Category: Nekategorizovano

Hoćeš li doći Arsenije Lalatović

 

Hoćeš li doći

 

Hoćeš li doći
Ove noći…

Samoća boli
Ne volim je…

Od kada te nema
I ne živim…

Nijesam ni sjenka
Čovjeka od ranije…

Stalo je vrijeme
Onoga dana…

Pominjem često
Ime tvoje… U sebi

Strah me reći će
Ovaj je lud…

I jesam…
Otkada te nema

Hoćeš li doći
Još jedan put…

U ime prošlih vremena
Navrati…

Vrata su otvorena…
Uđi…

Poljubi me, i bez riječi
Produži…

Hoćeš li doći
Ove noći…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/4674

haiku

Nepoorana njiva.
Visoka trava skriva
zarđalo ralo.

DusanR

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/4673

DUŠA OD SUZA Stana M.

Boli me više

jutro bez smisla

od noći bez zvezda

teška ko kamen

duša od suza pokisla

u srcu gasi plamen

jednog dolaska

 

Tišina me ova hrani

sopstvenim mislima

samo moja savest brani

da budem sanjana

 

Do granice mi smo došli

dalje je tudje dalje se ne sme

mi bićemo zajedno samo

u redovima ove pesme

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/4664

A GDE SI TI – Lepa Simić

a gde si ti-lepa

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/4654

Na izvoru… Arsenije Lalatović

Na izvoru…

Život je rijeka…
Godinama teče…
Na izvoru se rađa
Koritom teče…
U ušću se uliva
***
Jedno veče…
Prene u trenu…
Zatalasa…
Istopi se u pjenu…
***
Sjećanje…
Jednom davno…
Jedan je život
Živio život…
Na izvoru…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/4636

Pesma starog Satira-Miljojko Milojević

 

bile

 

 

 

 

 

 

 

Pesma starog Satira

                                             Neodoljivoj…

 Evo, skaredne pesme

koju neki moj ispisnik stari,

ni pijan, da napiše ne sme

čast staračku da ne kvari.

(…)

Ja sam neko sasvim drugi:

Satir -u životu na sve sviko-

čas Bog, a čas niko!

Odan dugi;

šumu gora, peni mora;

mesečevoj plavoj seni

i lepoj, ljupkoj, strasnoj, ženi-

tom neodoljivom, nežnom, biću

zbog kog zvezde i zore sviću.

(…)

Kada bejah malo lepši, manje luđi, nego sada,

mrzeo sam Don Žuane i Markiza de Sada;

divio se Kazanovi -osvajaču ženskih srca,

jer koju je poželeo -iskreno je i voleo.

 Divio se iz sveg srca

i podvigu vojvode Dobrnjca-

kom carica vojnu pomoć hitno dade

zbog parade

 u krevetu,

 te Vožd kliknu u Sovjetu:

Fala k*…i Petru Dobrnjcu!

Kojekude, najzad,

stiže pomoć u džebani,

obećana još polani…”

(…)

Mnogo puta

na kamen sam ludi stao

i, ponekad, tužan pao.

 (…)

Žgoljav, smotan i ne lep

od čežnje slep,

igrao sam na vic, šalu -biser duha

i često bi iznebuha

neka nežna, ljupka, lepa

uspevala da me ščepa…

 (…)

I sad -kad nisam mlad,

bukne u srcu satirski plamen

i opet stanem na  ludi kamen.

I hoću i hoću i danju i noću!

 (…)

Ali …

Neodoljiva kaže, u sebi i svima:

“Pih, starac! Jedva se klima,

a  spopada…

Lud, čemu li se samo nada!?”

 (…)

I tad-

nastaje košmar -ljubavni jad,

što boli, boli, kad se voli

bio star,  ili mlad!

(…) 

Sve je to ljubav,  pokretačka snaga života-

divota

 u srcu što kuca,

a među bedra puca.

(…) 

Vraćam se svom satirskom logu

da sanjam Neodoljivu danju i noću

što je volim,  što je hoću.

 (…)

Eh, ala su ovi snovi slatki!

To umovi, uštogljeni, kratki

ni, slučajno, pojmiti ne mogu.

(…) 

Ovo je bio epilog,

smejte se, grdite me…

I nek vas od Satira (ne)sačuva Bog!

Miljojko Milojević

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/4618

ISTINA O LJUBAVI – StanaZ

Toliko vremena
suza laži i bola
za samo jedan tren
sreće zatrpane
godinama
U čijem to srcu
može da stane
toliko ljubavi
da se nikad
ne zaboravi
ne odustane
U čijim očima
zelena proleća
sanjaju san
mirisnih cvetova
Istina je samo jedna
za mnogo vekova.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/4608

Pustara

PUSTARA

Beskrajna ravnica
u izmaglici pulsira,
stvarajući iluziju kruga,
koji sve guta.

Ni mora ni planine
zaloga nisu mojoj
ispunjenosti krajolikom
otežanih žitnih polja.

Zagledaš li se duže,
usisaće te crna rupa.
u sred gluvog podneva,
crvenih rascvetalih bulki.

Kišu ona željno čeka,
zahvalna za svaku kap,
jer kad je okupana i čista
na nevestu liči ona tad.

Pusta, a tako moćna,
Moja pustara!

radal

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/4596

U vrtlogu ljubavnog nemira – Stojanka SEKA Zakić

Ponekad pomislim da se život ruši,

i osjetim boli tad u praznoj duši;

tad poželim da me grle ruke meke,

kao nekad tvoje pored naše rijeke.

/

Sad plivam vrtlogom ljubavnog nemira,

i gorim za svjetlost na kraju svemira;

nestala je sreća, suza mi oku –

sad osjećam tugu, k’o more duboku.

/

Tišina odzvanja dok mi duša plače,

a bol srce steže podmuklo sve jače;

ko ti kose mrsi dok te mjesec kupa

nad usnulom rijekom gdje plakasmo skupa?

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/4563

Haiku

Opet kraj reke

sretoh tu kusu vranu.

Nešto kljuje..

DusanR

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/4550

Pravilo Arsenije Lalatović

Правило

Ја волим кишу …
Она воли сунце
Ја волим море …
Она воли планину
Ја волим ноћ …
Она воли дан
Ја волим пјеsme
Она воли прозу
Ја волим њу …
Она воли њега
О зашто, зашто?
Питам се …
Не важи правило
Физике …
Супротности да се
Привлаче …

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/4541

Stana

ЗАУВЕК ТВОЈА

 

Пролазе тренуци време улудо

Кад сам без тебе

Сазнајем да је живот чудо

И чувам себе

За неку стварност која ће доћи,

О, ја то знам,

Када ћу напокон моћи-

Целу себе да дам.

 

Можда је прекасно тек онда знати

Све што се могло и што се хтело

Ал први пут ћу и душу дати

Док дајем тело…

 

Па нек се деси…

Нек иза мене остану греси

И док се питам Љубави где си

Да ли и ти као и ја венеш од бола од неспокоја

Желим да знаш да ја бућу –

Заувек твоја!!!

 

Не мораш ме разумети

Не мораш ме желети јаче

Буди само ту – понекад

Када сам сама и кад ми се плаче.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/4517

Mraz steže… Arsenije Lalatović

Mraz steže…

Mraz steže… Inje se lijepi…
Okno magli u oktobarsku noć
Palim cigaru. Vučem dim…
Gasim… Nije za mene…
Noćas mijenjam sudbinu…
Neću život kao do sada…
Hoću da budem slobodan…
Hoću da letim. Kao Ikar…
Dosta je bilo patnje…
Od noćas je prezirem…
Neću da budem kukavica
Hoću da budem orao…
Nijesam slučajno došao…
Ja znam… Mogu… Umijem…
Krotiti porive nemira…
Ja sam nebeski jahač
Krotim tmurne oblake…
Mraz steže… Miluje obraze…
Što je bilo – bilo je…
Hoću da pretakam poraze
Alhemiom u pobjede…
Mraz steže… Silueta…
Vidim… Ne vidim… Vidim
Mraz steže… U oktobarsku noć

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/4511

DA, NE ŽURIM

Branka Zeng

 

 

 

 

 

 

DA, NE ŽURIM

 

Ne žurim…

dok ispijam prvu jutarnju

kafu koju sam skuvala

od sećanja i želja.

Ne žurim…

do prodavnice

na uglu kao nekad

brišući suzu.

Ne žurim…

osmeh da sakrijem

od nepravednih

kao kamen reči.

Ne žurim…

da živim…

da volim…

da…

… lažem…

Žurim…

zato što želim

svo vreme

koje imam

da podelim

na jednake delove

tebi… meni…

Jedino i samo

tako mogu…

Da…

… ne žurim!

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/4386

Prošlo je podne Lalatović Arsenije

Прошло је подне

Чекај ме. Доћи ћу
Још овај пут
Да се испричамо …
Касно је …
Прошло је подне …
Пакујем кофере …
Одлазим …
Остављам сећања
Успомене …
Део себе …
Опора горчина
Тиња у грудима
Крадом помињем име
Твоје …
Памтићу га. Обећавам
До задњег трептаја …
Мало је требало
Тако мало … Можда …
Да буде другачије …
Али није …
Чудни су путеви
Усуда …
Ако се некада
Сјетиш …
Имена мога …
Насмиј се …
Узми чашу вискија
У име једног времена
Наздрави …
Прошло је подне …

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/4368

Pages: Prev 1 2 3 ... 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 Next

Load more