САЧЕКАЈ ЈОШ САМО ЈЕДАН СЕКУНД

После кише долази дуга,

баш као сто си ти,

после олује у мом срцу дошао

и одклонио све моје боли туге,

донео ми срећу на длану

обасјаном љубављу.

 

Сањали смо најлепше снове,

питао си ме тада, хоћу ли те чекати.

Обећала сам ти.

И поред свега ја те чекам.

 

Године пролазе а ја

и даље неуморно чекам и

тражим твоје медене усне

да ме пољубе као оне ноћи

у мислима твојим.

 

Питаћеш се одакле ми помисао

да ме и дан данас љубиш у сновима?

Ја те осећам!

И сваки пољубав који ми желиш дати,

осетим на уснама,

сваки додир ја добијем.

 

мислима смо увек заједно,

чујем твоје шапате који ме дозивају

сваке ноћи да дођем ти,

да се испуни наша судбина.

 

Сачекај још само један секунд.

Сви снови постаће јава.

Marija Backić – Biografija i pesma

ДЕЧКО БОЈЕ ЧОКОЛАДЕ

Седим у четири зида сама,
Напољу Сунце пушта своје зраке,
има много разлога
због којих бих требала бити срећна,
али у мени влада тама.

Седећи тако почнем да будим сећање,
сећање на дечка, косе боје чоколаде,
усана слатких као мед,
очију као сан,
лица анђеоског.

И тако се вратим у прошлост,
вратим у сећање прошле дане
кад сам једва чекала да зора сване,
јер сам знала да ће неко да излечи моје ране.

Радо се сетим петка,
тада ме обузме срећа ретка,
ујутру одем до њега а он спава,
на ивици кревета је његова глава
покривен лепо до гуше,
а напољу се његове ствaри суше.

Прилазим до њега тихо,
нежно, пажљиво,
јер сам волелa да гледам како спава,
када га неко буди, не остаје некажњено.

Кад бих га ја будила својим тихим гласом,
нежним рукама и пољубцима
као да осети да не треба да се љути.

Будио се је са осмехом на лицу
са пољубцем уз кафицу
јер без тога није могао.

Говорио ми је речи које су ме чиниле срећном,
љубио би ме нежно уснама од меда,
не би ме пусти да осдем од њега
и желео је да му се у том часу предам.

Њега се често сетим са болом на срцу,
јер он је са неком другом сада,
мене је оставио
са вечном тугом и сећањем…

© Марија Бацкић

Биографија

Зовем се Марија Бацкић, рођена сам 03.07.1986. године, у Куманову, живим у Бујановцу, од рођења где сам завршила основну школу и средњу економску школу „Свети Сава“. Сада студирам на Високој школи за васпитаче струковних студија. Писањем песама бавим се од 2003. године. Прву песму „Сећање на дане“ написала сам 16.06.2003. године, од када се активно бавим писањем песама. До сада сам написала више од 100 песама. Од када сам почела са писањем, моја је жеља да издам збирку песама.