NE PITAJ – Svetlana Pollak

NE PITAJ

 

Izdahni moje ime kroz zube kao dim od cigarete i

zamisli, samo zamisli kako ti glas putuje sa ivice

tvoga sveta i stiže do mene kroz dašak vetra,

tada baš sedeću ispod strehe, grickati nokte ili

uvijati papilotne a onda zamisli kako ti odgovor šaljem i

osmehe i kako moj glas zna gde je taj tvoj kraj sveta

ali me ne pitaj kako glas može da zna u kome

ćošku vasione sediš ako si na primer u Njujorku,

Teheranu ili u nekoj kineskoj palanci i zbog mene blediš;

i ne mogu da te razbude ni tebe ni tu zažarenu loptu od sećanja,

 ili se pitaš da li su negde manja,

ako si na Marsu možda utehu pronašao ipitaš
se sa nekim naprednim stvorom kakav te to grozni maler snašao,

ne huli na plimu ni oseku časti i

ne vraćaj ni smrti ni životu ono što nismo mogli spasti….

izdahni moje ime u vetar pa i ako
se budeš potucao po hridima kao utvara neka

ne pitaj kako se nestaje pa nastaje ponovo,

krvari i leti u ovo novo vreme jer tako to biva
među maglom skrojenim olupinama….

i onda ne pričaj i ne pitaj ni o vlagama ni o misterijama,

izopačen našom ljubavlju kao nekim romanom….

nepopravljivog, mislila sam,
karaktera a bili smo
samo Božija mera
za ljubav…

zato ne pitaj kako će glas znati

da li si u Indijani ili u pećini u Panami ili na

 nekom prijemu u Alabami ili

ako sediš u nekom ćošku u kafani u kraju i

pišeš ljubavno pismo nekoj dami,

koju bi slatko počupala za kosu,

ako si skliznuo na marginu života golu i bosu i

stota te razočarala sreća jer si preterao

goneći je kao june,

kad dašak vetra moje ime dune,…

zatalasa jasika,
žbunje zašapuće,
znas ono, klasika,
neko već čuće…

tad samo izdahni moje ime kao dim od cigarete i

zamisli kako ti glas putuje kroz planine leta
i zime ili neke tužne strune i ne
pitaj nikad kako uzdah izdah može da razume…

©  Svetlana Polak

Naša draga – Svetlana Pollak završila je roman rađen pod radnim naslovom ‚‚TUĐE ZRNO GRAŠKA‚‚ čije smo delove imali prilike da pročitamo upravo na ovim stranicama foruma “POEZIJESCG“ ; u završnoj varijanti roman izlazi pod naslovom ‚‚DOBROVOLJNI PAKAO‚‚ u izdanju izdavačke kuće ‚‚POETA‚‚ Biće predstavljen na sajmu knjiga koji se održava između 20. i 25. oktobra u Beogradu a sama knjiga promovisana 24. oktobra (o ostalim detaljima usledice naknadna obavestenja)….

DEVET ŽIVOTA – Svetlana Poljak

Ceca

Sprega satkana od umora

Nedolicna, Nedovoljna, Nesuvisla

U moja alava secanja


Pustinjom jurim pokisla…


Za mnom ostaju

Naprstak, kruna i kljun

Svalja, Kreljica i Ptica

To su tek tri zivota…

Bez linija na dlanu prestrojavam lica…

Nude mi arijevske gladijatore,

Crvenokose rimljanke,

pero, mac perjanicu i sanke

A ja gladna vasione…


Ja ne bih ime, ne bih sudbine,

pa da me polome

prosecne brzine za male pare,


Ledeno je meni u nebeske jare…

Ni tebe ne bih

ako ce ruke da ostare

kao gluve kuce i samotna groblja

il’ zitista legla u klonulo pruce,

Necu vise male ruke

kao nesto sasvim licno

da ne mogu da zagrejem samu sebe

i u spokoj da umotam,


I zbog toga tebe jurim svih devet zivota…

PERIHEL – Svetlana Poljak

Ceca

PERIHEL


Zaprepašćene molitve

Okivaju tvoje cevanice

Znam ne bih smela

Da ti okrenem ledja

I pružim privid zaklona


Čitam opelo za bacanje zrebija

Osuda svačijeg ali ne svoga greha

Sjašem i krenem sa troprsta vetra


Da požurim flamingose

u perihel ovoga dana

Mnogo ti je pola pravde

Malo greha za praštanja

———————-

Svetlim pogled da dosanjam

Na nenačetoj vodi bičujem školjke

Znam, pamet ti kidiše na odgovore

Ali za njih ti treba još parče mene….

(C) Svetlana Poljak

PONIZNO – Svetlana Poljak

Ceca

PONIZNO

Putujes?!

Kroz potop rasnih ravnica;

Kad me se setis,

pozdravi te zemlje daleke

i umorna lica,

te besom oprljene duše

što imaju sav bol

ovoga sveta

u svome oku pa

njime i tvoju sreću

ruše

Putuj!!

Stvarno mi ne moraš

 ništa reći.

Oduvek znam

otkud se vraćaš

po tvome bahatom hodu;

Sve one što dodju i odu

poznajem lično;

I moja se malenkost

vašoj visosti divi;

Sve svoje srčano

su vam dali

da sad živite

taj njihov život

koji niko normalan

ne živi…

Srce za Srce – Svetlana Poljak

Ceca

SRCE ZA SRCE

Zar da se vratiš
na nasip moga
neverstva
i primiš dlanove
koji djavole lome;

Krst si i sreća
onog eona
koji polako tone
u kap ciganske krvi,
koja proždire žednim
grlom
pokojnog mora
koje se kupalo pod jednim
Suncem,
pod jecmom i violinom;
U plast bolnih zora
da za pokoru
sečem se daljinom.

Daljinom vremena
i grlatih sena
što ih pod Mesečevim
bregom krijem;
Sto dolaziš. Što umirem;
Što ću srce za srce da ubijem.

(C) Svetlana Poljak

U pet prekobrojnih dana – Svetlana Poljak

Svetlana

U PET PREKOBROJNIH DANA

Pod nebom pacifika

niko mi ne veruje;

camac skripi na pesku

presusene vode

Nemam dostojanstava

dodjem pa odem;

U maslinovom gaju

Fenicki brodovi

spustaju sidra

Pomislim ako oni traju

crv sam ne covek

al cu jednog dana biti

i ja vidra

A u pet prekobrojnih dana

i dzelat i zrtva strepe

od djavolje matere

Krilati lavovi , zmijoglavi

i poneka vrana

Sta li se njima dogodilo

onima koji kao da ne

postojase

gde gorsko zverje dise

Nikoga odande nema

da nam rekne kako im je

sta im dase pa da nece vise

Ni jedan oblak ne muti

sliku neba

i kako da znam

da li su mrtvi i truli

ili su zlato , srebro  i

liposlazuli

U pet prekobrojnih dana

niko mi nista ne veruje

pod nebom Pacifika

POGLED U VIS – Svetlana Poljak

POGLED U VIS

Na visokom obzorju
duh talasa kotrlja
Tlocrti zara
i jedna mrlja od mastila
svedocice da sam se tu
od tebe sakrila
pod
stoletni koren razoruzani
koji se vecma iz zuci hrani,
trnjem se vida

Preliven tugom
pogled me zove u vis
da zakitim dugom
misiju ogledala
u kojem se ogleda
pamet likvidirana,
kabare proceprkane mahovine
onih dana kad sam na njoj
zavet odsedlala

Ugriz coska u kojem sedim
polako se topi i vene,
parce parafa jos da se sklopi
i neka krene
bludnicenje na sudu
U zauzdanom bludu
u odsev vecnosti
u ljubav do smrti
upisacu tebe i mene onako vrele
kao kakve sofiste
sto prodase sve skupe teme
za bagatele

(C) Svetlana Poljak