Category: Lepa Simić

Pesme nedelje januara 2016.Bira Lepa Simic

154 пута прочитано

 

Onoga jutra…  Miro Beribaka

Onoga jutra kada sam pao
onoga hladnog januarskog jutra
kada sam bio posut pjegama mrtvaca
i smiren se prepustio…
čovjek zlatnih ruku i sa mindjuhom u uhu
… otvori mi oči…

Onoga jutra kada sam poklekao
stigao sam da izgovorim –Zbogom moja draga G.-
a na njenom satu
… kazaljke su stale…

Moja braća su padali da mene podignu
padali su i dizali se da me otrgnu iz smiraja
iz kojeg povratka nema
stežući mi ruku
… nisu me dali…

Onoga jutra kada su mi zlatne ruke
otvorile oči
čitao sam imena neznanki i neznanaca
koji meni neznanome darovaše život
prateći svaku kap bratimio sam se sa njima
a ni imena im
… zapamtio nisam…

Onoga jutra kada sam pao
progledao sam,
saznao sam šta je besmisao…
i kako je topao sunčev zrak…
koliki je neba beskraj…
kako je vrela očeva nevješto skrivena suza,
da je i osmjeh materin brižan,
saznao sam koliko imam braće i sestara…
i da se nisam zalud podigao
iz otvorene zemlje
… ispod mene…

© Miro Beribaka

JEDAN ČOVEK U DALJINU ODE – Milovan Petrović

Ostali su tragovi u snegu,
jedan čovek u daljinu ode.
Šta ga na put daleki natera,
gde ga staze u nevreme vode.

Krenuo je negde prema jugu,
negde tamo gde mu mladost osta,
gde ostavi to što naći neće,
lutao je, sad mu svega dosta.

Obišao kuglu je zemaljsku,
sve tražeći mesto svoje sreće,
ne znajući da ga tamo nema,
u daljini pronaći ga neće.

Sad kada je mladost prohujala
kad sve prođe i vratiti se neće,
shvatio je, ali jako kasno,
da je stalno bežao od sreće.

Sada hrli dole prema jugu,
ne smeta mu ni ledena zima.
Želi samo mestu sreće doći,
dok još snage u telu mu ima.

© Milovan Petrović

У СРЦУ ЈЕДНЕ ЖЕНЕ – Миладиновић Сандра

Некада давно, када бејах
нeукротива и млада као роса
љубав је била ту без питања…
Део мене…!
А све туге су протицале као сене
невиђене и скоро непримећене…
И тада свет ми није био тајна
а свака зора сјајна
је била као звезда на длану…
По мојим стазама остали
су просути слатки немири
и бујни кошмари
што беху шамари
једној љупкој сањалици…
Голубици из краја….
Трагачу који није
познавао моћ паукових мрежа
и да морем влада језа
помрачења незнаних огледала…
Била сам ружа у повоју,
лептир пред свој први лет…
чист и анђеоски свет
голицао ми је табане…

Ти, прву буру си донео
до мојих рајских обала
ону одсутност боја
када су прве латице ружа опале
из снова због твојих немара
и мојих снежно белих трагова
који су сметали твојим
дубоко урезаним борама на души
и срцу које је постало одпадник…
Ниси ми био савезник,
нити ми пружио руку
да наставим даље….
Замрсио си ми стазе
срушио најлепше мостове
и отпустио живота шваље…
Изнова учих да певам после тебе,
да се радујем и живим над облацима,
да сањам мирисе мајчине погаче,
и да се радујем двоколицама
са белим атом…

И нека,нека си, ако…!

Некада давно, када бејах
неукротива и млада као роса
љубав је била ту и без питања…
Део мене…
А сада је река у пролеће,
што тија посред лета,
у јесен мирише на нектар,
а зими спава у срцу једне жене…

Миладиновић Сандра

 

Нестанак – Зоран Танкосић

 Остала је негда да у нама тиња

реч, ко сјајна звезда, што се јави сама,

на ноћноме своду, испод растиња

облака и магле, што живи у нама.

 

Чекајући зору, ока уплакана,

са радошћу болном нестанка и мрења,

спознајом да губи, пред налетом дана,

сваки напор борбе и животна хтења.

 

И та реч што беше наш занос и одраз,

још увек у чами, међ наслагом дише,

спутана са оним што донесе пораз,

неких снова сласних, којих нема више.

 

Са сновима тима, нестали смо сами,

у вечитој зими, што пролећа неће,

предани до краја судбини и драми,

у жаљењу губитка, у тражењу среће.

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/50814

Hristos se rodi-Srecni vam Božićni praznici. Svako dobro od srca -Lepa

129 пута прочитано

Божић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/50492

Srećna Nova 2016-a Da vam se ostvare svi lepi snovi i sve želje – LepaS

135 пута прочитано

srecna

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/50360

Pesme nedelje decembra 2015. Bira Lepa Simić

143 пута прочитано

 

НОВЕ…Љубодраг Обрадовић

Долазе…
Илузију доносе.
Све је идила,
а осећај среће,
ко снег шкрипи!

Пролазе…
Шампањац самоћу гаси
и чепом погађа небо
да превари срце!

Надај се…
Биће некад боље.
Све је у лепоти душе,
која нађе сродну
да отплеше у поноћ
валцер који светове руши!

Звоне звона,
а чујемо звончиће
и прапорце!
И годинама
глумимо заморчиће,
а знамо све!

Еј, тако то иде!
Сан је покретач живота
и нема назад.
За лепоту, за доброту,
за чежњу и зебњу…
За љубав,
која ће спасити свет!

Пијмо ноћас!

За године нове,
које долазе и пролазе
и нас собом односе…
Опијмо се ноћас!
Одавно знамо,
да пливамо…

За нове…

© Љубодраг Обрадовић

JEDAN ČOVEK U DALJINU ODE – Milovan Petrović

Ostali su tragovi u snegu,
jedan čovek u daljinu ode.
Šta ga na put daleki natera,
gde ga staze u nevreme vode.

Krenuo je negde prema jugu,
negde tamo gde mu mladost osta,
gde ostavi to što naći neće,
lutao je, sad mu svega dosta.

Obišao kuglu je zemaljsku,
sve tražeći mesto svoje sreće,
ne znajući da ga tamo nema,
u daljini pronaći ga neće.

Sad kada je mladost prohujala
kad sve prođe i vratiti se neće,
shvatio je, ali jako kasno,
da je stalno bežao od sreće.

Sada hrli dole prema jugu,
ne smeta mu ni ledena zima.
Želi samo mestu sreće doći,
dok još snage u telu mu ima.

© Milovan Petrović

 

Песма за децу – Srećko Simić

САЊАР

 

Пала је јединица!…

ал` знам,

то је из каприца

што гола три дао сам,

што први до ње стао сам,

што мајске трешње крао сам

 

Сад сам у ћошку.

Сви ме презиру.

Уче прогоне,

родитељи надзиру,-

К`о да сам губав, не дај боже.

 

Нек нешто чине,

Нека се сложе

 

Ал` знам ја те фолиранте

сви би волели таквога клинца,

само се боје да то кажу.

Јер кад о мени лоше говоре,

то друге варају и себе лажу

 

Ја сам, верујте, чудо од детета.

У срцу мангуп,

у души фин.

То што сам слика ружног пачета,

То само варка је

магла и дим

 

Ја!… кад порастем,

немој се секирати,

на мом ће случају паметни докторирати.

Сви ће ме хтети, волети, знати.

Ал` ником,

ето баш ником,

цењени аутограм ја нећу дати.

Па нек се кају,

нека се једу.

Ја ћу над свима однети победу

 

 

МАЛИШЕВАЦ – Раица Драгићевић

кад већ кроз моје снове с белегом сновиднице
протичеш као река
на малишевац се намини
утврду да подигнемо од беле измаглице
опалог лишћа завичајног
песмом дочеканих зора
од смеха разбибриге доколице и прича са извора

да обновимо то узвишење дворац из бајке
на којем у дубоком сну
чукундеда јован ево столеће стражари
да дозовемо га за софру на вечеру
и проџугоримо уз фрулу гусле гајде
о времену давном
да запиљимо о лепоте у његов сахат стари

одатле погледом да узнесемо се на три брда
као у хелади
столовак божац врове
и спустимо низ три речице свете
рзавску кромпирску и красинску
које састају се на једном месту у луци нашој
опасују малишевац и грле као дете

да оживимо станиште у беспућу
што придигли су били моји преци
у варљивом ходу кроз олујно време
па да се огласимо кликтајем као орао
као песмом шева
као песник што се из света расклиманог
из развалине олупине враћа огњишту пределу претку
шуму и хуку реке смештеном у детињство
из којег као пренут старац пева

а заводи ме бескрај
она утврда што читава у песму стане
а прогони ме трептај
куц куц неумитно што одбројава сате дане

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/50357

(Bez naslova)

108 пута прочитано

Pročitajte više – Nova knjiga Lepe Simić

Књига Лепе Симић из Цириха НАЈТИШЕ ПОСВЕТЕ у издању Удружења песника Србија кренула је на свој пут до читалаца, а прво се нашла у наручју саме ауторке. Књигу је Лепи у Цирих донела Латинка Ђорђевић, члан Управног одбора ПоезијеСРБ. Погледејте у наставку неколикои фотографија са места где се досада књига појављивала и прочитајте неколико песама из ње, као и рецензије за књигу које су написали Милош Ристић и Љубодраг Обрадовић…

JEDINICE MOJA

Strepi jutro u meni

Kćeri

 spavaš li
sanjaš li sne

satkane od sreće

I kad nema razloga
zebem

Želim da ti češljam kosu
na grudi prislonim
obema rukama

zagrlim

Da mi na poljsko cveće
zamirišeš

na vruć hleb
bosijak

Vilo moja nebeska

Jednom si rekla
Majka je najlepša reč

Činiš me srećnom

© Lepa Simić

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/50185

Pesme nedelje u Novembru 2015.bira – Lepa Simić

138 пута прочитано

БОСУТ СРЕМОМ ТЕЧЕ-Слободан Цвитковић

Ако негде могу срећан бити,
ако на земљиној кугли има раја,
онда су то Босут и ова села,
овај део мога родног краја.

Док тихо жубори та мала река
поред воде лепоти краја нема.
Мир и спокој увек нас чека
ту, на почетку равног Срема.

Дивна су наша сремска села,
која су по Босуту знана,
улицама њиховим вода тече,
па су у песмама опевана.

Грк је по Филипу познат,
по Вишњићу и име носи,
али Босут селу душу даје
и људима срећу доноси.

За Моровић сви су давно чули
ту се девојке мостовима шетају
док свога драгог чекају,
у бистрој води се огледају.

А Батровци моје село мало
крај Босута давно је настало,
ко се његове ‘ладне воде напио
до судњег дана у срцу га је носио.

Мила река запљускује три села
па им даје чари којих нигде нема,
а из реке подиже се измаглица бела
носи поздрав широм целог Срема.

© Слободан Цвитковић

 

 

GDE ĆU SADA – Milovan Petrović

Okrenuh se, pogledah niz reku
ona tiho prema ušću teče,
sunce sporo za planine zađe,
nad dolinom spuštalo se veče.

Još po negde zrikavci se čuju,
toplo veče u mesecu julu,
reka lenjo poljima krivuda,
ja u sebi predosećam buru.

Nešto tamo odavno me tera,
na puteve iza tih planina,
da napustim reku i dolinu,
zar na putu moja je istina.

A istina ružičasta nije,
na tom putu gde mi mladost osta,
smatrali me večito tuđinom,
gledali me samo kao gosta.

Ja se vratih dolini i reci,
moja mladost u tuđini osta,
al’ me reka ne poznaje više
sad me ona smatra kao gosta.

Gde ću sada kad me niko neće,
kose su mi davno osedele,
shvatio sam ali možda kasno,
da se samo laste često sele.

Milovan Petrović

 

FATAMORGANA-Nena Miljanović

Pod kržljavom palmom nade
U Sahari duše
Žedna ljubavi ili bar njene iluzije
Umotana u burnus samoće
Čekah te
Obećanog…

Obećan si mi u poetskim snovima
(Bogovi snova drže reč)
Ispunićeš mi se
Ispunjavaš se
I dolaziš
Ti ili pesme o tebi
Ne znam  i ne pitam se
Govorim
“Znam da si Ti
i da se zoveš Čekani
Ime ti je u svako zrno peska upisano
Pomisli koliko peska čini moju pustinju”

Govoriš
“Sam sam koliko i ti
I moja pustinja je strašna
U njoj se čak ni ne sanja slobodno
A sanjao sam te krišom
Godinama
U snovima ti je ime Moja Skrivena
Hajde
Ne oklevajmo
Poverujmo”

Poverovala sam
Nastali smo ( da li smo?)
Nestali ( da li smo?)
Oaza smo u pesku poezije
Ili njena zelena iluzija
Svejedno
Pesnikinja sam
I verujem u ljubav
I kad je samo fatamorgana
Od slova na papiru…

copyright ©Nena Miljanović

 

ПЕСМА ПРИЈАТЕЉУ-ЈовДраг

Пишем песму пријатељу драгом,
Вртови су рајски његова адреса,
Мислима ћу стихове слати к небу плавом,
Знам да ће их чути и климнути главом.

Узеше га Анђели јер им такав треба,
Та громада човек праведнога кова,
Што велику душу делио је свима,
А њему шта остане, нек има шта има.

То велико срце издржало није,
А сваку је бољку хтео да прикрије,
Да други не виде да му ишта фали,
И никад не кажу, био човек мали.

Године смо многе провели у причи,
животу се ругали, на шта све то личи,
И кад тражих друга, кад душа зајечи,
У њему га нађох да ми тугу лечи.

У причама дугим исправљасмо Дрину,
Па смо ту горчину топили у вину,
А на крају увек задње речи беху,
Ми смо само смртници, а Бог ће о греху.

Знам да ће с неба опет све да гледа,
Душа праведника никад не нестаје,
И док вољом Бога,  Анђелима служи,
Његова се душа опет снама дружи.

Почивај у миру пријатељу драги,
Чиста ти је душа да пред Богом станеш,
По човечним делима памтиће те време,
Пријатељ те жали, јер било је невреме….

© ЈовДраг

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/50027

NAJTIŠE POSVETE – Lepa Simic

118 пута прочитано

Nova Zbirka Pesama – LepaS

Još jednom se neizmerno zahvaljujem celom Timu a posebno Ljubi Obradoviću, Milošu Ristiću, Tijani Savić za Disain “NAJTIŠE POSVETE“ i ostalima, što je moja Zbirka pesama u kratkom roku ugledala svetlost dana. Hvala puno na pažnji i posvećenosti, nastavite sa uspešnim radom – SREĆNO! 

LepaSimicPrilagodjenoZaStampu KORICE

Deo od recenzije Ljubodraga Obradovića i Miloša Ristića

Ova zbirka je pravi događaj za pamćenje. Puna je dirljivih, veselih i setnih pesama. Umetnik je često zatočenik nadahnuća i samo kroz poetiku može sagledati taj put…jer nije lako prebirati po emocijama i sećanjima.

Lepa Simić “nalazi oduška u njenim mnogobrojnim pesmama. *Neću oprati lice, ni ruke na tebe mirisne. Bojim se da izbrišem trag najlepšeg sna…* (Neću oprati lice) Ljubav -taj veličanstveni san na javi, tu pokretačku snagu života naša pesnikinja varira na više načina: i u žalu za izgubljenom i u sreći zbog tek nastale…” (* Miljojko J. Milojević).

Dakle, Lepa Simić je svojom prvom knjigom poezije “NAJTIŠE POSVETE” tako glasno poručila celom čitalakom svetu – ljubav je nešto najveće i najsvetlije. Oslonac. Za Lepu, ljubav predstavlja život. Ta činjenica je poznata, ali odavno nije to na tako poetski način zapisano…
A Lepa je jasno dokučila dijalektičku stvarnost sveta, jasno je uvidela u svojoj poeziji svu prolaznost svega što nas okružuje, ali nikako ne pristaje na to, jer bar se u poeziji ne treba predavati i pristajati na sve zakonitosti koje nas okružuju i život usmeravaju na staze kojima nismo zamislili da koračamo.
Odličan primer te dobro iznijansirane strategije da se treba uzdići iznad trivijalnosti kojima nas život obasipa,

svakog dana, svakako trena, Lepa nam poklanja u svojoj pesmi *KAO DVE STATUE*.
Naslonio si se
kao breg
na moje srce
Ni zrnce čari
ni ljubav ne osećam
hladne mi obloge
na tesnom osmehu
miruju

…………………

………………………….

.Ljubodrag Obradović

 

 

NAJTIŠE POSVETE su zbirka poezije u kojoj se na različite moguće načine konkretizuje odnos između lirskog centra – jedinke i zavičaja koji je predstavljen ili u porodici ili u ljudima koji joj nedostaju. Ono što povezuje te dve strane najčešće je čežnja, ljubav, naklonost, dopisivanje itd. Prostorna udaljenost, odnosno širenje životnog prostora u direktnom je obrnutosrazmernom proporcionalnom odnosu sa gubitkom ili nedostatkom sreće.

…………………..

Pesnikinja, različitim vrstama ljubavi, voli sve ljude u njenom svetu. Zato piše jednu pesmu majci, jednu za ćerku, jednu dragom, jednu najbližoj drugarici. Te su pesme njene u formi pisma, i pesnikinja čak to i ne krije – pesmama kao pismima ona poziva na večnost i zahvaljuje ljudima koji joj znače. Nedostajanje nije samo fizičko, prostorno – ono se kroz njene stihove otelotvoruje kao jaka emotivna, svakodnevna, duševna komponenta.

 

Miloš Ristić

 

 

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/50019

2 Nove Zbirke “NAJTIŠE POSVETE“ i “ CVETNI PUT DUŠE“ – Lepa Simic Cirih

156 пута прочитано

Dugo sam se dvoumila da li uopše da štampam zbirku pesama? Godinama odlagala… Nikada mi nije bio važan zbir knjiga, već kvalitet pesama!!!
I pošto je stvarno više bio red – objavila sam prve DVE zbirke PESAMA!! Blizakinje!
“NAJTIŠE POSVETE“ i “ CVETNI PUT DUŠE“

LepaSimicPrilagodjenoZaStampu KORICE

 

 

 

 

 

 

 

 

 

korica gotova10 Cvetni put duse

O sveg srca veliko HVALA Timu iz Kragujevca Prof.Dr.Golubu Jašović, Ljiljani Bralović,- Iz Kosovske Mitrovice Novici Sovrlic, Pedji za Disain i ostalima…koji su pridoneli mom radovanju povodom zbirke CVETNI PUT DUŠE“

УМЕСТО ПОГОВОРА
РАЈСКИ ВРТОВИ ИЛИ ЦВЕТНИ ПУТЕВИ ДУШЕ ЛЕПЕ СИМИЋ
Проф. др Голуб Јашовић

Пред нама је рукопис друге самосталне збирке стихова Лепе Симић под насловом Цветни пут душе. Наша поетеса је стихове писала годинама, али је прве песме објавила недавно у периодици и то, углавном, на друштвеним мрежама, на интернету, али и у разним другим штампаним гласилима, нарочито у зборницима поетских радова објављених у иностранству.
Лепа Симић је досада, као што рекосмо, објавила једну књигу песама “НАЈТИШЕ ПОСВЕТЕ“

….
Ишчитавајући поезију наше песникиње већ на први поглед лако је уочљиво да у њеним песмама, без обзира на то да ли је у питању љубавна, рефлексивна, дескриптивна или родољубива песма, преовладававају романтично синтетизовани мотиви и теме љубави и родољубља, често праћени сликама реалног, скоро фотографског казивања измешаним сценама будног сневања, полусна, а то њено песничко платно извезено је звездама, небом, месечином, завичајним зорама, ноћима, свитањима, мрклинама, мраком, свитањима, и слично.
Она пише најчешће слободним стихом, али у књизи има и римованих стихова. Њени стихови су метрички разноврсни, али најчешће се користе стихови од четири до дванаест стопа.
……

………………….
Да се ради о књижевном ствараоцу који већ има изграђен свој особен стил говоре нам бројне синтагме и реченице у којима се бираним језичко-стилским средствима остварују задаци које је аутор ове књиге себи поставио као циљ.
Тако су у њеној поезији сасвим уобичајене појаве метонимије и персонификација у којима, на пример: цврчак кљуца мрак, Звезде на небу/Свеће пале/Запричавају ноћ, Грлица/ Умотана у ћутање/Чека сан, ветар плеше у трави, звезде запричавају ноћ, године жељама изроване нижу се као перле на исту нит, песникиња је као зид пун зеленила заборављеног и пузавица недосањаних.
У неким њеним песмама померено је значење свакодневних колоквијалних израза и облика: киша је горела, зубато сунце у прстима мре, Удахни ову ноћ / испружену испод звезда /и младог месеца/Вратићу се са првим трешњама/и врелим сунцем, да припитомим ласте у теби, јутро ми брише трепавице, да ме озвезда.
Посебно су успели стихови у којима бележимо ванредно лепе компарације: топла као хлеб, туђина ме пије као вино.
На крају, не преостаје нам ништа друго него да констатујемо да песме објављене у књизи Цветни пут душе нуде читаоцу занимљиве и лако читљиве стихове у којима ће уживати и којима ће се опет и опет враћати те их стога издавачу безрезервно препоручујемо за објављивање.

Проф. др Голуб Јашовић

ПЕСМОЗБОРКА ЉУБАВИ И ЧЕЖЊЕ
(Пред књигом ,,Цветни пут душе,, Лепе Симић )
Понекад се роди песник, неприкосновен и Богом дан, а понекад живот притисне човека па пропева да не заплаче, да не пукне, да не залута. У песмама Лепе Симић препознаје се песник кога је живот натерао да се лати пера и тако одбрани од притисака немиле судбине.
О било чему да пева Лепа слави две светиње: љубав и завичај. Љубав према свему: човеку, деци, родбини, завичају, цвећу, птицама. У свакој песми дубоко је изражен инстикт прамајке која дрхти над чедом а чеда јој сви и све што је икада у завичају срела видела и заволела.
Лепа Симић записује онако како јој душа диктира у датом трену, не мари за форму, стих и риму. Битно јој је да се изворна мисао забележи, да се песми повери као сестри.Можда је то последица живота у туђини без својих најближих да са њима дели добро и зло. Можда је то и највећи квалитет ове песмозборке – детињаста искреност. Ништа Лепа не оставља недоречено, о свакој муци приповеда као да се животу правда.

…..
На мене су највећи утисак оставиле песме из последњег циклуса ,,Све је моје тамо,, Да будем прецизнија, ганула ме снага и дубина емоција. У том поглављу смештене су породичне и родољубиве песме самим тим се некако
подразумева да оне зраче најјачом емоцијом. Песме како и она рече ,,низале се неосетно као перле на исту нит,, а у свакој несагледива чежња за ближњима и за завичајем. Док сам ишчитавала песме нисам знала ко је аутор и где живи. По завршетку сам могла написати биографију ове храбре жене а да је скоро ништа не питам. Њене песме говоре одакле је и кога је све оставила када се запутила у бели свет.
‘‘Кћери моја, не питај
за наше огњиште!
То су ране које мене тиште –
Тамо нема ничега више.‘‘
Дакле Косово, колевка свих нас Лепин је завичај, како она каже ‘‘Тамо где се ласте љубе‘‘
‘‘У песми мој дом,
мајка, брат и сестра,
моја земља
и сунце јужњачко‘‘
У песмама Лепе Симић препознаје се и нит усмених предања, што говори да је одрасла у породици где се неговала култура говора. Разумљиво је што је удаљена од својих најближих у немогућности да и сама преноси живот усменим путем почела да записује своје мисли. Понекад можда и преемотивно за огрубели свет али бескрајно топло и искрено.
Можда ће строжији од мене рећи да се теме понављају и да је превише песама о мајци али ја не могу да joj замерим ништа јер знам шта значи изгубити неког блиског и патити за неким ко је далеко.
Књигу препоручујем свима који мисле да је у белом свету рај а да је све наше празно и невредно. Нека прочитају па нека се замисле!
Љиљана Браловић 

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/50010

Pesme nedelje oktobra 2015.bira Lepa Simić

251 пута прочитано

 

ПЕСМА ПРИЈАТЕЉУ – ЈовДраг

Пишем песму пријатељу драгом,
Вртови су рајски његова адреса,
Мислима ћу стихове слати к небу плавом,
Знам да ће их чути и климнути главом.

Узеше га Анђели јер им такав треба,
Та громада човек праведнога кова,
Што велику душу делио је свима,
А њему шта остане, нек има шта има.

То велико срце издржало није,
А сваку је бољку хтео да прикрије,
Да други не виде да му ишта фали,
И никад не кажу, био човек мали.

Године смо многе провели у причи,
животу се ругали, на шта све то личи,
И кад тражих друга, кад душа зајечи,
У њему га нађох да ми тугу лечи.

У причама дугим исправљасмо Дрину,
Па смо ту горчину топили у вину,
А на крају увек задње речи беху,
Ми смо само смртници, а Бог ће о греху.

Знам да ће с неба опет све да гледа,
Душа праведника никад не нестаје,
И док вољом Бога,  Анђелима служи,
Његова се душа опет снама дружи.

Почивај у миру пријатељу драги,
Чиста ти је душа да пред Богом станеш,
По човечним делима памтиће те време,
Пријатељ те жали, јер било је невреме….

© ЈовДраг
_______________________________________________________
Песма посвећена мом другу и пријатељу Милутину Цветковићу.

 

МИ – Светлана Ђурђевић

И то смо МИ
рођени и одрастали у Крушевцу
и на то поносни сви
на порту и цркву Лазарицу
о чему певају сви заљубљени
ноћним окупљањем на фонтани
док понеки залутају на Костурницу
на климаве клупе загрљени
или продужи стазама багдалским
кад крију своју недоумицу
младошћу и снагом занесени

И то смо Ми
раштркани по глобалном селу
што се планета Земља зове
али и даље ненадмашни у свему
(јер изазови су препреке нове)
што смо започели и довршили

И то смо Ми
генерација ‘ 65. – ‘ 66.
рођени у једној а сазрели у четвртој држави
и тиме су сва светска – наша места

МИ
одважни једноставни и моћни
небитно да ли нам је листа
прва пета или шеста
МИ
јединствени и горди
славимо бриљантних 50 лета!

© Светлана Ђурђевић

 

БОСУТ СРЕМОМ ТЕЧЕ – Слободан Цвитковић

Ако негде могу срећан бити,
ако на земљиној кугли има раја,
онда су то Босут и ова села,
овај део мога родног краја.

Док тихо жубори та мала река
поред воде лепоти краја нема.
Мир и спокој увек нас чека
ту, на почетку равног Срема.

Дивна су наша сремска села,
која су по Босуту знана,
улицама њиховим вода тече,
па су у песмама опевана.

Грк је по Филипу познат,
по Вишњићу и име носи,
али Босут селу душу даје
и људима срећу доноси.

За Моровић сви су давно чули
ту се девојке мостовима шетају
док свога драгог чекају,
у бистрој води се огледају.

А Батровци моје село мало
крај Босута давно је настало,
ко се његове ‘ладне воде напио
до судњег дана у срцу га је носио.

Мила река запљускује три села
па им даје чари којих нигде нема,
а из реке подиже се измаглица бела
носи поздрав широм целог Срема.

© Слободан Цвитковић

Pokušavam da te zaboravim – Nenad Đekić

Pokušavam da te zaboravim,

prečim ti prolaz ka mislima i duši.

Gradim zidove moćne, koji horde drže,

al tvoj ih pramen kose kao paučinu ruši.

 

Ponosan, nekad proslavim uspeh

i pomislim da sam slobodan od tebe,

doleti tad opet, staro osećanje

ljubavi i patnje što mi dušu grebe.

 

Po nekad mi nezvana ti u snove dođeš,

pomutiš mi misli kao brza reka.

Počnem da se nadam, u nadi se budim,

na javi sam opet senka od čoveka.

 

Istinu znam, uzalud te sanjam,

mi smo dva daleka, različita sveta,

koji kad se spoje, tu života nema,

ostaje samo tuga,patnja, bol i šteta.

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/49725

Izdužio se DAN – Lepa Simic

93 пута прочитано

 

Izdužio se DAN – Lepa S. 1

 

Kao potočić poskakuješ
skriven
ispod moje bluze.

Dođi iznenada
kao gitaru
zagrli telo puno muzike.

Na usnama
boje breskve raspolućene
tvoje ime podrhtava.

Nedelja je
izdužio se dan
Požuri.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/49392

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 13 14 15 Next

Load more