Category: Nekategorizovano

1 Marko Milivojevic

Hladno je napolju,                                                                Pored, sveca je gorela

Njega majka je molila

Hladno je napolju.

Sveca je gorela.

U uglu ja sam sedeo
Tiho plakao, cutao
U uglu ja sam sedeo.

Sveca je gorela.

Cujem ih vicu, odlazi
crna mi miso dolazi
dani hladni i sumorni.

Sveca je gorela.

Hodnik mracan, koferi
On odlazi, odlazi
Nikad se nece vratiti.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/10261

BRODOVI………..AM

Pucinu glatkoce  brodovi rezu,

u oku im mome lepota se kupa;

zovu me ka sebi al’ me kotve vezu

i grumenak duse sto uzasnut lupa.

 

Ostajem po strani, brodolomnik suvi,

dok plutaju zelje vrh talasa voda;

uzalud dovici kada svest ogluvi,

kada se oslepi podno plava svoda.

 

Tajac vlada. Sve vec miri mirom,

koraci u sljunku paraju minute;

zovu me u dube da plovim svemirom,

i  tonu i jedre, nemiloscu cute.

 

A kolac od neba roni se nadamnom,

u grlu mi plamen i jedini puti;

uzalud su slasti kada nisu samnom,

kada bistri sanak svo jeste pomuti.

 

Pritiskaju pramci i krme dubine,

u dalji se gube zadnje krhke nade;

gledaju me, ja bih da skrijem istine

u oku sto pisu, da sidro izvade

 

iz blatnoga srca putnika bez puta,

da otisnem ude u vire i bure;

pa  grumenak suvi nek’ odvazno pluta,

bezbrizan sto casi nepovratno jure.

 

Pucinu glatkoce sumrak poharao,

u sljunku ni korak vise se ne cuje;

samo brodolomnik bez broda je znao

to svemira prasak truje ga i kuje,

 

paperjastu volju sto oslonca nema,

ostajem po strani medj’ cunima dna

u oku bez slika nezasita drema

vrh talasa zelja, dok brodovlje sna

 

mozda moje bese, al’  ih strepnja uze

obris horizontom zavestanje radja;

srescemo se jednom u bezdanu suze

i otplovit’  tiho, ja i moja ladja.

 

maj 2010.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/9995

VETRIC I VRBA……..AM

                                VETRIC I VRBA

Raspustila kose vrba, o strunama grivom ocijuka;

zavela je vetric majski, razleva se sve od huka,

                                    nje i njega.

Prigrabila u svoj nemir, milu struju da isprede tajnu;

lijane joj lahor njih’o  k’o vilinu  raskos bajnu

                             skritu podno  brega.

Rasplakala pletenice duge, radosnice suze okapava;

celiv’o je, mrsio je nije, podno vedra svoda plava

                            vetru  niko slican.

Raspleo joj deran  krosnje , medj’  sakama grehe vaja;

tocio je, svijao je  smelo i koren sred beskraja

                                     grci  nepomican.

Raspustila vrba snove, u gnezdima pojanje se cuje;

umrsene misli cutke vetar dahom  dovikuje:

                               “Istino moja!”

Otkopcala vite grane, jos terzijom razleze se huka;

prede  majskom vetru opletom joj oko  struka:

                              “Jedino  tvoja!”

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/9749

POZIV

Odrzva se II poredu pesnicko i kreativno
druzenje u petak 7.5 na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Pozivaju se svi koji zele
da ucestvuju da se prijave na mail knjvece@yahoo.com. Svako ko
zeli da recituje svoju ili tuđu poeziju da peva, svira i pokaze druge svoje sposobnosti
dobrodosao je u petak u sali 408 u 16.30h. Pa svrnite:-)

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/9770

ČEŽNJA……………………….A.M.

*

Usnice me jedne čikaju i mame

k’o dolina reku, da se uz nju svije;

kako li se miču čuvajuć’ se za me’,

iscrtane, tihe, kao da ih nije.

*

Avaj, reči školjki, to su reči njine,

biserja kad nižu u laguni mekoj;

ah, kako li sniju sred morske dubine

sunđeraste, mile u tuđini nekoj.

*

Usnicama  jednim da sam krotkim plenom,

kao otkos prvi, nevreme mi sprema;

ma, kako li pupe česljajuć’ se senom

izvajane, slasne, kao da ih nema.

24. april.2010.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/9349

U – Branka Zeng

U

Kišnim kapima crtam ti lik
Beležim slike dodirom
Umivam lice tvojim crtama
Urezanim sećanjima brišem
Setu kojom se pokrivam
Kao maskom krijem tugu
Osmehom i tražim sebe

U

Suncu koje se probija
Kao oko koje me vodi
Negde u slici naslikanoj
Želji dalekoj kao duga
Nedostižna i neopipljiva
Dodirom tek osećam
Da postojim kao deo
Tvog lika kojim beležim

U

Kapima kiše bezbroj
Slika rođenih da bi ti
Živeo kao sećanje
Života i trajanja.

BranaZ – Branka Zeng

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/9300

*****************

********************

*

Pijanice! Pijavice!

Išteš mleka odojčeta

da isisaš nemilice!

Trebaš žile kucavice

Da nasuješ iz nje čašu!

Krvopijo! Džigerašu!

*

*

Nezasiti! Nenapiti!

Cediš ceđi iz pepela

A otrov će tebi biti!

Žedan žuči iz nedara

u  svojem si ti košmaru!

Tamničaru! Strvinaru!

*

*

Kukaviću! Ti, slepiću!

U pećini šišmiševa

zakržlj’o ti um u piću!

Ničije si sad božanstvo

na tronu vrh moji’ kosti!

Ti, Gmizavče! Nemilosti!

*

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/9187

MUZIKA – originalna a narodna

Evo za Vas malo dobre muzike…

I to originalne, koja se može čuti samo na PoezijiSCG !

UŽIVAJTE !!!

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/8794

Oprosti

Swako je okusio bol, ali je teshko na plecima nositi moj, sreca ne pochiwa u meni wishe, odnela si je medju andjele swoje, zato dani bolom ispunjawaju srce moje. Drugachije sudbina nije dala, ti bila si mlada a ja mala, wisine se sada bojim, strah od nje mi reze kosti, u moru bezumlja bila si moj spas, josh uwek me chuwash, znaj, ja to znam. Swe tuzne pesme poswecene su tebi, nema ni jedne da dushu nahrani meni, znam, to boli i tebe, ti si uwek wolela kad se smejem. Smejem se Dado u inat swima, nash gubitak njima nije bitan, zato kroz ziwot surowo koracham, oprosti sestri ona swe grehe placa.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/8764

ЛАЗА КОСТИЋ САД – Рајица Драгићевић

кад би којим чудом могао да провириш

у овај дан и ово време

ако већ не вириш

и не диктираш ми ово што сад трукујем

ако сам ти ја нека веза са светом и временом

преко песме која ми је као и теби дата

имао би шта да видиш

пошто си сто година пребивао негде

у висинама звезданим недоступним

за тих сто година

више се догодило него у две хиљаде пре њих

био је згуснут двадесети век

ал много крвав брате лазо

крвавији него сви претходни и опаснији по род људски

а твоја ленка преживе богме све буре и олује

као да винчијева мона лиза

и све је лепша и све загонетнија

мало ко је мало коме такву песму спевао

и подигао га међу бесмртнике

ленка се као нико заогрнула позлатом

и лепотом у вечности

без мрље у оку и на лицу

недогледна и горостасна

руком твојом исцртана исписана

руком твојом исплетена извезена

свевремена и безвремена

љубав

19.01.2010.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/8233

MILOSTNO JUTRO

Vonj jutra
kraljevo
zavaja dan
v odpuščeno –
da ne bi bolelo,
jokalo –
zvonilo tam,
kjer ni zvonov.

Blazine trave z dražem jutra
blestijo v soncu –
zadišijo:
majhna sebi,
čutno polzim vase,
da se kdo ve kje,
približam udarcu dneva –
bo milosten ali surov.

Polja tiho
na soncu ležijo –
občutek svetosti,
kot prvo obhajilo;
razodeto zunaj mene –
komaj verjetno –
zlepljeno z odtisi milosti jutra,
za neizogiben čas trnjevo negotov..

Milena Sušnik Falle – Slovenija
(p.zbirka Prozorni kristali jutra)

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/8177

Леје………….А.М.

ЛЕЈЕ

 

Опразнеше плодне леје јесење.

Над њим’ свод и хоризонти сиви

 ћуте, не спеју. То бије вечерње

звоно у глас, да јоште су живи

 

 купови топли земљиних скута.

У њим’ шум рије и биће понеко

још не сни. То несташно плута

 мир и животе  просипа далеко

 

 до равни’ прти затуреног трага.

 У њим’ зове хук и громуље суве

 будне су још. То цвркутања блага

 дишу сан, да и месечине глуве

 

почути могу сва шапутања леја.

Над њим’ небо и видиковац бдију,

још не жмуре. То капи подно стреја

отичу у слап, да кам на каму опију

 

 вечитим током из подрума груде.

У њем’ куља моћ и уморно корење

не сања, чека. То у бескрај жуде

још куцајућ’ звонко, леје јесење.

***********

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/8155

************

   *

Да Вас ово перо нешто приупита,

кад застасте крај њег’, сретни, насмејани,

што чињаше зло ми, Ваша царска свита?

Кљукасте ме надом, док мињаше сани.

 

Да л’ храна Вам сласна, ова  мука поја,

а ливаде цветне, тама што ме грли,

чему у врлини дрема пропаст моја?

Кљукасте ме надом. Што, краљеви врли?

 

Да Вам ово перо, нешто пришапута,

нека сте, крај мене, стали насмејани,

нек’ чините зло ми  крвцу,  нека лута.

Кљукајте ме надом, док  минују дани.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/7983

Očev vinograd-Dušan Ružić

OČEV VINOGRAD

Sa praga vidim
na sunčanom bregu
očev vinograd,
blagorodna
dva ašova sađena
kneževa loza.

Slavismo Božić,
nedogoreli badnjak
i malo slame
pod onom trešnjom
spalismo,
da bude rodna.

Trešnja u cvetu
pčela roj zuji
vinograd se budi.
Moja mati
rukosad loze vezuje,
šarene se krpice.

Jato kosova
u grozdove zaronilo
miriše nektar.
Jedra zrna
raspevani Bahus,
vrtlog života.

Kliktav kao fazan
moj otac sa puta stigao,
vino se toči.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/7889

HAIKU-Dušan Ružić

 

Požutela slika,
zarđala očeva puška-
sećanja su živa.

Napadao sneg,
kud li ode taj lovac Čeda?
Vučji tragovi.

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/7769

Pages: Prev 1 2 3 ... 136 137 138 139 140 141 142 ... 148 149 150 Next

Load more