Category: Nekategorizovano

**** Radenko Nastić

47 пута прочитано

Doslednost nalik je bolu.
I ptica o staklo traži spas.
Večno istu igraju rolu
Čovek i vreme.Stvari su ukras.

Oblik je njihov za oko mrak.
Al prisnim se čini suton čela
Kad ćutnja nije samo korak,
Već let krilima(bez odela).

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/41397

*** Radenko Nastić

82 пута прочитано

Korak tek da zatvori krug
I muk posle svega,kad
Zver je kao čovek drug
Kad uspon i pad čine sklad.

Kroz okno pogled i nit
Što se produžuje u bit
U tuđi skrivaš se lik
Kad jedno je isto-i smeh i krik.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/41320

*** Radenko Nastić

59 пута прочитано

Prisnosti!Ulicom odziv-krik
Ne osvrnuti se,olovno tih
Senkom zidova ogrnut u san-slobodu
Sirena smeh zatrubi(zver u mimohodu).

Ne osvrnuti se!Nežnosti moja!
Gordosti moja!Tako u noć sene kliznu
Tako zvezde kroz raširene zene
Tako Danajcima Troja.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/41144

Стојте, галије царске

53 пута прочитано

Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне!
Газите тихим ходом!
Опело гордо држим у доба језе ноћне
Над овом светом водом
Милутин Бојић, Плава Гробница

Овде је крај пута. Одавде нема даље
чујте песму хероја, кад крену сенке ноћне,
Из ове силне воде, српству се порука шаље,
Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне!

Спустите моћна једра, ту где и време стаје,
због оних што доле леже, пловећи овом водом,
бар један минут овде, нека тишина траје,
Газите тихим ходом.

Овде се почаст даје, за душе Срба хероја,
Баците цвеће међу, модре таласе моћне
бар један минут овде, нека тишина траје,
Опело гордо држим у доба језе ноћне

Они што доле леже, знали су за шта гину
Тамо далеко певајте, газећи тихим ходом.
бар један минут овде, нека тишина траје,
Над овом светом водом.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/41151

***Radenko Nastić

39 пута прочитано

Mojoj majci

Ulica će zanos da priguši
I žar poslanja-utočišta.
Oprosti!-Najdraža!-Oprosti!
Zar oblak- u nigde?Suza-u ništa?

I Kameleon će osmehnuti se smeo:
Visosti!-ponizno molim
I na duši otisak vreo
Žamorom osamljen:Boli!Boli!Boli!

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/41078

*** Radenko Nastić

101 пута прочитано

Ne obmanjuj me, tišino,
Ne opijaj me glasom ćutanja
Maglo oka,ne oslepljuj me
Sto ruku pružam da dodirnem Svetlost
U sto oštrih noža svetlost se pretvara
Snom odbolovah jednostavnost tvoju
Sliko,uzdignuta nad mojom samoćom
Zvezdo,u dnu praznine
Slepim tragom u slepo vreme
Posrćem
Iz sto rana krv mi otiče.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/41055

*** Radenko Nastić

57 пута прочитано

Ko rešetke neke stoje oko mene
Nevidljive niti umom ispletene.

Kad bih da se vinem,one me okuju
Korak mi sputaju i misao truju.

Zaustim da kažem,a već čujem eho
Nepoznatih reči koje ne bih reko.

Hteo bih da bežim,u prazno kroči noga,
Sklopim oči,ćutim,nigde zvuka,senke,Boga.

Za tren ih raskujem,u slobodu hrlim
Već sledećeg trena hladni okov grlim.

Iscrpljen bežim u sebe,ko u pustoš neku
I zurim u nebo,lišće, reku.

Sa listom što trune,slutim i ja,još me ima
u oblaku jednom,nestvarnom od dima.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/41041

***Radenko Nastić

52 пута прочитано

Sinu zvezda-Eno!Eno!…
Aleksandar Blok

Dodirnem li te,ko zna?
Raspršićeš se kao san.
Možda si samo iluzija.
Da pojmim misli ti tok nije mi dano,
Al zato paučine fino tkanje
Po crnoj odori neba noćnog
Nalik je na laskanje.

Pločica u mozaiku?
Za pozdrav ispružena ruka?
Maštom Tvorca uobličen gest?
Šta si? Kakva je poruka
Ispisana ti u liku?

Perspektiva uspona jeste pad,
Ali sužavanje prostora
Bezbolnijim se čini
Kada naziremo svetlost u daljini.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/40955

*** Radenko Nastić

73 пута прочитано

Sve je to bilo već
Nekad,u nekom snu
I Raj,i čista reč
Sve je to bilo već.

Ptico,plavi snu
Vrati odbeglu reč
Da kažem sebe tlu
Gde kamen cveta već.

Vrati moć da trajem
Neporočan u zlu
U sleđenoj krvi
Da pronađem žar.

Ptico,o plavi snu,
Vrati moć da snevam
Kroz predele strave
Il snom me sprži.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/40910

Stisak ruke

89 пута прочитано

 

Osecam tvoje prstice
osecam stisak ruke,
govor tela dva,
razmenu osecanja.

Tu si pored mene,
setamo se starom kaldrmom
razmenjujemo poglede,
razmenjujemo osecanja, emocije.

Cekam da taj trenutak dodje,
cekam da stanem kraj tebe,
da osetimo jedno drugo,
da vrela krv projuri oboma kroz vene.

 

Dino Krcic, 2.  decemabar

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/40930

Pages: Prev 1 2 3 ... 137 138 139 140 141 142 143 ... 225 226 227 Next

Load more