Category: Nekategorizovano

Ljubav – Miško pločić

Šta je to ljubav
To je nešto lepo
To je kad se…
Dvoje vole slepo…

To je kad se ljube
Kad se dodiruju usnama
Kad on nije sam
I kad ona nije sama…

Ljubav su poljupci
Nežna milovanja
To je slatka tajna
Uzimanja davanja…

Ljubav je…
Kad se mrse kose
Kad se zaljubljeni
U srcima nose…

Ljubav je najlepše osećanje
To je san snova
Ona stalno izaziva
Drhtanja nova…

I, zato, budite zaljubljeni
Volite jedni druge
Jer ljubav je mnogo lepša
Od tuge…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60116

MILOSRDNI ANĐEO – Dragojlo Jović

МИЛОСРДНИ АНЂЕО

Опет је Март на брдовитом Балкану,
А по земљи мојој изникле висибабе,
Баш као године оне пре двадесет лета,
Кад бомбе ранише детињство мог детета.

“Јуначки” са неба бацали су бомбе,
Са Јадрана плавог слали нам ракете,
Да ли ће им икад свевишњи судити,
Што из најслађег сна, пробудише ми дете.

“Милосрдни Анђео” рушио ми градове,
Гађао мостове, фабрике и села,
О Боже драги ако си то видео, па
Казни крвнике за та гнусна дела.

Од њиховог милосрђа горела ми земља,
Ни њива ни бразда не остаде цела,
Од љубави Анђела сад су гробља пуна,
А злотворима на глави стоји црна круна.

Са том црном круном долазе нам често,
Злочинци се враћају на крваво место,
Иза чијих корака прљави трагови,
О себи певају да су мировњаци, чаробни магови.

А сад нешто мислим, није ли грехота,
Што им мрачне жеље шаљем све по дану,
Па кад свећу палим и Богу се молим,
Да им свима кости у једну урну стану.

А Српска је душа велика ко небо,
Изнедрила Теслу да планета светли,
Давала туђину кад имала није,
У генима мог рода, не отми ичије.

И Март ће да прође, ал памћење несме,
Да силници моћни рушише нам земљу,
Гађаше возове, пијаце, Милицу на ноши,
Растурише све, ал нам душа оста,
Да се са злом бори , да дочека госта.

А времена памте да је Балкан врео,
Да несреће многе баш одавде крећу,
Али земља моја све стоички трпи,
И још чвршће држи Лазареву свећу.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59973

CRVENE VODE

Dok smo bili dve srebrne ribe
U vreme bistrih voda tek izviruće ljubavi
Srebrnih kosa oboje već
Tuđem
Ljubila sam ti nesrećne i nežnosti gladne oči
Takve su bile tad
Dok smo plivali mendrima razdvojenih života
Bezglasni…
 
…I kad si progovorio suvišnom rečju
Kojom se nalazi izgovor gde ljubav nalazi način
Prestao si biti moj (o)suđeni nasušni
Jer postala sam ti grešna i skrivana
Daleko od bistrika s početka
Potopljena u mulju strasti
Između ljubavničkih nagona
I supružničkog kajanja
 
Takvu
Tražio si me periodično i na kratko
Samo kad ti zauzdan vilenjak pod pupkom poludi
I poželi da se poigra slobode
Crven
Od tvog prolaznog mužjačkog žara
I mog neprolaznog stida ljubavnice
Ženke
 
Nevoljena
Nisam te mogla više voleti
Ni ne voleti
Očajna
Odgrizla sam svoje srcasto levo peraje
Da ne zaplivam ponovo za tobom
Potonula
Čekam
Da protekne dovoljno vode i vremena
Da zaboravim i izronim u novu ljubav
A vode teku
I teče vreme
I nikako da mi iz pamćenja protekneš
 
copyright © Nena Miljanović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60037

Реч коју је Лидија Ужаревић изговорила на комеморацији Радослава Раце Вукојичића


Реч коју је Лидија Ужаревић изговорила на комеморацији Радослава Раце
Вукојичића 19. фебруара 2019. године у Белој сали КЦК у Крушевцу


Поштована породицо, фамилијо, колеге, пријатељи…

 

Много сам тужна зато што у овом тренутку стојим на сцени Рацине и наше Беле сале и читам ове реченице. Били бисмо  најсрећнији на свету да се нисмо окупили овде – овим поводом. Тужна би била, као и ви, да се и не опростимо достојно, како доликује, од нашег Раце.

Много је разлога.

Раца је отишао уочи  27 рођендана наше куће, Културног центра, закорачивши у 57 годину живота, а радни однос засновао је у Дому омладоне 1987. године. Случајност или не – не знам, али знам да је ова установа, као и Дом омладине, била његова друга, а понекад и прва кућа.

Један број нас, овде присутних, своје тинејџерске дане проводио је под кровом Дома омладине, испуњавајући снове, жеље, љубави, незнајући да ћемо постати његов део, као и део данашње Установе. Раца је то знао од самог почетка, али и до краја, јер је крај његовог животног века уједно и крај његовог радног века. До самог одласка био је предан послу који је обављао. Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60024

SRNA – Dejan Ivanović

Dolaziš s prolećem,
da kitiš prirodu u sjajna ruha
i nove šarene odore, Persefono …
Izgubljeno stado čuje se u planini,
duboko, bije zvono, iznemoglo i dokono;

Sunce preleti preko livada i polja, žestoko,
tek da probudi uplašenu srnu,
zrakom što zapali joj oko.
Od pogleda u tamne oči srne,
reč u grlu zastane, srce zanemi i otrne …

Trčala je ucveljena mala srna,
kroz planinu uplašena, kao pomahnitala;
Dok je nije mesečina zagrlila,
pod snežnim vrhovima, međ stoletnim kedrovima;
Skrivena za oblacima, zaspalu u visinama.

Pesma objavljena u zborniku kulturnog udruženja

Zlatna reč – Srpska kruna iz Beča, za 2018. godinu 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60022

Zdravstvo? Haha – Miško pločić

Otidoh ja kod doktora
Jer neka muka nešto drnda po meni
A on meni kaže,dodji sutra
Velika mi gužva danas u smeni…

Dobro, ajde,odoh ja drugi dan
Sesta mi kaže doktor danas ne radi
Kako,rekoh,kazao mi je da danas dodjem
Ma,gospodine,nije tu,otišo na selo da šljive sadi…

Pitam sestru oćel sutra da bude tu
Ona kaže doktor će sutra u ordinaciji da bude
Dodjite sutra u dvaes do tri
Pregledaće te se kod doktora svi…

Ja odoh sutradan oko jedan sat
Računam stići ću malo ranije
Al nešto mi se oduži to čekanje
Ostah ja do u kasne sate…

Kaže sestra za danas je dosta
Umoran je doktor,neće primati više
No vi dodkite neki drugi dan
Javiće vam doktor kad bude odmoran…

Ja zvah kol centar da zakažem pregled
Kažu oni doktor je na odmoru od juče
O,sunce li ti kalajisano
I ja sada malo puče…

Te imaju gužvu,te ko puževi rade
Te šetaju se samo
Kad ih trebaš hitno,njih satima nema
Neljubazni i nevaspitani do kraja
Zakažu pregled u avgustu
A obave ga naredne godine
Negde oko prvog maja…

Sa takvim zdravstvom mi hoćemo u evropu
Ma nismo mi ni za crnu afriku
Ništa njih ne zanima za Boga miloga
Muka im je da urade i krvnu sliku…

Bruka i sramota, zezaju ovaj narod
Prave samo budale od nas
Televizija kaže jedno,al istina je druga
Naše zdravstvo je samo jedna tuga.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59949

Idi – Miško pločić

Pokušavam da zaspim noćas
A ne uspeva mi
Ne mogu da spavam
Ne mogu oka da sklopim
Žmurim, teram sebe na silu spavam
Ne ide
Kad god sklopim oči,ja te vidim
Kad god zažmurim,samo se pojaviš preda mnom
Pojavi mi se tvoj osmeh
Tvoje oči
Usne,koje ne mogu da zaboravim nikako
Noć je uveliko
A ja te samo gledam
Ne govorim ja
Ne progovoraš ni ti
Samo se gledamo
Kad god ja zatvorim oči
Dokle ćeš tako da me mučiš
Hoćeš tako cele noći
Hoćeš cele noći da me mučiš
Zato ne volim noć
Jer samo tebe sanjam
Budan te sanjam
U snu isto
Zato ne volim noć
Otišla si jedne noći.
A ko da nisi
Stalno s i tu
Idi
Idi
Kad si već otišla
Ne muči me
Idi…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59945

Kažu da se to ljubav zove-miško pločić

Budim se jutrom sa osmehom
Osećam da mi se duša smeje
Osećam nešto da me golica u stomaku
Kao da me iznutra greje…
Kažu da se to ljubav zove…

Još sanjiv odlazim do prozora
Vidim da napolju lagano sviće zora
Sunce svoje zrake pomalja iza brega
A meni je ovo jutro sladje od svega…
Kažu da se to ljubav zove…

Leptirići što lete u mom stomaku
Izazivaju me da izadjem napolje
I udahnem svež jutarnji vazduh
Miris ljubičica se širi svud po meni
Ulazi u mene i širi se po telu
Plućima,srcu, svuda
Kao što su noćas dodiri i poljupci njeni
Kažu da se to ljubav zove…

Gledam ptice kako se ljube na grani
I cvrkuću pripijene jedna uz drugu
Čujem kako potok žubori u blizini
I pesmu slavuja u obližnjem lugu…
Kažu da se to ljubav zove…

Kažu da se to ljubav zove
Kad ti je sve lepo i bajno
Kažu da se to ljubav zove
Kad si srećan i nasmejan
I kad se osećaš sjajno…
Kažu da se to ljubav zove…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59932

Godine bez tebe___miško pločić

Ne znam dal ćeš ikad zaplakati za mnom
Al da me se ponekad setiš, to bih voleo
Ja se stalno setim tebe
Jer,znaš,nikad te nisam preboleo…

Godine bez tebe polako prolaze
Svaka tužnija i tužnija
I stalno se sećam onih dana
Kad sam u tvom životu bio i ja…

Često mislim o tebi
Svake noći mi dolaziš u san
Pitam se dal si srećna
Da li ti jr život radostan…

Srce moje stalno pati
Jer ne može tebe zaboravu da da
Mislim da i ono polako shvata
Da za tebe nema zaborava…

O tebi godinama ne znam ništa
A možda je i bolje tako
Želim ti samo mnogo zdravlja i sreće
Sve ostalo naćićeš lako.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59925

Komšinica vragolanka

Komšinica vragolanka
Slatka kao med
Ljubio bih joj slatke usne
Grickao kao sladoled…

Komšinica vragolanka
Oduzima mi dah
Kad je vidim srce kuca
Tika tak,tika tak…

Kada ide ulicom
U nju gleda svako
Uh,ala bi je ljubio
Nežno i polako…

Mazio bih joj dugu kosu
Milovao grudi bele
Ljubio je svud po telu
Noći cele…

Kad bi htela moja biti
Slatka,mala komšinica
Dao bih joj sve što imam
Dao bih joj sve od srca…

Komšinica vragolanka
Sudjena je meni
Jednog dana biće moji
Zagrljaji i poljupci njeni…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59908

TRI KRATKE PESME – Dejan Ivanović

KAŽI NEŠTO

bar dve, tri prijatelju, brate, rode;
Ništa. Samo mahnu i ode.

ENGLESKI

ubrzani metod duboke zafrkanovski,
ekser – sajz;
čapter – van, rul van – eej!
Kloz ajs, najcokej.

U MOJOJ BAŠČI

ti si bila cvet
sve dok nisi počela da mi kradeš net
zato te više ne zovem cvet
nego kaktus
jerbo sam shvatio da si pravi baksuz

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59905

Moja tuga najveća

Ova suza za tebe kaplje
Jer si drugom rekla da
Ovo oko za tobom plače
Jer te volim ja…

Poznajem te život celi
Al te ipak drugi uze
Sudbina mi tebe nije dala
I ja sada… Lijem suze…

Plačem svaki dan i svaku noć
U srcu mi je samo tuga
Umesto moje majke
Snajom će te zvati neka druga…

Ceo život si mi bila blizu
Ispred nosa,u komšiluku
Ali ja nisam umeo da ti kažem
Da prema tebi gajim ljubav veliku…

Ti ćeš sada njemu ljubav dati
A moje će srce uvek tužno biti
Jer ne znam dal ću ikog posle tebe
Tako iskreno voleti…

Uvek ćeš biti moja želja
Najveća želja života mog
Al voleo bih da budeš srećna
I nek ti svu sreću pokloni Bog.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59900

KORMORANI – Nena Miljanović

 

Na obali Drine u predvečerje
Tren pred potonuće sunca
Gledam ikonostas neba
Sa ikonama oblaka obrubljenih purpurom
U hramu poezije u meni
Sva sam strah i molitva
Na reci
Pod jasikama februarskim bez lišća
Sa pospalim kormoranima na granama
Između zemlje i neba
Molim se

Bože
Ne puštaj sećanje na njega niz reku i vreme
Bojim se obezbožiću se
Pomozi mi
Sačuvaj me od neverovanja u ljubav
Uteši da me neće proći
Sačuvaj ( mi ga u stihovima)
Sakloni ( me od prebolevanja)
Daj mi moj jauk za njim
Za pesmu

Gluv je večeras Bog
Ni ptice glas za znak da me je čuo
Pada u vodu poslednji zrak
Pada crnina noći po meni
U koroti sam
Za mrtvom vodom sa kojom protičem
Za kormoranima bez glasa i za granama bez lišća
Za ugašenim danom i za sobom bez sunca
Plačem pod krilom zaspale ptice
Na Drini
U mraku
U meni

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59897

Ja u klin ti u ploču-miško pločić

Ja u klin,ti u ploču
Ja u ploču,ti u klin
Blago tebi što sam dobar
Blago tebi što sam fin…

Ne znam s tobom šta da radim
Ništa nećeš da me slušaš
Stalno me zajebavaš
I moje strpljenje kušaš…

Dal da vičem il da ćutim
Dal da bijem il da pustim
Stalno dižem na tebe glas
Pa brzo zatim spustim

Zašto stalno svadju tražiš
I treniraš živce moje
Kad posle svake svadje naše
Suzne budu oči tvoje…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59891

JEDNOG DANA

JEDNOG DANA

Noć svaka koja je mirna i tiha,
izmami od mene mnogo više od stiha.
Izmami uzdah koji po vasioni luta,
za devom što u danu, sretnem više puta.
Njen pogled nikad me ne mimoiđe,
a zablista jako, kada u blizinu priđe.

Tada kao dijamant, iskru plavu baca,
pa me ta iskra, lako pomeri kao neznanca.
Da li je to dijamant ili samo oko plavo,
znao bi kad bi’ se u tom zraku više zadržav’o.
Ali zrak lako plane, pa brzo nestane,
a u grudima oganj, kao da zaostane.

Tada znam da u životu nije sve med i mleko,
a o tom stanju, niko nikad istinu nije rek’o.
Zašto li se uhvatih za tu iskru plavu,
pa sada o tome još lupam glavu?
Nikako ta iskra iz oka da izađe,
ooo, pa gde baš mene, ona da nađe?

Za dijamant svi kažu da jeste vredan,
a ja osećam, zbog njega sve više sam žedan.
Nije to žeđ koja može lako da se gasi,
već je to plamen koji čine topli talasi.
Na tim talasima, sve do noći plovim,
a u noći među zvezdama odgovor lovim.

No u svakoj noći, ove zvezde odgovor kriju,
kao da misle, da među njima tražim simpatiju.
Tako i ove noći, dok me Selena sa neba gleda,
svaka misao glavu žiga i mira mi neda.
Misli mi lutaju na one sjajne kose plave,
što joj ramena vitka, pokrivaju sa njene glave.

Kao slapovi u dolinu, oni se naniže spuštaju,
i glasno žubore u misli, koje me ne opuštaju.
Glasan je to žubor, gde se dodiruju njene haljine,
ne znam kako, ali njega čujem sa bilo koje daljine.

Tako jedna vitka deva plave kose,
uzrokuje da me svi plimni talasi nose.
Dok u oku ona iskru dijamanta čuva,
sa njome na tihoj vatri da me kuva.

Svo to čekanje razvilo je slutnju dugu,
umesto sreće ona pretvara se u tugu.
Zato ceo život, kao da se živi za jedan dan,
onda kada trenutak sreće postane poseban.

Sve to vredi za jedan tren, kada te zlatne vlasi,
zamrsiće se tamo, gde su moji topli plimni talasi.
Jednog dana sretnog, taj mali dijamant vredan,
postaće moj pitki izvor, da više ne budem žedan.

Vušković  Nikola

Dijamant

Oči k’o dijamant

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59887

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 148 149 150 Next

Load more