DOŠAO SI NEPOZVAN – Ratka Bogdan

Došao si iznenada,
sišao sa neba kao anđeo beli,
iznikao iz zemlje
ko li će ga znati.
Došao si bez naklona
i uvoda,
bez najave i fanfara
sasvim slučajno.
Došao si tiho, nepozvan,
provirio znatiželjno
kao zrak svetlosti
kroz odškrinuta vrata,
rasterao svaku sumnju,
stao na prag
i ostao,
a da nisi ni kucao
niti pitao da li smeš.

© Ratka Bogdan Damnjanović

GRAD SREBRNIH SNOVA – Ratka Bogdan

GRAD SREBRNIH SNOVA

Vreli dah uznemirenog vetra
remeti dremež vazduha tražeći
svedočanstvo najskrivenijih šapata
u živim slikama
podstaknutog sećanja na dane
kad je vredelo ginuti za ideale.

Razbuktana vatra nalazi odraz
u skrivenim visinama nebosvoda
i sparnog ustajalog vazduha
iznad zažarenog asfalta
uspavane palanke.

Buntovni šum povetarca
lebdi nad ulicama,
krv se talasa u damarima
dišem ubrzano, puls opipavam…

I sve se sliva u jedno
duboko treptanje u pazuhama
stvaralačkog zanosa
za naše ponovne Susrete
toplinom prkosa obojenih
na ivici grada koji spava
u Srebrnim Snovima.

(C) Ratka Bogdan

DA MI NIJE MENE – Ratka Bogdan

Da mi nije mene

umrla bih od samoće,

mesec bi se rasrdio,

prestalo bi vreme.

 

Kad mi loše ide,

kad bujica krene,

kad u tebi nema mene

ni u meni tebe,

kad su svi protiv svega,

sve sene izobličene,

čak i ja krvi uzavrele

zagrcnem se i posrnem

pred putokazom

za zaljubljene

 

Bežanje je samo varka

izgovor za izgubljene

***

© Ratka Bogdan