Category: Milutin Pločić Miško

Pogledaj me jednom u oči

77 пута прочитано

Pogledaj me jednom u oči
Pročitaj šta u njima piše
Shvatićeš da te na celom svetu
Od mene niko ne voli više…

Pogledaj me jednom u oči
Otkrij tajnu u njima
Pročitaćeš najlepše ljubavne stihove
I svoje ime u tim stihovima…

Samo malo zagledaj u moje srce
I videćeš da ono samo za tebe kuca
A ako samo malko zaviriš unutra
Videćeš i svoj osmeh usred mog srca…

Ako me pogledaš u lice
Videćeš da kad god te vidim
Na njemu osmeh sja
I da je samo tvoj dodir, glas
Ili osmeh upućen meni
Dovoljan da najsrećniji budem ja…

Kao što vidiš,
Ima te u svakoj mojoj pori
I valjda vidiš
Da te od mene niko ne voli više
Da te ima u pogledu, duši, očima, srcu
I da svuda tvoje ime piše.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58974

Ako mislim na tebe

79 пута прочитано

Ako krenem noćas da mislim na tebe veče će mi proći u suzama i bolu, od rastanka našeg godina je prošla a ja još uvek čuvam tvoju sliku na stolu… Ako počnem noćas da se sećam tebe ruke krenu da mi drhte same srce te je volelo ludo a sad je zbog tebe prepuno tame… Od rastanka s tobom samo tužne pesme pišem ni sam ne mogu da prepoznam sebe, u svakoj ženi što ulicom hoda ja Pomislim da vidim tebe… Duša mi je tužna a srce puno bola u mom životu nema žene druge, voleo sam te ko nijednu drugu a sada umirem od tuge… I lagaću da neću da mislim na tebe jer ne mogu tako lako da te prebolim,vreme leti a rane još bole a ja te… jednostavno još uvek volim.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58813

ПОШТОВАНИ УМЕТНИЦИ – Милутин Плочић Мишко

69 пута прочитано

ПОШТОВАНИ УМЕТНИЦИ


Поштовани уметници,
мајстори поезије и риме,
дозволите да вам кажем своје име,
можда није познато и цењено као ваше,
али ми моји земљаци ову стазу мало утабаше…

Зовем се Милутин, а презивам Плочић,
али сви ме као Мишка знају,
чули су да пишем тамо  неке песме,
па решише да ми шансу дају…

Долазим оз маленог села,
које се Жабаре зове,
иако ми адреса жупска пише,
жабарац сам и не могу Александровац
од рођеног села да волим више…

Хвала Драгану Тодосијевићу,
да не беше њега, ни ја не бих био ту,
и хвала Љупчету,
што ми простор да пишем дао,
а ја ћу да оправдам све то
како будем умео и знао…

Моје песме нису као ваше поезија,
оне су обични стихови,
али у њима има истинског живота,
и у њима су моје жеље и снови…

Можда ће и оне неком да се допадну,
па била то деца или одрасли људи,
то остављам вама и времену нек пресуди…

© Милутин Плочић

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58787