EVK – Sreten Kasavica

Dušu tražih u mrtvilu, osmehivah se sve teže.

Zakrpljen u tanku svilu, izbegavah svoje mreže.

Pogledom se tvojim hranim, srce kuca mi sve brže.

Sa tobom ja nisam ranjiv, tvoje ruke sidra drže.

Bio sam i tu i tamo, u dubini i u tami.

Varalo me sve već znano, verovao tuđoj strani.

Gledao u trnje ruže, već polako sam venuo.

Mislio da bure kruže, a u stvari sam tonuo.

Pomislio sreće lahor na pučini da leprša.

Uzeo me talas jako, pribio u sred tog krša.

Zasjala si tako jako, bez reči me osvojila.

Znao sam da treba tako, oduvek si moja bila.

U očima tvojim plivam, pučina je tako mirna.

Jedini kraj tebe bivam, samo ti si ta, jedina.