Category: Nekategorizovano

Žena je poput cvetka -Jelena Đurašković

“Sad kad se ženiš sine”,
savetovala me mati,
“zapamti,žena je poput cvetka;
treba je negovati.

Pored vesele i srećne žene
više će sreće i za tebe sjati.
Budi joj dobar, pazi je sine;
zadovoljna mnogo će ti dati.

Tužna žena sinko,
tugom ti se vraća.
Grehe prema ženi
muškarac uvek plaća.

Čuvaj joj lepotu i mladost,
jer to je blago tvoje.
Sa ženom nikad ne vagaj;
vaša je sreća u dvoje.”

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58598

Ilijana

Takva cura se nije videla još,
od te silne lepote koja izbija,
u oci moje,
kad je vidiš,
odmah osetiš jednu vatru
koja bije u tebi.

A kad je pogledam,
meni se odmah zamanta
u mozgu,
jer ona zaslepi s tom finom
lepotom.

Dođi u moj zagrljaj,
da te grlim
i ljubim dok sam živ.

Ličiš na lepu lalu,
za koju dao život,
samo da je pomilkim
i pomirišem.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58615

PTIĆ DOBIO KRILA – Jelena Đurašković

Augusta, godine 1989.-e
Rodila majka svoje drugo dete,
Svom prvencu toliko željenog brata.
Presrećni su bili i bata i mama i tata.

Dva sina je podizala ponosna majka.
Život joj je bio ispunjen, k’o bajka.
Ništa joj teško tada bilo nije
Za porodicu svoju, za najmilije.
I sve uz osmeh,vedro lice,polet i lakoću,
Misao na decu i danju i noću.
A oni rastu, pametni, dike,
Postaju majkine nade prevelike.

A onda jednog dana ptić dobio krila,
Zaboravi majku i sve što je za njega bila.
Otpoče njegov samostalan let.
Odleti da potraži drugi, bolji svet.
U majkinom gnezdu nije više lepo;
Otići bilo gde, pa makar i na slepo.

Teši se majka: – To je zrelo doba,
Muško je pa voli da se sam oproba.
Al’ majka se plaši:-Teško je vreme;
Može li poneti toliko breme?

Svi njeni planovi, maštanja, sanje
Postaše veliko razočaranje.
Sve su se nade odjednom raspršile,
Kao da nikad nisu ni bile.
Ranjena duša jeca u samoći,
Često besanih i dugih noći.
Dani su prazni i puni sete
Zašto joj ode njeno milo dete?
Šta li mu majka toliko zgreši?
Čime da se majka sada uteši?
Mnogo joj života prošlo,a ostalo malo,
A njemu kao da nije ni malo stalo.

Tužna je majka, traži svoj greh,
A Boga moli za njegov uspeh.
Da sreća ne silazi sa njegovog puta,
Da je put pravi, da joj ne zaluta.
Oprosti mu Bože sve grehe mladosti;
Daj mu Bože sreće i radosti.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58585

VOLIM JESEN NAJVIŠE – Jelena Đurašković

Dal’ ste ikad promatrali ranu jesen u svom selu,
kraljicu prirode,vrsnu slikaricu…
Dal’ste ikad uživali u njenoj lepoti
i bojama divnim koje ona stvara
i prirodu s njima šara?

Listovi što behu s proleća zeleni
presvukoše haljine,divan dar jeseni.
Žuti,smeđi,crveni…
na granama vitkim šepure se smelo.
Piri laki povetarac;
na gitari prati njihov kratki ples,
lepršavi put do kraja,
negde na zemlji,u potoku il’ reci,
tko zna gde.

A sem lišća vidim oblak što po nebu šeće.
Sa kapima kiše i on na bal kreće.
Potočić žubori,
kišica romori,
vetrić grane njiše,
na gitari svira tiho,glasno,tiše …
i uz sve to osećam:
volim jesen najviše.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58573

NENADMAŠNA ISKRA – Dejan Ivanović

Neistražena bajko
istančane suštine
pod okamenjenim stubovima
slojevitih arhitektura
temeljnih arhetipova
kao sova ova
dosadna si
dok se oglašava tu ispod krovova
usred belih noći

voleo bih da brzo odeš
ali najpre da saznam ko si
tako oprezno skrivena
poput vitkih figura fatalnih žena
zanesenih svečanim ritmom
u baršunastim naborima
večernjih haljina

da li posvemašna iskra
provincijalnog duha
slobodno luta
mutnim krugovima
beskrajnih dubina,
večnog mamurluka

ili
zgrožena i iznurena
ispraznost demencije
ugrožava stabilnost simetrije
i postojanost blizine
biti postanka
u nenadmašnoj sreći
omiljenog kutka

za svaki slučaj
usput se pitam
hoćeš li ponovo doći
kad nas obuzme prošlost
grehovi, kajanja, očaj
kroz beznadežni vrisak
otelovljen i blizak
pokisle sove huk
što besciljno prolama mrak
i hladni muk,
zimske noći …

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58571

Sreću čine male stvari- Jelena Đurašković

Otpoče pčelica let
da upozna svet.

Al’ prekinu njen let
prvi mirisni cvet.

Šta će pčelici svet,
kad ima mirisni cvet?

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58558

ISPOVEST PESMI – Jelena Đurašković

Pesmo moja, da ti se poverim:

Bio je čovek nekog ludog stila,
A ja sam tada ranjena bila.
Bila sam uplašena,bolna i setna,
A pored njega vesela i sretna.
Muku sam svoju lakse podnosila,
Bolu i strahu osmehom prkosila.
Tad mi je pružio pažnje malo,
A sad mi je do njega tako mnogo stalo.

Udaljio se i ništa mi više ne daje,
Al’ sve jedno traje
I jako mi nedostaje.
Budim se s mišlju na njega
I isto tako putujem u san;
Prvi je moj uzdah i poslednji svaki dan.

Desilo se što nije trebalo da se desi;
U misli moje upreli se gresi.
Sad kad bih htela što ne bih smela
Hvata me strah i prečest uzdah.

Pitam se dal’ misli moje imaju moći.
Mogu li ovako snažne do njega doći.
A možda ipak ne treba da zna
Koliko me izluđuje, opseda…

Da li sam bila željna izazova
Kad me ponela staza ova?
Put kojim krenuh mnogo vrluda.
Dokle ću s njim i kuda?
Čas breg,čas dol,
A na kraju čekaće me zasigurno bol.

Kako da siđem s ovog bezizlaznog puta?
Njime se nigdje ne stiže,već prazno luta.
Ne mogu nazad,a ne smem napred.
Gde li je sad moj kućni prag?
Kako da mu se vratim i poravnam trag?

Neka čudna sila moj otpor slama
Ne da mi da o svemu ja odlučim sama
I više ništa nije u mojoj moći,
Jedino nada da će ipak proći…

Al’ prolazi samo vreme,a ništa se ne menja
Više mi nisu jasna ni sopstvena htenja.
Prolazi vreme,a misao na njega ne briše.
Čini mi se da svakog trena volim ga sve više.

Slažem kockice od prošlih događanja
Pravim mozaike i predviđanja,
Preplićem kombinacije lude,
A one baš ništa ne nude.
Još me i savest moja opominje
I moje zrelo doba spominje.

U filozofiji tražim spas.
Ona me ne kori i ima topliji glas.
Podršku mi daje
Da traje dok traje.
Kaže da greh je ubijati istinu za lažno
I da uopšte nije ni malo važno
Što mi više nije petnaest,dvadeset ili dvadesetpet.
Ona ima drugačiji pogled na svet.

Eto pesmo moja,ti postade duga
U tebi prepoznah za ispovest druga.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58546

BEČIĆI – Dejan Ivanović

slovo S simbolizuje sopstvenu slabost
istaknuto u začaranom krugu
obeležja vizuelnog identiteta
na zastakljenoj terasi
obližnjeg hotela

stabilnost kosina
gipsanih kolonada
spolja izgleda superiorno
zarobljena zamkama šljaštećih vrhova
sve suptilnije i suptilnije, strasno

ko će nastaviti slavnu
tradiciju objavljivanja
pohabanih termina
glasnika degutantnih sadržaja
uspeha, sjajnih doba i prohibicija

neki stilovi su
poput tabloida
smišljeni da se dopadnu
kulturno i socijalno
depriviranim slojevima

Slomljenom snagom
svog iskonskog senzibiliteta
ispaštam nad tužnim konačištima
smelih utopija
bez trunke stida

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58544

EHO (EROTIKON) – Nena Miljanović

 

Kreni
Strašno je ovo čekanje
Jedva se uzdržavam da ne vrisnem
Glasom da razbijem napetost
Onu koja prethodi kataklizmama
Kad sve staje u strpnji i iščekivanju

Podrhtavam
U grotlu pritajenog vulkana
Pod skramom tanke magme pristojnosti
Gibaš se kao užarena lava
Potmulo
Iz jezgra zemlje
Iz srži tebe
Ječi zov pramužjaka
Tebe i tvoje muškosti je iskonski eho
Zaglušuje mi sluh i um
Taj topot
To dželep divljih nagona galopira
Udišem im miris znoja
Žestok
Tvoj
Ko presnog mleka i sirovog mesa vonj
Kao opijate
Duboko te udišem
Široko otvorenih nosnica
Hvatam života i smrti dah
Sva otvorena
Zjapim kao vulkansko ždrelo usijane zemlje
Kreni
U erupciji
Kreni

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58511

POSLEDNJA BURA NAŠEG LETA – Dejan Ivanović

 

(rekla si da ćeš nekuda da putuješ)

pisala si mi da ćeš
nekuda da putuješ
danas pre podne, oko …
deset
do jednog vašeg udaljenog otoka
na izlet,
(možda Brača)
već je veče
a ne videh da se vraćaš
kud se dede?
nema te zadugo
ovde je zahladnelo jako
temperatura se naglo spustila
kiša je najpre rominjala
a sada je sve jača
ni ja ne pođoh u uobičajenu
šetnju
večeras
glava me zabolela nešto
i pomislih načas
možda te uhvatila u povratku
zadocnela bura neka
iz zasede
poslednja ovog leta
na izmaku
pretpostavljam da je i kod tebe
već sveže
jer hladni talas
uvek dolazi otuda, od vas,
nama
sa te je strane sveta …
javi se brzo, javi
napiši poruku,
odmah, bilo šta prozbori
rasteraj ovu sumnju dok gori
i tišinu, koja muči ;
… i smeta

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58498

KOLIJEVKA

 KOLIJEVKA

 Kao što svako sunce mora biti zvezda,
 tako i svaka ptica polijeće iz svoga gnezda.
 A čovek svaki uvek pamti dovijeka,
 mesto gde je njemu bila rodna kolijevka.
 Svoje rodno mesto niko ne može da zaboravi,
 niti može njemu, neko zamenu da napravi.

 A narod koji dugo na jednom mestu život vodi,
 njega pamti kao kolijevku u kojoj se on rodi.
 Kada se živi na jednom mestu, to zna svako,
 uvek bi svoja dobra sticao, a nikad njih nije rastak’o.
 Mnoge crkve, zadužbine, kao i manastiri stari,
 sve su dela ruku, onih što su u narodu bili neimari.
 Kamen na kamenu svaki majstor vešto kleše,
 brojne ruke, čvrstu kolijevku, da sagrade uspeše.

 Nju da rasturi više niko moći neće,
 ma koliko svi upinjali sile svoje najveće.
 A nikada to nije ni bilo delo pravog (dobrog) čoveka,
 da se ruši i gazi ono što se gradi da traje doveka.
 Samo nečovek može na tuđe, kao na svoje da dođe,
 pa da to prisvaja kao svoj temelj, od kojeg želi da pođe.
 Takvi misle da u tuđoj kolijevci mogu ljuljati svoje čedo,
 ali žive istine i pravde, takav se nikad ne bi nagled’o.
 A sve dok nogom gazi i staje tamo gde je tuđa kuća,
 njima svako jutro, početak je samo tamnog svanuća.

 Tamno je i ono mesto na kojem svoju svetinju grade,
 jer tuđe sluge na danjem svetlu, ne primaju nagrade.
 Takvima sve podle zasluge, leže u najgoroj tami,
 a sa gospodarima tim silnim, ostaćete svuda sami.
 Kao korov na kolijevku, svi ste vi ljuto nasrnuli,
 kao korov ovu pitomu zemlju, u divlju ste obrnuli.

 Sada po zemlji pitomoj, svuda rastu korov i najgora trava,
 sada u kolijevci svojoj, naše milo čedo, ne može da spava.
 Najuriše njih pitome, iz kolijevke negde mnogo dalje,
 nadaju se da će posvuda izbrisati njihovo postojanje.
 Ali ta kolijeka iz srca i sećanja, nikada se lako ne briše,
 jer ona u svima nama ostaje, večno i trajno da se zapiše.
 Zato svuda u svetu, uvek će da se rađaju nova pokoljenja,
 u kojima se nikada neće zaboraviti kolijevka voljena.

      VUŠKOVIĆ NIKOLA

KOLIJEVKA

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58492

U smiraj – Dejan Ivanović

U ranoj i kasnoj fazi izobličenja, sasvim poderanu
voleo sam te kao planina mladi čopor vukova;
Dok se podizaše ekspandirajućim svemirom,
dijagonalom neba, beskrajnim mirom
do svojih hiljaduosamstoosamdeset metara.
Da bi oslobođena, na svakom koraku pomogla,

narednom inspirijumu, među stabilnim razmerama
minijaturnih korpuskula vlažnog arboretuma;
Rađa se opseg boja, u smiraj,
polazna osnova cveta, mirisa potpunih preobražaja.
Zvuci, sirovih reči praznog odjeka, otkrivaju
nasrtljivost dodvoravanja, nametljivost ogovaranja…

Zaboravio sam čemu uopšte pesma, gde živim
i gde da tražim sjajne rime, zgodne metafore?
Teškog li vazduha, sive zemlje, zlatnog peska,
žurbe nadolazećih kapi magle glasnih vodopada!
Potrošenom senzibilnošću dramatičnih zagrljaja,
tešim zarazno ludilo jutra kraj jezera razuđenih oblina…

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58485

DOBRE VODE SNA (EROTIKON)-Nena Miljanović

žedan
opet mi dolaziš
moj davno otišli sa usahlih voda
ništa te ne pitam ponovo nadošla
ništa me ne pitaj
samo me iskapi u jednom gutljaju
ćuteći i silno
saharske ti žege iz bokova biju
sa grudi me ispij gutljajima žudnim
pehare ti dojki pod prste prinosim
pod bedra ti širim svilastu prostirku
sklisku i mirisnu
po odlasku tvome vezanu u čvor
smokvu suvu čuva
ubodima sitnim
iscedi joj med …

&

…sanjala sam noćas sebe obljubljenu
od tebe ljubljeni
i u snu ti bila ispravnost i greh
smerna supružnica s kojom varaš sebe
i raspusna kurva s kojom varaš ženu
sve što nisam smela
i što java ne da
u snu sam dobila
i dala ti sve

&

ne
ja nisam samo sanjala te dragi
Izvan sna i jave
izvan svih svemira
snagom moga stiha
rečju si mi bio i mišlju sam bila
jača od prostora
duža od vremena
i kraća od jednog orgazmičnog trena
praznog i samačkog
na kraju pesama

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58483

PELINA PRAH – Nena Miljanović

Odbacujem teret sećanja na početnog tebe
I ne osvrćem se preko ramena
Da ne vidim
Svileni sjaj naših boljih vremena
Ako se zaustavim u juče
Pokidaće se slabašne niti koje me vežu za danas
I sve pokidano između nas uvezaće me u čvor ćutanja
Ponovo će počinjati i okončavati se ta ljubav
Neću moći da te zamišljam i izmišljam stihom
Sadašnjeg
Neću imati od čega da živim

Kao presušen pelin koji leči i ubija
Mrvim sećanja na prošlu sebe sa tobom u prah
Niz vetar rasipam to moje gorko juče
I varljivi san o mogućem sutra
(imam li i današnji dan do kraja)
Život je nepouzdana pojava
Ne lamentiram
Ne planiram
Danas sam
U kiši koja sipi tebe iz dubina neba ili mene
U mislima koje se tek rađaju
O ljubavi bez početka i kraja

U vremenu bez kalendara
Sat sam bez brojeva i kazaljki
Žena bez juče i sutra
Večnost u trenutku
Pesma o tebi
Pelina prah
Mrva

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58472

2001-Kristijan Ilievski

Eh,ta godina šta li donese,
a šta mnogo odnese,
čitava godina je prošla u
strahu i trepetu od terorizma.

Ali,nije bilo lako za njih,
jer naši branitelji su tu bili
nikad nisu izostali od svojih dužnosti,
bili su toliko verni,
da im sam Bog zavidi na to.

Dokazali su,
da uvek mogu da brane svoje kuće
svoje porodice i svoju državu.
Od tad pa do dana današnjeg
plaču li plaču majke,žene,deca
po te heroje.

Karpalak,Vejce,Ljubotenska Bačila
i sve ostale regije svedoče o tome
i dan danas.

Hvala vam branitelji,
što ste bili uz nas do kraja!

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/58462

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 140 141 142 Next

Load more