BOGOJAVLJENJE

BOGOJAVLJENJE

Krstio je mnoge vodom u Jordanu,
gde je dolazio veliki narod u svakom danu.
Svi oni nadali su se carstvu nebeskom,
iako su ti ljudi, bili sa manjom ili većom greškom.
Mnogi su želeli, od svojih grehova da se spasu,
pa su došli po nauk (i savet), tom proroku na glasu.
Iako je bio odeven u odeći od grube kože,
video je narod, da ga samo on izbaviti može.

A jednog dana, prorok među narodom vide čoveka,
kome misija još ne započe, ali trajaće doveka.
Bio je to jedini čovek, tada bez ikakve mane,
a došao je pred proroka Jovana da stane.
Jovan o svojoj maloj veličini, morao je da zausti,
ali svoje mesto u svetoj reci, nije mogao da napusti.
Veći od njega, pred njime stade, pa sagnu glavu,
tako skromno da nije isticao, ni sebe, ni svoju slavu.

Krstio se On tada Jordanskom vodom,
a glas silni, oglasio se pod nebeskim svodom.
Za sina svoga, glas je tada svedočio
i poslao je goluba, da bi svima to predočio.
Bio je to dan, kada se jedan Bog, objavio u tri lica
i pokazao tako, da postoji put do nebeskih stepenica.
Tada za čoveka nastade, sa Bogom sastavljanje,
na ovaj dan, koji verni nazvaše bogojavljanje.

Vušković Nikola

Bogojavljenje

 

Srpska elito-Vlada Ilić

Srpska elito!.Kao da vas je školovao drug Tito,da ogolite zemlju i izdate svoj narod.U Vašington i Moskvu idete po nalog.Pioni,Bože me sakloni.Gde je porodica?Gde je natalitet?.Nemoj da me učiš šta je suverenitet.Dajete nam samo hleba i igara,svako veče dnevnik uši nam razara!Uprli ste ga u seljaka.Pa da,on je naviko da šljaka!A što je kisela skuplja od mleka,to i nije novost neka.Samo vi uvozite,to vam dođe kao hobi.Na svakom koraku po neki lobi.Nemogu kod nas pametni da rade.Uvek umru na kraju balade

VUČJA NOĆ – Nena Miljanović

 

U mraznoj noći,
Među budne dlanove
Uzimam tvoja hladna stopala
I nežno ih polažem
Među dve tople kupole pod mojom košuljom,
U udubljenje kolevke nadanja
Gde na mrtvoj straži stoji čekanje tebe
I ne veruje mi nada kad kažem:
“Noćas (i nikad) ne može doći
Hladno je ovo i za vukove”…

A ti si ipak došao,
I evo dahom ubrzanim do gušenja
Grejem ti prozeble nožne prste
Rumene od hladnoće,
Kao rani izdanci božura u martu,
I ukočene
Kao leševi sitnih ptica u snegu na stazi
Kojom sam mislila da nećeš doći:
Sibirska je hladnoća u našem spolja i unutra
U stotoj Vartolomejskoj noći iza rastanka
I zavejan je put,
Kojom se probija Reč između nas
Kroz smetove ćutanja…

A ti si ipak došao dragi,
Tu si,
I otkravljuju ti se stopala i moje srce
Dok gaziš po odluci o rastanku
I korakom (ne)pripitomljenog vuka
Ulaziš u moj odjugnuli san
Kroz špalir igličastih ledenica
Što vise sa krajeva mojih slepljenih trepavica
I tope se i kaplju, hladne i slane,
Po neslanoj šali sna o pticama i božurima,
I po meni,
Preklanoj
Vučjim očnjacima buđenja
U (bez)dan …

 

Da li osjećaš N

Osjećaš li da…
Tetovažu kao kanom
na grudima tvojim
pravim
dahom…
Kroz nervaturu latice irisa
il krila noćnog leptira
polenovim
finim
prahom…
Osjećaš li da…
Dok sanjariš i sjećaš se mojeg mirisa,
na sami vršak tvoje pupke
desne
Sa šest hiljada kilometara daljine
moj poljubac kao munja,
hoće da
tresne…
Da li…
Mazno pomišljaš kako lijevu ostavljam, za vrelog ljeta dane
da zajedno sa tobom cijelom
u moja usta
stane…
Osjećaš li da…
Čitavim tijelom žmarci ti mile,
ti slatki srsi…
A da koža ti je kao od svile
dok moja misao kosu ti mrsi
Osjećaš li da…
Mnogo istine ima sledeća rima
duše su nam iste
kad spojimo čela
jedna silna duša
a dva sitna tjela…
Osjećaš li da…
Strasno žudim,
da svu svoju snagu u te saspem…
Da tiho ludim da ti u krilu, sklupčan
slatko
zaspem…

DAN LASTAVICA – Nena Miljanović

Suicidalno
Odlučila sam da poništim sebe
Načinom
Kojom se prekraćuje bol od kog se ne ozdravlja
Odlučila sam da te zaboravim

Biće to poslednjeg dana marta
Na godišnjicu
Kad se uvećavaju nebo i nada
I neću čekati da aprilska samoća uveća jad
(April mi je posebno težak zbog ludila trava i misli
I našeg intimnog praznika
Zvali smo ga Dan lastavica )
Sačekaću sebe u zasedi
Iza sećanja na tvoju početnu Reč
Koja je ispisala sve moje pesme
I završno ćutanje
Koje ih je poništilo kao lažne monete
Zaboraviću te na jedini mogući način
Samoubistvom sa nekim drugim
Podaću se i ubiti tri mene
Onu lastavičastu s početka
Ovu kukavičiju na kraju
I onu iz budućnosti
Koja bi pisala lažne ljubavne nekom drugome
Pamteći tebe

Zaboraviću te na Dan lastavica
I prestati da postojim…

SENKE NAD OVIM PROSTORIMA – Dejan Ivanović

 

SENKE NAD OVIM PROSTORIMA

Godine su prolazile i prolazile,
dug period modifikovanja svesti ;
Misli nisu nadolazile, a ovde
se generacije gubile i snalazile
skrivale, nalazile po podrumima,
u tajnim prolazima, lagumima
i ko zna, ko zna već gde ..?
Da bi nekoga skoro iz obesti
posle mnogo vremena,
odjednom počelo da zanima;
Gde nestaju tragovi i senke,
prizori iz prošlosti nedaleke,
ko ih skriva, na ovim prostorima, gde se gube ..?

Gube … pa se pojave na vidiku,
izrone iz mračne dubine,
podsvesti, najpre u nejasnom obliku.
Onda poprime redom, čudne obrise
dobiju čak i boje, mirise,
patine što se na njima skuplja, prašine
tereta, bremena proteklog vremena ;
Pod kakvim velom se kriju, čuvaju neispričane ,
priče i tajne, šifrom jezika kodnog zaključane ?
Jednom kad se otvore, vidici prostrani, nepristrasni,
kad šapati u tami već ne budu poluglasni,
sadržaji priča zbunjivaće i fascinirati ljude.
Sve naše prašnjave, kolektivne zablude …

Часни крст – Ивана Зајић

Можда је био судбине прст
Што док сам звезду на небу чекала,
У ноћи Исусов лик видела:
Пронађи, рече ми, часни крст.

Уснила сам да усред зиме
Кроз хладну воду храбро пливам,
Христово име док дозивам,
У себи певушим познате риме.

Будих се, кретох ка вратима,
Ал’ угледах у зору
Чудесну светлост на прозору
И Христов крст на грудима.

Напољу осетих да ветар дува
И видех кишу како пада,
Сетих се Христовог лика тада,
Његов ме крст дан-данас чува.

Komentar na konkurs za zbornik poezije „BOŽANSTVENA ŽENA“

Kulturni center Mesopotamija – Beograd, Srbija povodom 8 marta 2018., poziva vas da ušetvujujete u zborniku poezije „ BOŽANSTVENA ŽENA “. Uslovi za učešće su………………………………………………….
4. Za učešće na zborniku obavezna je kotizacija u iznosu od 500,00 dinara po autoru. 
———————————————————————————————————————————–
Obzirom da je vlasnik Kulturnog centra Mesopotamija izbrisao moj komentar u vezi raspisanog konkursa, komentar ipak treba da se objavi, zarad slobode mišljenja svih koji pišu poeziju, i ne samo njih, a komentar je bio sledeći:
Vrlo interesantan poziva za učešće  u zborniku BOŽANSTVENA ŽENA. 
 
Napišeš pesmu, odrekneš se autorskog prava, a onda organizatoru uplatiš 500,oo dinara i na taj način kupiš sopstvenu pesmu i još neku koja će se naći u zborniku. 
Sve to više liči na komercijalu (ali ružnu), nego što treba da afirmiše lepu reč i stih koji treba da promeni Svet. 
 
Srdačan pozdrav svim piscima lepe reči. 
 
Srbislav Pravdić

MIRIŠU LIPE PROLEĆA NAŠIH – Milovan Petrović

Danas sam prošao ulicom tvojom

i u njoj čuo ti glas

mirišu lipe proleća naših

vreme je odnelo nas.

I danas sunce zracima kupa

naš mali voljeni grad

laste su nova gnezda svile

a gde su naša sad.

Zašto smo sreću tražili tamo

u nekom drugom gradu

zašto smo tako lako prodali

mladost i svoju nadu.

Zar nam se činilo da će daljina

pružiti mnogo nam više

istinu doznali ružnu i tužnu

dobili suza kiše.

Još puno pitanja imam za nas

dok šetam ulicom tvojom,

tugujem za nama, za našim gradom

za starom kućom svojom.

Milovan Petrović

Богородица – Ивана Зајић

Мајко божја, небеска царице,
Гледам сада твоје мило лице,
Беспомоћном руком теби хрлим,
Твога храброг сина јутрос грлим.
Све док њега у наручју држиш,
И свој народ рукама ти штитиш,
Зато волећемо тебе ми до гроба –
Чувај вечно младог сина свога.
Иако га на крсту распеше,
Издајником љутим прогласише,
Данас му се свим срцем клањамо,
Да нам среће, здравља дâ, молимо.

Рајица Драгићевић: О ГДЕ СИ ИЗМАШТАНА

О ГДЕ СИ ИЗМАШТАНА

прошле су године и векови урнула се царства
проклацкале кочије од магле последњи возови измакли
а песник ти ни ред посветио није зар
у сталној недоумици
води ли ме то живот или њега водим ја
да ли сам узалудник само или природе божје дар
мучили  ме трубадури варалице одметници
писци манифеста и прогласа идејни творци
бунтовници предводници и брадјаге
али сад кад је простор за промишљање знатно сведен
кад сам у себе загледан
могу да саопштим и саопштавам ево знај
све време сам цртао и доцртавао твој лик фантастични
очи снене лице анђела усана мед
може бити да сам падао у заблуде
поподизао се и увек изнова започињао исти след
уздигни се до недостижа постани вечност хај
тешка ли су сва ова расветљења
док повијам се и грчим вапећи ваздух
да изустим да објавим
још није готово све светлећа моја
није није није крааај

3.1.2018.                                                    рајица драгићевић

LJUBAV KAO LJUBAV, VINO KAO LEK – Milovan Petrović

Svoju priču želim sada

podeliti s’ vama

ja sam život posvetio

vinu i ženama.

Voleo sam ludo, strasno

pa i ranjen bio

tugu svoju lečio sam

dok sam vino pio.

Bolelo je, ali tu je

crveno i belo

da mi uvek novu nadu

unese u telo.

Vranac vino, što da krijem

moj prijatelj stari

dušu moju kad sam tužan

ponovo razgali.

Zatim mi se, vidi čuda

nova ljubav desi

nova sreća pojavi se

na mojoj adresi.

I sve tako u krug ide

LJUBAV, VINO, ŽENE

Šta bih više poželeo

dosta je za mene.

(Pesma pisana za nagradni konkurs. Tema; “Ljubav i vino – večita inspiracija”)

Milovan Petrović

Живот – Ивана Зајић

Сваког јутра себе питам,
Кад се златно сунце роди,
Докле ли ћу ја да скитам,
Куд ме овај живот води.

Што не могу само једном
Да се винем у висине,
У животу овом бедном
Да осетим чар даљине…

…па да тихо једног дана
На тло паднем, да се скрасим,
Да зарасте стара рана
Пре н’о што се ја угасим?!

VENUS (TRAGOVI U PESKU) – Nena Miljanović

Ne tuguj lepa zvezdo
Ne jadikuj za Mesecom
U noći bez mesečine najlepše sijaš
Venus si i sama po sebi sjaj
Zenica u oku probuđene zore
I suzna kap na kapku pospanog sutona
Melanholična moja pesnikinjo
Ne plači nad onim što nije moguće
On nije svetlost sam po sebi
( tvoje mu pesme daju sjaj)
Niti je trajan
Kao ljubav ili kao ti

Nestalan
Obaspe te punoćom o nabreklom uštapu ljubavničke muškosti
Silan i svoj
Za nekoliko noći je splasnut na pola i obični i bračni njen
U senci Plave planete
Tanji se iz moćne punoće u nejak srp
Ne plači nad onim što ne možeš promeniti
Takav je raspored među maglinama mutnih ljubavi
Bliži njoj nego tebi uvek će joj se vraćati
Velika moja
Ako je za utehu
Bliža si Suncu od oboje

Ne tuguj i ne osuđuj uzalud
On nije slobodna zvezda kao ti
Satelit je
Sačekaj
Samo sačekaj da ponovo nabuja
Sama i svetla
Sa zorom nadanja u zenici
I suzom sumnje pod kapkom
Čekaj ga
Sve dok ne nastane Novo nebo
Sva vremena čekanja i tugovanja su tvoja
Čekaj

Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 127 128 129 Next