Category: Nekategorizovano

“PLAVI PLAMEN” – Nena Miljanović

 
Sve je to krasno
To sa poezijom i ljubavlju i prepiskom
Za divljenje je ta istrajnost i uzvišenost
(Osma je godina već ovako)
Skoro kao u Halilovom “Plavom Plamenu”
Ali meni nedostaje prosta stvarnost
Možda sam i fetišista
(Ili je neki drugi mentalni poremećaj)
Ne mogu da se otrgnem
Od opsesivnih slika prostora u kom živiš (bez mene)
Trebaju mi trivijalnosti
Da me potvrde
Ako ti dugme na košulji prišijem
Ili ako usnama taknem rub čaše iz koje piješ
Sve sitnice iz tvoje svakodnevice
(Ovo je bolesno)
Neka su samo navike
(Pristajem)
Navika je jača od odluke
I samo je drugo ime za ljubav
 
Kažeš
Neuporedivo sam ti više od bliske navike
Kuneš se
Da sam ti ovako daleka stalna gladna misao
I da je to najveće između dvoje
Ali
Ja ne verujem mislima mnogo
Tri puta na dan
U stanju su da same sebe poreknu
I da se onog u šta se kunu odreknu
Tvoje najdublje JA mi treba
Vrednije od fetiša i postojanije od misli
Tvoja ljubav (neki to zovu duša)
U nju da mi je useliti se
Da se pohranim
Ili sahranim
Skupa sa tvojim fetišima:
Mojim pesmama
 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57287

Fotelja-Vlada Ilić

Kad namestiš dupe u fotelju,odmah zamisliš neku želju.Neznam od kog se drveta delja ta vaša fotelja,izgleda da je bolja.Ova moja ispunjava želje kao vc šolja.Do vaše se teško dolazi.Da bi se u nju selo,mora da se gazi.Moraš da zaboraviš rodbinu,drugare i prijatelje stare.Nekako ostadoh bez želje,da se domognem vaše fotelje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57247

ONI – Dejan Ivanović

ONI
(večita inspiracija)

Oni su,
ljudski otpad za recikliranje.
Talog sociopolitičkog dna.
Isplivali iz gustih pomrčina,
pograničnih šuma i jazbina.

Mašinerija,
ogromnih praznih glava, širokih noseva.
Bez prosvećenosti i skrupula.
Nedostatak znanja iskazuju,
ispuštanjem neartikulisanih glasova.

Vrištanjem ispoljavaju,
znake nemoći, bića nižih kompleksa.
U susretu sa boljima.
Psihopatologiju osrednjosti, tupavosti
potkrepljuju spletkarenjem po kuloarima.

Uzele ih gazde,
negativnim principom u najam.
Selekcijom najgorih osobina.
Zato se spremno dokazuju dodvoravanjem,
pokazivanjem primitivnih nagona.

Etiketiraju,
prave strukture lažne moći.
oblici postojanja, bez integriteta
Izmišljaju spletke uz pomoć satelita,
kasnije igraju kako im oni sviraju.

Hvalisavost,
ničim potkrepljenu ne maskiraju;
Već upotpunjuju manjkom ljudskosti.
Jeftinim nepristojnim gafovima,
dokazuju potkupljivost i slabosti.

Postadosmo svi
žrtve morbidnih strašila;
Progres i avangarda nestaju,
pred primitivizmom uzmiču polako.
Pamet se odliva preko granica daleko.

ONI,
savitljivi gmizavci, kameleoni;
Bujaju kao korov, zagađuju ekosistem.
Uvek me najviše plašila,
kriza morala i duhovna nemaština .

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57255

Sitni sati – boemska jutra Rade Mjatovic

Pred zoru me zednog prati
zvezda s gorkog pojilista
a u dusi sitni sati zazvekecu
nigde nista

Samo prazne ciste more
uzdignute iznad tmine
sto mi hladne telo pore
ko nozevi od tisine

Ogledam se u jutro muklo
kisni covek oblak vuce
nadamnom je vreme puklo
i tisine silno huce

Pa koracam tek da snujem
kako plava zvone zvona
i nebesku pesmu cujem
sto treperi od iskona

Ja za senkom grabim nemo
druga sena prati mene
pa se pitam dal sam skreno
vijajuci uspomene

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57252

Patnja-Vlada Ilić

Ubi me tvoja lepota.Bolja mi smrt od života.Kad nesmem na mig tvoj da krenem,neka me neka uvenem

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57189

Šapni mi ljubav

Tražeči dušu žene rođene u Japanu prije više od hiljadu godina
osluškujem treptaje tihog hujanja vasione…
i pitam se
da li tamo u zemlji svitanja,
ptice još lakim lelujem poju?
da li se kaligrafija i dalje živo rascvjetava?
na bjelini papira suzom lavirana orhideja
žive latice ljiljana
zvone…
duša mi sama šeta školjem priobalja…
otežala od pitanja…
znam!

Ona voli…
ekscentričnost,
oči,
boje, vodu, veo…
flautu, delfine, dim, pokretne sjenke,
duge kiše,
ogledala,
miris papira od riže…
kavu, kaligrafiju, sladoled, krugove na vodi,
lavirinte krovova,
latice od ljiljana, leptire…
čaj od jasmina,
ljubičasto, tišinu, more, mostove,
noćno nebo, usamljenost…
mokre jesenje parkove, prvi snijeg,
dirljivost,
prazne tramvaje…
retro, ruke, snove, sumrak,
stare ključeve i fotografije…
ples, maglu, šešire,
cvijeće, cvijeće, cvijeće
refleksije
i odsjaje…

Toliko prefinjenosti i nježnosti
taj dragulj vazdušasti
pramičak magle, sunčev miris,
neuhvatljiv tren,
unutrašnje lice svjetlosti
ona je…

Tražeči dušu žene rođene u Japanu prije više od hiljadu godina
pitam se…
da li tamo ptice još lakim lelujem poju?
da li se kaligrafija i dalje živo rascvjetava?
na bjelini papira suzom lavirana orhideja
žive latice ljiljana…
duša mi sama šeta školjem priobalja…

U doba kad se Japan sav,  trešnjinog cvata radošću zapali
počinje
桜 sakura
iza očnih škura
mirisi davnog živi su postali
šapni mi ljubav
šapni kao paperja puh
šapni taj mali vazdušasti duh
nježno, božansko ime Natali!

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57242

Igra i pitanja

Uzeo sam raznih materijala i alata,
čekić, kliješta, nož, eksere, lijepak…
žicu, vodu, pijesak,
drvo, cement, papir, boje…
prvo sam napravio sliku
nezadovoljan, isjekoh je u sitne komade…
od istih komada napravih kolaž…
i opet razgradnja
skupih hrpu pa napravih, modelovah brod…
sve razbih, polupah o pod…
dobro usitnih, kao prah,
umijesih i novi oblik zdelah…
bojama dotjerah…
opet zdrobih…
i tako deset puta
od istih stvari
deset puta
od iste tvari
na kraju sve na gomilu
zapalih…
napravih malo toplote koju mi prostor ote
i svjetlosti, lelujave kao duša,
osta samo pepeo!!!

*

I od pepela pokušah napraviti nešto,
ali nije se dalo
sve bi ispalo trošno i mrtvo
brzo se raspadalo…

*

Oooo Svevišnji oprosti…
na gordosti
što sam se igrao Tebe…
Ti što od iste tvari beskonačno oblika
i beskrajno mnogo stvari…napravi i svemu dušu danu…
tu muku tananu
da li ti se rušeći i razgrađujući
rugam, ja ništavan
i umirući?

Napravljen od praha dinosaura
govorim prahom amonita
kad mi dođe potonja ura
da li će duh da mi beskrajem
skita…
da li je i on onaj lelujavi
plamen…
što ipak trne
gasne…
ne ostavljajući
znamen?

Hoće li sve moje žudnje strasne
da ga oblikuju
pa takav, ako opet bude poklonjen nekom budućem živom biću
neznajućem čiji san živi,
nastaviti da bolno teži nirvani i
ravnoteži…
bujajući možda tek, kao korov u
nekoj njivi?

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57227

Kolačić

Ooo kako si magnetična
sva kolačić
voću slična
nujnobujna
vragolasta obla čulna
slutim sočna
sva vrcava zračnooka
nježnobludna
slatkotočna…

Želja moja dal je čudna…
Taman da je uzaludna,
sretnem li te
poješću te
stisnuću te
srsnuću te
oduprijet se baš ne mogu…

Stignem li te lakonogu…

Ooo, neka je slava Bogu!

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57204

GOROBILjA – Nena Miljanović

Poezijom za gorobiljima
I tragovima ljubavi među rečima
Za lekom od usamljenosti
Tražih stih za melem mislima
O jednom među mnogima
I nije se našla vlat među biljkama
Ni čovek moj među ljudima
A veče moje će već
Evo
Pri kraju dan
Pri kraju ja
Umorna
Gasim se sa danom a da nisam ni gorela
Umornoj
Klone mi gorobilje u poemama
Ni kletve više ni molitve
Za pesmu bar
 
Hladnu
Tanušnom nadom
Taknu me poslednji poetski svetlosni snop
Poslednji ti
Tu si
U žaru stvaranja
Postajem sunca zalazećeg zrak
Poslednjom toplinom
Ničice
Padam po izdancima stihova o ljubavi
Među strofama
Ničem u slatki poetski raskovnik
 
Gorka
Raskivam javu koja mi briše snohvatice o tebi
Protiv bolnih buđenja
Lečim se otrovom kojim zamenjujem život
Poezijom
Sanjam
Da nisi
Samo
Moj
San

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57197

Mesečari

Mesec je kriv za sve.. Zaljubi se u smežurani mali život prve noći po dolasku na svet. Spusti mu nežno zlatne niti između obrva. Tu, na najmekšem mestu na telu, utisne žig.
Hipnotiše zenice,pa u deteline prolistaju..Poljubi dlanove i stopala da u lijane izrastu kako bi večito stremile njegovim visinama. Oseća, dok raste, u sebi nadiruću plimu zbog koje ne prestaje da luta.. Svetom senki bez ljudi za krilo je bliže ptici.
Presečeni na nekoliko celina, deca Meseca dišu kroz više dimenzija oprečnih svetova. Kroz kaleidoskop gorućih očiju cepaju gotovo lepu maglu i memlu ljudskih slabosti. Levitiraju na mestu iznad svakog zla, gde im je svet čudesno najbliži.
Tamo kuda su putovali ostaje topao vetar i zlatna prašina i laka buđenja onih koje su posetili…
Po neki mladež utisnut na telu i pokušaj da se dosetimo zbog čega smo tako srećni raširili trepavice izronivši iz duplog dna sna. Svileno.
Ćuti. I budi uz mene kad odem.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57195

Skorojević-Vlada Ilić

Roditelji tvoji potiču sa sela,a ti glumiš facu sa Trafalger skvera.Dok pijemo kafu i načinjemo teme,kažeš da je beda davno prošlo vreme.Pričaš neke priče ,nema veze s’vezom.Ne   slažeš se kažeš s’ovom mojom tezom.Zaboravljaš da smo nekad igrali klikere,na svaku moju reč stavljaš stikere.Propade mi kafa i cigara.Daj ja ću da platim,znam da imaš para.Odrasli smo sada ozbiljni smo ljudi,a nekad smo pili ,bančili ko ludi.I ti mi posle svega,prodaješ muda umesto bubrega.Vidim te da tražiš tačku na plafonu,nećeš da me slušaš ti mali poltronu.Težak si ti problem ali nek ti bude,a ja odoh sada negde među ljude

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57177

Zelen bostan-Vlada Ilić

Mislim da si pretero pobro,igraš se Boga to nije dobro.Ne valja kad se voda muti,to nikad na dobro ne sluti.Uvek rečit bez snebivanja i spreman za podstrekivanja.Valjda ja svima to odskočna daska,kad ostare padne im maska.Uđu u pedesete i mnogih se stvari ne sete.Sada ne mogu da te prepoznam,s’koje planete si moram da doznam.Fin,uglađen ,smiren u priči.To stvarno na tebe ne liči.Daviš pamukom,to promiče samo neukom.Moje dete je profesor,borac,fajter.Sad čeka zeleno da se upali semafor,i biće gastarbajter.E moj pobro,neko je zelen bostan obro.Ja ga berem svaki dan,i pravim se da je ukusan.Ali mladi čovek je pronicljiviji,na neke stvari osetljiviji.Jer obećanja kod njih ne pale,pametna deca nisu budale

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57164

Nekako brate…

Sve će sitnice izbledeti,
i kao zub će zaboleti,
samo ti neću videti lice
kad razgraničiš volim te od voleti,
i napraviš spisak sitnica
koje se ne mogu preboleti.

A noć je usamljena dama,
na vrelom Bulevaru sećanja,
Da li zna sunce šta je tama
Ona se hladna servira,
Ne boli me rat, boli me brat
I još hiljadu nemira,
Puzimo dnom a bili smo na ivici svemira….

Kletva je stara izreka,
Ne mogu da se ne osvrnem
Zastava mi beše pobednička,
Odelo mi sakrilo debelo telo,
Nekad vesela duša radnička,
Od svega postade pička.

Da imam iz čega pucao bih dva put da se ne promašim,
Iza rešetaka bih ostavio mišljenje,
Bio bih sudija svake osude,
Kakva je ovo relacija,
Nadje se poneki čovek,
Al gde je nacija?

U redu za hleb i penzije,
U amove,
U svojoj tišini od straha,
U bolnici na lečenju od raka,
Premnogo mraka moj brate
Dok se trudim da shvate,
Al ovi su plaćeni da blate,
I naše delo i ono što ostane,
Sve dok poneko u rezervatu ne preostane.

A ja sam samo želeo malo da volim, onako nesebično bez računa,
Al to se ne računa,
Da provozam loknice na poletarcu,
Iza ugla razmenimo mirise,
Stanemo kraj oltara,
To samo retki razumeju brate,
ali nikada neće uspeti da shvate.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57174

Mile Babaroga-Vlada Ilić

Ispričaću vam priču o mome drugaru,koji sada nema prebijenu paru.Imao je milione i više od toga,Mile Babaroga.Tad je bio faca najveća u gradu,nosio je cvikere u jareću bradu.Davao sam svima pare ali ima boga,reče Mile Babaroga.Neki su mi vratili ali njih je malo,kome je do Mileta sada brate stalo.Imam da ti pričam ja još dosta toga,kaže Mile Babaroga.Osuđen na smrt četri puta bato,u Bugarskom zatvoru čameo je zato.Izvuko se živ bez ikoga svoga,Mile Babaroga.Zato kad ga sretneš imaj poštovanja,takav kao ti treba da mu se klanja.Tamo gde je kročio neće tvoja noga,jer on je Mile Babaroga

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57162

CRVENE VODE – Nena Miljanović

 

Dok smo bili dve srebrne ribe
U vreme belih voda ljubavi
Srebrnih kosa oboje već
Zabranjenom
Ljubila sam ti nevine i nesrećne dečačke oči
Takve su bile tad
Dok smo plivali mendrima razdvojenih života
Bezglasni…

…I kad si progovorio suvišnom rečju
Kojom se nalazi izgovor gde ljubav nalazi način
Prestao si biti moj nevini nasušni
Jer postala sam tvoja grešna i skrivana
Daleko od bistrika s početka
Potopljena u mulju strasti
Između nagona i kajanja

Tajnu
Tražio si me periodično i na kratko
Samo kad ti zauzdan vilenjak pod pupkom poludi
I poželi da se poigra slobode
Crven
Od tvog prolaznog mužjačkog žara
I mog neprolaznog stida ljubavnice
Ženke

Nevoljena
Nisam te mogla više voleti
Ni ne voleti
Očajna
Odgrizla sam svoje srcasto levo peraje
Da ne zaplivam ponovo za tobom
Potonula
Čekam
Da protekne dovoljno vode i vremena
Da zaboravim i izronim u novu ljubav
A vode teku
I teče vreme
I nikako da protekneš

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/57153

Pages: Prev 1 2 3 ... 7 8 9 10 11 12 13 ... 137 138 139 Next

Load more