Category: Radenko Nastic

Maska od žada-Radmila Nastić Antanasijević

Mnoga mi lica dadoše ljudi,
masku od žada
dade mi Bog.
Pokaza odraz ogledalo laži,
koštaše mnogo
učenje koraka božanski hod.
Obdari mene milošću žad,
obasja sunce
sačuva hlad.

Sad smo nas dvoje,
u borbi toj
između ljudi,
pravedni Bog.
I vetar što travku povija,
zna tajnu
na proplanku strahova mojih,
nevešti poj.

To samo lažno ogledalo skriva
zabrinutost obrva kroj.
To samo žad taji
da prikrije nemir moj.
Moj stariji zavet beše
da ljudima damo prilike,
da kroz senke objave svoje slike,
namrštene i nasmejane oblike.

I sve što sam znala
zaboravih tad,
a odraz moje maske od žada,
za lica mnoga
što imadoh ja,
sakriće deo našeg neispričanog sna.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/56622

*** Radenko Nastić

Želim uspavanku bez glasa
U telu što gori,i talasa
Ko šum neznani u gluvi čas
Delić nebesa,pticu i klas.

Želim uspavanku bez glasa
Što slutnji nalik čita se
Sa cveta ,zvezde i talasa
I što jednom samo naizust zna se.

Još noćas neka me uspava
Miris zrelog žita, ili trava
Nemi šapat dok na vetru se njišu
A sutra već slutim Jesen i Kišu.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/50080

Otirač-Radmila Nastić Antanasijević

Kad dođeš u moju sobu,
ispoštuj prvo otirač sa praga.
A onda kroči sa željom jasnom:
da upoznaš svet
neshvatljiv do tada.
Pa sedi s mirom
i ceni svog domaćina
ma koliko on bio
pijan il lud.
Zavoli tu zagonetnu sobu,
zavoli moju ćud!

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/50048

Porcelanski dečak-Radmila Nastić Antanasijević

O koliko puta ćeš
poljubiti staklo,
misleći da ljubiš
moje lice,dečače od porcelana!
I živećeš tako
tužno i usamljeno,
na kraju police mog ormara.
I sve dok jednoga dana
budeš poželeo da te nema,
ne zbog tuge i ne zbog stakla,
već zbog sebe sama;
bacićeš se na pod,
tu pred mojim nogama
i razbiti u hiljadu komada.
Aja,ja ću plakati ko sada.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/49518

***Radenko Nastić

Snom pohodiš me vodo,
Plahošću kazujem te
Prostor što podsvest krade dosegnuv
Da se u kaleidoskop pretvori,
U žudnju procvetale krvi.
U beskrajnost razlistavaš se vodo
Nemoćan da spoznam bivstvo nemo
Bezglasni krik sam ,gorka brazdo
Nevidljiva da nestaneš u neizrecivosti
Rodjajem otkrih te.
Snom dosegnuv obalu ti izdanu
Glasih se imenom tvojim ,o vodo
I umirah u odblesku radjanja tvog.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/49025

***Radenko Nastić

Što bliže to gorče
Kad jasnost raste,zri i nada
Netaknutost bisera iza kulisa cveta
I ina jednostavnost strada.

Istina rečima kazana
Samo je pola istina.
Paučina u oku kao posed usna
Bezmerna je osveta daljina.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/48742

*** Radenko Nastić

Korak tek da zatvori krug
I muk posle svega,kad
Zver je kao čovek drug
Kad uspon i pad čine sklad.

Kroz okno pogled i nit
Što se produžuje u bit
U tuđi skrivaš se lik
Kad jedno je isto-i smeh l krik.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/48664

*** Radenko Nastić

U mračni bezdan vlastitih strahova
I želja što prepliću san i javu
Vođen tajanstvom iskonskog zova
Zalutah tražeći Nadu i Slavu.

I ne znajući ko sam i šta sam,
Vezan nepovratno za jedan oblik-nit
Uobličavam stvarnosti lik
Da prigušim jek:jesam,znači nisam.

I svako blizu još dublje vodi
U slepilo dana,izdajstvo noći
I svaka nada tek sumnju rodi
Da istim putem moram proći.

Saznah samo teskobu prostora
Kad odraz vlastitog lika peče
Kao jasnost zvezda u letnje veče
Kao nemoć pred tajanstvom prizora.

Zbunjen bliskošću dolazeće smrti,
Malen pred sobom i pred nebom
Ko sam?Otkud hitam ? Kuda idem?
Vapim za Rečju kao za hlebom.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/47693

*** Radenko Nastić

Krvoliptajem nedostupno sazri.
Doziv u noćnoj grimasi
      Korenjem ukoreni se.
Prostorom prozreh zenica tamu,
Daljinama zaćutah
Likom da usnim te spokojan.
Gorko,o Tvorče,beljenje neumitno.
Zaiskah bekstvom .
        Tugom zaiskah.
Odjeci mrtvi…..
Ni ptica,raskošna dragost,
Ni cvet.Ne otkri.
Nečitkost,o Tvorče,nečitkost
Bolno dotiče.
Jutrom zapamćena nevinost
O kuda?Kuda se stiče?

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/47077

Moja pesma vredi tri puža-Radmila Nastić Antanasijević

Jutros su krenuli lovci na puževe.
Žene su za parama lude
vodile su i decu i muževe.

Tek oko deset ,
projuri sokakom dečak slinav:
“Za puža dinar,za puža dinar!”

A ja krenula da ih spašavam,krijem.
Ja volim sve da jedem i pijem,
puževe ne mogu,ja ih volim.
Za njih sam spremna i da ubijem.

“O ljudi,koji vam je đavo?
U svemu vidite novac,
da li vam je samo do njega stalo,
zar ne volite prirodu bar malo?”.

A oni mi kažu:
“Idi ludaku i piši pesme,
možda i za njih dobiješ koji dinar!”
Misleći da sam luda
ismejava me i onaj dečak slinav:
“Za puža dinar,za pesmu tri!”

Ali ja ne odustajem i kažem:
“Đavoli,umiraće te sporo
ko što se kreću puževi!”

Uspela sam da pronađem
i sakrijem tri.
Baš sam srećna:
“Moja pesma vredi tri puža,
a vi ste zli!”

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/46654

*** Radenko Nastić

Za osmeh oblikovane usne
Čine bolnijim osećaj peta
Nesklad u umu povodom”nikad”
Uči pero skladnosti pokreta.

Onaj kog daljine sustižu
Ko profil u bakrorezu traje
Umešen za nečije sutra,
Figura za hitac vremena
Što pomnožena nulom ,prošlost daje.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/46570

*** Radenko Nastić

Od iskustva jača je nada
Tako i leptira svetlost mami
Iskorak napred završi u tami
Kao obličje uspona il pada.

Piši,lakrdijaj, ko stablo budi
Prolaznost za tobom putuje
I grumen praha nalik osudi
Kroz maglu zena se osmehuje.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/46538

*** Radenko Nastić

Razlij se,preblaga,krvotokom šuma
Otisni se ,premudra,rosom polja
Spusti se ponorom okrutnog uma
U carstvo tame i nespokoja.

Prozbori,milosna,jezikom praštanja
U ime odbačenih istina
Što ćute na usni raspetog Boga
U ime Novozavetnog hleba i vina.

Porodi,Rodiljo,hodočašće u srcu
I blagost suze u oku
Da sazna gordost odbegla
Nevinost zore i Sunca na istoku.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/46430

*** Radenko Nastić

Tu,u naslagama vremena
Oslušni-velika tajna se snuje
To kao da klica novog semena
Iz nepojasnog se oblikuje.

Ili to svet što žudi lepšim da postane
Tone u mrzline svoje.Gle,
Opijena skladom na platno stane
Negledana kap tišine odbegle.

Za njom druga ,a zatim roj
Treperi ispod tamne površine.
Kad krug se zatvori,gde je spokoj?
Prostor se sužava i smisao gine.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/46266

***Radenko Nastić

Šapat se pronese:otkidoše cvet
Kad ono u zoru procvetalo pet.

Od tada ih krivci neguju i brane
Dok cvetovi sami sebe ne sahrane.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/46065

Pages: 1 2 3 4 5 6 7 Next

Load more