U plavoj kući vrtova kobi
Pčela je pronašla cvijet
Da tiho zgasne u zloj dobi
Kad žaokom probode svijet

U bijeloj kući vrtova smrti
Ptica je pronašla let
Da žilom krvi život zavrti
Krilima dotakne svijet

U zelenoj kući proljeća znak
Obujmi ulujni oblak tmast
Morana pruži svoj grozni krak
I zgasnu stari zapis hrast

Trinaest tmina kraj njega prođe
Šapatom sedmim uginu let
I treće jutro medonosno dodje
Da žaokom probode svijet

I ono nad Isterom nebo plavo živo
Gdje takoh se skuta njegovoga
Gdje plakah hristočežnjivo
Toplo je toplo u naručju Boga

©Miroslava Odalovic

У сјемену ријечи сред њиве меке

Мисао преплави бескрајне ријеке

Ту расте небу раскошно плав

Сунцем обасјан сав

Сунцокрета траг

Да самном пређе праг

Стопом трена згажен

Смрћу својом снажен

Живим дахом праћен

Живом даху враћен

Тихом пјесмом пјеван

Тихом надом снијеван

А љубав-

Љубав никуда не може да крене

Ако нема сунцокрета у мени-крај мене

©Мирослава Одаловић

Nosi me kamen zemljom oko vrata

S kamenom rođen već sam teret svijeta

Sezamska ćutnja sopstvenih vrata

S pticom u kamenu bez krila i leta

Ulaskom survan prevrnut tas

Dok oboje nas ne stigne čas

Prevage svjetla tmine

Ili nas

Nosi me kamen zemljom oko vrata

Nosi me uzbrdo odronom slomljen

Visinom do eha što odriče ga glas

Do vrha grla zapet težak nijemo sklonjen

Dok oboje nas ne stigne čas

Prevage svjetla tmine

Ili nas

Nosi me kamen a ja nosim nijemost

Nosi me kamen a ja riječi nosim

Nosi me kamen težak kao riječi

Nosi me kamen a ja pusta golemost

Od kamena bolestan kamenom se liječim

Spomenom što ga od kamena prosim

Dok oboje nas ne stigne čas

Prevage svjetla tmine

Ili nas

©Miroslava Odalović

Сада стоји паркинг и његов сат

Кабина и у њој увијек будан тат

Мобил ауто самокретно слупан

Власници парка самојед и глупан

Опомену за прекорачење брзине

Каче за сувише касно брисаче

ГПС довозно предсказује разине

Зна зашто под њим сваки точак плаче

На благо улубљеном вјетробрану

Давно плаћена кретања ваздуха

Пишу једну лаж вјешто одабрану

Спрам издувне тајне сивог уаспуха

Дестинација регистрована за више лица

Смјештена у два до четири сица

Ко вози кога возе и ко плаћа пут

И да ли је исто бити паркиран и луд?

©Мирослава Одаловић

Isprepletene

Moje tvoje misli

Nedorečene

Moje tvoje misli

Samo puke sjene

Misle svoje misli

Bez tebe i mene

©Miroslava Odalovic

Ti samozvana majko svih civilizacija i kultura

Djevojko plavih očiju što boju neba ne pamtiš

Ljuljaš li još kontinente u svojoj kolijevci

Sa pipcima od Afrike do Azije od Australije do Amerike

Obuvaš li jutrom još uvijek svoje čizme

Svoje nacizme komunizme

Svoja demokratska simulakra civilizme

Svoja nacio-filstva otvoreno društvo svojih ponora

Još jednom da zgaziš svijet

I pljuneš u lice Atlasa

Uredno složena u poharani haiku

U slogu tanke razjapljena pećina

Platonovog nespokojstva

Ti odrađena na botoks zabavi

Niz njive siulakruma što ih po licu brazdaš

Ti masnoćom izgorena

Što masnoću sopstvene pohlepe

Bacaš u rijeku zaborava a ona je neće

Ti samljevena u dnu vrijednosti

Kao GM meso zalijepljeno za kosti gladnog djeteta

Šta te grafitom posmatra na zidu srama?

©Miroslava Odalovic

U dnu srca sadi bolom je zaliva

Šapate ko niske oko vrata kači

Kamen mudar puca na prsima kuca

Medaljon bez straha kad otvara danu

U njemu pohranjuje sopstveni lik

Sopstveno ime sopstveni stih

U dnu srca krije svoje riječi ranu

©miroslava odalovic

potrošiću riječi jer ko dukat zvecka
tvoga znanja dar o draga
veselo zvecka tvoja niska oko vrata
viču tvoja usta bjelasaju zubi
ugriz opit potkovan
konjanikom raskovan
drum od kova ko ujed tvog brata
na grlu svijeta tvoje riječi trag
dolaziš nijema beskrajno usitnjena
na info postolju matricom krunisana
da zoveš me Zemljom planetom virtual
ti kraljica tron tajni ritual
u kom virgo intakta
ostavljena ad acta
pečatim peti čin
testamentom hljebnog okrajka
ja sam ti majka
al ti si kučkin sin
i ti od kraja sazdana kći
po zlu me mlijekom ne pamti
potom vas ne živim moji mili
pozdrav za Spec Edu i Rehabili

Čovjek je

u samom sebi sadržana kaplja vremena

što vjekovima pada niz zidove pećina.

©Miroslava Odalovic

Censo Dino Saurus

Hypo Mino Taurus

Quo Vadis Adamus

2D modelovan

Intro instrumental

Nema bijesa nema protiv

Samo mašina

Svijet ostaje in(t)aktan

U 2D ožičenoj ptici

Svijet ostaje (ne)(o)stvar(en)

U 2D ožičenoj gitari

Ko svira

©Miroslava Odalovic

Гром који хода мој брат

Дише све што ватра види

Сопствени прориче пламен

Гром који хода ријеч

Проломи планином ехо почетка

Ћутање свијета да стане

Гром који хода мој дан

Кише пушта у пад

Капља живота да кане

©Мирослава Одаловић

One noći kad sam ti uzela plavetnilo

Da ga ko vodu za sreću za tobom prospem

Reče-tvoja zjena-tvoja zjena treperava

Kap iz bunara ukrala je

Na donu usnu poljpcem da je stavi

Gornju lagano otvori

Vrhom prstiju obje u osmjeh iscrta

Reče- iza su mi zubi

Kojima ujed jednom davno

Obreče trag na tvome vratu

I jezik što strahom zmijom zapliće obmane pijane

I košuljice mudrosti skida neizlječivo

Pitah- da li je ljubav bolest uvijek nedovoljno zapisana

U medicinskim spisima laganog umiranja

I ime tvoje je li zdijenac zdavlja

Nepresušna riječ što nebo reče da pitka je

Da piti je treba tri puta na dan

A sedmog se od vode odmoriti

Reče- da ljubav je bolest

Još uvijek naivno preboljevana

Pod ogrtačima alhemičara

A imena naša hrana su zdravlja

Hljeb  nasušni što nebo reče za jesti je

Obroke jutra podneva večeri svakoga dana

A sedmog mrve svog nemira

U svakom zalogaju prespavati

Jer tako uvijek počinje život

©Miroslava Odalović

Slijepom je doručak bez stola

U koji veže zvuk

U koji veže prste kad svira

Pitavom nebu okrajak hljeba

Za triptih gladi uzgajan

Za obrok neba isječen

Mišlju nedorečen

Mišlju nedorečen gradiš joj san

Na ramenu ti znak

A oko ti trne

Mišlju nedorečen osvićeš joj dan

Prag i korak lak

U već pune urne

Sipaš vrijeme od praha sat

Otkucaj kradeš vječnosti tat

Sipaš vrijeme o ludog li sna

Ponoć kuca otkucaj je zna