Хоризонт- Сандра Илић

Прогукати тихо
једрину притицаја
недужно
нежно
путити отвореном
јасном
бескрајном небеском простору
модрога неба.
Отвореном широком мору
у пучину
ока.
 
Начинити,
ткајући украсити.
 
У недра
нечујно подарити
прожети осећај.

Језгро – Сандра Илић

Данас смо у данас
тихи говор ономе ко ћути
посебан значај
Губитак драгоценог
све стварно и ништа нестварно
И јесте и није

Неизрециво сопствен
ватрен котур воска
непобедан јунак
сјајни сунчев колут
Онога што јесте

Површ Земље време
четири су угла
молитвом окрећу истоку
Сунце десном рамену
заштитника душа
дарива обиљем
изврсности
врлину.

Сандра Илић