Category: Nekategorizovano

,MILOSRDNI’ PIR

122 пута прочитано

,MILOSRDNI’ PIR

U ovoj zemlji mnogo je bilo tužnih Milica,
ali nijedna ne postrada od nevidljivih ubica,
kao ona koju ubi adska ptica zlosutnica.
U to proleće rano, na kraju drugog mijenijuma,
,demokratija’ pokaza lice svoga kriterijuma.
U ime prava, neki to nedelo, milosrđem nazvaše,
dok tada sa njima, pakao na crnom konju jahaše.
Tu gomilu jahača, gonila je misao besomučna,
ni sa dvadeset glava, pamet njima nije bila stručna.

Pameti se svi oni nasiljem prizvati ne mogu,
ali sila nikada nije mogla da poruši narodnu slogu.
U svome brlogu, zavijali su kao gladne hijene,
za sve žrtve svoje, niko od njih ne pokaza žaljenje.
Svoj otrov sipali su neumorno svakoga dana,
i bolesno likovali na svaku od otvorenih rana.
Oni koji svoj ,napredni’ svet stvoriše okupacijom,
napraviše pravu sliku, onoga što zovu tolerancijom.
Nedeljama trajalo je njihovo suludo pirovanje,
želeći da pokažu, kakvo je krvavih ruku milovanje.

Pokazalo se tada svo to milosrđe u ime zločina,
u teatru pakla, na bini sledio je uvod, do završnog čina.
Na krilima smrti, oni još šire ,demokratiju’ po svetu,
čelične ptice i u njima crne duše, donose samo štetu.
Sve njih takve, moraju da prate samo gadne nakaze,
koje se jako trude da obrišu svoj kravavi trag,
ali samo ostavljaju još veće i surovije (čvrste) dokaze.
Za njih samo konačni sud, znaće šta je istina prava,
a tada svaki đavolji advokat, nju neće moći da izigrava.

 

Milosrdni pir

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60372

HAIKU – Dejan Ivanović

115 пута прочитано

Zub vremena
čerupa staru kuću
ciglu po ciglu

Idem naviše
planina privlači
neizvesnošću

***
Tužna obala
nad uspavanu reku
nagle se vrbe

Na našoj reci
zabraniše pecanje
plastične kese

Nadošla reka
opkolila srušen most
tamnom bujicom

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60314

N O L E

149 пута прочитано

Udara je Nole k’o topuzom Marko,
sve jedan po jedan padaju k’o snoplje,
k’o Kosancic Ivana,
da probi ih koplje.

Udara je Nole snagom Obilica,
loptica mu leti kao da je strela,
s druge strane nemoc,
zastavica bela.

Udara je Nole k’o Sindjelic topom,
loptica prolece k’o veliko djule,
kao da su protivnici,
od karata kule.

Udara je Nole puskom hajduk Veljka,
loptica prolazi kao da je tane,
svi je nemo pogledima prate,
jer od nje tesko zarastaju rane.

Udara je Nole kao Dusan Silni,
u rukama reket kao da je mac,
od publike bucne ne cuje se nista,
samo s druge strane neobuzdan plac.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60310

Dejan Ivanović – tri HAIKU pesme

143 пута прочитано

***

Danima gledam
gust oblak nad Pančevom 
otrovni crni dim

(mart 1999. – mart 2019.)

***
Zvuci sirena
zamotavahu ljudi
duvan u papir

(april 1999.)

***
Moju baku su
na sopstvenoj sahrani
plašile bombe

(1907 – jun 1999.)

D.Ivanović, 25.03.2019

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60253

NEK OSTANE SAMO ŽUBOR – Milovan Petrović

111 пута прочитано

Padao je prvi suton

iznad moga grada

ja čitao Bodlera sam

Lorku i Nerudu.

 

Tu u parku ispod seni

starih kestenova,

vodila se mrtva trka

Getea, Prevera.

 

Oko mene samo knjige

poezije more,

s korica se jedne smeši

lik slavnog Tagore.

 

Čitao sam tu i Lorku

Puškina, Prevera,

Cvetajevu pa Nerudu

Bloka i Hajnea.

 

I sve tako dok noć pada,

žuborila česma,

a iz knjiga nudila se

neka nova pesma.

 

Do ponoći trajalo je

veče poezije,

tu naravno čitanje se

završilo nije.

 

Zadnje uvek čitam pesme

slavnog Jesenjina,

pa se lepo veče pesme

završi sa njima.

 

Tad tišinu niko dugu

narušiti ne sme

nek ostane samo žubor

vode stare česme.

Milovan Petrović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60233

NIKO NAS NE PAMTI VIŠE – Milovan Petrović

115 пута прочитано

Niko nas ne pamti više
al’ zato druže ne mari
pamte nas ulice grada
ulice i trotoari.

Niko se ne seća više
pesama u zore rane
kada se sunce promoli
i kad se zatvore kafane.

Niko baš niko druže
prošlo je davno sve
možda se nas samo sete
žene generacije.

Milovan Petrović

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60226

NEDOSTAJE MI – Dejan Ivanović

110 пута прочитано

Gde je ona
o kojoj zapravo maštam,
uporno mi nedostaje?
Voleo bih da znam, kud’ je odlutala?
Ako se ponovo vrati i nastani,
ovde kraj mene
da zauvek ostane;
nek’ sve što je bilo,
prekrije magla zaborava …

Jer, nedostaje mi ona,
kao premalo sna
u noćima na izdisaju …
Kada će stići, bliži li se dan?
Blistavi trenutak,
dugo očekivane sreće;
Ipak neće ?
Sustiglo nas vreme,
mimoišle godine.

Pamtim još koliko
i živim, iako ne živim;
Između praznih reči,
preostala daljina guši.
Kroz prodornu prizmu tame,
zaiskri nemir u duši,
željnoj svetlosti;
navikloj da postojiš
još samo u jednoj pesmi …

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60224

Da mi je

169 пута прочитано

Da imam bar pola života i planova koje su ljudi izmaštali
I bar pola vrlina i mana koje su mi pripisali oni koji nas vide kakvi nismo
Da imam bar pola blaga koje predpostavljaju da negde skrivam
Da imam,sve bih im to darovala,uz uslov da budu srecni

Jer postoje oni zbog kojih nikada necu spuštati čelo
I postoje oni zbog kojih nikada necu otvoriti srce  dovoljno široko da se tamo useli nešto što Dom u ruinu pretvara
Da imam bar tri četvrtine od sna koji umesto mene sanjaju,sve tri bih prodala da kupim mesto gde po mom sunce rastvara nebo
Da prodišem na četvrtoj strani
Gde svi su moji dragi mladi i nasmejani

Da mi je pola tog komfora,svega što mi se „dalo“
Da mi je pola života koji se „neće vratiti“
Sve bih im to prepustila,
Samo da ništa ne moram
Negde gde malo mira

Gde zrno mira spremna sam skupo platiti
Jer tu bi raslo, za sve bi bilo dosta
Da mi je pola greha kojim su me poškropili
Možda bi na bolje naišla želje
Možda bi mnogo toga se spaslo

I mnogi putevi lakše otvorili
Ali ja ne bih njima pošla

Da imam tu moć u koju naivni veruju

Za jedan smeh i malo volje
Svi bi je imali dovoljno
I uz nju kad treba da im se nadje
Još malo mašte vrlo povoljno

Da imam bar pola takvog života
Kakav to ljudi priželjkuju
Sve bi se svelo na tišinu
Da mogu svoje misli da čuju

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60220

ODBROJAVANjE -Nena Miljanović

129 пута прочитано

Zaboravljam te
I više ne brojim dane bez tebe
A svaki duži od godine
Vreme je ipak čudo
Vidi
Misao o tebi
Ne vezuje mi više omču
Oko svakog sata u danu i oko vrata
Kad bih da prstima napravim rupu na prsima
Da prodišem i da te vrisnem
I kad oči stisnem u samoodbrani
Da se zaštitim od bljeska tebe u svemu oko mene
(čak i vazduh je asocijacija na disanja tvoga šum)

Munjevito
Samo se stvoriš
I okrzneš me sevom sećanja
Na miris kože i poznatih koraka bat
Pa zaustavim dah i srca kucanje
Na tren ili vek
Dok ne prođe(š)
Stojim tako ukipljena u čekanju
Kao bolesnik između živeti i umreti
Stisnuta
Između sećanja koja bole ljubavlju
I zaboravljanja koje me ozdravlja od tebe
Ali i od ljubavi (čak i prema životu)
Jer vreme ipak ne čini čudo
Već sedam sati
Jedanaest dana
Dva meseca
I devet bolesnih godina

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60215

ČIME JE ZASLUŽILA – Dejan Ivanović

173 пута прочитано

Čemu, uopšte poezija?
Služi li, potiranju apsolutnih vrednosti?
Ko su nafurani likovi,
uzurpatori duhovnog prostora ?
Ko poseduje sav taj prostor i svo ovo vreme?
Autentičnim eksplicitnim izlivanjem?
Veštačkom oplodnjom objekta, gubi li se
boja namerno izazvanih pobačaja?
Danas, prefinjena kristalizacija uma
ne izviruje iz previrućih kratera
prečišćenog kafanskog dima;
Možda implicitno i služi?
Nihilizmu. Ništavilu. Anihilaciji. Poništavanju.
Jesenjina. Desanke. Haikua. Veličina.
Čime li je samo zaslužila ?

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/60201

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 225 226 227 Next

Load more