Category: Nekategorizovano

Амајлија – Ивана Зајић

Ставила сам око врата
Мали ланац сав од злата
И на њему посред крста
Тело мртвог Бога Христа.

На руци ми бројаница
Са тридесет три куглица,
Амајлија моја стара,
Да ме штити од утвара.

Под јастук сам нож ставила,
На њег’ главу наслонила,
Да ме од свих зала чува,
Кад снег веје, ветар дува.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59576

Kosta i Maja – Miško pločić

Bila je to ljubav iz osnovne škole
Jedna ljubav,tu iz moga kraja
I dan danas se u Žabaru priča
Kako su se voleli Kosta i Maja…

Bila je to ljubav za sva vremena
Poljubaca,zagrljaja,nežnih reči nikad dosta
Maju nikad niko neće da voli
Ko što ju je voleo Kosta…

A,i ona je njemu svoje srce dala
Bezbroj poljubaca i strastvenih zagrljaja
I Kosta zna da gž nijedna neće voleti
Ko što ga je volela Maja…

Za njihovu ljubav svi su znali
Jer ona je bila čista
O toj ljubavi mogu se napisati
I knjiga trista…

Ali,njihovoj ljubavi došao je kraj
I više nije bilo kao u snu
Rastali se jednogletnjeg dana
I svako je otišao na svoju stranu…

Više se nikad videli nisu
U mom je selu ostala samo priča o njima
Jedna tužna priča o nesrećnoj ljubavi
Ili saga o zaljubljenima…

Bila je to ljubav za sva vremena
Ali jedna od onih tužnih ljubavi
O dvoje mladih koji su se voleli
I danas postoji priča o Kosti i Maji
Ali se oni više nikad nisu sreli…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59571

Vojnik

 

Zastavom pokrivam godine

Pod tvojim suncem Beograde

Nekom u nasleđe uniformu spremam

Ostavljam mu pušku i Bože pravde

I izjašnjavam se kao Srbin

Jer drugog roda nemam

 

Evo vam činovi, beretka, košulja

I deo mene što vas za sebe veže

Čovek se meri samo po onome što za sobom ostavlja

Vojnik po tome kuda je gazio

Kada je bilo najteže

 

Zakletva nije puka formalnost

I ja vas zaklinjem da ne smete pasti

Nije istina sve što izgleda kao stvarnost

Ni laž nikada upisana u temelj kodeksa časti

 

Raskošna duša malom se ognjištu raduje

Slavi i pogači

Domu gde je rasla

Iz kog je potekla

Zlu se u lice smeje

Pred njim ne povlači

Slobodna duša slabosti tela ne robija

 

Kroz popucalo nebo najlepše sunce se probija

Iz popucalog srca najjače biće rodi se

Vojnik ne maršira po suzama i snovima andjela

Ni kad se ratuje

Ni kad se gladuje

On čuva slavu predaka i jednom bogu moli se

I bira da se ne predaje kada se brani Srbija

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59560

Kiša – Miško pločić

Dokle će više kiša da pada
Dokle će da grmi i seva ko sada
Hoće li malo kiši sunce da zasmeta
Ili ovoga leta i neće ni biti leta…

Napolju su putevi kao reka
Kanali plutaju na sred puta
Ni traktori ni kola više ne mogu proći
Blato sad po putevima luta…

I sad dok ovo pišem ona i dalje pada
Ni jedan dan bez kiše nema
Na televiziji prognoza glasi
Sutra se kiša i oluja sprema…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59555

Gospodu hvala Miroslav Krnjeta

Gospode lepoto i radosti života moga

ti si izvor ljubavi iz koga se izliva

veličanstvena svetlost tvoja.

Iz ljubavi i dobrote potekoše reke

koje svetove poje.

 

Gledam zvezdano nebo i planete daleke

mislim o tebi i kažem hvala bože

što stvori predivne zvezde da se množe.

Bez tebe nema dana a nema ni noći,

sve je u tvojoj milostivoj božanskoj moći.

 

Kuda god pogledam vidim Gospoda boga

znam da je on izvor života moga.

Izvor moje sreće,čuvar puta,tvorac moje snage,

skloniste od nesreće.

 

Slobodan i radostan,kroz zivot ne idem tužan,

jer dobih život za koji sam tebi dužan.

oči moje dar sa neba ,kažu hvala,

jer mi daješ da vidim svetlost puta

kojim ići treba.

Ceo svet i sav univerzum je dvorište ljubavi tvoje,

u njemu se igram,rastem,a ti me čuvaš i miluješ

kao otac dete svoje.

 

Gledam i osećam sva mora,šume,ribe,ptice,

kako je lepo živeti,gledati i osećati

u srcu sve te životne klice.

Na povetarcu udahnuti svež vazduh i osetiti te bože

to je najveća sreća koju živo biće

može da oseća.

 

Na životnom putu padam,grešim

i često odlutam od staze,

ti me Gospode podižeš,opraštaš mi

i čuvaš da me loši putevi ne pregaze.

Živeti u svetu stvorenom od tvoje ruke,

ovde u ovo vreme,

znam da tu nema slučajnosti puke.

Ruke podižem gore ka nebu i kažem

hvala što si mi podario život nebeski oče.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59538

Srpska molitva – Ivana Zajić

Srbija je zemlja mala,
Malo šuma, malo reka
I planina i potoka,
Al’ je volet’ uvek znala.

Ljubav cveta na livadi,
Gde je cveće raznobojno,
Gde je stado raznorodno,
Gde su pčele i obadi.

Teškom mukom ratar vredni
Svoju njivu preorava
I radeći pesmu peva,
Pa odmori kad ožedni.

Za to vreme seljančica
Svome dragom rano hita,
Da za zdravlje ga upita,
Za pasom joj čuturica,

Nosi vode, crnog vina,
A i jela svakojaka,
Da nahrani svog junaka
Uvek bude joj milina.

A kad jutro sedmog dana
U nedelji tiho svane,
Svi u crkvu tad porane,
Molitva im bogom dana.

Sveće pale na oltaru,
Pred ikonom Boga mole
Dok god žive, da se vole,
Da Bog čuva zemlju staru.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59534

TAMNA STRANA MESECA No.2 – Nena Miljanović

Ćutasmo tada
Bez nelagodnosti
Bliski i kad se ne taknemo
Razmenjivasmo misli očima koje ne kriju ništa
I ta tišina
Savršena i ispunjena
Beše najveći govor ljubavi
Svetla i gola
Sjala je posredi nas
Kao pun mesec na sredini neba bez oblaka
Jer ni jedna tajna među nama
Nije imala potrebu da se sakrije
U suvišnu reč

Ćutimo sada
Na tvome ramenu ja
I na mojim grudima ti
S rukom u ruci
Lažemo se da je to ljubav
Udaljeni kao dve prividnosti
U tišini punoj teskobe
Svako sa svojom krivicom
Krijemo oči i misli
Oprezno
Izbegavamo reči koje bi nas ogolile
Kao tamnu stranu meseca
Punu senki
Na savesti

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59496

MARGARITAS ANTE PORCOS – Jelena Đurašković

“Margaritas ante porcos”,
(Biseri pred svinje),
izreka je stara.
Štos je u tom’ što se ona
i sad često izgovara.

Za svijet ovog našeg vijeka
atributa ima rijeka.
Unutar tog sretnog niza
sreća ti je nuli bliza.

Povjerenjem budale se služe,
osjećajni sa njima se druže.
Mijenja vrijeme sve vrednote stare.
Emotivnost ne vrijedi ni pare.
Nesta dobra,nema duha
u tom svijetu lovimuha…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59481

Srpska posla

Kikali smo na zimu
Da nam je hladno
A, sad kukamo,vruće je
Ma, poznata su Srpska posla
Mi kukamo na sve…

Smeta nam kiša
I kad sunce greje
A, Bog odozgo gleda
Čudi se, i samo se smeje…

Do juče nam je sneg pravio probleme
Bilo nam je, kažemo, mnogo zima
A, sad ne valju jer je puno toplo
Pa, stvarno, gde to ima…

Ko može nama da ugodi
To ne možemo ni mi sami
Komplikovan vam je Srpski rod
Zna puno da vrdolami…

Pa, možemo samo da kukamo
Da se žalimo i ništa više
Jer nas niko baš ništa ne pita
Kad će da pada sneg
Grad, sunce, kiše…

I tako će da ostane zauvek
Iako mnogi drugačije kažu
Svi mi, pomalčice pametni, znamo
Da oni samo mnogo lažu…

I mi smo jednostavno komplikovana nacija
I to je samo tako
Takvi ćemo uvek biti
Nas ne može ni da shvati svako…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59478

Želim te čuti

Žarko želim poziv tvoj
I pitam se dal ćeš zvati
Da li želiš da me čuješ
Hoćeš li mi osmeh dati…

Kedva čekam da te čujem
I uživam u tvome glasu
Dok te slušam kako pričaš
Na te mislim u tome času…

Želim čuti osmeh tvoj
Jer volim kad se smeješ
Kad se smeješ ja sam srećan
Osmehom me svojim greješ…

Želim čuti šapat tvoj
Da mi pričaš priče slatke
Kad ih slušam lepše zaspim
I sankam te noći svake
..

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59476

LIJEPA USPOMENA – Jelena Đurašković

Sjećam se oblačnog neba i pjesme raspjevanih vala,
nalik na elegiju mora.
Ti i ja, koraci šetnje i naši prvi razgovori…

Najednom nadođe pljusak,veličanstven i nezaboravan.
Ti i ja trčimo mokri pod zaštitu velikog stabla
i ti i ja, mladi i sami,
postajemo dio romantike na Olintu,
gdje điravaju leuti po nemirnoj plavoj pučini,
a energija vala slama se o nesalomljive hridi.
Nemoćne grane propuštaju kišu neumoljivog neba
da klizi našim obrazima,
a vjetar unosi zebnju u naša mokra tijela
nemirima ovladana.

Tad si kucnuo na vrata mog srca,
a ono ti je dozvolilo da uđeš,
da ovladaš mojim bićem i mislima,
da se predam romantičnim snovima…

Ostala je lijepa uspomena.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59457

ZAŠTO DALEK SI SOMBORE – Jelena Đurašković

Ima jedan grad
i u njem’ vojnik mlad.
A sred drugog grada
djevojka je mlada.
Teško joj je u samoći;
besane joj često noći.
Tako sporo idu sati,
dragi nikad da se vrati.
Daljina je silno boli;
toliko ga mnogo voli
i pita se dal’ će moći
za njih sretni dani doći,
kad će opet biti skupa,
da im srce snažno lupa,
da se usne ljupko smiješe,
čežnje oni da se riješe.
Svako pismo koje stiže,
učini ih malo bliže,
al’ to tako kratko traje
tad oboma teže da je,
pa pjevaju već od zore:
“Zašto dalek si Sombore?
Priđi malo bliže Splitu,
bit će lipše sve na svitu”

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59455

Volela je – miško pločić

Živela je na kraju sela
u malenoj kući žute boje
zvala me je mali meda
a ja nju lane moje…

Volela je bosa da trči po livadi
i da miriše cveće
volela je ranu zoru
i volela je proleće…

Volela je zorom da gleda kroz prozore
i lagane šetnje pored reke
volela je da me drži za ruku
i volela je romantične pesme neke…

Volela je da nosi haljinice kratke
i crveni šeširić na glavi
Obožavala je kad se na ulici
okreću za njom
i da mene ljubomornim pravi..

Volela je puno da se smeje
i mnogo volela da pleše
kad stavi svoje ruke oko moga vrata
meni uvek najsladje beše…

kad su njeni odlazili u drugi grad
rekla mi je, pisaću ti,i ti meni piši
dugo smo stajali zagrljeni
i dugo smo se ljubili na kiši…

I dugo smo pisali jedno drugom
dugo smo pisali oboje
al valjda je svuda tako
valjda je vreme učinilo svoje…

A ona je volela i kišu
ma ona je volela sve
a ja kišu odavno ne volim
jer padala je na mom rastanku od nje…

Živela je na kraju sela
u malenoj kućici žute boje
zvala me je mali meda
a ja nju lane moje…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59453

Jedan tren sa tobom

Jedan tren sa tobom
Meni vredi zlata
Ne mogu ga zameniti
Ni milion dolara
Ne mogu nikakve pare
Tebe da zamene
Kad uz osmeh vidim
Tvoje oči kafene
Za jedan tren sa tobom
Danima živim
Volim da te ljubim,milujem
Tvojo lepoti da se divim

Susret sa tobom
Meni znači sve
U svom zagrljaju
Stalno zamišljam te
Dajem sve što imam
Za taj jedan tren
Jer,u tebe sam, srećice
Ludo zaljubljen…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59448

Srećna nova godina

Nek vam bude srećna godina nova
Nek vam bude bolja no što je bila ova
Želim vam prvo zdravlje i sreću
Najpre za to palim sveću
I da vam bez para godina ne prodje
Jer kad se ima para sve na svoje dodje

Nek vam se malo
Romantike i ljubavi nadje
Nek onaj što je bio sam ove
U novoj nek bolju polovinu pronadje
Nek u novoj godini padaju i nove pesme
I nek ih bude što je moguće više
Da padaju poezije i stihovi
Ko što padaju kapi kiše

Nek u novoj godini
Svi imaju sve što požele
Nek imaju za sebe
I s drugima da dele
Želim svima to
I sebi, isto.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/59443

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 148 149 150 Next

Load more