Čini mi se…

Čini mi se ponekad … Vrijeme da je stalo

I sve da je isto … Kao nekada

Pomislim u sebi … Griješiš budalo

Ništa nije više kao što je bilo

Prošla su vremena … Lijepa i srećna

Ostala je sjeta … Rijeka uspomena

Dok umorne oči … Beče u daljinu

Kunu život mučni … Proklinju sudbinu

Mislio sam negda … Život da je bajka

Dok shvatio nijesam … Da je kobni roman

Usud me prati … I voljena majka

Ne bi mi mogla pomoći …

Čini mi se ponekad … Da sam dijete

Bezbrižno što spava … Eh snovi pusti

Ostadoše pusti… I ja u njima

Čini mi se ponekad … Doće bolji dani

Dok živim u nadi … I dok varam sebe

Lijepo je uvijek … Još dok smo mladi

I dok možemo … Brinuti o sebi

Čini mi se ponekad  … Da je vrijeme stalo

I da ništa nije … Kao što je bilo

Pomislim u sebi … Griješiš budalo

Čini mi se… Ili pričinjava

Zažmuri polako

i opusti kapke svoje

i obraduj se u sebi

bez razloga i povoda,

i ispruži ruke meke

i pusti nek ti dotaknu dlan

te hladne kišne reke,

kao da ih dodiruje

neko ko je tebi drag.

Zažmuri polako i

slušaj muziku sirena

i pusti ih u obrisima ljubavi

da u skrivenom kutku iscrtaju

ono što se ne može

olovkom nacrtati,

ono što se ne može

rečima iskazati,

ono nešto neopisivo:

- kao semaforsko sunce nasred slepe ulice;

- kao krompir u vreći i umašćen tiganj u peći;

- kao limeni petao s krova i žbun zasut od korova;

- kao izbledela majica i zaboravljena starica;

- kao vašljivi ker i dedin stari pulover;

- kao pisaća mašina i raglednica iz Solina;

- kao prepune pepeljare i polomljene suve grane;

- kao nas dvoje, a sutra možda i troje;

- kao ovo malo života i odsjaj zlatnog omota;

- kao smrtno zavodljivo  i ono nešto neponovljivo;

         – uf, to sam već rekla.

©Anee

Predosecam…..

Predosecanja love moju dusu,

cesto i sreca korak mi pazi,

ja uvek vidim tvoj mio lik,

i tvoja stopala na sneznoj stazi!

A, ja ih cuvam kao svetinju,

i tako tone moje kraj tvog,

vidim viziju nadahnucem,

kao da mi u svemu pomaze Bog!

Osmeh kroz grane u sumarku,

dok lahor miluje mi vrat,

predosecam to nisu vreme ni sati,

vec zelja da cujem tvoj jasni bat!

Obgrlim rukama telo breze,

i slusam pricu  sumarka tog,

na proplanak zatim izlazim lako,

ko kosuta dok trazi jelena svog!

I znam doci ce vreme sto me hrabri,

a, moja cula, snazi  i volju,

ti si moj zivot  i dok te trazim,

osluskujem vrletima na zivotnom polju!

© Miladinovic Sandra

МОЈ КРАЉ

На балкону бих остала сама загледана

у  небо пуно сјајних звезда,

и тако чак до сванућа,

 а, вечност би постала већа….

Шаптала бих са васионом и рекла што ником

небих!

Недај ми никада да останем сама

и тако далека теби!

У сам освит крај реке

прву би кап росе попила,

с, реком бих жуборила,

удисала бих мирисе далеке моме крају!

Саваном са атом галопирала,

никада се не бих уморила,

да се тај бесркај  тка,

ткала бих га баш ја!

Недај да суза око ми помути,

у  том бескрају остани баш ти!

У подне сунце би ми грејало чело и дланове,

мирис тамјана душу  ми опијао!

Док звони звоно са звоника,

све очи у сусрету биле би ми познате,

а, у ваздуху ко привид позлате,

лебделе би контуре сањалица!

Учини да ми се не причини

да ми руку пружаш баш ти,

и да снена одлутам жељна љубави,

нестрпљење да победи,

па да заробљена ко птица завршим,

и заборавим цвркут предака, мелодију душе!

Умрла бих или ко слепа ходала,

а, само суза би ме понекада одала,

да патим и живим за бескрај,

јер само ти си ипак мој краљ!

(с) Миладиновић Сандра

Književni klub „SABORNIK“ iz Perta u Australiji,

raspisao je pesnički Konkurs za nagradu „Milorad Cumbo“!

Uslove Konkursa možete pročitati na sajtu:SABORNIK.8m.com

Živko Begović, prijatelj Kluba SABORNIK

U Evropi je 6.maja 2012. godine,

došlo do nekih promena,

u kojoj je demokratija,

izbornih glasača bila zastupljena.

Građani su „kaznili“,

neke neposlušne političare,

i njihove partije,

koje su videli kror svoje „naočare“!

Stavili su im do znanja,

da nisu dobro radili,

jer nisu svoja dana,

obećanja građanima izvršili.

Ovo su demokratske narodne „kazne“,

koje nemaju veze sa „yurom“,

niti sa bilo kakvom ,

politčkom „diktaturom“!

Živko Begović

PROLECNE MAGIJE

Prolece mi neda mirno da spim,

jer svojim mirisima opojnim,

kao magija igra se sa svim!

 Osecanja  mi izmicu kontroli,

um sneno ceka znak andjela!

 Carolijama kosu mi mrsi,

i nosi misli do samog neba,

pred sveke oci ili korak,

pred svaka vrata, izbor neda!

Nad rekom,

u krosnji  bagrema  i topole cujem slavuje,

 kako se mole duhovima ovih svanuca,

sto sve nas grle i tepaju nam,

ne bi li sastavili iskonske strune,

s’prosloscu koje nismo svesni , a tu je!

Cujem pesmu i daire,

ko da kaze- hej slavi me!

Prolece je od svanuca

prvi gost svih nasih kuca!

I kad sunce ne vidimo,

Vasionom tajne svetle,

neke od njih  ne postoje,

al’ na nebu sepure se kao paun,

i stapaju svoje boje sa bojama oko nas,

 pa tako se i ogleda sarenilo svaki cas!

© Miladinovic Sandra

Diplomatija stvara,

mir i razumevanje,

što je najvažnije,

za mirnodopsko svetsko stanje.

Ako je diplomatija,

slaba, loša i još gora,

onda među narodima,

do nesporazuma doći mora.

Dobra diplomatija je,

najbolja koja ne dovodi do rata,

jer stvara mir i razumevanje,

koje celi miroljubivi svet prihvata!

Ratovi su slabosti,

pogrešne diplomatije,

i događaju se tamo,

gde prave diplomatije bilo nije!

Živko Begović

Koliko snage treba za korak

Koliko snage treba za korak,

Ili za riječ da se kaže

I kako je dan suviše gorak

Kad život počne da laže!

Kad dan počne u takvoj priči,

Gdje pravila stara više ne važe…

I ništa više na sebe ne liči

Kad život počne da laže!

Kad ljubav izda, il’ zdravlje bježi,

I nikog nema da nježnost kaže,

A dan ko bijesan na tebe reži.

Kad život počne da laže!

Koja čovjeku odbrana treba

I kakve treba straže?

Kad dan kao krvnik u zasjedi vreba,

Uz život koji laže!

Izbori su izbori,

kada narod govori,

zato oni nagađaju,

koga će da glasaju.

Partija i kandidata mnogo ima,

i svakojakih među njima,

a koga će građani glasati,

to će se na izborima znati.

Mnogi su za Iliju,

jer on je za demokratiju,

drugi su za Savu,

pošto se bori za pravnu državu.

Neki će glasove dati Živadinu,

jer se on brine za penzionere i omladinu,

ima i onih koji su za Jovu,

pošto ga stručnjakom za privredu zovu.

Dobro bi bilo da svi glasaju Diku,

jer bi on dobro vodio inostranu politiku,

a mnogi kažu da je dobar i kandidat Lale,

koji ne voli tuđe vazale.

Veoma dobar je kandidat i Bata,

jer on je protiv svakog rata,

a veliki borac za standard naroda,

je poznata političarka Toda, zvana „Moda“.

Jedni će glasati za Srbiju,

a drugi možda za Evropsku uniju,

a bice i onih vedrih očiju,

koji če glasati za Srbiju i Evropsku uniju.

Sasvim sigurno će biti i onih koji neće glasati,

jer će njihovi glasovi „zakočeni“ ostati,

pa će se videti, ko će više glasova dobiti,

a glasači ili neglasači, mogu se na izbore žaliti.

Živko Begović

MALA MAJDA

Prolece i opet miris  plavog jorgovana,

jutros me je dodirnula rascvetala grana,

kraj bunara beli raste i ko da se grle,

Djurdjevdanu ovih dana kao uvek hrle,

tad zajedno i slusaju vesele slavuje!

Sunce ljubi strasno zemlju i vrleti njene,

i iznova pali vatru koja zimi tinja,

treperavi zraci tako dolaze do reke,

dok zubori iz daleka ko haljine meke,

Boginjama sa Olimpa tad zastaje dah!

Korakom i poput senki prizor bi da vide,

prelepe, a opet tihe, kao da se stide,

spustile bi kapi rose jutrom da caruju,

maloj Majdi plavookoj snove da daruju!

© Miladinovic Sandra

Ako se voziš autoputem, moraš plaćati, cestarinu, drumarinu i putarinu!

Zemlja se okreće oko svoje zamišljene osovine, a jedna Unija oko dve

muškoženske „najvažnije  ljudine“!

Živko Begović