Category: Marina Adamović

SAMOSPOZNAJA…. Marina Adamović

Nešto mi se učinilo.
Neko je već ovde bio.
Slušam, slušam i osmatram;
delom sebe naslućujem,

Druga strana osećaja mora biti
slutnja,
shvatam
shvatam-
oseća mi celo telo,
a ne samo jedan deo,
ne,
nije moguće!

Nešto se odigrava
u
i ispod,
pored mene,
nešto vredno svake pažnje..

Molim oči “ne kvasite pogled slani”,
molim prste za primirje,
molim sebe da me primi;
zajedno smo
neko
nešto;
sve će biti razjašnjeno …

Odgovaram:
“ne verujem ni u koga,
niti čemu,
osim da je postojala nekad davno
ona draga,
meni bliska, pokopana, istrulela,
tužnooka, mama,
JAaaaaa”

kamin(n)gs

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/41172

PSIHOANALIZA — Marina Adamović

Izgovorim glas i razlegne se
eho.
Zapravo,
ne izgovorim ja ništa;
slučajni uzdah je dovoljan da
otpočne duga melodija.
Nekad je aritmična,
poput dirigenta u grudima.

Nekad je veoma skladana,
e, ta je i upozoravajuća:
kako podneti usklađenost bez orijentacije?
Ko je sluša, zaplače i baci cveće.

Ne pristajem na tako ujednačen eho
iskazivanja delirijuma.

Da li Tutankamon uživa u tihom vetru na svom ramenu?

A Partenon, pčela, mrav,
a list ruže –
u tihom hodu paukâ?

Ni meni ne prija,
zato ćutim dok pojačavam snagu
lirskodramskih rapsodija
do najudaljenijih
galaksija.

Kad odjekne najsnažnije
biću spremna za

da…
upravo
za
TO….

kamin(n)gs

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/41170

MISAO,O…Marina Adamović

Mislima pratim misli
nepoznatoga
pisca.
Priznajem.
nisam uplašena,
ali začuđena… jesam, jesam,
puno…

Jedna mu je pobegla
odmah ,
druga je postavila čežnju
kô barikadu,
treća i četvrta
bile su u sukobu sa desetom, stotom…

Nisam uplašena,
ali
gde su moje
uplakane,
pišče?

Pišče? Piščeeee!!!!

kamin(n)gs

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/41167

VII NOKTURNO – NOĆNA PESMA … Marina Adamović

Budi me vrisak,
krevet poskakuje,
oluja leti iz
ključaonice.

Oblačim se,
ustajem,
gledam na
jastuk –

on glavu ne da,
a oči neće
iz glave
meni.

Ako,
ako…
Jurim i vrištim,

ni sloga  za saosećaj 

nemam !

kamin(n)gs

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/41102

OSEĆAJ — Marina Adamović

Znala je da greši
i pogrešila je

Videla je kraj
– trajanje je okončala 

Sad gleda u nebo
htela je u podneblje

Osetiće
oseća

život za osećanja
osećaja nema

kamin(n)gs

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/41044

I SMRT SE PLAŠI — Marina Adamović

Kako se rodio,

na svet je gledao  

s puno  strepnje , očajanja

i puno dvoumljenja

Sve je radio 
kao osuđenik, odbačenik 
kao molitva bez odjeka…

Dani su mu isticali
noći su mu isparile,
postao je 

što je bio

usamljenik na samrti;

 

Nakon svega

smrt zadrhta –

i još uvek

drhti

drhti

 

kamin(n)gs

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/41042

V JA SAM…. NOĆ — Marina Adamović

(najobimniji roman pisca bez obima)

Šta je život?

Noć, noć

Kiša

Mraz

Na kraju je

Sunce

Osvetljava pupoljak

Ni iz čega

Niče 

po-

novo 

 

N

O

Ć

spiralavo8

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/40912

NIJE VAM ŽAO ŽIVOTA? — Marina Adamović

Jedan prolazi i zastaje
Drugi me gleda, a ide dalje
Trećega ima; sem njega – nikoga

Svet je svet
Mali
veliki
raznobojan
mrk

Još uvek sedim; očekujem ČOVEKA
neka me digne
prikači o perlu
sa dragim i ljipkim kamenčićima

Zaplakaće kada i ja sva od blata
postanem iskra
zlatasta 
titrava

nadasve posebnana, nebeska vodilja!

kamin(n)gs

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/40758

TRAJANJE — Marina Adamović

 

Zatvori vrata

I prozor, i drugi
Zatvori šumu
polje i reku
Zatvori oči
i uši, i usta

Zatvori sve!
Nikom ne otkrij
da si larva
iz koje niče nova – a ista

muzika
plodnog
podzemlja

kamin(n)gs

 

POGLED U SUNCE 2

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/40710

VI 20 POETSKIH KRATKIH PRIČA (JESENJIH) XVI — Marina Adamović

XVI

Volela je … teško je opisati šta, ali volela je.
Kako odrediti značenje glagola “voleti” a ne biti nečim opsednut?

E, TO!

Ona je bila opsednuta bojama dana, sviralom vetrova, lelujanjem ptica 

tako da nije uspela ugledati prelepu obalsku glinenu školjku.

Školjka je pokušala da joj se obrati, otvorila usta kao svaka opsednuta pojava- najšire što je mogla.
Nekoliko dana kasnije, našli su je u reci, iako su dugo odgonetali – je li to ona ili očerupana svraka pala iz gnezda koje je volela gledati odozdo.

Milica Aran]elović , slikaslika Milice Aranđelović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/40613

POMOZIMO BOJANU – Marina Adamović

http://promozis.com/pR_ha5_Bojan_Lekic.htm

ili WESTERN UNION – na moje ime; BOJANU je banka predaleko
Marina Adamović, Niš,Serbia ; +381 61 3214893

 

POMOZIMO!

Bojan Lekić, 1988, 18. 10. Krnule, Vladimirci, Šabac 

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/40605

20 KRATKIH POETSKIH PRIČA (JESENJIH) — Marina Adamović

VI

“Pustimo je da spava,” mislio je oblak i prekrio mesečinu;

Mesec je želeo sve najlepše uspavanoj lepotici. Probio se kroz oblak – uneo je opoj mira i duhovnosti.
Šta se desilo onoj koja je zaspala provodeći noć na dugoj, stihomraznoj kiši?
Ne znam… zbog nečeg se kajem , ali stvarno ne znam.
Gledam u nebo, Mesec i kristale- očekujem da će san o lepoti kraja ličiti na ovu ledonosnu bajku –

 
“Pustite je da spava” nastavlja slani novembarski pljusak preko mog ležaja od olujnog veza.
Ima nade, ima! Sad smo junakinje uspavane bajke i pišemo priče o koprivi u cvatu!
“Pustite je neka spava….”

Puštam nas bez kajanja.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/40347

LIČNOST KOJU ĆETE JEDNOM UPOZNATI — Marina Adamović

“Znate, Vaše pesme su tako dobre da ih ne smem objaviti;

niko ih neće čitati”

“Oh, iznenadili ste me Kvalitetom kratkih priča, ali ne mogu ih smestiti u prostor namenjen romanima;

prošrite strpljenje i jednoga dana,

možda, možda…”
“Čujte me dobro, radim na širenju ostataka strpljenja,

a radujem se što sam ono što baš jesam, bez predubeđenja. 
Niko me ne može raniti, ni saseći dlaku pod mišicom.
Ja sam jedinstvena
nigde takve nema
nigde, nigde! 
Ne postojim ni u ličnim sentencama umnoženih snova!
Dokaz – ko to piše Vašim noktima među svojim zubima?
Da… možda…da, da, da

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/40281

NALIK NA BOJANA — Marina Adamović

Majka je uzdahnula: “I moja ćerka..”
Otac je ćutao i zamišljeno gledao
Brat je izgovorio: “Sećam se brata..”
Devojčica je pokazala: “Moja seka?”

Ulicom je potekao vapaj, 
Srce se rasplelo i kotrljalo do najudaljenije Sunčeve strele

Iz ove rane prokapaće nada!
Čuj!

 

BOJANOVANASLOVNA

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/40206

POETSKA KRATKA PRIČA – PREDOSEĆAJ …. Marina Adamović

Polako, polako, na četiri noge, oslanjajući se na repni štap, guleći zidove kojima je pratila put do makaza – ušla je i zamolila:
“Odsecite mi ovaj pramenčić..”
Pogledi su se sudarali, lomili i kotrljali do stolice za šišanje.
“Ovaj tu?”
“”Ne, negde između..”
“Ovde?”
“Ne… razvucite…dublje, dublje”
“O, da, pa to je bršljan žalosne vrbe! Stvarno biste njega?”
“Molim Vas, brže, brže… njega iščupajte!”
Na to je bršljan dobio na snazi, nije se prikradao kao ona; buknuo je, prekrio ju je sa svih strana i ona je ostala zarobljena.”
“Ne mogu mu prići! Šta ste učinili?”
“Isecite ovaj što viri!”
“Ovaj?”
“Da!”
Taj što je virio, nije se pojavio tek onako! Znao je za običaj “isecei kosu i smanji muku!” Bršljan ga je odbacio ne bi li je zavarao.
Uspeo je. Bila je mirna kao visibaba. Spustila je glavu, zahvalila se makazama, motrcanglama… i lagano, lagano, na osam ruku, nogu, vraćala se odakle je došla.
Odmah iza zadnje ogrebotine na zidu bolničke sobe, stajao je neko i rekao:
“Žao mi je, otac Ti je noćas umro..”
“Meni nije! A zašto bi? Zašto? Nije mi žao! Upravo se vraćam sa sahrane sećanja na oca.”
U ruci je držala onaj pramičak i , kao što običaji nalažu, bacila ga sebi iza lčeđa. Tog popdneva, zaspala je.
Molim vas, tiše, ne budite je!
(Ne Nju! Bršljanovu intuiciju!)

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/40139

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 60 61 62 Next

Load more