Category: Nekategorizovano

Decembar

103 пута прочитано

Dosao je i taj mesec, mesec mog rodjenja. Hladno je u mom gradu mogu ti reci, hladno, ali sam siguran da ce biti toplo jer u meni jos tinja vatra, tinja svetlo. Bio je mesec novembar kad si mi rekla da zelis da na kratko prekinemo, na mesec dana, da bi se sredila. Nije mi bilo lako, jer sam navikao na teben navikao na razgobor sa tobom i razmenjivanje neznosti.

Drzi me  zivotu to ime, koje uvek u coveku poslednje ime, drzi me Nada. Nada da ces se vratiti ponovo meni, da ces otvoriti zajednicku kapiju koju smo napravili, otvoriti je i uci u dvoriste koje u sred zime izgleda kao da je leto, prepuno karanfila, orhideja i ruze, a sve su zasadjene s ljubavlju i osecanjima.

Znam da ti je tesko, znam da nosis bol u sebi, bol koji si mozda nepotrebno stvorila, tim sto si se odvojila od mene. Strpljiv sam i cekacu, sve iz razloga jer znam da si vredna, znam i sta prema tebi osecam i sta zelim da ti pruzim. S ljubavlju sam sve radio i dalje cu nastaviti.

Samo tvoj.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/40928

Krik srca

162 пута прочитано

Jecaj, krece plac.
Srce place, a dusa boli,
da li znas da te voli?

Jecaj je sve jaci
i krik se oseca u tami.
Sve jaci podrhtaji i otkucaji.

Krik srca je sve
jaci i jaci…..Bol
Hoce li se skrasiti?

 

Dino Krcic, 2013

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/40924

***-Radmila Nastić Antanasijević

132 пута прочитано

Poznajem te od nekud…
videla sam te u vozu
koji je odlazio,
i za koji sam imala
dve karte kupljene
ne znam…
odnekud drugde,možda još,
poznajem te…
ne znam,ne znam!…
Možda sam te videla na peronu,
na nekoj stanici,u osvit,
na molebanju,u podsvesti,
na novogodišnjem maskembalu…
A možda sam te kupila na rasprodaji,
bilo je sezonsko sniženje ludačkih košulja?
Hm,ne znam…
Možda sam te
medju procvale maslačke ubrala,
možda sam te
od sna ukrala,ne znam?…
Ne mogu da se setim…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/40883

*** Radenko Nastić

136 пута прочитано

Voštane figurice u nizu
I procesija olovaka.
Da li je ponoć prošla?
Gle !U vrtu igraju Klorizu.

Da li će krilo snežno
Dotaći lice meko?
Utešiteljka -pesma kad svrati
Da li će čekati neko?

Kad opiju se igrom sene…
Kad padne svila laka…
Voštane figurice u nizu
I procesija olovaka.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/40805

***Radenko Nastić

121 пута прочитано

TUMARANJE

Odlazio nepožudan,tek crte za lik
Daljinama kraden
Drhtajem bitisao
I pio gorčinu zbog nesličnosti
Sa jednoobrazjem većine.

U moru praznoslovlja
Tišinom potvrdjen
Za tajnoviti smisao sazdan
U nepojamnom velik tek
Prozirao je i stideo.

U nemirenju prisan
U odlasku zaštićen
Beskrajnost obujmiti je hteo
I uvek iznova napuštajući
Gubio je i sebe neznanog deo.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/40803

Lažljiva pesma-Radmila Nastić Antanasijević

152 пута прочитано

Čuj,reći ću ti najveću istinu,
istinu da je laž najbolja stvar na svetu
u šarenom svetu(u kojem je svaka
pesma drugačija
i u njima laž bezlična,
provučena,u istinu utkana.

Čuj.reći ću ti najveću pesmu,
lažljivu pesmu,
kako je pesma najbolja stvar na svetu,
u stvarnom svetu(u kome su
sve pesme lažljive)
istinom o lažljivom svetu
i istinskim pesmama prožete.

Čuj ,reći ću ti najveću istinu
o istinskoj ljubavi mojoj
prema lažljivim pesmama stvarnoga sveta,
o šarenoj laži mojoj
o istinskoj pesmi o
ljubavi našoj lažljivoj.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/40766

*** Radenko Nastić

133 пута прочитано

Ulicom hodila
Drhtava neobuhvatnost
Ćutale zenice,
Ruke ćutale
Krikom se glasio sivi predeo
Ostati hteo klovn na trapezu
Sunce mu dlane spržilo
Stopala zemlja zalila
Tiho,tiše
Mala ptico
Jutro će gorko svanuti
Ulicom ženik će proći
Pesmu će tvoju pevati
U ogledalu jutra
Klovn se tužno smejao

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/40693

DVA ŽARA – Gorica Stanković

117 пута прочитано

DVA ŽARA

Sanjala je da će jednog dana
zaceliti srce puno rana
i prestati tuga da joj piše
pesmu koja na jesen miriše.

Ponaša se kao da je slepa
pogrešnom je ona bila lepa
kao da se dvojnik u njoj krije
kad pitaju kože dobro mi je.

Novi dani ostaše bez nade
crta osmeh i piše balade
gorela su srca ko dva žara
izgorena nisu šaputala.

Sem papira ne osta joj ništa
prah pepela i dim sa zgarišta.

Stanković Gorica

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/40706

***Radenko Nastić

104 пута прочитано

Sam si.
Zaustavljen u koraku
Zarobljen u vremenu
Stablo,breg i sve dokle seže vid,
Sve je golo ćutanje i stid.
Stidne su oči trava
Stidno je rumenilo zore.
Ispružiš ruke ka izmišljenoj tački na nebu
I gle:bezdani se otvore.
Sam si.
Tu negde.U travi.U polju.U tudjem svetu.
Slutiš tek oblak jedan ko pticu u letu.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/40651

jeseni… Arsenije Lalatović

98 пута прочитано

jeseni…

 

kaldrmu blatnu prekrilo lišće…

u njedrima zlatna jesen…

dane  modri, čmasti, tamni…

pahulju čekam, bijelu da spasi…

u samoći dal si sama?

list uveli prekri pola dlana…

crvena boja igra je plesa…

moja ti si plavet adresa…

u sobi samoće leptiri žuti…

ćute dok ponoć otkucava…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/40683

Pages: Prev 1 2 3 ... 138 139 140 141 142 143 144 ... 225 226 227 Next

Load more