Category: Marina Adamović

Moja dela u prodaji na Amazonu — Marina Adamović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/41776

Marina Adamović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/41766

OTKRIĆE — Marina Adamović

Bila sam zatečena i
zbunjena.
Najednom su počeli sa
objašnjenjima

Hvala svima!

Nakon sto godina
razmišljanja,
zaspala sam
kao beba.

I nebo,
i zemlja
došli su do implicitnih zaključaka
Razlog mog rođenja
jeste

lapsus Buda

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/41762

TESTAMENT — Marina Adamović

Bio je sam.
Kao mlađi, imao je rođake.
Kad je ostario- hleba, vode.

Kuća je popucala,
telo lepršalo kroz otvore.
Nije bolovao ni od čega,
sem, od pustinjske lepote magle.

Došao je i taj dan.
Ptreminuo je.

Pronađen je dve nedelje kasnije.
Lekari su mu rasklopili udove:
“evo leša za čas anatomije,
ipak, širite i dalje apele.”

Presvlačeći ga pod maskama,
iz džepa mu se rasuo pesak Sahare:

“Ja, Faraon, gospodar tišine,
po zakonu, naređujem ovaj

 

Testament: 

Lekari, rođaci, pridružite se –
kroz tren ste na samrti, ne?

 

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/41664

IX SEĆANJA 4 — Marina Adamović

Osećam da me ima 
u svim dešavanjima
u kojima je moja 
zamisao
postojanja.

Taj skup misli i prisut-
nosti
silazi do korena
i penje se 
do 
vr-
ha 
gra-
na.

Sve sam otkrila 
kad sam 
zažmurila,
pa
otvorila
treće oko.

Treba naglasiti: 
kada ovo sažimanje
naiđe na bodlju, 
sećanje će 
pas.
ti 
do-
le

kao
seme,
kao
nada,
predati dešavanjima 
tek iznikla nepostojanja

Osećam da postojim,
ali
da se sa podvučenim 
treba saživeti 
uoči smrti

pre
ne…
nadam se…

kamin(n)gs

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/41238

SAMOSPOZNAJA…. Marina Adamović

Nešto mi se učinilo.
Neko je već ovde bio.
Slušam, slušam i osmatram;
delom sebe naslućujem,

Druga strana osećaja mora biti
slutnja,
shvatam
shvatam-
oseća mi celo telo,
a ne samo jedan deo,
ne,
nije moguće!

Nešto se odigrava
u
i ispod,
pored mene,
nešto vredno svake pažnje..

Molim oči “ne kvasite pogled slani”,
molim prste za primirje,
molim sebe da me primi;
zajedno smo
neko
nešto;
sve će biti razjašnjeno …

Odgovaram:
“ne verujem ni u koga,
niti čemu,
osim da je postojala nekad davno
ona draga,
meni bliska, pokopana, istrulela,
tužnooka, mama,
JAaaaaa”

kamin(n)gs

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/41172

PSIHOANALIZA — Marina Adamović

Izgovorim glas i razlegne se
eho.
Zapravo,
ne izgovorim ja ništa;
slučajni uzdah je dovoljan da
otpočne duga melodija.
Nekad je aritmična,
poput dirigenta u grudima.

Nekad je veoma skladana,
e, ta je i upozoravajuća:
kako podneti usklađenost bez orijentacije?
Ko je sluša, zaplače i baci cveće.

Ne pristajem na tako ujednačen eho
iskazivanja delirijuma.

Da li Tutankamon uživa u tihom vetru na svom ramenu?

A Partenon, pčela, mrav,
a list ruže –
u tihom hodu paukâ?

Ni meni ne prija,
zato ćutim dok pojačavam snagu
lirskodramskih rapsodija
do najudaljenijih
galaksija.

Kad odjekne najsnažnije
biću spremna za

da…
upravo
za
TO….

kamin(n)gs

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/41170

MISAO,O…Marina Adamović

Mislima pratim misli
nepoznatoga
pisca.
Priznajem.
nisam uplašena,
ali začuđena… jesam, jesam,
puno…

Jedna mu je pobegla
odmah ,
druga je postavila čežnju
kô barikadu,
treća i četvrta
bile su u sukobu sa desetom, stotom…

Nisam uplašena,
ali
gde su moje
uplakane,
pišče?

Pišče? Piščeeee!!!!

kamin(n)gs

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/41167

VII NOKTURNO – NOĆNA PESMA … Marina Adamović

Budi me vrisak,
krevet poskakuje,
oluja leti iz
ključaonice.

Oblačim se,
ustajem,
gledam na
jastuk –

on glavu ne da,
a oči neće
iz glave
meni.

Ako,
ako…
Jurim i vrištim,

ni sloga  za saosećaj 

nemam !

kamin(n)gs

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/41102

OSEĆAJ — Marina Adamović

Znala je da greši
i pogrešila je

Videla je kraj
– trajanje je okončala 

Sad gleda u nebo
htela je u podneblje

Osetiće
oseća

život za osećanja
osećaja nema

kamin(n)gs

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/41044

I SMRT SE PLAŠI — Marina Adamović

Kako se rodio,

na svet je gledao  

s puno  strepnje , očajanja

i puno dvoumljenja

Sve je radio 
kao osuđenik, odbačenik 
kao molitva bez odjeka…

Dani su mu isticali
noći su mu isparile,
postao je 

što je bio

usamljenik na samrti;

 

Nakon svega

smrt zadrhta –

i još uvek

drhti

drhti

 

kamin(n)gs

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/41042

V JA SAM…. NOĆ — Marina Adamović

(najobimniji roman pisca bez obima)

Šta je život?

Noć, noć

Kiša

Mraz

Na kraju je

Sunce

Osvetljava pupoljak

Ni iz čega

Niče 

po-

novo 

 

N

O

Ć

spiralavo8

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/40912

NIJE VAM ŽAO ŽIVOTA? — Marina Adamović

Jedan prolazi i zastaje
Drugi me gleda, a ide dalje
Trećega ima; sem njega – nikoga

Svet je svet
Mali
veliki
raznobojan
mrk

Još uvek sedim; očekujem ČOVEKA
neka me digne
prikači o perlu
sa dragim i ljipkim kamenčićima

Zaplakaće kada i ja sva od blata
postanem iskra
zlatasta 
titrava

nadasve posebnana, nebeska vodilja!

kamin(n)gs

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/40758

TRAJANJE — Marina Adamović

 

Zatvori vrata

I prozor, i drugi
Zatvori šumu
polje i reku
Zatvori oči
i uši, i usta

Zatvori sve!
Nikom ne otkrij
da si larva
iz koje niče nova – a ista

muzika
plodnog
podzemlja

kamin(n)gs

 

POGLED U SUNCE 2

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/40710

VI 20 POETSKIH KRATKIH PRIČA (JESENJIH) XVI — Marina Adamović

XVI

Volela je … teško je opisati šta, ali volela je.
Kako odrediti značenje glagola “voleti” a ne biti nečim opsednut?

E, TO!

Ona je bila opsednuta bojama dana, sviralom vetrova, lelujanjem ptica 

tako da nije uspela ugledati prelepu obalsku glinenu školjku.

Školjka je pokušala da joj se obrati, otvorila usta kao svaka opsednuta pojava- najšire što je mogla.
Nekoliko dana kasnije, našli su je u reci, iako su dugo odgonetali – je li to ona ili očerupana svraka pala iz gnezda koje je volela gledati odozdo.

Milica Aran]elović , slikaslika Milice Aranđelović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/40613

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 60 61 62 Next

Load more