Category: Nekategorizovano

TEBI SLJIVO

16 пута прочитано

Sljivo ranko,pesmom opevana,
rukom brana,devojci davana.
Selo moje,sljivo pozegaco,
rodna kuco pod sacem pogaco.

Voli Srbin selo,voli rodnu njivu
na brezuljku svakom,zasadjuje sljivu.
Jer ga,uz sajkacu krasi,
sa rakijom i usta pokvasi.

Najlepsi si na celome svetu
moj sljiviku,kada si u cvetu.
Sljivo plava,voce najmilije,
sljivo plava,nevesto Srbije.

Odgovora nema do danasnjeg dana
dal si ti sljivo il Morava vise opevana
Srbijo! tebe krasi sljiva
u pesmu o tebi se Morava uliva.

Junacima si snagu davala u boju,
zato,sljivo,volim ja rakiju tvoju.
Ranjenima tobom vidali su rane,
hladovinu pravile,sljivo,tvoje grane.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/39398

* * * Radenko Nastić

16 пута прочитано

Svetla se gase
Na pozornici zavesa kruta
U oku magle sive
Na dlanu dugme skaputa.

Svu noć padaju kiše
I tuga se niz okna lije
To srce vara-kasno čuh
A srce krije,krije.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/39335

*** Radenko Nastić

31 пута прочитано

U ogledalu dvojnicu gleda
Papirna balerina
I paučina maznošću svile
Duž polica se raspreda.

Bila je noć
I zavese razmaknute
I molio je:neka uđe
I svetlost se nezemaljska lila.

I opet će ozarenjem krotak
U prašinu dnevnih paravana
I balerina će opet stajati
Ispred ogledala uplakana.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/39326

***** Radenko Nastić

22 пута прочитано

Umeš li da plačeš
To što ćutim sada?
Dok tišina vreba
Umeš li da sanjaš
Kad ćutati treba?

Zastaneš li smela
Kad hodaju glasno?
Da kažeš trenutku
Svu slobodu ptice
I svu pustoš neba.
Umeš li da umreš
Kad umreti treba?

Znaš li da oćutiš
To što nisam reko?
Da pođeš do sebe
Daleko,daleko

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/39301

Ćutaću-Radenko Nastić

13 пута прочитано

Ćutaću
Pločnici ćute
I fasade krečene u belo
Ćutaću zbog mansarde
I sebe u crnom
Zbog suza,eto
Ćutaću
Zato što nisam znao
Da tuga je boja neba
Oprostite
To što sam prećutao boli
I nikom ,nikom ne treba
Ćutaću zbog prašnjavih sokaka
I koraka
I opet suza
Pustite!Idite!
Vas neko čeka
A ja..,ja sam samo hteo reći,
Ali neka,….neka..

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/39272

Čuj:šapuće vetar-Radenko Nastić

10 пута прочитано

Čuj:šapuće vetar
I oblaci su golubijski sivi
Zastani!Ne žuri!
Osmehni se bar
Neće proći
To što čekao si
Ozaren juče
Danas umoran
Neće proći
I osmeh je dovoljan za san.
Čuj plače detinjstvo
U hodnicima zaborava
I glas što tišinu sanja
Odnekud zove
I crta između života i smrti
Sve je tanja
I tanja

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/39271

Plove oblaci -Radenko Nastić

15 пута прочитано

Plove oblaci
Senče osmehe,senče trgove
Zvone koraci
Kroz javu i kroz snove.

Prolaze lica
Iz nesna dolaze,u nesan odlaze
Kucaju srca
I sati, sati prolaze.

I sve je bolno ,beskonačno
Pod maskom zvezda
Nagost rudi
I mračno je,mračno
U oku stvari,u oku ljudi.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/39270

Tako ko Holanđanin Lutalica-Radenko Nastić

25 пута прочитано

Ti kažeš:Ništa.
Seni nalik ogrneš se osmehom
I ćutiš…
Tako ko Holanđanin Lutalica u buri
Tako u nespretnosti sna.
Ti misliš :sjaj to je
I bled od smeška lišća jesenjeg
Koračaš nekuda,eto
Ti misliš:mir
Moj jadni poeto
I kud?
Daleko je tvoj Dan
Modri suton je brži
I sam si,sam.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/39269

Trave znaju moje misli-Radenko Nastić

15 пута прочитано

Trave znaju moje misli.
U suton kad spuste umorne glave,
I setne u dalj blude
U oku im zablista tajanstvo suza.
Tada šapuću tiho,meko
Sve ono što sam nekad u snu i na javi reko
Trave znaju moje misli.
Jednom ću (budni spavač) stati
I moru trava sebe odbeglog prepoznati.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/39268

ПЕСНИК…

17 пута прочитано

ПЕСНИК…

Питам се, шта је то песник,
да ли је то од стиха болесник
или је лепе речи весник,
сме ли свако песме да пише
или за песнике нема места више…
Шта то песнике великим чини
стихови писани на месечини
или постоје правила крута
нека строга песничка рута
где се не сме сићи са пута…
И да ли је читалац овде битан
или је у томе мали и ситан
јер коме онда да пишем песме
ако их нико читати не сме
да их не би песничка клика
осудила што читају небитног лика..
Постоји ли рецепт за велике песме
или мали, велике писати не сме
дајте га мени док још дишем
да песме мале више не пишем
већ само оне, големе, страшне
што поносно носе ленте и машне…

Братислав Богдановић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/39220

Pages: Prev 1 2 3 ... 146 147 148 149 150 151 152 ... 225 226 227 Next

Load more