Category: Spomenka Denda Hamović

БЕЛА ПТИЦА – Споменка Денда Хамовић

Тог дана је из ока ти зрака
Распевала мук сивих корака
Стопио нам се из ока блесак
И у времену оста отисак

Насмејаног се сећам сунца
Ужарених на обали зрнца
Крика галеба, страсног ти поја:
Ти си моја…ти си моја…моја…

На плажи су нам тела плесала
Додирима пут страсним клесала
Прхнула птица, сунце је пила
Али киша јој крила стопила

Студено време још не престаје
Сећање на твој загрљај траје
И слике горе, дирају снажне
И сад су очи сетне и влажне.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59860

МАГЛА ПЕНУШАВА – Споменка Денда Хамовић

У браздама чаше кристала
Мисао се пени, застала
У ћилибар се жеље слију
Кад пева бол тешку арију

И магла се у крв спустила
На дно чаше сета се слила
Усамљена, стрепи згуснута
Присећа се, луди, залута

Разлива се по телу пиће
Вијугаво венама тече
Укроти се разумна река
А заоре бразда далека

И у врисак крви потоне
Пенушају, вру слике боне
Немир душе загрли пиће
У понор ум тече, замиче.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59801

РАДОСНА – Споменка Денда Хамовић

Душа ми је
Гнездо свила
У сјај твог ока

А са длана жито кљуца
Гладна птица
Мог срца

И радосна пева
Из крошње
Наших тела.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59740

СВИРАЈТЕ СВИРЦИ – Споменка Денда Хамовић

Свирај маестро – буди прапорце
Мисли су гладне пуне семена –
Језди ми душа кад слушам свирце
Звони у мени срча времена.

Волела јесам – дуго и силно
Таласају се душом сенке сад
Играју слике у оку стално –
Звезда ми моја намигну пред пад.

Лутам и снујем – сан ми је храна
Точи и вино, и помути ум
Стопе су снене земља незнана
Кад опију се и трче низ друм.

Праскозорне су росе све свеле
Цакле се дани зора румених –
Стопе се у плес на столу сплеле
Лете лептири крила шарених!

Свирајте свирци – из ока срне
Теку тајне, са струнама цвиле
И душа страсна из вина прне –
Чаше су празне прошлост испиле!

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59276

ЗАГРЛИ МЕ – Споменка Денда Хамовић

Била бих облак тај у оку
У сунце га претворила
Слетела ти кȏ лептир на усне
Голицала их да се насмејеш
Ако ме загрлиш!

Била бих трн тај у грудима
Расцвала га у ружу
Међу прстима ти паучину
Уснама и дахом парала
Ако ме загрлиш!

Била бих сенка на прозору
Као мачка те грлила и прела
Тог рањеног лава у срцу
У разиграног јелена претворила
Ако ме загрлиш!

Бићу ти сетној души море
Сигурна лука за снове
Бићу све што пожелиш
Ако ми груди длан твој пољуби.

И ако ме не загрлиш –
Из моје душе никуд не идеш!

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59229

SIDRO – Spomenka Denda Hamović

Treperiš mi kroz nesan
Svetliš u nežnosti
Skrivenih želja
Smešiš se

Čuješ li čežnjive note
Kad peva nemo srce
A snohvatica
Budi tren

Rujnih slika leti pepeo
Mlad sjaj oka plamti
Plešemo žudno
Kao nekad

Traješ u duši kao bajka
Kormilo i plovidba
Sidro u burama
Moja Tajno.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59107

ЧАРОЛИЈА – Споменка Денда Хамовић

Обавићу те сунчаним влатима
И посути чаробним прахом
Узети за руку, наредити:
Пођи са мном!
Затвори очи, залутај
У лет, мој мирис, стегни ме
Снажно за прсте, и око струка
Док ритам ври крви невидљиви
Стопићемо снохватице наше
Слутим мисао: Врати ме!
Али немој, опусти се
Вратићеш се
Ако будеш желео
Слободан као лептир
Бодар и занесен звездама
Бистрим од сања остварених
Брусити осећањем тихо желим
Твоје хриди, и после чари
Слада месечевог вина
Тонућемо пјано
У плес капи истине
Жудне румене рукавце
Вајати ружу, увенути неће
Горећемо, у мирису трајаћемо.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59081

ЧУЛНИ ПИР – Споменка Денда Хамовић

Украшћу крила соколици
Звезде ока пратити
И на груди ти
Слетети

Упићу и мудрост сове
Да мисли ти горке
И сањалице
Мирим

Посејаћу семе невена
Да замиришем ти
Сузни осмех
И руке

Пронаћи ћу тебе у теби
И нечујем мачјим
Миловати
Жеље

Додире нећеш осетити
Само перушке чар
И страствено
Срце

Волећеш вировити мој
Чежљиве душе пој
И чулни пир
Жене.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57160

СЕНКЕ У НОЋИ- Споменка Денда Хамовић

У овој тихој ноћи
Наше очи
Говоре

Лептири лете
Бујају мисли
Немирно

У грабљиве руке
Жеље се сплеле
Хрле

Две сенке у ноћи
Таму дана гасе
Пламте.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/56556

СВЕТА ПЕТКА – Споменка Денда Хамовић

Света Петка, заштитница ‒
Мук своје душе – путања пуста
У осмеху жени се скрива ‒
Не да да на лицу заблиста.

Света Петка, благодушна ‒
На животну стазу руку полaже
Жена се у молитве Њој свила ‒
Кад подивља трње патње блаже.

Света Петка, подвижница ‒
Пред Иконом груду груди буди
Жена своје бурне дане отвори ‒
Мисли јој поведе из студи.

Света Петка, милостива ‒
Кад уздах рије и крвљу броди
На склопљене руке чело клоне ‒
У храбри мир душу жене води.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/56190

СРЦЕ ИЗ КАМЕНА – Споменка Денда Хамовић

Недодир зида камене капије ‒
Заборави ме кад ти срце студи
И баци сећање на оштре хриди
Да наше руже пупољак убије

Жеља оживи камене капије –
Заборави ме кад те жеља буди
Испружиш руке – немирне жуди
А блесак из туђег ока их свије.

Страсти су тамне камене капије –
Заборави ме кад зорење сунца
Ослика усне из ноћног пољупца
И зраке на туђе косе ти расеје.

Сећање руши створене капије –
Сети се мене када страх те ломи
Са сјајем зеница у дивљој шуми
Порушићу све сурове капије

Љубав отвара тврдокорне капије –
Сањај ме кад се усне сете вреле
Чежњивога лета напете нам стреле
И блеска муње јужњачке олује.

Потражи ме јер сам кључ за твоје сне –
Отвори свог сетног срца капије
Руке кад пожеле да славе нас двоје
А усне уздрхте од чежње нам вечне.

Наћи ћеш ме на капији каменој –
Волећу те нашом песмом љубавном
И заробити те жељом бескрајном –
Ослободићу те на капији цветној.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/56168

СВИЋЕ – Споменка Денда Хамовић

У пепелној магли мисли
ватру ми страсти
палиш

а по виолини душе
сјај ока ти црног
свира

док капају зраке сунца
са жудних ти усана
по мени.

Живот је песма
и пева је зора
твог додира.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/56105

ТАНГО И ВАЛЦЕР – Споменка Денда Хамовић

Пламти ти у оку уздах тишине и сања
И милују ме лахором лептири сећања
Трепетом крила мислима је покидана сета
Дрхте струне на позорници марионета

Ноћи ове немирне узбери цветове
Пупољају из душе страсни мирис зове
Обесхрабри мисао да не леди осећања
Да загрљај кô сунце из заборава грања

Замирисаних жудњом букет цветова предај
Лађару реке без извора у тишине загрљај
И утони у истине из душе слутњама
Измири муње да не грме громовима

Громове сакупи и у мислима сложи
На узбрдици осећања у крилу наложи
И танго из душе валцером замени
Корак усклади и уздах крви свени.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/56078

ОСЕТИ – Споменка Денда Хамовић

У погледу ти пијавице
И сунце је источно
Хајде, додирни ме

Муком тих усана стиснутих
Да изгризем ти из грла
Киселог нара оклопљена свилом зрна

И насладим се смоквама
Распуклим, презрелим
У жудној тој души, знам, расту

У рукама ми спавају змије
Ватрене, грабљиве
Жеља жарног југа их греје

Око тебе свијаће се и сладом тровати
Да горка река у заборав тече
Док жудња спаја далеке обале

Срце ми је планина с дивљим зверињем
А срна спава у грму склупчана
Не плаши се дивљине

Осети да је варка, а истина срна питома
Залутала у блесак твог ока
Трепери кô лептирица

Тражи пут уплашена
Тражи пут занесена љутим зрнима из нара
И сладом отрована из неубраних смокава

Осети ме – додирни!
Додирни – да оживиш ме!
Додирни – да оживим те!

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/56035

ČUJEŠ LI JE – Spomenka Denda Hamović

Plišane si ljiljane
U dušu mi posadio
Raspevao ptice usnule
Razigrao ruke puste
I zvezde utkao u misli –
Volim te, i neću ti reći

Da dišeš mi u tamama
Strujiš u versama
Skriveno u svakom slogu
Da mi cvetaju kamene grudi
Od mirnog nemira tvog oka
I usana glasnog muka

Ulio si kap sunčanu
U noć mi, samnu, bezdanu
Razgranao suve ruke –
Olistale su, razbeharale
Južnjačkog žara su pune
I majskih trešanja

Žena je opet budna
U poznoj tišini sanja
I snove u stihove tka –
Tiho u njima violina svira
Čuješ li je u svom snu?
Čuješ li je?

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/56003