KAMEN

Bilo je to pre moga rođena.
Preteško breme, tako to biva,
Kada se deca rađaju u nevreme.

Obese im kamen oko vrata,
Stave im ga pod glavu,
Valjda da ne ispadnu iz kolevke,
U kojoj se ljuljaju do besvesti.

I bi kamenja, sve kamen do kamena.
Godinama je dobio na formi,
Počeo je da dobija i na smislu.

čvrst je to materijal, dugovečan,
Tesko se rastače.
Vremenom puče i on, raspao se?

Kopajući i tragajući nađoh
U njegovoj utrobi jedan belutak.

Beše to duša od kamena.

(C) Rada Lugumerski

KUTIJA

Stavio si me u kutiju,
kao tvoju Koko.

Kutija ko kutija,
ova je naročita.

Ona ima priču,
pre nego je nastala,
a, živi nakon svog završetka.

Dođe mi da se opet,
vratim u kutiju.

(C) Rada Lugumerski

DOK TE SANJAM

Jesi li to ti?
Kose se moje uplele, usne stopile,
Grudi se rascvale i utroba cela.

Ne, nisi to ti,
Praznine u mom srcu ne bi bilo
i straha od sutrašnjeg dana.

Kose su moje otpale,
Usne istopile, grudi se sasušile.
Ne, nisi to ti.

Da jesi poletela bih,
u duši je odgovor bez reči.

(C) Rada Lagumerski

PROBUDIM LI SE

Probudim li se,
mirisaće trava i blistaće kapi kise
na prezreloj trešnji

Andjeo me davno napusti,
još dok bejah biće.
Ostade olupina.
Kako živeti?

(C) Rada Lugumerski

ZAŠTO ME BUDIŠ

Tragajući za tobom,
Izgubih sebe.
Zašto me budiš
u noćima kada treba da spavam?
Trebalo je davno da me probudiš!

Bežeći od tebe pronađoh sebe.
Zašto me budiš?

(C) Rada Lugumerski