Category: Nekategorizovano

Očev vinograd-Dušan Ružić

OČEV VINOGRAD

Sa praga vidim
na sunčanom bregu
očev vinograd,
blagorodna
dva ašova sađena
kneževa loza.

Slavismo Božić,
nedogoreli badnjak
i malo slame
pod onom trešnjom
spalismo,
da bude rodna.

Trešnja u cvetu
pčela roj zuji
vinograd se budi.
Moja mati
rukosad loze vezuje,
šarene se krpice.

Jato kosova
u grozdove zaronilo
miriše nektar.
Jedra zrna
raspevani Bahus,
vrtlog života.

Kliktav kao fazan
moj otac sa puta stigao,
vino se toči.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/7889

HAIKU-Dušan Ružić

 

Požutela slika,
zarđala očeva puška-
sećanja su živa.

Napadao sneg,
kud li ode taj lovac Čeda?
Vučji tragovi.

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/7769

TИ НЕ МАРИ……….А.М.

ТИ НЕ МАРИ……………..

 

 

Ти не мари катаклизме,

пошасти свезане у вечери…..

за убрусе грде што стружу

не хај крике, ћутњом их опери…

 

Ти, висости, не бригај, не,

покрове немаштина у уранке…….

за смотуљке  жара што пеку

не мари, уморном срцу станке……

 

Ти не трни, о, божанство,

покорице  сладуњавих  зора……

за ‘артије  грубе што ме режу

не дај  к себи оно што не мора….

 

Ти не дај ни петопарца,

снопљу  грешности у  ватри…..

за  прегаче опасане што секу,

не мари руке, препразне их сатри…

 

Ти не штеди, о, пресветли,

несаница рите у  магновењу…..

за постеље грубе што ме  цепе

не хај, удри их као по стењу………

 

Катаклизме, ти не страдај,

грашке  осаме у глуве сате……..

за кошуље пртене што гребу

не мари  Tи, Jа марићу за те…….

 

 

9.3.2009.

 

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/7767

Epitaf zemlji…. Ksenija

 

 

Epitaf zemlji

 

Promiču vjetrovi duž doline umorne,
tek vrhove listi dotiču daškom.
Tiho … i još tiše,Gacka žubori,
kroz vrleti gorde svojim umirujućim dahom.

Nad dolinom ponosno diže se čelo,
usnulog starca zelenih proplanaka.
Visoko, gore….pod nebeskim svodom,
modar se odsjaj utisnuo podno oblaka.

Kućice male, tek poneko čedo,
staračka ognjišta zjape prazna.
Tišinu para zvižduk sa Zavižnja,
Velebit se nad Jadranom nadvija….

Kap po kap….priroda glasno jeca,
i još jači čuje se udaraca bat.
Rezak zvuk para nebo nad Gackom
u daljini otkucava usahli sat!

Zatvorih oči.
Oslušnuh daljinu koja me budi,
do mene dopire miris davno pokošenog sijena.
Poznat govor-…izgubljeni ljudi….

Pišem poslijednji epitaf zemlji koja me stvori,
Suncu pod kojim se prostre zelenilo Velebitskih proplanaka.
Pišem, a prsti sami riječi u nisku nižu…
Spomen sjećanja na ponosno gaženu Liku!

Ksenija Aleksic

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/7745

Nemirno srce – Emilija Matic

 

Nemirno srce

 

Stojimo u seni našega doma,
zidinama okruženi,
naša tajna sa usana brodi.
Stari djeram odavno ne škripi
usamljeno sunce kupa se u vodi,
a more je sada tako silno,
titraj sunca na talasima plovi,
naša prošlost u sećanju snovi,
uzdisaji bolni a srce nemirno.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/7711

Subota – Arsenije Lalatović

 

Subota

Subota
Prošlo je podne…
Oblaci čkilje…
Miriše na sumrak
Martovski dan..
Ispijam kafu…
Gorku i crnu
Živim sa sobom
Umoran…
Subota
Prošlo je podne
Mart, da mart
Trljim oči
Dok pseto laje
Na doksatu…
Zalazi sunce
Kao da kaže
Laku noć
Subota eh

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/7678

Dobro rodio -HAIKU-Dušan Ružić

Dobro rodio,

a oni ga kamenuju-

taj stari orah.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/7595

Posle kiše – Vjera Mašović

Svud male barice. kaplje
Ništa suvo nije više.
Sunce iza oblaka krije lice
Nakon duge kiše.

I drveće zazeleni.
I cveće zamiriše.
Ne mogu da objasnim sebi
Ali sve je lepše posle kiše.

Kapi se slivaju lako.
Voda sva zla briše.
Jer ništa ne miriše tako
Kao vazduh posle kiše.

I nestaju sve tuge.
I sve volim više.
I svaka boja duge
Dolazi posle kiše.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/7385

Bubble world – Vjera Mašović

Sve je moguće
U mom sopstvenom mehur svetu.
Ptice cvetaju, cveće cvrkuće;
Sve je naopako, obrnuto i izokrenuto,
Kako mi u trenu godi,
U mom sopstvenom mehur svetu.

Moj mali beli oblak,
Sjajni delić raja u mom ličnom paklu.
Moj veliki zlatni cvet
Koji me bojom i mirisom zove,
“Dođi! Vidi, čuj, dodirni, pomiriši, okusi!
Oseti moj život! Oseti život sam!”
Moja noć i moj dan…

Sve je moguće
U mom sopstvenom mehur svetu.
Sve se menja, raste, opada, kreće;
Svaka vlat, nit, misao il dlaka,
Ako imamo sreće utiče na kraj
U mom sopstvenom mehur svetu.

Moj mali jang unutar jina.
Tanak sloj sapuna između dve vode.
Sam vazduh koji dišem,
Sam vetar koji me nosi;
Delikatan, sjajni štit
Koji se preliva duginim bojama,
Koji me okružuje i hrani i ubija.

Sve je moguće
U mom sopstvenom mehur svetu.
Sve tuge, besovi il sreće;
Kao malecna svetla zvezda
Na džinovskom tamnom nebu,

Moj sopstveni mehur svet.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/7352

Tragovi budućnosti -Ksenija

Verovati u ljude,
pa i u sebe samu,
biti moćan ili blag životu,
poklanjati crne misli prošlosti.
Da li se može… ili hoće
prkositi sudbini i budućnosti?

Poodvojene ličnosti
prepustiti crnoj magiji,
dodirivajući, kako usput, zidove pakla –
– života – linču smrti…
Daleko od svih
u danju crnjem od najcrnje noći,
kao putnik bez povratka,
da li ću se ikada vratiti moći?

Na putu blato… kaljuža…
ostaci lešine od psa.
Smrad života ili smrti
vonja žilama tuđih saputnika.
Mračni prizori paraju okna
brišući i poslednje tragove sunca.

Sumrak života carstvo je smrti.
Poput divlji horda
rušiti barijere i zidove budućnosti,
za sobom ostavljajući krv i paljevine…
Preko mrtvih i starih kostura,
poput slepca teturati do,
možda,
nekog boljeg jutra.

I ništa…i ničeg…
….neće više biti.
Pepeo i prah nad smrti –
deo je svega onog čega nema…
Carstvo mrtvih i zadah smrti-
– jedini tragovi budućnosti!

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/7346

……. Ksenija

Tanka je linija života
koja razdvaja “nekad” i “sad”.
Padati ponosno, smrti u oči gledati…
….a i dalje biti mlad.

Suviše boli i radosti
naizmenično- sve u isti mah.
Strunuti, a ipak živeti…
…osećati paleži dah!

Na starom ognjištu vrište kosti,
a u tuđini smrti se radovati.
Sreća je samo u vlastitom domu…
…pa makar i umirati!

Postoji veliko i nedostižno NIŠTA
između sećanja na “nekad” i postojanja “sad”.
Ponovno rađanje i stvaranje sebe…
…a ipak, uprkos svemu, želeti-biti mlad!

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/7339

GLOBOKE RAZE

Kadar začutim,
kako teža let
samoto veča,
kako neskončno
krivi ravnine
telesa, duše;
obmolknejo besede moje,
ostanejo negibne.

Polna žeje
po daljavah
s stopinjo
za stopinjo,
prestopam mahovino
neizprosnosti časa,
zaman daljšam korake
v večnost, ki je ni…

Neizbežen prizvok tišine…
kot trn vrtnice
v srcu spoznanja,
biserno bolečino krepi;
v vsaki uri
minevanja dneva
se izteka
del vijugastih poti…

Kadar začutim,
kako teža let
rezbari z atomi
ostrine;
poglablja elipse resničnosti;
obraz obrnem k sebi –
dovolj je živeti,
dovolj že dihati…

Milena Sušnik Falle – Slovenija

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/6899

DEDA I BAKA Milica Perun Ivanović

 

DEDA I BAKA

Od jutra do mraka

Priča je ovakva

Sijevaju pogledi

Kao da su gromovi

Što prijete munjom

Nekada ju je zvao

Mirisnom dunjom

Ona njega

Moj nevene

Sve što sami ne mogu

Drugi su mu krivi

Život im na uviru

A oni se prepiru

Ko se čega sjeća

Koliko dugo već

Nijesu dolazila djeca

Nevene mili  juče su bili

O dunjo moja 

Kažeš li da je to

Pamet tvoja bolja

Zagrmi ponovo

Pa se razljuti 

Slušaj dunjo

Srećni im puti

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/6633

Danas nam je divan dan,divan dan…

SREĆAN ROĐENDAN BILE!

Boba

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/6611

NEBESKA KAPA – Milica Perun Ivanović

 

 

Nebeska kapa

 

Gore vaseljenom nad

Nebeskom kapom

Postoji riječ što bol liječi

Traže je svi po vazdan

Alkemičari, vračare,

Vidovnjaci, gatare,biljari

Tušta i tma

Pjesnici su najbrži

Riječ melem bolu

 Neko od nas će je  pronaći

Milica  Perun

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/6466

Pages: Prev 1 2 3 ... 135 136 137 138 139 140 141 ... 146 147 148 Next

Load more