СЕНКЕ У НОЋИ- Споменка Денда Хамовић

У овој тихој ноћи
Наше очи
Говоре

Бујају мисли
Лептири лете
Немирно

У грабљиве руке
Жеље се сплеле
Хрле

Две сенке у ноћи
Таму дана гасе
Пламте.

СВЕТА ПЕТКА – Споменка Денда Хамовић

Света Петка, заштитница ‒
Мук своје душе – путања пуста
У осмеху жени се скрива ‒
Не да да на лицу заблиста.

Света Петка, благодушна ‒
На животну стазу руку полaже
Жена се у молитве Њој свила ‒
Кад подивља трње патње блаже.

Света Петка, подвижница ‒
Пред Иконом груду груди буди
Жена своје бурне дане отвори ‒
Мисли јој поведе из студи.

Света Петка, милостива ‒
Кад уздах рије и крвљу броди
На склопљене руке чело клоне ‒
У храбри мир душу жене води.

СРЦЕ ИЗ КАМЕНА – Споменка Денда Хамовић

Недодир зида камене капије ‒
Заборави ме кад ти срце студи
Баци сећање на оштре хриди
И тек распупалу ружу убије

Жеља зида камене капије ‒
Заборави ме кад те жеља буди
Испружиш руке немирне жуди
А блесак из туђег ока их свије

Страст зида камене капије ‒
Заборави ме кад ти зорење сунца
Обасја усне из ноћног пољупца
И зраке на косе туђе расеје

Сећање руши камене капије ‒
Сети се мене кад те страх ломи
Од сјаја зеница у дивљој шуми
Осетићу, све срушићу капије

Љубав руши све капије ‒
Сањај ме кад се усне сете вреле
Чежњивог лета напете нам стреле
И блеска муње јужњачке олује

Потражи ме кад кључ за сне
Сетне румене ти отвори капије –
Кад руке пожеле да славе нас двоје
А усне од чежње разболе се вечне

Тад наћи ћеш ме на капији каменој
Волећу те с песмом љубавном
И заробићу те жељом бескрајном –
Ослободићу те на капији цветној.

СВИЋЕ – Споменка Денда Хамовић

У пепелној магли мисли
ватру ми страсти
палиш

а по виолини душе
сјај ока ти црног
свира

док капају зраке сунца
са жудних ти усана
по мени.

Живот је песма
и пева је зора
твог додира.

ТАНГО И ВАЛЦЕР – Споменка Денда Хамовић

Пламти ти у оку уздах тишине и сања
И милују ме лахором лептири сећања
Трепетом крила мислима је покидана сета
Дрхте струне на позорници марионета

Ноћи ове немирне узбери цветове
Пупољају из душе страсни мирис зове
Обесхрабри мисао да не леди осећања
Да загрљај кô сунце из заборава грања

Замирисаних жудњом букет цветова предај
Лађару реке без извора у тишине загрљај
И утони у истине из душе слутњама
Измири муње да не грме громовима

Громове сакупи и у мислима сложи
На узбрдици осећања у крилу наложи
И танго из душе валцером замени
Корак усклади и уздах крви свени.

ОСЕТИ – Споменка Денда Хамовић

У погледу ти пијавице
И сунце је источно
Хајде, додирни ме

Муком тих усана стиснутих
Да изгризем ти из грла
Киселог нара свилом зрна оклопљена

И насладим се смоквама
Распуклим, презрелим
У жудној тој души знам расту

У рукама ми спавају змије
Ватрене, грабљиве
Жеља жарног југа их греје

Око тебе свијаће се и сладом тровати
Да горка река у заборав тече
Док жудња спаја далеке обале

Срце ми је планина с дивљим зверињем
А срна спава у грму склупчана
Не плаши се дивљине

Осети да је варка, а истина срна питома
Залутала у блесак твог ока
Трепери кô лептирица

Тражи пут уплашена
Тражи пут занесена љутим зрнима из нара
И сладом отрована из неубраних смокава

Осети ме – додирни!
Додирни – да оживиш ме!
Додирни – да оживим те!

ČUJEŠ LI JE – Spomenka Denda Hamović

Plišane si ljiljane
U dušu mi posadio
Raspevao ptice usnule
Razigrao ruke puste
I zvezde utkao u misli –
Volim te, i neću ti reći

Da dišeš mi u tamama
Strujiš u versama
Skriveno u svakom slogu
Da mi cvetaju kamene grudi
Od mirnog nemira tvog oka
I usana glasnog muka

Ulio si kap sunčanu
U noć mi, samnu, bezdanu
Razgranao suve ruke –
Olistale su, razbeharale
Južnjačkog žara su pune
I majskih trešanja

Žena je opet budna
U poznoj tišini sanja
I snove u stihove tka –
Tiho u njima violina svira
Čuješ li je u svom snu?
Čuješ li je?