Category: Ljubodrag Obradović

ВУДИ а није Ален – Љубодраг Обрадовић

ВУДИ а није Ален

Вуди не свира кларинет
и није номинован за оскара
али има четкицу и занос
да ухвати немир у коњу
који у галопу
цветним пољем испод три брезе
проноси дугу и мирис пејзажа

Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/27351

SVETLOST – Ljubodrag Obradović

SVETLOST

kao da svetli…
nada iskonska
srce u damarima
čežnja u treptaju
sve što su rekli
u izlozima

kao da svetli…
prošlost u igrama
ljubav u zanosu
sećanje u fragmentima

kao da svetli…
suština na dohvatu
ideal u provaliji
izlaz u bezizlazu
stabilnost u magnovenju

kao da svetli…
kosmos paralelnih svetova
sjajem večnosti u trenu prolaznom
i dušu okačenu na struji vetrova
bode iglama nemira
koji odnose u besmisao
trnje stoletnih glogova
zabadanih u srce čemerno

kao da živim
očekivano propadanje
senke iz razbijenog ogledala
dok skupljam šareni
kaleidoskop
iscurelog detinjstva…

a svetli …
ljubav u sećanju
sreća u izgledima…

ipak svetli…
ispod oblaka
i svest i svetove obasjava
svetlost od stihova
i muzike u slikama

© Ljubodrag Obradović


Pesma pročitana 17. novembra 2010. godine u galeriji Milića od Mačve u Kruševcu – Cara Lazara 8, na otvaranju izložbe slika *ALFABET ZVEZDA* Slobodana Jevtića Pulike iz Francuske.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/23247

PANORAMA – Ljubodrag Obradović

Ljuba

PANORAMA

Voleo je kamen
gitaru i pesme,
voleo ljude i mrave
i sve što se nesme,
a zbog izdaje mu sude
i ne daju više nikog,
da gleda, sanja i voli.

Stop !
Na jedan život tačka.
Ispod granja prazno,
samo mulj i voda.
Voleo je taj da sanja
i leto u julu
i čar nepogoda
i ženu samo za njega.

Voleo je,
a sad je izvan svega.
Život van rupe,
koji je hteo,
radja mangupe,
on za to nije zreo.

Voleo je kamen,
gitaru i pesme
i jednu malu,
smedju ko java.
Sad više nikog,
voleti nesme,
jer svetu tako godi.
On živi i kad spava
i mada nije lako,
nadje se nešto i za njega,
kamen njemu rodi.

Sve je to san,
iz potoka u okean,
priče za malu decu.
Voleo je kamen,
gitaru i pesme
i jednu malu,
smedju ko java.
Ali puče brana,
potop!
I njega sad
neko voli,
a ta je plava.

(C) Ljubodrag Obradović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/22254

BOGINJA – Ljubodrag Obradović

 

БОГИЊА

Око тебе врти се свет…
Младост, љубав и прилике…
Ти напросто опијаш сликајући слике,
у којима и крај свој бескрај има!
Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/22182

SMEH – Ljubodrag Obradović

SMEH

Mi igramo
Mi pevamo
Mi svakoga zadevamo
Mi umor uklanjamo
Svet zabavljamo
Smehom sva vrata otvaramo
E hej…

Mi smo društvo odabrano
Prava elita bezgrešna
Smeh, smeh, smeh…
Mi često sve pobrkamo
Jer mi smo družina smešna
Aha-ha, aha-ha, aha-ha…

Mi igramo
Mi pevamo
Mi svakoga zadevamo
Mi umor uklanjamo
Svet zabavljamo
Smehom sva vrata otvaramo
E hej…

U ovo vreme problemima puno
Mi donosimo smeh u srca sva
Smeh, smeh, smeh…
Ja bih dušo zbog tebe svet prevrno
Ali mi moj najbolji drug to neda
Aha-ha, aha-ha, aha-ha…

I zato:
Zaboravite patnju
Zaboravite tugu
Ako vas neko u životu prevari
Sa osmehom
Pronadjite sreću drugu

Baš zato:
Mi igramo
Mi pevamo
Mi svakoga zadevamo
Mi umor uklanjamo
Svet zabavljamo
Smehom sva vrata otvaramo
E hej…

© Ljubodrag Obradović

Napisano za turnir duhovitosti Politike Ekspres, kao himna smešne družine Trebotin

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/21983

MIRIS BOŽURA – KCK 04.03.2011.

MIRIS BOŽURA – Ljubodrag Obradović

 

 

 

Promocija u Kulturnom centru Kruševac

04.03.2011. godine

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/21608

MIRIS BOŽURA – Ljubodrag Obradović

MirisBožuraLjuba

Preslušajte audio snimak promocije u Kruševcu

Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/21501

Promocije knjiga – MIRIS BOŽURA – Ljubodrag Obradović

MIRIS BOŽURA

Pusto je Kosovo polje,
vrapci kljucaju vreme.
Vetar doneo nespokoje,
i na pleća teško breme.

Božuri više ne cvetaju,
seta dušom piri.
Otišli su, da ne smetaju,
da razum srce smiri.

Otišli su, prognanici mnogi,
od zlih komšija da se sklone.
Šamarom baborogi,
nepravdu danas gone.

Sloboda se danas čini daleka,
dok im lome kolevku i nadu.
Budućnost samo hrabre čeka,
nju ni zli vetrovi ne kradu.

Ne mirišu više božuri,
tama pada na snove,
Pred zlom se ne žmuri,
Kosovo u mirise zove.

(C) Ljubodrag Obradović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/21194

PORAZ

PORAZ

Nosim te u mašti,
a moj si poraz.
Nosim te u srcu,
a kosu pobeleo mi mraz.

(C) Ljubodrag Obradović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/20407

Poezija… i Muzika… – Ljubodrag Obradović

Poeziju Ljubodraga Obradovića kazuje Danica Gvozdenović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/19917

SREĆNA NOVA !!! – Ljubodrag Obradović

СРЕЋНА НОВА 2011. – ПРЕПУНА ПЕСАМА И СНОВА – ПОЕЗИЈАСЦГ!!!

Љубав, ко свилу, на белом папиру, хоћу само за нас!
Гром твог ћутања, убија ме сад, док ко изгладнели пас,
ноћу гледам све звезде, а видим само једну – тебе.

И ти звездо, гледаш земљу, али не видиш мене!

СВЕ НАЈБОЉЕ !!!

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/19573

VEČNOST U BESKRAJU – Ljubodrag Obradović


ВЕЧНОСТ У БЕСКРАЈУ
Милићу од Мачве

Небом лете посечене брезе,
на истоку се злати огањ рађања.
У бескрај одвезоше га небеске чезе,
са судбином нема погађања!

Сад небом и нашим сновима језди,
ка звезди хита, а за Косово се стара
и колоне прогнаних у мислима гнезди,
дух генија коме рај врата отвара!

Најбоље сања и никад да се умори,
ко звезде далеке жеље му трепере.
Силнике никад осмехом не соколи,
све док Србија кожу на шиљак бере!

Еј Милићу, од Мачве поносне,
душа ти у Крушевцу нађе смирај.
Сад слике што их  занос донесе,
у нас луче неизбрисиви сјај!

Тихи огањ сад разумом клија,
светли видик  у раму прошлости.
Вечност ће истином да опија,
сваког ко те у срцу угости!

Еј Милићу, нека језде брезе небом,
нека се прелепа нимфа на обали свлачи.
Нас овде и бескрај горе, греје твоје дело!
Вечни живот је – вечност што из слика зрачи!

© Љубодраг Обрадовић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/19230

DA NIJE NOĆ – Ljubodrag Obradović

Ljuba

DA NIJE NOĆ

Da nije noć – bio bi dan,
da nije tama – svetlost bi lila,
Da nisam raspevan,
zar pesma ova,
za pesmu ne bi slovila.

Ti si sad dušo sama
i po celu noć sna nemaš.
Ideale oduzela ti nemoć
da išta u svom životu menjaš.

I ustaješ, šetaš, nebo gledaš,
psi na tebe zavijaju,
seljanke te zlim duhom nazivaju…
Ti sad, svoj spokoj više nemaš.

A da sam ja tu,
proleće bi procvetalo,
i ti šetala nasmejana.
Da sam ja tu,
ništa ti nebi smetalo
i ne bi bila rasejana.

Da sam ja tu,
uz reku bi koračali srećni,
i za ruke se držali opijeni…
Ti bi pričala o svom svetu
i sve bajke o novom veku,
u kom bi prestale sve muke
i svi nemiri bili razbijeni.

Da nije noć – bio bi dan,
da nije tama – svetlo bi bilo,
i tad bih i ja moćan bio,
da obraz spustim ti u krilo,
i da u tvoj san
unesem ono,
što se meni snilo.

(C) Ljubodrag Obradović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/18562

BUKVAMA – Ljubodrag Obradović

Ljuba

BUKVAMA

Zucneš li samo,
sve zvezde pašće,
a vlati zora
zarasti u mahovinu.

Polomljena gora,
plakaće za mrtvu tišinu,
a tišina biće odjek
dalekih istina i bol nevina,
od strela borovih iglica.

Zucneš li samo,
plakaće šuma rastinja,
probijena svetlom,
između dve bukve,
od kolena pa naviše,
a čudna belina,
tek doletela na proplanak,
nastojaće da pukne
u naletima besnim
gde znoj miriše,
ko potoci suza
potopljeni u smeh.

Pa zar ne shvataš srno,
zastala u letu,
da si pogođena odavno
i da ti je sudbina
već skrojena.
Tebe samo grč čeka,
a mogla si biti i voljena
ko zvezda
u prskozorje rano,
ko u leto tiha reka.

Mogla si biti i voljena,
ali si pobegla
i tugu posejala na rastanku.

Zucneš li samo
sve zvezde pašće,
a bol ubraćeš
i slast kratku,
na novom sastanku,
na proplanku htenja,
u sumrak volenja.

Voleće te nasmejani,
svi ljubavnici
prolazni,
koje poželiš.

Voleće te rasejani,
a odleteti prazni,
ne otkrivši
novo ništa.

Volećeš i ti njih,
glečere,
moja zvezdo čista,
a oni ostaće stene
i plakaćeš.

Zucneš li samo bukvama,
tišina biće odjek
dalekih istina,
a bol, ko od strela
borovih iglica,
razdiraće grudi
i sećanja.

(C) Ljubodrag Obradović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/18480

PONOR – Ljubodrag Obradović

PONOR

Ti ja,
na steni,
zubu vremena.
Ti i ja,
dva kipa,
teškog za
obradu kamena.
Ti i ja sami,
dok kiša sipa.

Pogled tvoj,
u mojim očima,
lik tvoj,
u mom sećanju,
usne tvoje,
na mojima…
Ti i ja,
sjajna prošlost
u bednom izdanju.

Tako smo blizu,
pogledi se miluju.
Tako smo blizu,
u isti mah tako daleko.
Želje nam se dodiruju,
ali ponor je između nas.

Dubok i okrutan,
nepremostiv, neosvojiv,
surov i beskrajan,
ponor je između nas.

(C) Ljubodrag Obradović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/18372

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 Next

Load more