MALA PESMA

Prelomljeni zraci
u prepletu granja,
iskričave senke
tiha tugovanja,
to ranjeno Sunce
za oblakom sanja
izgubljeni osmeh,
nežna sihovanja.

(C) Svetlana Biorac-Matić

NOĆ KAO STVORENA ZA…

Dlanom milujem oblake
s vrha planine.
Noć je stvorena
za
paranje iluzija.

Kreštavi lešinari
oštre svoje kandže
merkajući novi plen.

Put je zatrpan
odbačenom kožom
zmija siktavica…
Nevine žrtve,
kontraindikacija
lečenja poljuljane sujete,
opijaju svoje rane.
Radja se još jedan boem.

Continue reading →

REKA SUZA

Ja imam reku suza

s imenom tvojim…

Polje plača,

nebo uzdaha.

Jer sam samo žena

što voli i prašta,

što iza svih kiša

sunce vidi,

što iza poraza

pobedu sluti,

što te na bolnu ranu

ko melem privija,

a rana

još dublja biva.

Ja imam reku suza

s imenom tvojim

i nemo pitanje -

Dokle?

(C) Svetlana Biorac-Matić

FARSA

Glumci su umorni,
zavesa je pala.
Maske i kostimi
rasuti leže po uglovima.

Dve suze
i nova svađa,
epizodista je
briljirao.

Molim Vas,
publika traži bis!
Molim Vas
navucite svoje
maske i kostime.
Molim Vas,
predstava ide dalje…

(C) – Svetlana Biorac-Matić