Category: Miroslav Krnjeta

PUT BOLA-Miroslav Krnjeta

Na put bola rano se kreće
od detinjstva točak se okreće
nisi svestan kuda ploviš
bacaš kompas i oluje loviš.

Povređuješ voljene,
nasrćeš na komšije,
bes ti teče kroz vene
otrovniji si od najcrnje zmije.

Postaješ soliter u nizu
prodaješ dušu trotoaru
tražiš cilj a nisi ni blizu
vrtiš se na urbanom repertoaru.

Vreme nemilosrdno teče
srce postaje beton,
nemaš milosti savest ne peče
puziš prljavim ulicama
postaješ ulični piton.

Upijaš grehove asfalta
ranjavaš mladost,ljubiš poroke
sve zbog besa,revolta
zlo ulice jedeš za obroke.

Kad dođeš na vrh jarbola
daviš se u magli smoga
duboko si zagazio put bola,
nemaš kompas toneš lica čađavoga.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60033

ISTE GRANE-Miroslav Krnjeta

Braćo Srbi sa svih strana,
svi smo jedno,ista nam je rana.
Setimo se teških dana,
dušmani su gazili preko opanka
brat je ginuo za brata
čuvala se voljena majka.
Ne tražimo preko reke mane
na drvetu smo iste grane.

Srem,Bačka,Banat,
zemlja žita ,vinograda,
Vojvodina kruna kralja Beograda.
Srpska zora u maglovitoj ravnici sviće
barjak svetog Save okuplja obiliće,
barjak nose sokolovi vladike Nestorovića.
Barjak tri boje
crven,plav,beli,
srpski narod ne sme da se deli.

Zavet putuje sa oca na sina
od Arsenija Čarnojevića,
preko šuma,reka,planinskih visina,
do vladike Petra Petrovića.
Ravnico kućo srpskih vladika
pozdravlja te kršna lika,
od korduna do kosova braća srbi
pevaju o slavi srpskih vitezova.
Od Karlovca do Valjeva,
gude gusle preko srpskih krajeva
pesma stiže do herojskog Kraljeva.
Od Drvara do Paraćina
vezala nas tvrda hercegovina,
grli brat brata,ljubi srbin srbina.

Kolo vodi šumadija
Drina kolo vezuje,
ruke pruža semberija i banija.
Opanak u zemlju tuče
truba zbor svira iz guče,
na zvuk trube leti Vranje
svi na zbor jedno je imanje.
U Kruševcu slavuj peva u slavu lazara
pesmu čuju zlatibor i kozara,
leti pesma na krilima sokola
preko ravnih kotara
do kule Janković Stojana.
Dalmacijo kamena,Dalmacijo vina
pusti carskog sokola na vrh Knina.
Slavonski čardaci šalju pozdrave moru
pozdravljaju drugo oko Crnu Goru.
Jedan narod,ista krv,ista vera,
Srbi mi smo kraljevskog sokola
junačka pera.
Srpski rode sa barjaka sveti Sava sija,
svima nam je majka Srbija.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59969

MALI LIST-Miroslav Krnjeta

Gledam zeleni list na grani
kako se zelenom bojom hvali,
raste na kiši,prkosi vetru,
svetlom se hrani.
Mali list ponosno vijori
iz njega život žubori
niko ne primećuje da postoji.
Podseća me na mene
vremenom žuti i vene.
Ne gledamo dole
Gledamo ka svetlu gore,
bežimo od crne zemljine kore.
Isti sam kao list
menjamo boju,prolazi nam vreme,
čekamo kraj.

Što ga duže gledam
osećam da ga volim
želim da mu se predam.
Gledamo se vezuje nas sila
postajemo jedno,kakav osećaj mira,
neshvatljivo dobijam krila.
Prizor zelenog prolećnog lista
vodi me na nepoznata mesta,
snažno osećam život
nestaje telo,duša mi blista.

Dolazi noć počinje da drhti
plaši se mraka
možda mu više nema povratka.
Samo jutro da svane
opet će zelenom bojom
da se hvali sa grane.
Svaka zora je put prema kraju
zato uživa i šepuri se u čarobnom maju.
Sunčev zrak željno čeka
plaši se oblaka izdaleka,
zna da je to kraj njegovog veka.
Danas zelen,sutra žut
brzo pređeš taj put,
družimo se prolaze dani
mnogi su na hladnu zemlju pali,
još se drži požuteli list mali.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59913

OPAMETIMO SE SRBI-Miroslav Krnjeta

Narode viteški i stari
došli neki novi mudraci,

drugi nam istoriju kvari
kažu da smo sirovi balkanci.
Kažu da smo skoro došli
a ne znaju kuda smo prošli.
Izmišljaju nova imena
nisu vredna spomena.

Kolevka roda,prostire se
od mora,šumskih gora,
preko dunavskih obala.
Od davnina mi smo ovde,
na ovoj zemlji vina pili,
žene ljubili,rađali se i umirali.

Lažnu državu nam skrojiše
granice stare prekrojiše.
Srbin je zaboravio ko je,
kako je krvavo zemlju branio.

Tuđe ratove smo vodili
i za lažne prijatelje glave gubili.
Ne dozvolimo na istoriji promene
da nam stranac određuje korene.
Svetog Savu slavimo
vremena stara negujmo,
imena careva pamtimo
neprijatelja ne zaboravimo.

Čuvajmo se saveza štetnih
da budemo stranci na svojoj zemlji,
dosta smo bili u službi drugih
radi interesa tuđih.

Poštujmo tuđe,volimo svoje
ne dozvolimo da drugi sudbinu kroje.
Opametimo se srbi,
da opet ne završimo na vrbi.

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59880

ŠTA JE VAŽNO-Miroslav Krnjeta

Manimo se ljudi gluposti
ko je bolji,ko je u pravu,
ne lomimo s ti glavu
volimo se i živimo u radosti.

Ne pravimo drame i nevolju
bacimo beznačajne sitnice,
pa lepši je cvet u polju
srećnije su skitnice.

Kuda žurba,čemu nervoza,
ne možemo brže od voza.
Vratimo istinske prioritete
i recimo prelep si svete.

Zar nije lepši pogled na dugu
nego besan automobil u krugu,
zar nije  lepše gledati lastin let
nego mrzeti ceo svet.

Šta srce više voli,
šta duša više želi,
sujete,svađe,boli,
ili radost kad s drugim deli.

Šta je zaista bitno
karijera bez života puna stresa,
da bezglavo jurimo hitno
ili da plovimo strpljivo,mirno,tiho.

Stalno hranimo ego
dokle besni čoveče.
Ostavimo visine,kažimo zbogom brigo
i provedimo mirno porodično veče.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59836

ARHANGEL MIHAJLO-Miroslav Krnjeta

 

Viteže nebeski,Gospodnja snaga
iz tebe sija,
svakom živom biću čuti nebesko ime prija.
Satkan si od ljubavi i svetlosti,
Mihajlo tebe zovu,
ti si vojvoda božiji na nebeskom krovu.

Zlo i tama se tebe plaše,
na krilima svojim ti donosiš
slavu Gospodnju i spasenje naše.
One koji su se okrenuli protiv oca,
ti si bacio Gospodu ispod nogu
zato si ti najbliži Bogu.
Najviše sijaš i svetliš u božijem dvorcu
Zbog ljubavi prema jedinom istinskom tvorcu.

Anđeoska vojska silna,
sa tobom božijim knezom na čelu,
klizi kroz zvezdana prostranstva
tamu pobeđuje svetlošću,
bezživotno crnu pretvara u večno belu.
Ratnik arhangel je tu sve ove zemaljske dane
da zaštiti duše nejake od zle tame.

Zovite u nevolji ime Gospoda Boga
poslaće vam spas kroz najvernijeg anđela svoga.
Sudnjega dana,zajedno sa ocem ti si u sudu,
svakom čoveku po delima
daješ pravdu i konačnu presudu.
Podižeš mač na nečiste u srcu,
takvi ne mogu u dom jedinom tvorcu.
Nebeska sila peva božiju pesmu,
sa nebesa se čuje anđeoska oda
ti si Mihajlo prvi do Gospoda.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59809

BRZI SUD-Miroslav Krnjeta

Ko je kukavica,a ko je heroj,
olako sudimo lepimo ljudima broj.
Kukavica živi,heroj umire,
obojica ljube,vole,mrze,
iz obojice život izvire.
Kukavica umire u životu,
heroj živi u smrti,
večno se priča vrti
uvek nalazi bahatu porotu.
Život nas iskustvom uči
pogledaj u svoje srce,
pa tek onda odluči
ne pravi odmah žrtvene jarce.

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59798

TRI BRATA-Miroslav Krnjeta

 

Tri drugara u nevolji bez para
opstali su tih zimskih dana,
imali su nadu i životnog žara
zajedno su preboleli mnogo rana.

Sudbina ih vezala te hladne zime,
ljubili su jedan drugom rane
pamtiće večno brat bratu ime
čekali su zajedno da svane.

Dok hladan dunav obalu melje
široka staza je svedok priče,
proveli su noći uz pesmu i veselje
gledali su kako nova sreća niče.

 

 

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59757

IZGUBLJENI BROD-Miroslav krnjeta

Brod na pučini,izgubio sebe
luta vodama traži luku,
vetar po jedrima grebe,
na palubi puca od mornarskih ruku.

Crni oblaci se roje,
dolazi konačni sudar,
oči mornara strahove broje
morske sile sudbinu im kroje,
videće se ko je mornar a ko drugar.

Kanapi kroz ruke klize
na palubi buka i vika,
more um grize
čuje se strašna morska rika.

Talasi udaraju usamljeni brod
lome se najjači kad čuju morski huk,
hrabro se bori mornarski rod,
strah srca lomi,na palubi sablasni muk.

Brod tone guta ga more,
odavno je nestala duga,
padaju slabi,jači se još bore
mornari odlaze u dubine,ne ostavljaju
voljenoga druga.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59702

TEŠKA NOĆ-Mirosla krnjeta

Pišem u gluvo doba
u glavi strašne aveti,
u grudima teška borba
trebaju mi mirni saveti.

Um pravi od mene roba
piljim u prozorsko staklo,
postajem noćna spodoba
razmišljam šta me je dotaklo.

Ulično svetlo bledi
ne plaše me noćne aveti,
od straha kosa mi sedi
plaše me misli i mračni saveti.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59656

BOZANSKO SVETLO-Miroslav Krnjeta

Svetlo početka,svetlo kraja

kroz tebe je put do kapija raja.

Božanska svetlosti,rasteš kroz mračni svemir

stvaraš zvezde,rađaš život

gaziš tamu veličanstvenom svetosti.

Nosiš ljubav u beskrajnoj večnosti

ključ života i tajnu besmrtnosti.

Iz srca svetla snažno treperi ljubav,vera,nada

to je poraz mračnoga hada,

simbol stradanja i vaskršnjeg dana.

Svetlo zaveta Avrama,Isaka,Jakova

iz reči si rodilo lozu careva i sinova.

Svetlosti doma gospodnjeg Jerusalima

sa silom heruvima na krilima anđela

putuješ domovima,dolaziš u srca ljudima.

Gospodnja ljubav iz tebe sija

vaznese se živ ka tebi Ilija.

Voljeno svetlo greješ dušu belinom

dok koračam tužan mračnom dolinom.

Dodir belog zraka leči grešnu dušu

vraća iz ponora iz najtamnijeg mraka.

Čisto,milostivo sijaš snažno

vraćaš veru izgubljenom sinu,

pokazuješ istinu otkrivaš lažno.

Svetliš u oku,svetliš u duši

svaka obmana,svaka laž se od tebe ruši.

Vrtiš se večno božanski sjaju

zoveš na pokajanje i život u raju.

Vreme prolazi,sve nestaje u ovome svetu,

svetlosti predivna ostaješ večna

u nebeskom cvetu.

Kako sijaš Gospode,drhti sve od sile

razbijaš tamu duboke vode,dolaziš do maloga lista,

ljubiš ljude sinove mile

veliko svetlo Gospoda Isusa Hrista.

 

 

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59610

DVOJNIK – Miroslav Krnjeta

Ko si ti crni gade

unosiš nemir
rušiš mi nade

vučes me u duboki vir.

Ne daš mi san
noću pališ vatre
budan čekam dan
hoćeš briga da me satre.

Kakav si mi drug

hraniš mane,gaziš vrline

vrtiš me u krug

ne želiš da mi sunce sine.

 

Boriš se protiv mene

čačkaš mi po umu

nećeš da mi život krene

guraš me prema pustom drumu.

 

Hraniš se osećanjem straha

nećeš stanje sreće

uživaš kad duša dođe do kraha

želiš da postanem smeće.

 

Volim život,imam žar

koračamo zajedno svaki dan

gasiš žar,pretvaraš u gar

šapućeš mi da sam bezvredan.

 

Pališ plamen gneva

praviš od mene zver

srećan si,tebi se peva

gledaš kako gorim kao iver.

 

Gade hoćeš visoko gore

mene na muke dole

stvaraš mi noćne more

raduješ se kad me muke bole.

 

Čitam svete knjige

udaraš mi na misli brige,

čitam svete proroke

navodiš me na poroke.

 

Put je dug a velika borba

moram biti čvrsti vojnik

teška si mi torba

ne treba mi loš dvojnik.

 

U srcu vrebaš gadno zlo

čekaš da sagori uzda

nestane razuma,izgubim tlo

hoćeš konce da postaneš gazda.

 

Ne želim mračnog druga

ubijaš radosti klice

likuješ samo kad je tuga

koje ti je druže lice.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59566