Category: Nekategorizovano

Рајица Драгићевић: СВЕДОК ЛЕПОТЕ ПОСТОЈАЊА

 

СВЕДОК ЛЕПОТЕ ПОСТОЈАЊА

Весна Егерић: Песме о Зеленој земљи; „Сфаирос“ Београд 2013.

Свој књижевни лет Весна Егерић започела је рембоовски, у младим годинама, пре пунолетства, књигом приповедака „О свему што те чека“, коју је потписник ових редова пропратио текстовима у „Борби“ и „Дневнику“. Ти њени први кораци нису били несигурни. Напротив, најављивали су сериозан улазак у свет књижевности. Са ове стајне тачке, после неколико објављених прозних и песничких књига, или много година касније, како би то у великом стилу саопштио Маркес, види се да је она овоме послу пришла са с крајњом озбиљношћу, и то је дало резултате.
Окамењени симболи српског историјског, градитељског и духовног постојања, у виду манстира Жиче, Милешеве, Љубостиње, заузели су високо место у певању и мишљењу, у посвећеничком и молитвеном истрајавању Весне Егерић. За разлику од већине наших писаца, она је имала срећу да расте окружена књигама, у породици где се књижевно слово уздизало до највиших националних домета и вредности. То јој је, разуме се, са једне стране, отворило путеве да стекне веома широко образовање и увид у литературу на светској позорници, а са дуге стране обавезало на високе критеријуме. Али, то је тек први услов да се крене на „тежак пут“. Други услов за успех на путу којим је пошла је да се роди „с пером у руци“.
Прослављена пољска песникиња Вислава Шимборска, која је 1996 године, за књижево дело овенчана Нобеловом наградом, има песму „Разговор с каменом“.
„Куцам на врата камена
То сам ја пусти ме
Хоћу да уђем у твоју унутрашњост
Да погледам уоколо
Да те упијем као дах…“
Песник има потребе да открије суштину, да на сва врата закуца, да сва питања отвори, да би као одговор изградио свој свет кристалне структуре. Песнику је као и монаху потребно самовање, тиховање и разговор с каменом.
Но да се вратимо наслову изабраних и нових песама Весне Егерић и понудимо одговор на основно питање: Шта је Зелена земља? Зелена земља је песничка уобразиља, идеал. Свет није онакав какав је већ каквим га видимо, рекао би филозоф. Писци су склони тој врсти идеализације. Добрица Ћосић је у роману „Бајка“ такође створио идеал: Земљу савршене среће и слободе. Само његова „Земља“ је „заљуљана“ снажним иронијским одразом.
Песма „На крају свега“ открива нам искрену намеру, без трунке ироније, да свет оплемени, унапреди, уздигне:
„А ти се од кишне ветрометине,
Склањаш у топлину мога кутка
Од злобних језика од светине
У светлост блиставог тренутка.

Својим песничким метром Весна Егерић премерава поље које су освојила наша проверена пера: Његош, Црњански, Десанка Максимовић, Бранко Миљковић. Ту долазимо до кључне одреднице која учвршћује њено место у савременом српском песништву. Дакле, на темељу великих националних узора, уз много шире увиде изван граница наше земље и наше литературе, без посезања за експериментом на пољу форме и значења, она гради кристалну песничку структуру у коју уграђује само проверене вредности, сликајући своју земљу, коју воли и којој је одана. При том не напушта лирско и мисаоно поље, удубљује се у далеке догађаје и појаве, прилази им са крајњом обазривошћу, промишља и објављује да на неки начин припада и том, давно прошлом времену, јер је у свему открила лепоту, каву је открила у једној од најостваренијих песама:

ВИЗАНТИЈА

У Византију оде ми мисао при лутању,
Мајстори, иконе сте сликали у ћутању

Тамни ликови девица ваших
На тамном платну
Од златних листића ткали сте своју
Подлогу златну

И чини ми се ко да сам тамо живела и ја
У срцу моме сад сија светло – Византија.

У знак подршке песникињи Весни Егерић њеном усрдном и искреном напору да свет поправи и преуреди да завршимо сликом песника наднесеног над бели папир на којем настају и уписују се у људско и историјско памћење велика дела:
„Над белином као над бескрајем
Тражим се као у птици лет
Над белином занесен опијен
Држи се у мени свет“.

Нови Сад,                                                                                                                                           Рајица Драгићевић
12.9.2015.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59733

Saša Milivojev – SVETSKI BOL

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59716

kosmar Rade Mijatovic

Progone me nocas hajke dugih senki
s odjecima mojih davnih proloma
iz grudi se ote neki vrisak reski
U daljini kao da huci sodoma

I nema me vise maglicast sam veo
sto djavoljimpoljem trnosnoplje zanje
niz pustaru kriva sevaju seciva
gde rasuto posvud krvari secanje

Ja se nocas sebi u korenje vracam
ponorima svojim tumaram bez dna
Tamo gde su mrtva jezera nastala
u otisku mojih drevnih stopala

Kroz urvine mracne koracam i padam
demoni i ale nocas mene gone
Ma koliko zgresih toliko i stradam
Od okova ljutih moje kosti zvone

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59728

MI I KOSOVO – Dejan Ivanović

s paktom
za vratom;
Ali ko nam pakt
natovari na vrat?
Mi smo, kažu
obična kolateralna šteta!
Jer tad je bio došao vakt,
da se uništi drugi pakt,
rušenjem zidova
i željeznih zavesa.

Da dođe
do preraspodele moći,
preuređenja sveta;
putem neumitnih
istorijskih procesa.
Ili voljom tuđih interesa,
zakulisnih političkih igara,
globalnih katastrofa, erupcija,
strategijskih pomeranja,
promena i potresa?

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59712

Lijepa zima

Sjećaš li se one lijepe zime
Što provedesmo je nas dvoje
Tad ukrala si srce moje
A ja ukrao sam tvoje…

Iz te najljepše zime života mog
Naviru mi krasne uspomene
Kad ljubio sam prekrasnu djevojku
I plave oči njene…

Te lijepe zime više nema
Gdje volješe se srca dva
Ti si sada s netkim drugim
A sa netkom drugom sam ja…

Ja se još sjećam zime te
I još uvijek pamtim tvojih očiju sjaj
Ti više nisi kraj mene
Ali ja ću te uvijek voljeti,znaj…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59710

KLjUČ ZA OKO VRATA – Nena Miljanović

 

Konačno sam pronašla zagubljen ključ
Kojim se vreme vraća unazad
U ostarelom snu 
Ležao je taj mladi ključ
Uvijen u žutu lisku duvana
( koju je tata sitno sitno seckao
I zavijao cigare u novinski papir)
Na uzici od pertle dotrajalih cokulica
Decenijama je bio tu
Ispod komada polomljenog crepa
( na kom je mama gajila čuvarkuću
Za lek od uvobolje dece)
Između dve saksije s muškatlama
Levo od basamaka od oribane crvene cigle

Na pragu suncem okrečene kuće
Sedmogodišnja ja
Ključem koji sam nosila na uzici oko vrata
Otvaram škripava vrata
Na sobi satova koji kucaju unazad
Sa kazaljkama od mojih sedmogodišnjih ruku
Raširenih na radosni zagrljaj
Na tri i petnaest
Dan pre nego što je tata prestao da me grli
I da škripavo kašlje i diše
U sobi ispunjenoj mirisom duvana i tamjana
Na dan
Kad mi se prekinula uzica
I veza sa sedmogodišnjim čuvarkućama

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59695

Молитва – Ивана Зајић

Тебе, Боже, данас славим
И теби се сада надам,
Не дај да у очај падам
Н’о учини да оздравим.

Кад црквена ја пољубим врата,
Пред олтаром кад запалим свећу,
Пожели ми, Боже, тада срећу,
Сачувај ме к’о рођеног брата.

А на гробљу кад свеће упалим
За све драге које љубих некад,
Вечни пламен нек их греје свакад,
Јер их и сад у свом срцу памтим.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59668

EPISTOLA (DEVETI KRUG)- Nena Miljanović

Juče sam se bacila sa vrha tvrđave bez izlaza
I padala sam spiralno i sporo
Kao ptica koju su ustrelili
( ovo ja činu dajem malo romantičnosti
jer nije bila tvrđava
nego poslednji sprat tvoje zgrade bez ulaza
i padala sam kao kamen bačen iz tvoje ruke)
Kako god
Lepo je bilo biti ptica i lako je bilo umreti
I tek malo
I tek poslednji sekund je zabolelo

I šta je taj tren za godine u kojima si me boleo
Čak me nije ni zaboleo život koji odbacujem
Već smrskana nada da ćeš me još jednom voleti
Ubih je
Uverena da je kraj čekanja i kraj ljubavi
A nije

Tek deveti put će to biti
U devetom krugu pakla (gde su izdajnici)
Ako izdam ljubav i dignem ruke od pevanja o tebi
Tek tada ću uspešno dići ruku na dušu
Ubijajući pesnikinju u sebi
Živim
Kao pesma o tebi koja umire poslednja
Zajedno s ljubavlju

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59645

BES – Dejan Ivanović

Jabuke,
herojski osvajaju;
u veštom pokušaju
rado ulepšavaju
poseban dan.
Objašnjavajući smelo
da  krijem nešto,
veselo.
Dok me ne savlada san.

Jabuke
one žute, zlatne;
kiselkastoslatke
krupne, pune mrkih lišaja.
Ko je doneo nije važno,
(nadam se da su oprane).
Svejedno uzeh
iz duboke korpe,
bez suvišnih pitanja.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59613

Амајлија – Ивана Зајић

Ставила сам око врата
Мали ланац сав од злата
И на њему посред крста
Тело мртвог Бога Христа.

На руци ми бројаница
Са тридесет три куглица,
Амајлија моја стара,
Да ме штити од утвара.

Под јастук сам нож ставила,
На њег’ главу наслонила,
Да ме од свих зала чува,
Кад снег веје, ветар дува.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59576

Kosta i Maja – Miško pločić

Bila je to ljubav iz osnovne škole
Jedna ljubav,tu iz moga kraja
I dan danas se u Žabaru priča
Kako su se voleli Kosta i Maja…

Bila je to ljubav za sva vremena
Poljubaca,zagrljaja,nežnih reči nikad dosta
Maju nikad niko neće da voli
Ko što ju je voleo Kosta…

A,i ona je njemu svoje srce dala
Bezbroj poljubaca i strastvenih zagrljaja
I Kosta zna da gž nijedna neće voleti
Ko što ga je volela Maja…

Za njihovu ljubav svi su znali
Jer ona je bila čista
O toj ljubavi mogu se napisati
I knjiga trista…

Ali,njihovoj ljubavi došao je kraj
I više nije bilo kao u snu
Rastali se jednogletnjeg dana
I svako je otišao na svoju stranu…

Više se nikad videli nisu
U mom je selu ostala samo priča o njima
Jedna tužna priča o nesrećnoj ljubavi
Ili saga o zaljubljenima…

Bila je to ljubav za sva vremena
Ali jedna od onih tužnih ljubavi
O dvoje mladih koji su se voleli
I danas postoji priča o Kosti i Maji
Ali se oni više nikad nisu sreli…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59571

Vojnik

 

Zastavom pokrivam godine

Pod tvojim suncem Beograde

Nekom u nasleđe uniformu spremam

Ostavljam mu pušku i Bože pravde

I izjašnjavam se kao Srbin

Jer drugog roda nemam

 

Evo vam činovi, beretka, košulja

I deo mene što vas za sebe veže

Čovek se meri samo po onome što za sobom ostavlja

Vojnik po tome kuda je gazio

Kada je bilo najteže

 

Zakletva nije puka formalnost

I ja vas zaklinjem da ne smete pasti

Nije istina sve što izgleda kao stvarnost

Ni laž nikada upisana u temelj kodeksa časti

 

Raskošna duša malom se ognjištu raduje

Slavi i pogači

Domu gde je rasla

Iz kog je potekla

Zlu se u lice smeje

Pred njim ne povlači

Slobodna duša slabosti tela ne robija

 

Kroz popucalo nebo najlepše sunce se probija

Iz popucalog srca najjače biće rodi se

Vojnik ne maršira po suzama i snovima andjela

Ni kad se ratuje

Ni kad se gladuje

On čuva slavu predaka i jednom bogu moli se

I bira da se ne predaje kada se brani Srbija

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59560

Kiša – Miško pločić

Dokle će više kiša da pada
Dokle će da grmi i seva ko sada
Hoće li malo kiši sunce da zasmeta
Ili ovoga leta i neće ni biti leta…

Napolju su putevi kao reka
Kanali plutaju na sred puta
Ni traktori ni kola više ne mogu proći
Blato sad po putevima luta…

I sad dok ovo pišem ona i dalje pada
Ni jedan dan bez kiše nema
Na televiziji prognoza glasi
Sutra se kiša i oluja sprema…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59555

Gospodu hvala Miroslav Krnjeta

Gospode lepoto i radosti života moga

ti si izvor ljubavi iz koga se izliva

veličanstvena svetlost tvoja.

Iz ljubavi i dobrote potekoše reke

koje svetove poje.

 

Gledam zvezdano nebo i planete daleke

mislim o tebi i kažem hvala bože

što stvori predivne zvezde da se množe.

Bez tebe nema dana a nema ni noći,

sve je u tvojoj milostivoj božanskoj moći.

 

Kuda god pogledam vidim Gospoda boga

znam da je on izvor života moga.

Izvor moje sreće,čuvar puta,tvorac moje snage,

skloniste od nesreće.

 

Slobodan i radostan,kroz zivot ne idem tužan,

jer dobih život za koji sam tebi dužan.

oči moje dar sa neba ,kažu hvala,

jer mi daješ da vidim svetlost puta

kojim ići treba.

Ceo svet i sav univerzum je dvorište ljubavi tvoje,

u njemu se igram,rastem,a ti me čuvaš i miluješ

kao otac dete svoje.

 

Gledam i osećam sva mora,šume,ribe,ptice,

kako je lepo živeti,gledati i osećati

u srcu sve te životne klice.

Na povetarcu udahnuti svež vazduh i osetiti te bože

to je najveća sreća koju živo biće

može da oseća.

 

Na životnom putu padam,grešim

i često odlutam od staze,

ti me Gospode podižeš,opraštaš mi

i čuvaš da me loši putevi ne pregaze.

Živeti u svetu stvorenom od tvoje ruke,

ovde u ovo vreme,

znam da tu nema slučajnosti puke.

Ruke podižem gore ka nebu i kažem

hvala što si mi podario život nebeski oče.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59538

Srpska molitva – Ivana Zajić

Srbija je zemlja mala,
Malo šuma, malo reka
I planina i potoka,
Al’ je volet’ uvek znala.

Ljubav cveta na livadi,
Gde je cveće raznobojno,
Gde je stado raznorodno,
Gde su pčele i obadi.

Teškom mukom ratar vredni
Svoju njivu preorava
I radeći pesmu peva,
Pa odmori kad ožedni.

Za to vreme seljančica
Svome dragom rano hita,
Da za zdravlje ga upita,
Za pasom joj čuturica,

Nosi vode, crnog vina,
A i jela svakojaka,
Da nahrani svog junaka
Uvek bude joj milina.

A kad jutro sedmog dana
U nedelji tiho svane,
Svi u crkvu tad porane,
Molitva im bogom dana.

Sveće pale na oltaru,
Pred ikonom Boga mole
Dok god žive, da se vole,
Da Bog čuva zemlju staru.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59534

Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 144 145 146 Next

Load more