Category: Nekategorizovano

*** Radenko Nastić

71 пута прочитано

I opet će osmeh peći
Gde teskoba ruke širi
I opet će maskarada
Pijanoga,mračnoga sklada.

Kočije će opet doći
Pahuljama izvezene
I drhtaće krotkost sama
I igraće valcer Sene.

I nikoga neće biti
Da pokrije skute dana
Umiraće rajske ptice
U suzama,u suzama.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/39681

Snežana Davidović, ŠTA ĆU S DANOM?

75 пута прочитано

Snežana Davidović

ŠTA ĆU S DANOM?

Šta ću s današnjim danom,
šta on sa mnom smera?

Možda me ni taći neće,
možda će me pustiti da snivam,
da se mučim,
ili će me prenuti iz mojih dubina
i vraški me uvući u svoje uvale?
Snežana Davidović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/39666

*** Radenko Nastić

63 пута прочитано

Gle!vlati trava na vetru se njišu
I teku sati
Juče smo bili tu
A sutra već više nas nema
Nemoj stati
Sa visina ptica krikom nas prati
I svija se u oku paučina.
Nemoj stati.
Možda iza sedam gora,i mora
Postoji sunce,i jedna reka
Što na tebe čeka
U svitanje ,možda ćeš i ti
Na raskršću dalekom
Osmehuta, i tudja biti.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/39668

*** Radenko Nastić

69 пута прочитано

Raspleti kose .
Razlij osmeh.
Hodi mi snom.
Dete u meni spi.
Spi bol.
Raspusna da si .Ne boli
Presvetla.
Otrov da si.Celi.
Hodi mi snom

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/39619

Snežana Davidović, * * *

52 пута прочитано

Snežana Davidović
(Donji Milanovac – Beograd)

* * *
Ako se desi
da prepoznam svoje oči
na nečijem nebu
znaću
da je taj neko
moja ikona
kojoj
jedino smem
da verujem.
Snežana Davidović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/39548

KRATKA POETSKA PRIČA — VERBUM SCRIPTUM

84 пута прочитано

Sve je počelo davne

hiljadu devetsto šezdeset devete ili

dve hiljade prve, druge, pete…

Nije važno; počelo je.

Ljudi su se okupili, slušali, gledali, još puno toga preduzimali

za vreme trajanja toga. Takav se događaj beleži kao vrlo bitan.

Ubeležiću. Hoću.

Zapisala sam kada je počelo sve (sa puno upitnika i trotačkica),

na kakav je prijem naišlo dešavanje (ljudi, pogledi, osluškivanja);

posebno je bitna tanka crvena pruga preko oblaka koja je dala znak

„jesen je na pomolu“.

Mogu zaključiti sledeće:

ja sam pesnik, nisam prozaisa, ali

obožavam mešavinu lirsko-epskog akvarela

i njime podvlačim ovaj bitan datum.

Multos verbum liberat metu…

Me quoque…

Me

 

me

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/39638

KRATKA POETSKA PRIČA — PERPETUUM MOB…

56 пута прочитано

Prvo što je izgovorila, bilo je

„Otac joj je na samrti“
Zatim je odahnula
bilo joj je lakše
podelila je sa mnom ono što nikome nije smela

priznati
Sada hoda stazom
gleda u ljude
gleda u život
Da
uskoro će biti na samrti
ona

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/39626

***** Radenko Nastić

93 пута прочитано

Saznah li trijumf gordosti i srama
Posejah li seme Nade u srcu zore
Neka mi oproste Svetlost i Tama
Za bol slavlja što nagosti tvore.

Čuh li pesmu u ćutnji kamena
Nazreh li suzu u osmehu deteta
Neka mi oproste Sunce i Sena
Za bol nevinosti i bedu uzleta.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/39617

*** Radenko Nastić

38 пута прочитано

Dušo,ptico mala,
Što drhtiš u travi
Da li je i tebe sumnja otrovala
Ili strepiš od nebesa plavih?

U senku se skrivaš
Zgaziće te noga
U kapima vode i ti vodna bivaš
Bežiš od pogleda,reči ,Boga.

Stremila si nekad
Do zvezda visoko
Za svetlošću htela,prezirala pad.

Dušo ,ptico mala,
Da podjemo gore ,dokle seže oko
Slutim jedna zvezda za nas je zasjala.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/39586

Pitanje

78 пута прочитано

Tudji dah je sinoć tvojim telom skitao ,
mamio ti uzdah što se ne da skriti,
Slađo draga , iskreno, nešto bih te pitao ,
dal’ je lepše voleti ili voljen biti ?
Lepše je kom uzima il’ onom što daje,
ja znam teže šta je.

Iz bola i sumnje ljubav se sastoji
i bezvradne žrtve nade i samoće ,
da osvojiš nekog kog ti srce hoće
a za koga ono čak i ne postoji.

Naj teže je čekati to što neće doći
mrvu sreće tražiti nepreglednim poljem
al’ je zato naj lakše samog sebe slagati
da je lepše voleti nego biti voljen.
A onda mi zaiskri tvoj lik što se smeši …
za čas se predomislim , reko ‘ bih da grešim.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/39498

Pages: Prev 1 2 3 ... 144 145 146 147 148 149 150 ... 225 226 227 Next

Load more