Глас свевишњег
Варнице секире прште по храсту
Храст разапет у облику крста
Светлост благости бљесну кроз муњу
Свети лик сија на пању
Над Блацем Врбовац сјаји
Чудо, глава светитеља благосиља с пања
Црква расте ,из чеоних јама
Арханђел свети,над стрелом нишана.
Чудо свето икона страшна цркву подиже
Подне озвања,свевишња стопа стиже.
Аутор:Никола Гигић
Са рамена сјаје звезде
Уз кандило муње пењу се ка небу
Похабане стреле коњи што кроз барут језде
Још лобање скачу по црвеном брегу
Видим кулу од лобања
Зидовима Чегра сад одзвања
Усамљени Чегар Aрхангеле гледа
Распарене руке, по Ситници чамци
Кроз зуј пчеле,над мочваром отвара се небо
Чујем крекет нацртаних жаба
Видим цвеће ретко ,из крви што ниче
Црну сламку што расте из Лаба.
Аутор:Никола Гигић
ОНИ СУ
Они су ми посекли стари багрем и бор
Они су од моје краве направили ципеле и торбу
Они су ми ноћас испразнили тор
Они су нам префарбали воз,померили пругу
Они су нам искапили реку
Они су нам продубили снег
Они су нам запалили смреку
Они су нам прокопали брег
Они су нам поставили жице
Они су нам загадили град
Они су нам наборали лице
Они су нам заузели хлад
Аутор:Никола Гигић
ПАТРИЈАХ ПАВЛЕ ЈОШ ХОДА
Ка сунцу нечујни се облак вину
Глас му још звони,босиљак носи
Лежећи хода,главом окренут ка небу
Слово што прашта додирну висину
Крстача златна у звезду се стапа
Врачар се цео са њом пење,
Крај зида порте на поду штап и скромна капа
За кваку вечну хвата се сам
Сва врата ка једном отвору воде
Свевишњи лампу пали ,
Аутор:НИКОЛА ГИГИЋ