MAGIJA ZA DVA POROKA – Nena Miljanović

Već dvadeset dva meseca
Mesečina mi ne nudu stih
A svetli prokleta
Kao sjaj sećanja na poetske bahanalije
I Valpurgijske noći kad sam mesečarila pod nebom poezije
Moćna
Kako sam samo veštičarila
Vračajući vrelim prstima kao ptičjim perom
Po tvome napetom trbuhu
Razuzdanim rečima i smelim potezima
Ispisivala sam stihovane bajalice
Protiv uroka moje početne starosti
I tvoje završne oženjenosti
Zaboravljala sam
Zaboravljao si (se)…

Već dvadeset dva dana ili veka
Na paramparčad pamćenja razbijen mesec
Nema čim više da me omami i namami mi u pero stih
Tvoji poroci su izgubili snagu
I moja magija moć
Već dvadeset dva života nisam napisala ništa
Pod svetlim poetskim nebom
Skrajnuta
Starim u poetsko ćutanje
Teže od tvoje ljubavi
Koje nema
I strašnije od pesme o njoj
Koje ima a nema je
Nema

Буди са мном у тихом шапутању

Буди са мном у тихом шапутању…
Милион километара западно од истока…
често бијаху уплакана два ока…
За разлику од њих треће око гледаше у исток
ведро и дубоко…
Исто толико километара источно од запада…
два смарагдна ока мутио је немир…
док треће око гледаше пут запада
и виђаше јасно читав свемир…
Четири овосвјетовна ока
трептаху сталним страхом,
да ће пустиња даљине, својим леденим дахом
смрвити, здробити нити
и прекрити их заборава прахом…
Ал два онострана ока видјела су јасно…
језгро огњено око ког се формира
лаве лавина…
Та два ока бистра и дубока
знала су да не постоји даљина…
Не као неко стварно растојање,
видјела су то, више као бројање и одбројавање…
Колико уздаха дневно, колико чежњивих мисли…
њежних слова тананог кова…
И да ће све то, да их снажно спаја
до следећег загрљаја…
Та два ока трећа
видјела су гдје је срећа
Рекла су смирите страсти…
Љубав ви је у Божијој власти…
Зато…
Мирне душе и ноћу и дању…
Буди са мном у тихом шапутању.

Promocija romana „Toda“ — ZSM

Pozivam sve moje prijatelje, a i one koji jos nisu a posle druzenja na sajmu to ce i postati, da dodju 27 10 2017 u 18h do 19h na promociju mog romana TODA.Promocija ce se odrzati na standu izdavacke kuce PROMETEJ iz Novoga Sada. Obavestavam moje goste da cemo se posle promocije okupiti u restoranu na Orlovaci kod naseg sugradjanina Sreten Maksimovic Pucko koji sponzor vecere.

 

KAD ZASVIRA VIOLINA – Milovan Petrović

Relaterad bild

(pesma za komponovanje)

Kad zasvira violina
i zaplaču njene strune
meni nemir dušom prođe
da objasnim to ne umem.

Iz dubine duše moje
otme mi se uzdah jedan
u oku se suza stvori
al’ da kane ja joj ne dam.

Violino ti ne diraj
svojom strunom moje rane
prođe mladost moja draga
vreme nosi naše dane.

U maglama mojim sivim
ostale su samo sene
tvoja slika izbledela
i cvet što u bašti vene.

Ne vraćaj mi violino
iz mladosti moje dane
tvoje strune melem nisu
nisu bar za moje rane.

Milovan Petrović

Zainteresovani za otkup autorskih prava, mogu mi se obratiti na gmail adresu:
milovpetrovic@gmail.com

ULICA KESTENOVA – Milovan Petrović

Drvored jedan i jedan grad,
na mladost mene podsete sad.
Usnulo sve je voz se još javi,
u gradu trepću kandelabri.
Dve senke samo šetaju gradom,
vetar se zanosi sa svojim jadom.
Jesen je, lišće lagano vene,
ja vraćam stare uspomene.
Sećam se jeseni i drvoreda
devojke jedne što nežno me gleda,
i vidim u crnoj mračnoj noći
boje kestena njene su oči.
Ruke joj tople ko mesec maj
vodi me lagano,… mislim u raj.
Nađe se tu i klupa stara,
prepuna pisanih spomenara.
Vrele nam usne stvoriše žar,
da noć je duže trajala bar.
Jutro sa sobom odnese sve,
ti nesta za uglom ulice.
Sada su sećanja ostala samo,
ulica za koju mi samo znamo.
Ulica mladosti, ulica snova,
ulica naših kestenova.

Milovan Petrović

»АДВОКАТ« Н.Терзиоски

АДВОКАТ
(игра)
(како је песник постао писац)
АДВОКАТ: Ја сам, пажљиво прочитао вашу молбу и, веома темељно али вам морам рећи и да се још у својој пракси нисам срео са тако јасном визијом.
КЛИЈЕНТ: Шта је ваш, закључак?
АДВОКАТ: (устежући се, и опрезно) Изузетно вас ценим, као човека и, нашег познатог песника али ваша жалба нема неких јачих основа
КЛИЈЕНТ: Хоћете рећи, да је климава?
АДВОКАТ: Да…осим тога забога, то још нисам имао у својој пракси
КЛИЈЕНТ: Али, ја сам несрећан! И целог свог живота сам био несрећан
АДВОКАТ: Свакако, али не можете због тога тужити самога себе!?
КЛИЈЕНТ: Ја желим…
АДВОКАТ: (упада му у реч нестрпљиво) Знам, знам ви желите да се одрекнете самога себе! Па то не иде
КЛИЈЕНТ: Ја тô желим
АДВОКАТ: Али човече, не можете сами себе да тужите, јесте ли ви свесни шта тражите од мене?
КЛИЈЕНТ: Ја хоћу да се одрекнем…знате та емоција…
АДВОКАТ: (прекида га) Ама, шта би рекла адвокатска комора? Није вам емоција нужни део, па да се грабите за њу
КЛИЈЕНТ: Шта адвокатска комора има са мојим емоцијама и на крају ја сам сâм себи уништио живот!
АДВОКАТ: (са чуђењем) Па зар сте једини?
КЛИЈЕНТ: Да је пристала да се мојом зове, да је узела моје презиме…
АДВОКАТ: (прекида га) Ама које презиме?
КЛИЈЕНТ: Моје, по рођењу презиме! Зар не мислите, да би ми судбина тада ишла другим током?
АДВОКАТ: Ваша судбина би тада била у њеним рукама!
КЛИЈЕНТ: (нервозно, и љутито) Ја сам дошао да поднесем тужбу и, молим вас да то најозбиљније прихватите
АДВОКАТ: (увређено) О, па немојте бити дрски!! (устаје наслони се на сто) Сваком клијенту сасм на услузи и волим кад сваки клијент изађе из ове канцеларије задовољан! (седа) Ја све, па и овако, луцкасте, баналне случајеве, узимам са највећом озбиљношћу и, строго професионално!
КЛИЈЕНТ: (помирљиво) Е, онда се уозбиљите и пишите!
АДВОКАТ: (збуњено и помало отсутно) Шта да пишем човече?
КЛИЈЕНТ: Пишите, пишите да подносим тужбу против оног Терзића…и пишите…
АДВОКАТ: Ви траћите моје рођено време…(резигнирано) Молим вас идите…идите! (маше отсутно руком)
КЛИЈЕНТ: (устаје увређено повишеним тоном) Али…али то је дрско сваше стране!
АДВОКАТ: (устаје, увређено) Слушајте човече! Вама је потребна помоћ другог доктора а не моја! Ви, не можете сами себе да тужите! (седа, и прави израз лица на којем се види да му све делује узалудно)
КЛИЈЕНТ: (упорно, и даље стојећи) Ја се себе одричем!
АДВОКАТ: (покушавајући да га убеди) Чекајте! (подиже руку и гледа доле) Рекли сте да желите да поднесете тужбу?
КЛИЈЕНТ: (седа и потврђује) Да, тужим самог себе и, одричем се самог себе!
АДВОКАТ: Ама ипак то не иде (погледа га па знатижељно) Имате ли ви имовине…колико ја знам имате?
КЛИЈЕНТ: Имам, хвала богу имам…(клима главом)
АДВОКАТ: (као досећајући се) Ето! Па ви пишете и, имате много, много књига и те ваше поезије
КЛИЈЕНТ: (мрзовољно) Имам тачно…(клима главом) Недаде ми бог дао памет ал’ ми даде тај дар за песме па их имам
АДВОКАТ: Ето! (насмеје се и, са олакшањем) Можете се одрећи…дела те имовине
КЛИЈЕНТ: (невољно) Па сад…
АДВОКАТ: (као да нагађа) или непокретне
КЛИЈЕНТ: Да се одрекнем гарсоњере?
АДВОКАТ: Али, имали бисте душевни мир
КЛИЈЕНТ: Тесан ми је тај мир и овако
АДВОКАТ: Тридесет осам квадрата
КЛИЈЕНТ: То ми је господине поклон
АДВОКАТ: Вама је и друга жена поклањала
КЛИЈЕНТ: Али, са свим режијама…
АДВОКАТ: Но, како вам воља али можете се одрећи и те своје интелектуалне својине
КЛИЈЕНТ: (гунђајући) Јаке ми интелигенције
АДВОКАТ: Али, популарност! Ви сте сада славни
КЛИЈЕНТ:Јаке вајде од славе
АДВОКАТ: И то је део вас, па се тога можете одрећи (искриви главу па га погледа)
КЛИЈЕНТ: Ја желим да се одрекнем себе!
АДВОКАТ: Али господине, Терзиоски…
КЛИЈЕНТ: Пардон! Терзић
АДВОКАТ: Терзићу…не мојте се правити невешти. Ви се можете одрећи оног интелигентног и, оног, оног…душевног у себи али (рашири руке и насмеје се) али не и себе целог
КЛИЈЕНТ: Ја управо, то желим!
АДВОКАТ: (досећа се и са неверицом) Да, немислите ви на опроштајно писмо? (услужно га понуди цигарету те му је и припали) (поправи сако и боље се намести у фотељи и видно задовољан послован)
КЛИЈЕНТ: (мирно пуштајући дим) Може се и тако рећи
АДВОКАТ: Е, у том случају…(вади из фијоке један лист папира)
КЛИЈЕНТ: (са надом и осмехом) Да ли прихвате?
АДВОКАТ: (бранећи се) Ништа вам не обећавам…али ја сам још јуче читајући вашу жалбу позвао господина Мирића (нагне се напред и поверљиво) он ће стићи сваког часа (и сам припали цигарету и из радног стола извади флашу шанпањца те напуни чашу обома) Живели!
КЛИЈЕНТ: (прихвата чашу и као прави знанац куша вино)
АДВОКАТ: (опрезно) Него…док чекамо реците ми…шта вас је нагнало на тај чин?
КЛИЈЕНТ: Видите, ја сам чврсто решио да се свега, свега одрекнем; и решио сам да све оставим иза себе.
АДВОКАТ: (са разумевањем упада му у реч) Разумем, разумем…али јесте ли покушали да се негде другде пронађете?
МИРИЋ: (улази и клањајући се обојици стојећи) Поштована господо! (скида шешир)
АДВОКАТ, КЛИЈЕНТ: (устају и клањају се)
АДВОКАТ: (показајући му да седне поред Клијента)
КЛИЈЕНТ: Драго ми је докторе (рукују се)
МИРИЋ: О, како сам сметен…(удара се по челу и седа) заборавио сам књигу а намеравао сам да вам је донесем и да ми је потпишете
АДВОКАТ: (радосно) Драги мој докторе, господин управо хоће да потпише како се одриче свих својих дела (тапше рукама)
МИРИЋ: (збуњено) Како молим? (погледа Клијента)
АДВОКАТ: Да, управо тако као што сам вам јуче у разговору рекао (нуди и Марића шанпањцем и цигаретом)
МИРИЋ: (узимајући чашу и цигарету, гледа у адвоката) Али забога!
АДВОКАТ: (прилази и припаљује му цигарету и нагиње се да досипа још Клијенту и себи, затим седа)
КЛИЈЕНТ: (узимајући гутљај, оставља чашу на сто) Ја желим да се одрекнем себе! (прекршта ноге) Моја несрећа је у тој жени, а моја срећа у њеној несрећи
МИРИЋ: (знатижељно Клијенту) Чиме се сада бавите?
АДВОКАТ: (похвајујући га) Господин пише
МИРИЋ: (задовољно Клијејенту) О, па то је лепо! (допуњавајући адвоката, окреће се адвокату) Али знате песме су за заљубљене да, али ако ви тако желите…(гаси цигарету)
АДВОКАТ: Господин је рад и, чврсто решен да се себе одрекне и да опроштајно писмо напише (гаси цигарету)
МИРИЋ: (Клијенту) А, јесте ли били на полицију?
КЛИЈЕНТ: Не! Не за сада
АДВОКАТ: (Мирићу) Врло добро, врло добро
МИРИЋ: (Клијенту) Видите, то стоји да ви можете да напишете то опроштајно писмо. Јел’ те? (окрене се адвокату)
АДВОКАТ: Свакако, свакако још би оно депоновано код мене имало тежину…и избегли бисмо разна шпекулисања, а и они на полицији брате много цепидлаче
МИРИЋ: (Клијенту) Дакле, пре него то писмо напишете…дајте напишите неку комедију о свом животу, напишите неку сатиру. Па зар мислите, да мени није дошло да напишем такво писмо? Чак драговићу мој више пута! (подиже прст)
АДВОКАТ: (шеретски) Два су код мене (показује на сеф и лупка руком по сефу)
МИРИЋ: Па и ја имам два пропала брака, (броји на прстима) три пропале дисертације, четири кредита, троје деце и две парнице
АДВОКАТ: (Клијенту) (устаје нуди га цигаретом и припаљује је) Ево их код мене! (показује на сеф и седа) Мене онај Станков још није развео!
МИРИЋ: Ето, та моја друга жена из још важећег брака (пада у ватру) тражи сатисфакцију од 1400 квадрата! Мој син пубертетлија тражи апартман; ташта хоће у Карађорђево, а она прва још важећа ташта је отишла у старачки дом. А где ћу ја! (плане) А где ћу ја!
АДВОКАТ: И ја волим Верицу и цвеће…али мене ето та срећа неће
КЛИЈЕНТ: (гаси цигарету, устаје и схватајући у каквој је ситуацији рукује се са обојицом) (Мирићу) Драги, докторе! Прву ћу књигу вама поклонити и потписати!
(Адвокат и Марић га само збуњено погледаше)
 

КРАЈ

MIHOLJSKO LETO – Dejan Ivanović

MIHOLJSKO LETO
religiozna
(Miholjdan, 12. oktobra po gregorijanskom kalendaru)

U pustinjama poste usamljeni otšelnici,
mole se i telom pate.
Otidu, nestanu samo… Zaneseno predaju se bogu.
Ne dočekaju otac, ni brižna mati,
da se skrušeno, štogod brže mogu,
zbunjeni sumnjom predomisle,
obuzeti  čežnjom možda, starom domu vrate…

Dugo požive oni jedući samo retko kad naiđu,
na korenje i lišće sirovog bilja.
Kako im zapovesti nalažu, da poslušaju,
tek jednom po zalasku sunca, u najavi nadolazeće noći.
U pustom kraju bez hlada i kiše, na postelji od golog kamenja,
stotinu leta čak i više dočekaju;
Bdijući tako u samoći.

Sveti Kirijak, rani hrišćanin u petom veku, otšelnik beše.
Poreklom iz Korinta grčkog, od oca Jovana i majke Evdokije,
mlad se u Jerusalimu zamonaši.
Njemu u čast i Mihaila arhangela čije ime poneše,
slavimo praznik Miholjdan kad nenadano
u jesen, dođe miholjsko leto takozvano,
koje nam ulepša predstojeće dane, neminovne, hladne.

Sujeverni ljudi misle: zbog miholjskog leta
sledi duga i oštra zima, sneg će dubok da padne …

Dejan Ivanović,
12.10.2017.god. Baroševac

Чежња

Усамљен…
ко морска хрид
плаветни вео мути ми вид…
Таласи ме бију, вјетрови гризу
и времена зуб…
Опасност сам за лађе
преоштар и груб…
О кад би галеб слетио да одмори крила,
ил морска ласта, ко сестра би ми била…
Ви морске шкољке пријените за ме
иако у мноштву и ви сте саме…
Мекане алге чарапе ми плетите,
све морске птице на мене слетите…
Капу ми од гнијезда правите…
На чело ми рој звијезда ставите…
Све док не дођу чаробне ријечи…
Нека ме ваше присуство лијечи…
А кад долете тихо та слова,
сиђите мирно са мога крова…
Тада ће потрес снажно дрмати,
моје ће срце силно куцати…
Морска ће хрид да се откине…
Умјесто пада,
винут ће се у висине!

„СА ЖЕНОМ У КАФЕУ” Н.Терзиоски

СА ЖЕНОМ У КАФЕУ

„Погледи упућени вама
одаше моја осећања
прижељкивао сам  овај  месец
и ваш долазак.

Погледи упућени вама
одали су моје манире
знате, још од малих ногу
волим жене старије.

Не, није ме мајка држала за руку
нисам имао своје играчке,
не…, и нисам редовно прао руке;
али ни данас нису тако грубе.

Имате право, када тако говорите…,
много је жена у овом крају,
али ја у очима вашим препознах
драгу, будућу сапутницу!

Погледи упућени вама и ово
пар упућених искрених речи: пристанак
мога срца значе, да се са вама заједно
одам бескрајној срећи.

Добро, нећемо стајати на улазу
у близини је један мали caffe…
Рекли сте дакле да ћемо се држати за руке?”

И, данас док цвета јесен
а сунце кишу моли, и данас
јој се осмех искраде јер је још
тај дечак воли.

ДВОЈНИК

Не изговарам њено име
пред охолим мојим двојником
не помињем њене усне и
чоколаду под јастуком.

Не усудим се да запевам
њену песму, нити да обилазим
њен виноград;: не љубим се
на дан њеног рођендана.

„ЛАЂЕ” Ненад Терзиоски

ЛАЂЕ

Био сам искрен према њој.
Целог детињства је држао за руку
говорио о жељама својим и
водио је у најбољу посластичарницу.

Био сам искрен према њој.
Обећавао јој острва и лађе…
А, живот…, а живот овај насушни
оставими  само љубав за вечерње сате.

SVE BOJE JESENI – Dejan Ivanović

SVE BOJE JESENI
(o svadbama)

Svadbe su jesenje svečanosti ispunjene ritualima,
sa dubokim korenima u eonima, davnim vremenima.
Sadrže iskonsko, skriveno u simbolima, detaljima.
Važan trenutak u životu mladog pretka, ratnika i lovca ,
stupanje u svet odraslih, obeležavao se žrtvom,
dovodili bi bika ili nevino jagnje na klanje…
Činom ubistva opasne zveri, nekad sa tragičnim krajem,
za mladog dečaka, ako bi ga ranila razjarena zver naopaka…
Fizičkim skrnavljenjem il’ bolom koji je morao da istrpi.
Začinjeno mučnim strahom koji obuzima pleme celo,
od zlih demona, što zaposedaju duh i telo.
Duh i telo pa ih je teško isterati odande …
Tek, razvoj svesti ljudskog bića iznađe prikladne načine,
da zameni ritualne radnje simbolima sa određenim značenjem.
Pijano šarenilo jeseni, širom ulica raspuklo kestenje;
mladenci stavljaju jedno drugome na ruke prstenje.
Prsten je krug, mistični simbol, ukazuje na večno trajanje.
Obnavljanje. Propadanje, istovremeno rađanje novog,
a postojećeg nestajanje;
Poput zmije „uroborosa,“ koja guta svoj rep čineći krug,
hraneći se sobom, sopstvenim telom svojim, iz same sebe proističe.
Obuhvataju daleko više, iskreno i radosno,
od onoga što moderni ljudi s’podsmehom nazivaju,
paradom pijanstva i kiča.
Kičem valjda žele da opišu bučno, šareno, neukusno.
Svadbe imaju motiv okupljanja roda, plemena, stada,
potrebu ljudi da se čvrsto povežu, kao nekada;
Danas to retko viđamo još na koncertima, priredbama.
Dok su bez ustručavanja, sa hiljadama drugih lažno bliski,
iza monitora, ekrana što plavičastu svetlost zrače.
Privučeni snažnom željom za druženjem vrlo jasno,
težnja da se zbiju u gomilu obuzima ih strasno.
Zanemaruju ljudske, rodbinske veze koje su jače.
Naše svadbe se priređuju septembra – oktobra,
kad jesen oboji prirodu diskretnom paletom,
razlije se u milijarde boja.
Sve boje … tačno se zna kako i gde stoje.
Boje su indikatori raskošnog spektra naših života.
(Obojimo zidove sobe rumenilom pa će zračiti toplota)!
Svako bi hteo da bude drugačiji od sveta, pa peva, igra, trči …
Ili obuče nešto kad vidi da glavni lik na filmu isto „nosi.“
I danas mnogi na svadbi izgledaju zlim duhovima opsednuti,
skaču, savijaju tela, vrte se u krug, obučeni u šareno, bosi,
cipele crvene, vrište, u ritmu muzike koja zaglušujuće iritira,
lascivnim sadržajem manipuliše …
Ne oblačimo se uvek šareno, šareno asocira na jeftino ,
ne želimo da šare izazovu šale, podsmešljive komentare;
Nosimo košulje bele, plave, klasična tamna odela,
što jednostavnim skladom podsećaju na beskrajno nebo,
noć u dolini, snežnu zimu, nemirno more;
Ali haljinu tirkizne boje !
Zašto baš ti, zašto baš tada ?
Devojka izgleda preterano ozbiljna a vrlo je mlada …
Sasvim nalik jednoj što je obećala da me čeka,
u takvoj istoj haljini davno nekada,
na aerodromu u Tokiju da je lakše usred gužve prepoznam.
Ja se uvek setim tirkizne plave boje,
dok posustaju prohladne jesenje večeri,
potajno me obuzimaju, tinjaju i ne gase se nemiri …

Dejan Ivanović
Baroševac, 19.09.2017.

„ТВРДИЦА” (Н.Терзиоски)

ТВРДИЦА

Ни саким делити нећу
ни комад облака сивог
ни једну црну птицу
више нећу у крило.

Ни саким делити нећу
шољу чаја са медом
ни једну празну песму
са одбеглом женом.

Ни саким делити нећу
дане из календара
сâм ћу у лепоти њеној,
слика је ово мала.

Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 124 125 126 Next