Зимски Растанак – Немања Кекић

Растасмо се једне хладне зиме, док је ветар гране миловао, лепшу зиму никад не искусих, јер се срце од тебе грејало.

У ноћима дугим пуним чежње, ја не могу драга љубав крити, те се сећам загрљаја нежног,    неколико твојих лепих речи.

Немој никад да ме заборавиш, нити немој да тугујеш за мном, јер ће живот,  опет да нас споји, кроз године многе, доћиће и радост.

Немања Кекић

Христов Стих

Боже мили,

што на крсту страда,

кажи мени,

што сам грешан човек,

у тридесет и три лета твоја,

ти си многе муке пребродио,

и за грешне ти живот положи,

крвљу својом опра грехе наше,

те нас вечне смрти ослободи.

 

Кажи мени умилно и тихо,

шта је души страсној да погреши,кад је одвећ триста’ мука бије,

и кад тихо она јеца сама?