Category: Ljubodrag Obradović

PORAZ

118 пута прочитано

PORAZ

Nosim te u mašti,
a moj si poraz.
Nosim te u srcu,
a kosu pobeleo mi mraz.

(C) Ljubodrag Obradović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/20407

Poezija… i Muzika… – Ljubodrag Obradović

139 пута прочитано

Poeziju Ljubodraga Obradovića kazuje Danica Gvozdenović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/19917

SREĆNA NOVA !!! – Ljubodrag Obradović

128 пута прочитано
СРЕЋНА НОВА 2011. – ПРЕПУНА ПЕСАМА И СНОВА – ПОЕЗИЈАСЦГ!!!

Љубав, ко свилу, на белом папиру, хоћу само за нас!
Гром твог ћутања, убија ме сад, док ко изгладнели пас,
ноћу гледам све звезде, а видим само једну – тебе.

И ти звездо, гледаш земљу, али не видиш мене!

СВЕ НАЈБОЉЕ !!!

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/19573

VEČNOST U BESKRAJU – Ljubodrag Obradović

78 пута прочитано

ВЕЧНОСТ У БЕСКРАЈУ
Милићу од Мачве

Небом лете посечене брезе,
на истоку се злати огањ рађања.
У бескрај одвезоше га небеске чезе,
са судбином нема погађања!

Сад небом и нашим сновима језди,
ка звезди хита, а за Косово се стара
и колоне прогнаних у мислима гнезди,
дух генија коме рај врата отвара!

Најбоље сања и никад да се умори,
ко звезде далеке жеље му трепере.
Силнике никад осмехом не соколи,
све док Србија кожу на шиљак бере!

Еј Милићу, од Мачве поносне,
душа ти у Крушевцу нађе смирај.
Сад слике што их  занос донесе,
у нас луче неизбрисиви сјај!

Тихи огањ сад разумом клија,
светли видик  у раму прошлости.
Вечност ће истином да опија,
сваког ко те у срцу угости!

Еј Милићу, нека језде брезе небом,
нека се прелепа нимфа на обали свлачи.
Нас овде и бескрај горе, греје твоје дело!
Вечни живот је – вечност што из слика зрачи!

© Љубодраг Обрадовић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/19230

DA NIJE NOĆ – Ljubodrag Obradović

68 пута прочитано

Ljuba

DA NIJE NOĆ

Da nije noć – bio bi dan,
da nije tama – svetlost bi lila,
Da nisam raspevan,
zar pesma ova,
za pesmu ne bi slovila.

Ti si sad dušo sama
i po celu noć sna nemaš.
Ideale oduzela ti nemoć
da išta u svom životu menjaš.

I ustaješ, šetaš, nebo gledaš,
psi na tebe zavijaju,
seljanke te zlim duhom nazivaju…
Ti sad, svoj spokoj više nemaš.

A da sam ja tu,
proleće bi procvetalo,
i ti šetala nasmejana.
Da sam ja tu,
ništa ti nebi smetalo
i ne bi bila rasejana.

Da sam ja tu,
uz reku bi koračali srećni,
i za ruke se držali opijeni…
Ti bi pričala o svom svetu
i sve bajke o novom veku,
u kom bi prestale sve muke
i svi nemiri bili razbijeni.

Da nije noć – bio bi dan,
da nije tama – svetlo bi bilo,
i tad bih i ja moćan bio,
da obraz spustim ti u krilo,
i da u tvoj san
unesem ono,
što se meni snilo.

(C) Ljubodrag Obradović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/18562

BUKVAMA – Ljubodrag Obradović

80 пута прочитано

Ljuba

BUKVAMA

Zucneš li samo,
sve zvezde pašće,
a vlati zora
zarasti u mahovinu.

Polomljena gora,
plakaće za mrtvu tišinu,
a tišina biće odjek
dalekih istina i bol nevina,
od strela borovih iglica.

Zucneš li samo,
plakaće šuma rastinja,
probijena svetlom,
između dve bukve,
od kolena pa naviše,
a čudna belina,
tek doletela na proplanak,
nastojaće da pukne
u naletima besnim
gde znoj miriše,
ko potoci suza
potopljeni u smeh.

Pa zar ne shvataš srno,
zastala u letu,
da si pogođena odavno
i da ti je sudbina
već skrojena.
Tebe samo grč čeka,
a mogla si biti i voljena
ko zvezda
u prskozorje rano,
ko u leto tiha reka.

Mogla si biti i voljena,
ali si pobegla
i tugu posejala na rastanku.

Zucneš li samo
sve zvezde pašće,
a bol ubraćeš
i slast kratku,
na novom sastanku,
na proplanku htenja,
u sumrak volenja.

Voleće te nasmejani,
svi ljubavnici
prolazni,
koje poželiš.

Voleće te rasejani,
a odleteti prazni,
ne otkrivši
novo ništa.

Volećeš i ti njih,
glečere,
moja zvezdo čista,
a oni ostaće stene
i plakaćeš.

Zucneš li samo bukvama,
tišina biće odjek
dalekih istina,
a bol, ko od strela
borovih iglica,
razdiraće grudi
i sećanja.

(C) Ljubodrag Obradović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/18480

PONOR – Ljubodrag Obradović

87 пута прочитано

PONOR

Ti ja,
na steni,
zubu vremena.
Ti i ja,
dva kipa,
teškog za
obradu kamena.
Ti i ja sami,
dok kiša sipa.

Pogled tvoj,
u mojim očima,
lik tvoj,
u mom sećanju,
usne tvoje,
na mojima…
Ti i ja,
sjajna prošlost
u bednom izdanju.

Tako smo blizu,
pogledi se miluju.
Tako smo blizu,
u isti mah tako daleko.
Želje nam se dodiruju,
ali ponor je između nas.

Dubok i okrutan,
nepremostiv, neosvojiv,
surov i beskrajan,
ponor je između nas.

(C) Ljubodrag Obradović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/18372

DA LI SAM TE… – Ljubodrag Ovradović

77 пута прочитано

Ljuba

DA LI SAM TE…

Da li sam te to ja,
video srećnu,
dok si sa mnom ležala,
na cvetnom krevetu,
a od ljubavi bežala
i smejala mi se ko detetu?

Ili je to lice
zračilo setu,
dok si glasno maštala
o svom čarobnom svetu,
a u duši osećala,
da je to san
o nemogućem uzletu.

O, sad ni sam,
ne znam,
ko nam ljubav
ukrade na slepo
i koja nas to vatra opeče.
Bio sam tad,
ko i ti, dušo mlad,
pa kako da nam bude lepo
kad stalno pred nas,
život nove izazove nameće.

Da li sam te to ja,
video srećnu…

(C) Ljubodrag Obradović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/18065

PEJZAŽ U SUMRAK – Ljubodrag Obradović

120 пута прочитано


PEJZAŽ U SUMRAK

Crveno svetlo na zapadu,
ustreptali vazduh pred kišu,
dok šetam obalom močvare.

Vodi se čudni rat,
osvajaju guske svet,
pijavice beže u mulj.

Odjednom lovac sa sačmarom
naruši mir. Pucanj u prazno.
Odleteše guske i lišće.

Crveno svetlo na zapadu,
koraci spori obalom močvare.
Svet ide svojim putem.

(C) Ljubodrag Obradović

P.S. Pesma iz knjige
*Tvoje ćutanje mi govori*

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/17760

HEJ DRUG – Ljubodrag Obradović

77 пута прочитано

HEJ DRUG

Hej drug,
idemo u disko klub,
muzika je šašava,
a džorke lude,
kukovima mrdaju,
pogledom ljubav nude.

Hej drug,
ostavi te knjige,
to je velika prevara,
znanje je u životu bez brige,
ulica nikad ne vara.

Hej drug,
hajdemo u kino,
tamo je u tami svetlost,
u daljini sve fino,
tu i ratove preživiš,
tu sve čari vidiš,
kad već ne možeš
da ih doživiš.

Hej drug,
podjimo u svet,
avantura je lek
za sve otrove,
batali ideologiju
i duga sedenja u dimu,
strah je opsesija velikih,
mi mali smo za život.

Hej drug,
krenimo bilo kud,
čemu razum i pravdanja,
život je jedan,
život je kratak,
život leti…

Hej drug,
nema mnogo vremena,
a ni mi nismo toliko pametni,
da bi znali za druga uživanja,
za druge radosti,
od ovih prolaznih.

Hej drug,
mi nismo za rat, zar ne,
mi se za život borimo,
mi za ljubav dišemo,
to što smo čupavi
i u rite obučeni,
samo je naš otpor,
samo je naš prkos.

Hej drug,
opasnost nas
iza svakog ćoška vreba…
Hej drug,
bežimo u kosmos,
potražimo čistu i mirnu planetu,
na zemlji sigurnosti nema.

Hej drug,
podjimo u disko klub,
ostavimo brige,
avantura je lek.
Hej drug,
krenimo u svet,
u novim stvarima je čar,
hej drug,
poletimo bilo kud,
u kosmos, makar!

(C) Ljubodrag Obradović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/17367

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 14 15 16 Next

Load more