Category: Ljubodrag Obradović

ОДЛЕТИ СВЕ – Љубодраг Обрадовић

odleti-sve

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/2293

DA NIJE NOĆ – Ljubodrag Obradović

Ljuba

DA NIJE NOĆ

Da nije noć – bio bi dan,
da nije tama – svetlost bi lila,
Da nisam raspevan,
zar pesma ova,
za pesmu ne bi slovila.

Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/2179

POEZIJA – Ljubodrag Obradović

Ljuba-Poezija

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/2044

NE PLAČI – Ljubodrag Obradović

Ljuba

NE PLAČI

Ne plači
izlomljena slamko,
suze svetlost odnose.
Mravi te gone u snu?

Ne plači!
Spavati ne možeš,
dok ja lutam,
dok mesecu šapćem,
a on posle priča zvezdama,
baladu mog kajanja.

Ne plači
grešna planeto,
nećeš se razbiti o mene.
Već te ima on, sunce.
Već kružiš oko njega,
a kružna putanja
gubi kilometre.

Ne plači.
Plakala si juče,
ali radost ti blistala u oku,
kad si mi kazala
*imam već dečka*.
Sunce zajeca,
pa u oblak pobeže.
Gorda, ti otrča *dečku*
i suze slađe od meda,
on je kupio usnama,
dok su mu za moju
ponudu pričala.

Ne plači.
On te je dobio,
a ja sam kriv.
Oh, samo da ti nisam
svilenu budućnost nudio,
ne bih danas lutao,
ni mrtav, ni živ
i ne bi te ljubio,
pa ostavio,
on tvoj *dečko*
tvoj promašaj.

Ne plači,
ne mogu da slušam,
skriven iza prozora,
u senci dunje.
I ne mogu shvatiti
da zora može postati dan.
Ne mogu, ne umem.
Izlomljena slamko,
ne plači.
Sada smo jači
za patnju.

Ne plači !
Greška ništa
ne mora da znači,
kad ljubav blista
u meni nežna i čista
i kad njena iskra
oprašta zvezdi sve.

Ne plači…

(C) Ljubodrag Obradović

1973. godine, Trebotin

Praštati,
praštati sve.
Uvek praštati,
praštati nije greh.

Postavljeno Wednesday, December 21.09.2005. godine @ 10:03:58 CET od ljuba-trebotin

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1900

SAN O… – Ljubodrag Obradović

Ljuba

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1529

KORNJAČA – Ljubodrag Obradović

kornjaca-lepa

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1259

VATRA – Ljubodrag Obradović

Ljuba

VATRA

Kako gori ono drvo,
kao moj život
miša u staklenci.
Besomučno zvone zvona,
dok vetrovi tope sneg.

Nešto novo,
u igri prolaženja
vremena kroz moje žile.
Uvek nešto novo.
Plave, pa ljubičaste glave,
uplašenih vrabaca na bunjištu.
Sve je novo,
ništa se ne ponavlja.
Ista je samo nakostrešenost,
ista je samo bojaznost,
ista je samo strepnja.

Kako gori ono drvo,
vatrom u mojim očima,
dok gledam proticanje
plavog jata lastavica.
Kako gori moj mozak
dok slušam nedoumice duše
i drhtim od mogućnosti,
koje će sutra postati prošlost.
Oh, kako gorim ja,
dok prokockano vreme
odlazi iz tela,
a petlovi bude novi dan
za miša u staklenci.

Besomučno zvone zvona,
dok vetrovi tope sneg

C) Ljubodrag Obradović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1084

ONA JE TU – Ljubodrag Obradović

Ljuba

ONA JE TU

Ona je tu,
odmah iza očaja,
u gomili,
iza leđa očajnika,
da se sakrije,
ali ja je vidim,
ja je osećam.

Ona je tu,
bleda ko zid,
ko cigla,
modra ko nebo.
Sad se smeje,
dok drugarici priča,
neku glupu priču,
kojom tera jezu,
oko srcu šćućorenu.

Ona je tu,
na dohvat ruke,
odmah iza iluzija.
Ne haje za mene
i moju prosutu strast.
Tu je,
u svojim snovima,
ne shvatajući moje želje,
patnje, stradanja, očaj…

Ona je tu,
bleda ko zid,
ko cigla,
modra ko nebo.
Ona stoji
i gleda i sluša,
ona je tu,
a u oblacima.

Ne stiže se uvek,
kud se podje,
govorio sam
i nagovarao je,
da cilju potrčimo,
pre nego put
postane klizav.

Ne dešava se nikad,
ono o čemu se mašta.
Život je skockan
od propuštenih prilika
i promašenih ideala.
Oko nas vozovi tutnje,
ovaj tren je naša stanica,
ako sad ne uskočimo,
novih vozova nema.
Govorio sam,
držeći je u zagrljaju
u mislima,
čitavu večnost
daleko od nje u zbilji.

A ona se smejala,
svemu smejala
i mom pričanju dugom
i mom licu,
mojim željama,
mojim patnjama,
svemu se smejala
i u oblacima letela.

A dani
i godine
su proleteli…

Sad je tu,
odmah iza očaja očajnih.
Godine su pojeli skakavci,
želje su ostale želje,
dobre prilike
su propuštene.
Sad je tu,
sunce i kiša,
kreč i kreda
na licu izvezli bore.
Sad je tu,
bleda ko zid,
ko cigla,
modra ko nebo.
Sad je tu,
stoji
i gleda
i sluša,
a odsutna je…

Sad je tu…
I zna…
Povratka nema !

(C) Ljubodrag Obradović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/1026

САМО ПОЛАКО – Љубодраг Обрадовић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/920

PUT DO LJUBAVI – Ljubodrag Obradović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/727

PAUZA – Ljubodrag Obradović

Ljuba

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/546

I DANAS LUTA – Ljubodrag Obradović

Ljuba

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/495

JUTRO – Ljubodrag Obradović

JUTRO

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/485

PROSTARNSTVA – Ljubodrag Obradović

Ljuba

PROSTRANSTVA

Prostransva su razum učinila malim.
Na dlanu leže neostvareni snovi.
Danas se neko sa nama surovo šali,
pa nam nudi život bolji i novi.

Nudi nam život koji se samo sanja,
a mi samo odmehnemo rukom i bežimo.
Posle svih tih silnih laganja,
na svako obećanje samo se naježimo.

Prostranstva su ispred i stepe,
svetionik belasa u noći.
Da pebolimo nanete nam štete,
valja prvo pustinju proći.

Ipak iskra slobode u duši tinja,
nikad nije sve do kraja propalo,
Pomoći nam neće tuđa milostinja,
samo nadanje u sebe nam ostalo.

(C) Ljubodrag Obradović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/441

POEZIJA – Ljubodrag Obradović

Ljuba

POEZIJA

Poezijo,
izvoru čudnog,
lepog, tajanstvenog
i mudrog sveta,
u tvoja nedra sad bežim.

Poezijo,
majko za ljude bez izlaza,
u tvojim čarima,
smisao cveta,
ti si kontra
kojom se tešim.

Poezijo,
igro mila.
Igra si i odsjaj.
Mnogima si učinila,
noćas snage
i meni daj.

Ja volim i igru
i kocku.
Ovih dana
mnogo gubim.
Poezijo,
ti si meni verna,
tebe nikad neću
da izgubim.

A život trči,
život tutnji,
sa problemima
sad se borim.
Svako se uvek rado
vraća kući.
Poezijo, ja sa tobom
bih da gorim.

Poezijo,
moja uteho,
za sve propušteno,
tvoj sam podanik,
tvoj dužnik i sluga.
U životu nije nikad sve
skroz napušteno.
Poezijo,
u tebi nađoh
prijatelja,
ženu,
brata,
druga…

(C) Ljubodrag Obradović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/405

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 Next

Load more