVI KORAK KO NOVI LIST,

VODI ME I  PITA KUDA!?

KUDA OVA NEMIRNA DUSA

DA STREMI ZA NOVIM SNOM?!

U NOVOJ PRICI , SUDJENOJ MOZDA?!

TI OSTAJES ZA NJOM!

14.10.11

БУДИ СВОЈ САН -Дуле Р.Рауновић

– Сину -

Можда сада сањаш најлепши сан:
детињство,
безбрижно, срећно…
мајку,
насмејаног лица, брижну…
оца…
ведрог, стаменог…

Између Њих – Себе…
и оно што никада имао ниси…

13.10.11

PESMA NEDELJE – NE CITIRAJ ME – Miroslava Odalović

Ја сам дрво

Срце крајпуташа

Моје ријечи у лишћу

Дотичу тло

Ја сам ријека

У венама дамар

Моје ријечи у капи

Прогутана вода

Ја сам облак

Исписано небо

Не цитирај ме

Прислушкује ноћ

©Мирослава Одаловић

12.10.11

MUNJA NEMA LENJIRE- Miroslava Odalović

Онa воли разгранату свјетлост

Која пржи небо

Сфере у светости

Не познају шестаре

Немају иглу којом се пробадају

Већ изрешетане тачке неба

И не заокружују ништа у кавезе

11.10.11

IMA NADE – Marina Adamovic

puno je

krasnih
…
usana

koje

izgo

varaju

pitanja

bez kraja

i

puno

nabreklih

ušiju

koje

upijaju

vodopade

krvi

10.10.11

TE NOCI – Tatjana DJ.

Kao mesečar

u vrtu snova…

Ubraću ružu

crvene boje.

Tvoga imena

pisati slova

zvezdama što se

nebom roje.

Crvenim cvetom

do tvoga praga.

Opijen mirisom

biće moj hod.

Na usni…žudnja

za tobom draga

goreće kao nebeski svod.

9.10.11

ЈЕДНА МАЧКА – Ljubodrag Obradovic

Једна мачка,
црна,
наспрам неба,
гризе месец.

Као да
у вечност полазимо,
кад ништа не осећам,
осим твог тела,
што набујало,
кошуљу прети
да поцепа.

Као да
ништа не примећујем,
док руке дрхте
на хридима двеју јабука,
што светле кaо два месеца
из простране пустиње,
твог тела осутог
звездама страсти.
……………

Сад ћемо,
лепото моја,
поврљати траву,
месец да гледа.
Сад ћемо, сазнати
како зора свиће,
дан плутоном
како израња…
Сад ћемо
као једно биће
схватити
смисао постојања.

8.‚10.11

PESMA NEDELJE -МИСЛИ – Zoran Hristov

Моје су  мисли  галије царске
што сињим морима плове
носе ме слободног на све стране
дубина плава  себи их зове.

Моје су мисли ветрови силни
што пред њима све редом гмиже
са њима ја сам слободан човек
висина плава себи их диже.

Моје су мисли звезде са неба
сјајно сунце и месец жут
простране као бескрајни космос
широк ми поглед а раван пут.

Моје су мисли само моје
а ја их, ипак, са вама делим
будите слободни, будите своји
мислећи на вас, само то желим

© Зоран Христов

7.10.11

Vesna – Koprivica Saviša

Vesna, žena nestvarna
Žena daleka
Tamo negde iza sunca
Pod pahuljama mesečevih čestica
Samo čeka svetla vasione
I zvezdani prah
Budi se, nestaje, tone
Tamo negde gde ostade mi dah

6.10.11

Dangubismo zalud – Miro Beribaka

Naudisasmo se baruta,

naslušasmo se fijuka olovnih zrna,

strah nas je na molitvu nagonio!

Po vascijeli Božji dan

dangubismo! Zalud!

Potjeraše nas zlatnim perom,

kupljenim crnim zlatom!

I dan-danas nas gone!

Dangube zalud!

5.10.11

CRVENI TRG  – Eleonora Luthander

Ljubav je ova umrla
još u kolevci
Novi spomenik
na groblju srca
……..

Moje telo je sada
javna površina
cvećem zasađena
Moglo je da bude mnogo
mnogo gore

4.10.11

EPITAF -  Duško Vujović

Ovo moje lice kao lice iz tammnice
Osjeti baš svaku oluju što duva
Ostavljam ko djete na skriveno mjesto
Malo svoje duše Bog da mi je čuva

Izvinite što me nema ako me „ne bude“…neću vam se izvinuti:))
Jeste nepristojno ali je i to za mene samo ples stihova ))

Sve vas do koske volim i pozdravljam.
Zanavijek vaš Duško Vujović

Bog Vas blagoslovio

duško

3.10.11

ŽIVOT SVETA – Živko Begović

Ja pitam,

1.10.11

RECI MI MOJE IME – Spasoje Ž. Milovanović

izgubio sam sebe iz vida
i dan jučerašnji
i dan
stvarno
treba li mi neko takav

…………

stvarno
treba li mi neko takav

reci moje ime
to je lako zapamtiti
tu reč
ona se svodi
na tvoj glas
na dnevnoj bazi
na tvoj glas iz srca
ti si
da ti si

reci mi moje ime
vrati mi

PESME MESECA SEPTEMBRA 2011.
KNJIGA VREMENA – Vida Nenadić
VATRA – Slobodan Ivanović
Priznajem – Sanja Petrović
DE NATURA A.D. MCMXCIII – Eleonora Luthander

29.9.11

PESMA NEDELJE -KNJIGA VREMENA – Vida Nenadić

Ta knjiga
je, dugo, imala mene.

Sad ja, već neko
vreme,

imam tu
knjigu.

A mrznu se
i lede reči.

Nebo i
dalje plače

zbog
abortusa duha. Čujem ga.

Ipak, jedan
dan može biti

poput celog
života,

ako se samo
ustane dovoljno rano.

Jedan dan
je i mnogo više

od stranice
knjige vremena.

Srećom, ima
i takvih dana

28.9.11

PRIRODA JE TAKO -  Marina Adamović

Posted by poetessa on 26/09/2011 at 4:23 pm

27.9.11

ЧЕКАМ ТЕ – Dule R. Paunović

Дођи,
чекам те на раскршћу свих ноћи и ветрова.

Пожури,
да ме ветрови не однесу небеским путевима.

Ако се то догоди,
развући ће ме тамом на четири стране света.

И Ја,
никада више нећу пронаћи путеве повратка.

А Ти,
остаћеш заувек сама…
и слушаћеш само хук песама са небеских висина
… све док време траје.

26.9.11

U PROLAZU VREMENA – Branka Zeng

Ruka zastala u pokretu, pozdrav
odlutao onako, kao nehajni šetač
ne osvrnuvši se dok prolazi ulicom,
ostavljajući za sobom trag odbačenosti.

………..

Odjek uzleta teških krila, sumorna
hladna osećanja prekrila senkom, preletom
odlazi nekud gde nova postaće hraniteljica,
tiha od nemoći da razgrne ruke, koje je ne grle.

PESMA NEDELJE – VATRA – Slobodan Ivanović

U pepelu
bivša vatra
sanja žar
uzalud
čekajući
vetar.

Hladno mi je
oko srca.

24.9.11

23.9.11

PODANICI SNEGOVA – Svetlana polak

Kako užareni postaju mali

Snegovi,

Smetovi,

Daire podrhtavaju na plamenu

A smetovi, snegovi

Promiču goli.

Ukrštam Tebe, njega, mene i nju,

I još mnogo njih ispisanih

Na tabli na kojoj su sazvežđa već

Odavno rekla svoje,

Tvoje, kažem da je sve tvoje,

Moje, on kaže da je sve moje,

Njeno ti kažeš da je sve njeno,

Njegovo, ja kažem da je sve njegovo,

A jedno novo lice ocrtava se

U ritmu plamena….

Ćutim!
……
Ni ti, ni ona, ni on, ni ja,

Ostaće samo ono novo lice

tihe žeravice jednog

još uvek srećnog

podanika snegova, smetova…

22.9.11
PA ČAK I KAD BI HTEO….Gordana Knezević

…ništa ti tu ne možes…

ni da me raščlaniš
u vodu potopiš

ispod busena trave ime da mi sahraniš

u zlatnu iglu udeneš

da me na mokroj steni
uz veštačke alge položiš

pa da me nahraniš
da me pojedeš
da me….
…………
i decu nam nerodjenu

u žuto nacrtaj
i….

ništa ti tu ne možeš

ovo je naš svet

pod mojom nogom si zaspao

21.9.11

ТЕБИ ГОСПО -   Дуле Р.Пауновић
Смем ли госпо? И пољубих Јој руку
… хтедох и усне, сочне и румене.
Али.. Она оде а мени остави муку,
слатку, и сада се сећам Њене сене:

……
… тако чух глас – постала Је невеста.
Тада крикнух… дуго је одјекивао крик…
И сада се пролама кад угледам Њен лик.

20.9.11

СЈАЈ МИСЛИ- Зорица Арсић-Мандарић

19.9.11

VOLETI VIŠE – Svetlana Biorac Matić

Šta se zvezda tiče uzrok moga bola
i zašto me plaši jecaj noćne ptice,
što se zvezda tiče – mogu dodjavola
medju gospodare il’ medju skitnice.
………….

I nema mi, nema, radosnije šetnje
no kad bosa krenem niz livadne cvetne,
a trava, još rosna, miriše, miriše,
na sreću, na radost, na nešto još više.

18.9.11

ЈАСНОЋА – Љубодраг Oбрадовић

Покошеним ливадама шетам
и сам покошен животом.

Ветар сам,
заробљен у костурима дрвећа.
Мрав сам,
а сплав ме, туђом руком вођен,
носи у непозната царства.
…………..

Смисао?
Да ли га има?
Живот има дражи?
Циљеви постоје?

Надај се, надај,
поштена душо.
И дођи, похвали се,
кад будеш чуо,
да твоја сорта
и твоје братсво,
насмејани шетају.

………..

17.9.11

БАХУСОВА ТАЈНА- Зоран Христов

Јесенас ми Бахус заталаса снове
шапнуо ми тихо најлепше планове.
Виноград дедин да лепо орежем
а с јесени вранца да у кола прежем
У бербу да зовнем и прве комшије
да се као некад слатка шира пије.

……………

16.9.11

PESMA NEDELJE -Priznajem – Sanja Petrović

Kriva sam
jer ne štedeći koristim
masu isprepletenih živčanih stanica.

Kriva sam
jer mi je mišić na dnu usne šupljine
britak.

Kriva sam
jer kao noj glavu ne skrivam
kada se pred nedaćom nađem.

Kriva sam
jer u oči gledam,
to se prkosom smatra.

Kriva sam
jer nisam kao većina
u dosluhu sa vetrom.

(C)- Sanja Petrović

15.9.11

ОНА – Бора Благојевић

Сновима је мојим прошла
Газила је као срна
Осмех јој је крио лице
И сребрила коса црна
……

14.9.11

Havajska palma – Bogdanka Rakić

Бацала сам јабуку
са Кривог торња,
а она се упорно  враћала
као лоптица скочица.
………..
Зажмури,
нећеш сазнати
да си сањао
у хладу
Хавајске палме.

13.9.11

НИСАМ ЈА ПЕСНИК -Мића Живановић

Нису ово песме за књижевно вече
да им слово држе језички чистунци
ту бисерну росу што из душе тече
не дам да замуте надобудни глумци.
……
И нећу их никад говорити ником,
јер оне и нису за књижевно вече,
хоћу да их теби шапућем у тами
за нас двоје ноћас вино нек потече.

12.9.11

11.9.11

10.9.11

Maki -Miljojko Milojević

Nad Toplicom magle bdiju
Tiho šumi reka stara
Ja u srcu s puno žara
Stalno mislim na Mariju.

Poslala mi tužno pismo
Da odavno mladi nismo!
…….

Teraj brigu na veselje:
Ispunjavaj strasne želje!

Snevaj Maki snove fine:
Voli, grli, ljubi strasno…
Ne zna Ljubav za godine-
Šta je rano, a šta kasno…

9.9.11

OJ MORAVO – Mr. Jovan Mihajlo

Ti me vraćaš korenima
Oj Moravo ti si rima
Oj Moravo Stefanova
Oj Moravo Jovanova
Oj Moravo Lazareva
U tebi se uvek peva<
…..

Kroz lepote Šumadije
Hajduk Veljko lice mije
S tobom su ti božur , jorgovani
Oj Moravo teci ne prsetani
Oj moravo svetla luno
Oj Moravo naša kruno

8.9.11 – PESMA NEDELJE

DE NATURA A.D. MCMXCIII – Елеонора Лутхандер

Скривена

у стакленој башти

песниковог ока

израстох* *

у нешто налик

ружи

док је напољу

самовао снег

залуто на острву

кога уцртавамо

увек другачије

на картама

срца

па се и бродови

осмехују

онима

који остају

© Елеонора Лутхандер

7.9.11

6.9.11 / Postoji – Marina Adamović

Postoji noć nalik na dan

i reči ubačene u ikebanu

postoji žmarac nalik na grom

i pesma nikad napisana

postoji tren nalik na život

i on se sada okončava?

postoji

posto

ji

po

sto

ji

kraj

5.9.11/ -  Мића Живановић

БАШ НИШТА НИЈЕ КАО ПРОШЛЕ ГОДИНЕ

Ма да су бар трешње као прошле године, као лане,
па да ти понудим својом руком бране,
можда би рекла шта Вам је господине,
и као у чуду гледала моје седе,
а ја бих онда стрпљиво и натенане,
бирао речи и реченице,
и право у твоје зенице,
гледао како се бориш и како ланци не вреде,
јер у истој жељи гориш.

4.9.11/  КОЈЕКУДЕ…Зоран Христов

Којекуде, Србијо,
од немила до недрага
од Истока ка Западу
с туђим често,
сама против себе.
………….

„Којекуде, Србијо“,
Карађорђе виче,
призивајући слогу међу Србе,
„чујте Срби,
чувајте се себе“.

3.9.11/

Zadnji čin drame /Umetnik – Marina Adamović

Molim vas, pomozite! reče sjajna mimoza.

bila je okružena svojim plamom i samo što se u

pepeo nije pretvorila. Ljudi su čekali

dane kada će sazreti i ući u njihovu vazu.

Sada su namrgođeno prolazili i nisu ni

čuli vapaj. Ona je zaboravila na ponos

i uporno dovikivala. Uzalud… na

obgorele  loptice niko nije ni pljunuo.

Proleće zna kako ovaj očaj boli;

i ono je zato postalo tužno i ružno…

02.09.2011

Ne osvrći se nikad - Jelica Radovanović

Ne osvrći se nikad i ne misli često
na neku davno pređenu stazu
jer sve što je bilo više biti neće
…i svi smo mi ovde samo u prolazu.

Ne plači za igračkom što je slomljena,
jer svi smo mi igračke u nečijoj ruci,
sudbina je ona koja konce vuče
i kada smo srećni, i kad smo na muci.

01.09.2011

JEDNA JESEN – Goran Sebić

Gurajući se sa godinama
skoro da sam i zaboravio jednu
kasnu jesen,
koračao sam tvojom ulicom
u pocepanim cipelama,
i letnjoj jakni,
dok je krv venama trčala
da se ne bi zaledila.

Zaboravljam rastanke,
priče i ubedjivanja,
zabravio sam i tvoju glavu
na mojim grudima
i one suze što su se slivale
niz moje tada mlado telo
dok si plakala.

Zaboravio sam.

СИТАН БОЖИЈИ СТВОР Живомир Миленковић 

PESMA NEDELJE

PLAČ U DUŠI – Darko Kolar

БЛИЖА ТЕБИ - Снежана Драгићевић

Да је постеља небо,
а ти мој Анђео;
клекнула бих пред тобом
и признала љубав своју;
када би ти то пожелео.

Мирисала твоје руке
другачије од свих других,
и у ноћима љубави
чувала се за сан, за наше снове;
када би ти то пожелео.

Уплитала песме у риме,
кроз проседеле године твоје;
голубовима допустила
да семе љубави наше разносе;
када би ти то пожелео.

„Ходајући кроз јесење лишће
боје сунцокрета и мака,
испред светога Храма,
била сам ближа Богу; и теби,
јер си ме ти пожелео.“

© Снежана Драгићевић

Песма прочитана 14.02.2011. године у Клубу КЦК у Крушевцу
на песничкој манифестацији *О ЉУБАВИ И ВИНУ*

*

TI SI MOJA PRIRODA -Darko Kolar

Ne može se gaziti

tek pokošen travnjak,

niti stopom gasiti

tek rođenog svica,

to sićušno biće

koje nam svetluca.

Reći ću im

zadrhtalim glasom:

ti si moja priroda.

Ne može suša

isušiti izvor

sa stare česme

gde smo pili vodu,

gde sam u vodi

tražio boju

tvojih očiju.

Gde se kap otegla

spojena

iz dva srca

kada sam

u šaci pokušao

da je nosim.

Ne dirajte

ključeve tajni,

gde u duši

stoje zaključane

uspomene naše

drage

sačuvane.

© Darko Kolar

ŠTO JE TVOJE TO JE I MOJE © Vesna Dimitrijević

Morao bi iz sebe
da isipaš reči,
magične i lekovite,
poput medovine.

Da se u mojim
procepima i pukotama slivaju
i prže posejano seme zla;
da prodiru u bit
mog raspršenog jezgra
i svojom snagom
ga sastavljaju od molekula.
(Raspršilo ga je tvoje  nedelo!)

Morao bi da me voliš
znajući da u tebi vidim
neprijatelja …

Morao bi imati dušu
-čistu i mirisnu,
k’o prostrane šume
svete kedrovine
-da je udahnem
punim plućima
i prihvatim i tebe
i tvog nedela posledice…
Da ih prihvatim kao da su moje!

*
U mom oku utuljen je sjaj
-ona dečja naivnost…

I…

-Opraštam neverstvo.
Prihvatam tu ženu
i vaše novorođeno dete.
(A da ne osta noseća
ništa ne bih znala!)

Samo ne znam
gde da izbunarim
onu drugu sebe,
onu istu mene,
koja ti je više
no samoj sebi verovala!?

Glavu sam za tebe dala!

“Ljubav kad je iskrena i duboka,
lako prašta…“

Ali ja nisam Andrić i mislim da:
“Ljubav kad je iskrena i duboka,
ne čini svašta…“

© Vesna Dimitrijević

PESMA NEDELJE

JELA -Miljojko Milojević

Na proplanku iznad sela,
ispred šume i bokora jorgovana,
stasala je, zimzelena, vita jela.
Ispod njenih gustih grana,

u svežini njenog hlada,
vezak vezla pastirica Jela mlada.
Vez’o sam joj slatke priče
o ljubavi što iz mladog srca niče.

Zanesena u svoj vez
gledala me s čežnjom vrelom
a na platnu snežno belom
širio se veličanstven rumen slez.

Jesen stiže: magle… kiše…
Ispod jele ne ljubi me Jela više!
Moja Jela, moja ljubav, čežnja, nada
vratila  se u svetlosti velegrada…

Joj, uh, ah, što boli,
što srce strada
pastirica kad se voli!
Kad se ljubi pa izgubi
u sivoj džungli velegrada…

***

Ej, taksisto, kočijašu,
gasi tadžu, gasi gas!
Ne vozi me u velegrad,
već u krčmu staru našu
da utulim gorki jad,
u vinu da nađem spas…
In vino veritas!

© Miljojko Milojević

SLUTNJA - Zvonimir Zvonko Gilić

Ja kalem kopam, prskam, zalivam,
Čuvam ga od bolesti i štetočina,
Od raznih ala,
Boga molim da ga sačuva
Od grada i oluje,
Od raznih zala.

Ako mi nebeske aždaje ipak,
Istrgnu kalem iz moga života,
Moga srca i mojih ruku
kalem će da se osuši,
tada će za kalemom nastati
veliki bol i tuga u mojoj duši.
Slutim!

© Zvonimir Zvonko Gilić

VINOGRADI-Ljubica Vukov-Davčik

Pogledom prelećem
Na vinograde rasutim po Fruškoj
Slećem
Na
Bogatstvo lepote loze
Uredno vezane
Lepo srezane
I
Šetam među
Lejama diveći se
Rastinju koje na čokotima grca

TIŠINOM-Branka Zeng

Noć
utihnula govor
usnulih misli
gledam
na licu pokreti
prolaze
u tihom hodu
ka buđenju
topline kojom prekrivam
usne razgovorom
bez reči
dodirom govorim istinu
neskrivenu
povojima glasa.

© Branka Zeng

ZVEZDANA PUČINA-Zorica Brkić“

Nebo je zaista puno
božanskih znakova
… kada se zvezde
ipod mesečevog luka
u jata skupe
bliskosti slute …
osećam
pred jutra rana
svu snagu tvojih misli
kada tvoj san
u moj zaluta
nežno
milujuć sećanja
nikada
do kraja prekinuta.

Noć klizi
nečujno tiho
u nama
sve je ostalo isto
beskrajni
okean vremena
kao zvezdana pučina
bezglasnih valova
sudbinski pluta
na nebu punom
božanskih znakova
ipod mesečevog luka
neću da znam
kraj koga se budiš
i ko ti u jutra rana
ispija
ćutanje sa usana.

© Zorica Brkić

PISMO NEROTKINJI -Aleksandra Mladenović

Napiši mi

Na neprobojnoj opni

Onu tajnu nad svakom drugom……..

Piši mi

O tetrebima

Kako li zavole

Kako li nam se smeju

Sa nekog uzvišenog mesta

Nama,

Nadmudrenim mudracima

Nezalečivim lekarima

Neispisivim piscima

Sa neke neucrtane visoravni …

Napiši mi

Po nabusitim tišinama

Isitinu onu nad svakom drugom…
Prostri mi slova

O hijenama

Kako li omrznu

Kako li nam se cerekaju

Iz neke provaljene lešine

Nama

Beživotnim boemima

Raspetim  neznabošcima

Pokornim oholnicima

Sa nekog  proburaženog čistilišta…

Napiši mi

U pismu nerotkinji i  majci

Onu zabludu nad svakom drugom…

Piši mi

O  idolima

Kako li okamene

Kako li nam se razrođuju

Sa nekih uplakanih toplih dojki

Nama

Rasturenim niskama perli

Raskrinkanim šarlatanima

Razvedenim supružnicima

Sa neke  osunčane gromade  mraka…

Napiši mi

Na procepanoj mreni

Onu  javu  nad svakom drugom…
Piši mi

O jadnicima

Kako li  proklinju

O himnama

Kako li nam ih  žedne želje poje

O maslačcima

Kako u nedohvatna nebesa gledaju

pogledom kiklopa  izbodenog u tapiseriju tuge.

I o paunima  međ’ šakalima

I o jezicima međ’ sabljama

I o niočemu  između svega

Piši mi!

U pismu  nerotkinji…

© Aleksandra Mladenović

PESMA NEDELJE

Ponovo zaboravljam – Bogdanka Rakić

Izgubila sam se
u nemačkoj književnosti,
a neko mi je rekao
da su Man i Gete gubljenje vremena.
Onda sam to vreme lepo izgubila,
ali neće me ni jedan sanatorijum,
kažu:“Vama nema pomoći!“,
a kao da oni nekom pomažu.

Nebo je prepuno jadikovkama,
gde misli da smestim?
Svakog dana koračam, put izmiče,
pejzaži su isti, ponekad to i primetim,
ali brzo zaboravim.
Mislim da je tako, nadam se
i želim da potrčim u tvoj zagrljaj od pene,
da se rodim kao more i da ti zaplivaš,
ili možda kao brod.
Ne, onda bih se nasukala.

Ponovo zaboravljam,
valjda je to strah;
možda od mesečine ili srpa oštrog.
Kad se uplašim,
ja zažmurim i otvaram oči
tek kada se Mesec napije moje ljubavi,
postane mek i udoban kao krevet
i ja se ispružim na mom plavom ćilimu,
ne osvajam jer sam osvojena;
prelivam se kao čokolada i stvaram novu planetu,
za jedan dan, za jedan život.

Planeta liči na tebe,
slatka je i topi se na jeziku,
kisela je kao voda sa limunom, moj užitak.
Počinjem da štucam i ti se smeješ,
zabavljaš me i ja se smejem, i palčem,
i ti ne znaš, a možda ne znam ni ja.

Šapuće drveće i reke se došaptavaju,
gde je taj most?
To je naša duga.
Ljubavi, poljubi me, izvadila sam svo trnje
i pre no što zaboravim, nahrani me.
Tužna sam kada se probudim gladna.
Tužna sam bez tvog mirisa u kosi.
I kada ne čujem zvuk tvojih koraka u meni, tužna sam.
Strah da kratkotrajni zaborav ne dobije večni život.

© Bogdanka Rakić

ЈЕДНОГА ДАНА© Дуле Р. Пауновић

Једнога дана…
иако је одавно то било
по коби још га памтим…
јато црних птица небо је прекрило
и дуго, дуго њиме је кружило.

А у подне
у очи су се моје сјатиле,
и у подне
сутон је у мојој души завладао.
Тог поднева
у мени су гнездо свиле.

А једна птица,
грабљива и од свих већа,
та једна птица
судбина моја или несрећа,
на моје смирене груди је слетела
и клепћући крилима их је кљувала…
док до срца допрла није.

Једнога дана…
иако је одавно то било
по коби још га памтим…
сунце се у зениту безнађем угасило
и завладао је неки сладуњави мир:
црне птице су се разлетеле,
окончале су пир.

Једнога дана…
знам да ће далек бити
али због коби морам га доживети…
у души, у угашеном оку, у искљуваном срцу…
црни птићи црних птица ће се излећи
а ја ћу трпети њихове канџе и кљунове
и пиштаћу, пиштаћу…довека…
уместо њих.

© Дуле Р. Пауновић

VINOZORJE-Jovan Mihajilo

Crveno vino crvena zora
Crvena kora vinove loze
I belo vino i vino roze
Vino ne vara vino opija

Vino je melem vino nam prija
Vino nas hrabri kad spava draga
Čašica vina vraća se snaga
Vino i bure i zlatni dud

Popiješ čašu praviš se lud
Čokot i grozd srcu je drag
Vino je mag kad se svetkuje
Vino opija a pesme bruje

Nazdravi kume natoči vina
Srcu milina kad grožđe rudi
S vinom se živi s vinom se ludi
Za litru vina litru pesama

Boginja vina Boginja dama
Čaše se lome rumena lica
Crveno vino dušu golica
Sa čašom vina bolje se spava
Sa čašom vina vedrija glava

© Jovan Mihajilo

PESMA NENEDLA

URADI NEŠTO AMAN – Spasoje Ž. Milovanović

razumeš
ne razumem

šta sad ne razumeš
ništa ne razumem

je l razumeš da se ti meni nemoguće mnogo dopadaš i sve to mnogo je daleko otišlo u apsolutno je otišlo
ne

kako ne
pa evo sad ti kažem
ti se meni nemoguće mnogo dopadaš i sve to mnogo je daleko otišlo u apsolutno je otišlo
je l razumeš sad

da

e
i sad
nekako sam ja tebe zamislio tu nadohvat mene da budeš vazda

kako to

lepo
ja se probudim i ugledam tebe prvo tako sam ja to zamislio

dobro

e
i isto tako ti mi namigneš ujutru
ili kad se već probudim
i uštinem te i znam da si stvarna
razumeš sad

razumem

i sad da bih ja taj svoj takoreći dečački san ostvario ne bi bilo loše da ti pričaš sa mnom nekako
o tome
ili o poluosovini za fap na primer

e
to ti ja pričam
a ti naravno opet ćutiš

i ja se osećam kao da pričam sa samim sobom
kako si spasoje
hvala spasoje dobro sam spasoje
šta ima kod tebe što bi naročito i ponaosob istakao
pa eto
poluosovina za fap polovna malo prešla

imam i neki unterciger za totalnu hladnoću pa me baš briga za ovo napolju za ove pijačne ratove oko kore od banana i ko li je postavi i što deca koriste paprike za halucinaciju kad ne znaju za bolje i što se donedavna išlo na more kad je toplo i romansa i nije se koristila zaštita od zaraze kad se vodila ljubav kad je zarazna

a je l voliš ti nju i sve to mnogo je daleko otišlo u apsolutno je otišlo

volim

pa kako ti je

pa dobro mi je
malo me probada u levu stranu
al ne znam da l nije od promaje kad nisam nosio unterciger
i stomak me muči
mora da je od one ovčetine od pre neki dan mnogo je bilo i hladnog špricera na topao stomak i nešto mi žao dabome a ne znam šta tako je bilo

ne možes da me voliš

pa nego šta mogu

pa kako možeš

pa šareno mogu

i uradi mi nešto
vidiš koliki sam
uradi nešto aman

otkud znam šta

zaljubi se u mene
dok cepam drva na primer skuvaj kafu posle opet će zima da ubodem želju da se ispuni ako si stvarno vila od mene se ne krila

nemam pojma

eto sad sam ti rekao i odoh a ti vidi šta ćes sa mnom
il me gurni u moravu da se udavim ko čovek onaj vojvoda prijezda samo sam

eto to ti kažem
mila mila

© Spasoje Ž. Milovanović

Рођен у Србији-Зоран Христов

Ја сам рођен у Србији, брале
крај Мораве што јој поља доји
успомене за њу ме везале
и најлепши осећаји моји.

Ја сам рођен у Србији, брале
крај Мораве што јој поља доји
успомене за њу ме везале
и најлепши осећаји моји.

Ја сам рођен у Србији, роде
хранила ме шумадијска жита
са извора пио хладне воде
мила су ме моравска корита.

Ја сам рођен у Србији, друже
испод њеног слободарског неба
част и понос ту на образ служе
а са другом делиш кору хлеба.

Ја сам рођем у Србији, куме
борио се против душманина
скривале ме густе српске шуме
као некад Старог Вујадина.

Ја сам рођен у Србији, секо
и остаћу где су моји преци
поносан сам јер овде сам неко
ту су моји заштитници свеци.

© Зоран Христов

„

НАОЧАРИ ЏОНА ЛЕНОНА – Небојша Лапчевић

Сиви плочници „Велике Јабуке“
гледано кроз диоптрију ленонки
претварају се у боју крви.
Ту боју не могу
испрати ни водени топови
њујоршких комуналаца,
ни зуб времена
из лабораторија протетике
-сенка у крилу науке …

један човек
издалека
гледа убиство
другог човека, трећи,
четвртог,

од петог је аритметичка прогресија
нарасла до бројанице
млечног пута
ту настаје оптичка варка,
да ли је све велики прасак
ил вечна музика …

© Небојша Лапчевић

01.02.11

Lavirint i Omorika-Bogdanka Rakić

Hladnoća se preko noći ušunjala
i otpočela svoju vladavinu
praveći useke na kori drveta života.

Mešaju se uspomene i želje…

Tri grada, tri reke i jedan čovek.
Pomodrelo nebo, klizav put
i planinari koji ne beže pred odronom.

Misle da mogu protiv sudbine.
Stradalnici!

Svetlost je pobegla na vrh svoda;
čarolija koja im se vraća da bi iščezla.

O, nezasitosti!
Sažeži srce da bi oživelo.

Tri grada, tri reke i jedan čovek.
Koraci bez tragova
i ljubav nad ponorom.

Gordo stoji pokisla Omorika.
Lavirint se izgubio u Lavirintu.

© Bogdanka Rakić

Te
U šake uzimam vagam
Otkidam  na kolena u pesku padam
Od neke sreće u meni
O
Kakvog li slada iz bobica
U ustima dok ih jedem
Curi mi niz bradu
I
Rukama smelo brišem
Rukavom od košulje bele
Srećna ko dete
Pa
Suncu se okrećem
Obraćam zahvaljujem
Za datu slad

© Ljubica Vukov-Davčik

Kišovit dan
ponovo sedim
u samoći sam
nemir od ljudi
u mojoj glavi
a ponovo glad
njime se hranim
a sit mozak
lenj i star

Ne čujem jecaj
ne čujem taj
umorni plač
rečne suze
voda nosi
a tvoje telo
usijan mač
ja volim
tebe tako
žarko želim

Baciću klupče
što mrsi mi dušu
neka se kotrlja
složiću kocku
razbiti tugu
ipak ću tražiti
ljubav drugu

© Darko Kolar

Ситан Божији створ
Вредан као мрав
Мучи се кроз живот
Ал остаје прав

Путник бројних стаза
И трнастих богаза
Са пуно страсти и љубави
Лебди кроз васељену.

На застави Српства
И крваве историје
Сагореле наде
Али чисте вере
Остаће на бранику
Своје отаџбине.

© Живомир Миленковић