SLOBODNA KAO VETAR

Slobodna kao vetar duša svuda zaviri,
na mnoga skrovita mesta!
I tako dok tiho piri, nadleće okeane,
pustinje i oaze,
pusti da i nju slobodno mirisna polja maze!

Stepe i  tundre grli,
valove vija i mrvi stenovite planine!
Slobodna kao vetar,
mudrost posećuje često,
a mesto sastanka im je Tibet!

I dok zvezda Danica blista,
kao košulja od Deve čista,
ne prestaje melodija njihovog razgovara!
Odzvanja kao najlepsi sapat noći,
ljubavni zov sirene,
kao zagrljaj koji se topi od iskrenosti!

Vidjala sam je vrlo često,
al’ ne uspeh da joj dam presto!
Slobodna kao vetar duša je kao vila,
i uvek na raspolaganju da daje i da prima!

©  Miladinovic Sandra

Reci tvoje

 

 

Cujem ih i u snu,

jutrom me bude,

koracas mojim stazama,

gledas mojim ocima,

teces  mojim suzama,

plenis mojim osmesima….

 

Ako hoces,

usetaj slobodno bez straha,

prolecna otvori vrata moje duse!

Prve vesnike omirisi,

najlepse stihove cuj!

Povetarac sto virtouzno plese,

je batler,

ne tuguj, primicete,

moj andjele  s’ neba!

Ako hoces,

jer tako treba…..

 

 

Daj mi da snena dokucim tajne daleke,

ako te nema!

Nek prodje ladja preko hridi,

i ti slobodno idi!

Neka te talasi ne muce,

ja znam i struje  mora,

nisam od juce…..

Nasla bih ti se i na mesecu,

i tamo meseceve ogrlice nizem….

 

Ako hoces ,

jednu cu ti  pokloniti,

kao amajliju, da spoznas zvezdu

i da je sledis,

ja svoju imam i znam da vredis!

 

Ako hoces…….

 

 

© Miladinovic Sandra

OBALA

Bogata je ta obala topolama starim nekim,
Kore im se sasušile, a vreme ih čini mekim,
srce im je podaleko od tih brazda čto se roje,
svakim danom srž života od lepote gubi svoje!

Grana jedna od siline zimskog snega napukla je,
na njoj lišće ne zeleni i uzalud broji dane!
Behu mlade, divne, vitke, s vetrovima valovite,
od sunca su sačuvale, za poljupce svile grane,
pticama su gnezdo bile, pa zašto bi sad žalile….?

Neka mlade sad listaju, o lepotom nek blistaju,
a s žuborom šum svoj spletu,
to podare ovom svetu!
Nek odbrane zaborava sve što zbi se ispod grana!
Nek dodole i pastire, vilenjake iz davnina,
kriju pesme, kriju priče,
Što na bajke možda liče!

(C) Sandra Miladinović

MAGICNA POLJA

Znas bice kasno ako dopustis

da sama dodirnem nebeske daljine,

i da mi pogled slucajno odluta,

tamo deleko preko pucine,

koja ne postoji u mome kraju!

U mome kraju polja su magicna,

carbno semenje nice i raste,

ujutru kada leto je, laste nadlecu,

slavuji pevaju najlepsu pesmu…

tajnu da voleti treba do beskraja,

leteti kao da krila imas,

ljubiti vetrove, zvezde dodirivati,

igrati u kolu prelepih vila.

Znas bice kasno ako dopustis,

da polako opet sama sidjem

srebrnim kocijama mirno na tlo!

Tad bice kasno da kazes to „VOLIM TE“,

jer puna casa ce biti prazna,

haljine bele neizguzvane,

a ja cu pijana ipak biti od nebeskog vina sto sam pila!

Mozes li da zamislis mirnocu duse, i ruke sto se spustaju niz telo,

korak sto polako ide put reke i jedno nekada vrelo telo,

koje ce tada sasvim sito, ko posle bezbroj dodira zarkih,

biti jedna mirna luka….

 

Ne, ti to nikada neces da shvatis!

 

(c)Miladinovic Sandra