POETSKA TIŠINA

Najstarijoj pesmi se ne može razumeti jezik.
Ne spoznaje se između uglova
na policama i nije za pevanje…

Ona je mučiteljica lažnog za čula!
A laž eliksir bučnih.

Pramenovi navučeni na kožu tla
su isuviše prijatni
da bi se hteli strgnuti…
Usta obdarena ćutnjom nemaju pokret
a da se ne zagrcnu u istini.
Crkva tu nije zid, ni četiri zida.
Svetac.
Slika.

Nasilno oprana površina već bi izbledela…

Više nema stih
arija što su je stari znali
o vasioni u pokretu etera.
(Sada je iluzija ponosnih)
TO JE ODVAJANJE TELA!
Kao najviši zakon pesnika
o kreativnoj slobodi
udahnuta je jedino
u petskoj tišini sna.

(C) Snežana Čkojić,
Valjevo 2008
www.geocities.com/snezana_ckojic