Category: Milovan Petrović

PONEKAD, SAMO PONEKAD – Milovan Petrović

59 пута прочитано

Ponekad postanem pesma
što tugu u sebi nosi
jesen u proleće rano
sa prvim injem u kosi.

Ponekad, samo ponekad
i tužna pesma mi prija
te setne note u meni
moja su nostalgija.

Ponekad odlutam tamo
gde čak i zima mi prija
tu ničeg čudnog nema
to moja je nostalgija.

Milovan Petrović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57698

OPET SAM TU – Milovan Petrović

48 пута прочитано

Opet sam tu na istom mestu
gde voda miluje stene.
Ponovo krv mi ko nekad davno
teče brže kroz vene.

I sada more šumi k’o nekad
galeba glas se čuje
a strane lađe kao u priči
donose golfske struje.

Pogled mi luta po tirkizno plavoj
nemirnoj boji mora,
sve je k’o nekad vreme je stalo
samo na licu mi bora.

Sećam se nekad kako smo bezbrižni
vršili jutrom „smotru“,
brojali brodove što mirno plove
daleko na horizontu.

I sad se lađe šepure morem
zatrube,… probude setu,
moje je društvo negde daleko,
sam lutam po ovom svetu.

(C) Milovan Petrović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/54678

SUTRA ĆE VEĆ BITI KASNO – Milovan Petrović

62 пута прочитано

Valiki brodovi čekaju na me
vozovi i avioni
da odem negde daleko  njima
odavde da se sklonim.

Ovde je postalo tužno i jadno
odavno ništa me neće.
Pogrešan izbor mladost učini
mesto je ovo bez sreće.

Sve je nestalo,
sad moje nade
nisu pokretač svemu,
mesto me moga rođenja zove
misli mi hrle ka njemu.

Miris bagrema u snu osećam,
opojne dunje žute,
gazim odavno i staze stare,
stare poznate pute.

Pakujem sada sve svoje stvari
odavno sve mi je jasno,
moja je karta za danas samo,
sutra će već biti kasno.

Milovan Petrović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/53721

PRIČAJU MI DA SI SAMA – Milovan Petrović

59 пута прочитано

Pričaju mi da si sama
da su tužne tvoje noći
da za mene često pitaš
i da želiš meni doći.

Zar bi sada da se vratiš
domu što si porušila
otišla si s drugim davno
s’ drugim gnezdo ti si svila.

Ne vraćaj se meni više
sad kada si ostavljena
nek te bole boli moje
povratka ti meni nema.

Ne igraj se ne dolazi
i ne traži više mene
ranila si mene davno
bolne su mi uspomene.

Milovan Petrović

milovpetrovic@gmail.com

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/53581

JOŠ NA TEBE NOĆ MIRIŠE – Milovan Petrović

57 пута прочитано

Još na tebe noć miriše
i još ti se divim
još si pesma moga srca
i za tebe živim.

Još si vino koje pijem
piće si Bogova,
još te volim kao nekad
ženo mojih snova.

Još te sanjam, a na javi
tu kraj mene nisi,
još sa tobom snove imam
moj anđeo ti si.

Milovan Petrović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/53575

ANA – Milovan Petrović

62 пута прочитано

Ovo je priča iz osamdeset i neke
o ženi i gradu kraj jedne reke.
Poletne behu godine te
kad svi smo živeli za svoje sne.

Ana je bila ponos grada,
zanosno lepa, visoka, mlada
kud god su šetale noge njene,
tu svud je bio i deo mene.

Bilo je tu i drugih „džulova“,
previše želja, previše snova
i svi smo želeli jedno te isto
a da joj kažemo, to smeli nismo.

Šetala Ana po gradu sama
ni slutila nije šta je sa nama.
Da cela „horda“ je mladića prati,
i da joj se svaki želi dati.

Odnese reka te mlade dane,
a grad nam osta bez lepe Ane.
Sećam se toga k’o juče da beše,
putevi stranca u grad doneše.

Zaluta „dripac“ u našem gradu,
ko bi se nadao takvome jadu?
Slučaj je hteo, ili sudbina,
da sretne Anu pred nama svima.

Upita je za neku ulicu i broj;
„Dečko baš nije sasvim svoj“.
I pazi čuda, od toga dana,
Ana nam nije šetala sama.

Ode sa strancem, ostavi grad,
osta nam prekor, patnja i jad,
… i jedna tvrdnja;
„Ma… baš sam gad“.

Milovan Petrović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/53527

BEZIMENA PESMA – Milovan Petrović

42 пута прочитано

Talasi mora kupaju stene
pričaju istinu o nama,
njihova pena suze su samo
što klize lagano po stenama.

To leto jedno što davno beše
vetrovi prošlosti odneše sa sobom,
ostaše naša nadanja, želje
još uvek žalim za tobom.

Naša je ljubav trajala kratko
beše to jedan san
na peronu stajah, ispraćah tebe
težak je bio taj dan.

I dan se danas sećam tog leta
dragulj je međ’ letima svim,
dodira tvojih, šaptanja nežnih:
„volim te, volim te, volim!“

Ništa mi sada baš jasno nije
šta nam se desilo tad,
bila si mlada, previše želja
i ja sam bio mlad.

Da li ponovo to leto žališ,
bilo je to vreme nade
nismo se snašli
mladost nam prođe
sećanje samo ostade.

Milovan Petrović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/53475

USNILA JANA – Milovan Petrović

53 пута прочитано

Usnila Jana mladog Jovana
od kog joj ništa draže,
da lepi Jova sad drugu ima
to san je samo laže.

Usnila Jana da uzalud behu
svi njeni o Jovi snovi
vidi ga u snu da drugu ženu
za ljubav njenu moli.

Usnila Jana san koji boli
suza joj u snu krenu
zašto li Jova sad drugu voli
ne želi ljubav njenu.

Usnila Jana Jovu sa drugom
zaista lako joj nije
jutro je iz sna tužnu probudi:
„San ti istinu krije“.

Milovan Petrović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/53467

PESMA ŽENI – Milovan Petrović

42 пута прочитано

Ti nosiš pesmu u sebi
i zrake sunca u oku,
slobodu,
strah mlade srne
na šumskom izvoru, potoku.

Večnost pred sobom imaš,
prošlost ti ko dragulj blista,
tvojih je podviga, pobeda,
zaista velika lista.

Kosu ti vetar vije,
zastavu pobede pravi,
sve u čast tebi ŽENO
i tvojoj velikoj slavi.

Ti si i sestra i majka
oslonac večiti NJEMU,
ti si „šerpas,“ vodič
i svetlo u tunelu.

Sav svet tu je zbog tebe
i samo zbog tebe živi,
tebi se klanja ŽENO,
tebi se samo divi.

Milovan Petrović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/53431

ODLAZIŠ – Milovan Petrović

53 пута прочитано

Pogledaj u moje oči
videćeš u njima setu
danas sam voljena tužan
najtužniji čovek na svetu.

Pogledaj u moje ruke
ostaće ovde prazne
milovanja postaće željne
zbog čega sve ove kazne.

Pogledaj u noge moje
hodati više ne žele
olovne, teške su stale
sa tobom put bi da dele.

Pogledaj i u budućnost svoju
bez mene tuga je i tama
da li baš želiš po mraku tome
lutati zauvek sama?

Pogledaj u daljinu
zar vidiš nešto tamo
ovde je za nas bolje
ovde bar sve znamo.

Pogledaj i reci samo:
„Neću da idem sama
sa tobom je daleko lepše
ni tama tad nije tama“.

I NEĆEŠ IĆI SAMA.

Milovan Petrović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/53420

Pages: 1 2 3 Next

Load more