Category: Ljubodrag Obradović

KOLIKO… Ljubodrag Obradović

114 пута прочитано

KOLIKO - LJUBA

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/2773

ČUVARI PRAVA NA ISTINU – Ljubodrag Obradović

78 пута прочитано

Ljuba

ČUVARI PRAVA NA ISTINU

Uvek sam,
niz ulicu koračaš.
Svet te odbaca.
Čuvari prava na istinu,
sve vide
i nikad se ne stide.

Uvek sam,
pratiš sazvežđa.
Mravi rade,
ljudi svojim putem žmure…
I srce se nemoćno jedi,
dok na zapadu
nada bledi.

Uvek sam!
Danas što šta znaš,
ideale ne odbacaš.
U susret zori,
razum umorom
te obori.

Uvek sam,
putanja smešna.
Još bi da se boriš,
ali glad ?
Čuvari i nadu
prodali.

Uvek sam,
to je tvoja sudbina!
Ako se sam ne sokoliš,
čuvari pijani i bez vina,
još pomisliće
da ih ti voliš.

Uvek sam,
pođi sledeći srca želje…
Kad pronađeš odgovore,
čuvari biće čuvani!
Svakoga sutra,
čeka svoje veselje.

(C) Ljubodrag Obradović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/2571

ОДЛЕТИ СВЕ – Љубодраг Обрадовић

76 пута прочитано

odleti-sve

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/2293

DA NIJE NOĆ – Ljubodrag Obradović

67 пута прочитано

Ljuba

DA NIJE NOĆ

Da nije noć – bio bi dan,
da nije tama – svetlost bi lila,
Da nisam raspevan,
zar pesma ova,
za pesmu ne bi slovila.

Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/2179

POEZIJA – Ljubodrag Obradović

159 пута прочитано

Ljuba-Poezija

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/2044

NE PLAČI – Ljubodrag Obradović

87 пута прочитано

Ljuba

NE PLAČI

Ne plači
izlomljena slamko,
suze svetlost odnose.
Mravi te gone u snu?

Ne plači!
Spavati ne možeš,
dok ja lutam,
dok mesecu šapćem,
a on posle priča zvezdama,
baladu mog kajanja.

Ne plači
grešna planeto,
nećeš se razbiti o mene.
Već te ima on, sunce.
Već kružiš oko njega,
a kružna putanja
gubi kilometre.

Ne plači.
Plakala si juče,
ali radost ti blistala u oku,
kad si mi kazala
*imam već dečka*.
Sunce zajeca,
pa u oblak pobeže.
Gorda, ti otrča *dečku*
i suze slađe od meda,
on je kupio usnama,
dok su mu za moju
ponudu pričala.

Ne plači.
On te je dobio,
a ja sam kriv.
Oh, samo da ti nisam
svilenu budućnost nudio,
ne bih danas lutao,
ni mrtav, ni živ
i ne bi te ljubio,
pa ostavio,
on tvoj *dečko*
tvoj promašaj.

Ne plači,
ne mogu da slušam,
skriven iza prozora,
u senci dunje.
I ne mogu shvatiti
da zora može postati dan.
Ne mogu, ne umem.
Izlomljena slamko,
ne plači.
Sada smo jači
za patnju.

Ne plači !
Greška ništa
ne mora da znači,
kad ljubav blista
u meni nežna i čista
i kad njena iskra
oprašta zvezdi sve.

Ne plači…

(C) Ljubodrag Obradović

1973. godine, Trebotin

Praštati,
praštati sve.
Uvek praštati,
praštati nije greh.

Postavljeno Wednesday, December 21.09.2005. godine @ 10:03:58 CET od ljuba-trebotin

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1900

SAN O… – Ljubodrag Obradović

99 пута прочитано

Ljuba

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1529

KORNJAČA – Ljubodrag Obradović

86 пута прочитано

kornjaca-lepa

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1259

VATRA – Ljubodrag Obradović

92 пута прочитано

Ljuba

VATRA

Kako gori ono drvo,
kao moj život
miša u staklenci.
Besomučno zvone zvona,
dok vetrovi tope sneg.

Nešto novo,
u igri prolaženja
vremena kroz moje žile.
Uvek nešto novo.
Plave, pa ljubičaste glave,
uplašenih vrabaca na bunjištu.
Sve je novo,
ništa se ne ponavlja.
Ista je samo nakostrešenost,
ista je samo bojaznost,
ista je samo strepnja.

Kako gori ono drvo,
vatrom u mojim očima,
dok gledam proticanje
plavog jata lastavica.
Kako gori moj mozak
dok slušam nedoumice duše
i drhtim od mogućnosti,
koje će sutra postati prošlost.
Oh, kako gorim ja,
dok prokockano vreme
odlazi iz tela,
a petlovi bude novi dan
za miša u staklenci.

Besomučno zvone zvona,
dok vetrovi tope sneg

C) Ljubodrag Obradović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1084

ONA JE TU – Ljubodrag Obradović

133 пута прочитано

Ljuba

ONA JE TU

Ona je tu,
odmah iza očaja,
u gomili,
iza leđa očajnika,
da se sakrije,
ali ja je vidim,
ja je osećam.

Ona je tu,
bleda ko zid,
ko cigla,
modra ko nebo.
Sad se smeje,
dok drugarici priča,
neku glupu priču,
kojom tera jezu,
oko srcu šćućorenu.

Ona je tu,
na dohvat ruke,
odmah iza iluzija.
Ne haje za mene
i moju prosutu strast.
Tu je,
u svojim snovima,
ne shvatajući moje želje,
patnje, stradanja, očaj…

Ona je tu,
bleda ko zid,
ko cigla,
modra ko nebo.
Ona stoji
i gleda i sluša,
ona je tu,
a u oblacima.

Ne stiže se uvek,
kud se podje,
govorio sam
i nagovarao je,
da cilju potrčimo,
pre nego put
postane klizav.

Ne dešava se nikad,
ono o čemu se mašta.
Život je skockan
od propuštenih prilika
i promašenih ideala.
Oko nas vozovi tutnje,
ovaj tren je naša stanica,
ako sad ne uskočimo,
novih vozova nema.
Govorio sam,
držeći je u zagrljaju
u mislima,
čitavu večnost
daleko od nje u zbilji.

A ona se smejala,
svemu smejala
i mom pričanju dugom
i mom licu,
mojim željama,
mojim patnjama,
svemu se smejala
i u oblacima letela.

A dani
i godine
su proleteli…

Sad je tu,
odmah iza očaja očajnih.
Godine su pojeli skakavci,
želje su ostale želje,
dobre prilike
su propuštene.
Sad je tu,
sunce i kiša,
kreč i kreda
na licu izvezli bore.
Sad je tu,
bleda ko zid,
ko cigla,
modra ko nebo.
Sad je tu,
stoji
i gleda
i sluša,
a odsutna je…

Sad je tu…
I zna…
Povratka nema !

(C) Ljubodrag Obradović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1026

Pages: Prev 1 2 3 ... 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 Next

Load more